Kratki spoj
Kratki spoj je neželjeni električni spoj u kojem struja ima put drugačiji od onoga koji je normalan za dato električno kolo. Struja kratkog spoja je obično znatno veća od normalne, što dovodi do pregrijavanja spojnog mjesta, a zbog toga često i do požara.
Uzroci[uredi | uredi izvor]
Uzroci kratkog spoja su različiti. Mogu biti otkazivanje komponenti zbog raznih uzroka, nepažnja pri rukovanju, dodir sa vodom, dodir metalnih predmeta sa dijelovima električnog kola, glodari koji progrizaju izolaciju i tako dalje.
Zaštita[uredi | uredi izvor]
Pri kratkom spoju na električnim instalacijama dolazi do protoka vrlo velikih struja.
Osigurač tada treba da prekine električno kolo i služi kao zaštita. U suprotnom, provodnici se pregriju i dolazi do požara. Druga zaštita je izolacija žica, i one stoga često imaju višeslojnu izolaciju.
Struja kratkog spoja[uredi | uredi izvor]
Ako dođe do kratkog spoja na linijama za snabdijevanje električnom energijom ili između terminala baterije, struja kratkog spoja će biti izuzetno velika, i biće ograničena samo unutrašnjim otporom baterije ili generatora, i vodovima do mjesta kratkog spoja.
Postoje četiri struje kratog spoja.
- Udarna struja kratkog spoja - Iud
- Početna struja kratkog spoja - Ip
- Struja isključenja - Ii
- Trajna struja kratkog spoja - It
Udarna struja kratkog spoja je najveća i to je trenutna maksimalna vrednost. Ona je merodavna za proračun sabirnica i izolatora.
Početna struja predstavlja efektivnu vrednost kratkog spoja na početku, čija je maksimalna vrednost jednaka maksimalnoj vrednosti jednosmerne komponente struje. Ova struja deluje na zagrevanje provodnika i zbog toga je merodavna pri izboru izolatora.
Struja isključenja je efektivna vrednost maksimalne struje po isteku vremena isključenja potrebnog da reaguju elementi za priključene deonice u kratkom spoju. Ova struja je merodavna za izbor prekidača.
Trajna struja kratkog spoja predstavlja efektivnu vrednost maksimalne struje kratkog spoja posle iščezavanja jednosmerne komponente, a kad dođe do stabilizacije napona mreže.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Principles of Electric Circuits, 7th edition, Thomas I. Floyd, Prentice Hall, ISBN 978-0-13-098576-7. str. 163.do 165.
