Kragujevačka kontrazavera

Kragujevačka podoficirska kontrazavera je događaj koji se desio u proleće 1906. godine u Kragujevcu. Milan Novaković je oktobra 1905. godine otpušten iz zatvora zbog organizovanja niške oficirske kontrazavere i osnovao je novinski list „Za otadžbinu“ koji je objavljivan ilegalno. U listu je Novaković kritikovao vojsku, jer je „ona postala svemoćan faktor u državi, uništavajući svaki autoritet odgovornih činilaca“. List je stekao veliku popularnost u kragujevačkom garnizonu, čiji su oficiri bili ogorčeni pukovnikom Stepom Stepanovićem, jer je „oštro kažnjavao one koji su vršili sve prepravke na uniformi“. Takođe je odbio i zahtev podoficira da im se dozvoli otvaranje podoficirske menze i čitaonice i naredio je da se podoficiri hrane sa vojnicima kao što je do tada bio slučaj.

Ogorčeni ovakvim postupanjem Stepanovića, oko tridesetak podoficira kragujevačkog garnizona održalo je 25. marta 1906. godine sastanak na Stanovljanskom polju, istom mestu gde je 1877. godine izbila Topolska buna. Na sastanku je sakupljen dobrovoljni prilog za list „Za otadžbinu“. Takođe je odlučeno da se formira odbor koji će da ispituje mišljenje oficira o pokretu. Sreten Sredojević je bio zadužen da odnese prilog Milanu Novakoviću za list, a istovremeno da stupi u kontakt sa penzionisanim pukovnicima Živojinom Mišićem i Milošem Vasićem, kao i sa artiljeriskim kapetanom Vojinom Maksimovićem. Vrativši se iz Beograda, Sredojević podnosi izveštaj u kome govori da je uspešno stupio u kontakt sa pukovnicima, kao i da je beogradski garnizon uz Milana Novakovića.

Na adresu pojedinih podoficira stigao proglas u kome stoji da 1. maja na Praznik rada, podoficiri zajedno sa socijalistima preuzmu bez krvoprolića poštu, telegraf i železničku stanicu, kao i da uhapse komandanta divizije a da se na njegovo mesto postavi protivnik režima. Zatim bi trebalo da se što pre krene za Beograd, gde će se sastati sa podoficirima niškog, valjevskog i kruševačkog garnizona.

Međutim zavera je otkrivena 30. aprila 1906. i uveče su uhapšena četiri oficira i 27 podoficira. Bilo bi mnogo više hapšenja da ministar vojni general Radomir Putnik nije poslao telegraf Stepanoviću „da preuzeta hapšenja ne pređu željene razmere“. Uhapšenima je sudio Veliki vojni sud i svi optuženi su dobili dugogodišnje zatvorske kazne. Milan Novaković nije uhapšen, jer ga niko nije izdao. Novaković je i dalje uređivao list „Za otadžbinu“, sve dok ga beogradska policija nije uhapsila navodno zbog krađe matrica. Posle nepunih mesec dana je ubijen u zatvoru sa cimerom u isceniranoj zatvorskoj pucnjavi.

Literatura

• Skoko, Savo; Opačić, Petar (1990). Vojvoda Stepa u ratovima Srbije 1876—1918 (6. izd.). Beogradski-izdavačko-grafički zavod. str. 182—190. ISBN 978-86-13-00453-0.