Kraljevačko pozorište
| Kraljevačko pozorište | |
|---|---|
.jpg) Ulaz u pozorište | |
| Puni naziv | Kraljevačko pozorište |
| Bivši nazivi | Narodno pozorište Kraljevo (1949—1956) Amatersko pozorište „14. oktobar Kraljevo“ |
| Lokacija | Toplice Milana 1[1] Kraljevo  |
| Koordinate | 43° 43′ 25″ S; 20° 41′ 11″ I / 43.7237° S; 20.6865° I |
| Tip | Profesionalno pozorište (muzičko-scenska umetnost) |
| Maks. broj gledalaca | 190[2][3] |
| Konstrukcija | |
| Otvoreno | 9. avgusta 1949. (kao Narodno pozorište) |
| Period aktivnosti | 1949—1956. (kao profesionalno) 1956—1996. (kao amatersko) 1996—danas (ponovo profesionalno) |
| Renovirano/obnovljeno | 1996. (vraćen prof. status) 2012. 2017. (sanacije) |
| Vlasnik | Grad Kraljevo |
| Direktor | Miodrag Dinulović |
| Veb-sajt | |
| kpk | |
Kraljevačko pozorište je ustanova kulture grada Kraljeva, osnovana 1949. godine. Nalazi se u najužem centru grada, u ulici Toplice Milana 1.[4] Direktor ustanove je Miodrag Dinulović, a kapacitet renovirane sale je 190 sedećih mesta.[2]
Istorijat
[uredi | uredi izvor]Osnivanje i prve godine (1949—1956)
[uredi | uredi izvor]Godine 1949, 9. avgusta, osnovana je institucija pod nazivom „Narodno pozorište Kraljevo“.[2] Prva predstava koja je odigrana na sceni teatra bila je drama Ujka Vanja, rađena prema istoimenom delu Antona Pavloviča Čehova. Režiju i scenografiju predstave potpisala je Zorica Cemović Protić.[5]
Pozorište je u ovom profesionalnom statusu postojalo do 24. jula 1956, što se u velikoj meri preklapalo sa periodom tokom kog je grad nosio naziv Rankovićevo, po Aleksandru Rankoviću.[6]
Amaterski period (1956—1996)
[uredi | uredi izvor]Usled odluke tadašnjeg ministra prosvete da obustavi finansiranje profesionalnog teatra u Kraljevu, Gradski narodni odbor je 1956. godine osnovao amatarsko pozorište pod nazivom „14. oktobar Kraljevo“. Ovaj amaterski period trajao je pune četiri decenije.[2]
Ponovna profesionalizacija (1996—danas)
[uredi | uredi izvor]Odlukom Skupštine opštine Kraljeva od januara 1996, pozorištu je vraćen profesionalni status i tom prilikom utvrđeno je današnje ime „Kraljevačko pozorište“.[2] Iako je status vraćen 1996. godine, pozorište se potpuno reaktiviralo i započelo pun profesionalni rad tek početkom 21. veka.[7]
U Kraljevačkom pozorištu je 2019. godine organizovan 55. po redu Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“.[8] Krajem iste godine je u kraljevačkom Narodnom muzeju održana izložba pod nazivom Ispod podignute zavese, autorke Mirjane Savić, povodom obeležavanja 7 decenija postojanja i umetničkog rada pozorišta.[9]
Zgrada pozorišta
[uredi | uredi izvor].jpg)
Objekat u kome je pozorište smešteno podignut je krajem 19. veka.[10] Zgrada je deo kompleksa nekadašnjeg Hotela „Pariz“, a sa bočne strane, ka Spomeniku srpskim ratnicima, nalazi se istoimena kafana, jedan od najstarijih ugostiteljskih objekata u gradu.[11][12]
Zgrada je pretrpela značajna oštećenja u razornom zemljotresu 3. novembra 2010. godine, kada je procenjena kao nebezbedna za upotrebu.[13][14] Tokom sanacije, ansambl je probe održavao na pozornici, a predstave izvodio na gostovanjima.[15] Dodatne probleme izazvalo je obrušavanje plafona krajem 2011.[16] i poplava usled pucanja cevi u februaru 2012.[17]
Pozorište je ponovo pušteno u rad dve godine nakon zemljotresa.[18] Nova poplava usled havarije toplovoda desila se početkom 2017. godine, nakon čega je usledila sanacija koja je trajala oko dva meseca.[19] Iste godine, uz pomoć donacije Ministarstva kulture i informisanja u okviru projekta „Gradovi u fokusu“, sala je renovirana i kapacitet je utvrđen na 190 sedećih mesta.[2][20][21]
Grad Kraljevo je 2019. otpočeo proces preuzimanja vlasništva nad zgradom kafane „Pariz“, sa planom da se taj prostor pripoji pozorištu radi proširenja i povećanja kapaciteta sale.[22][23]
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
Kafana „Pariz“ -
Ugao ulice Toplice Milana i Trga srpskih ratnika -
Ulaz u salu
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- Spisak pozorišta u Srbiji
- Susreti profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić
- Hotel Pariz (Kraljevo)
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Kraljevačko pozorište”. hocupozoriste.rs. Приступљено 22. 1. 2026.
- ^ a b v g d đ „Историјат”. kraljevo.org. 7. 12. 2012. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Реновирана сала Краљевачког позоришта”. Министарство културе и информисања Републике Србије. 4. 12. 2017. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Kraljevačko pozorište”. 11811.rs. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ Дугалић, М. (29. 12. 2019). „Седам деценија краљевачког позоришта”. Политика. Приступљено 26. 1. 2020.
- ^ Дугалић, Мирољуб (18. 4. 2017). „Друг Тито и друг Марко у Ранковићеву”. Политика. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ Ћировић, Г. (19. 9. 2016). „Краљевачко позориште: Театар извор талената више од шест деценија”. Вечерње новости. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Otvoren 55. Festival „Joakim Vujić“”. krug.rs. 16. 5. 2019. Архивирано из оригинала 16. 05. 2019. г. Приступљено 16. 5. 2019.
- ^ „Otvorena izložba u čast jubileja Kraljevačkog pozorišta”. kraljevackenovosti.com. 26. 12. 2019. Приступљено 26. 1. 2020.
- ^ Maja (8. 10. 2013). „Kraljevačko pozorište”. Универзитет у Новом Саду. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ Vesković, R (14. 1. 2009). „Svetla "Pariza" u srcu Kraljeva”. Прес. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ Дугалић, Мирољуб (9. 2. 2011). „„Југославија” и „Париз” чекају обнову”. Политика. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ Spiridon (5. 11. 2010). „Pomoc za Kraljevacko pozoriste”. Б92. Приступљено 12. 4. 2020.
- ^ „Dadov i Marčelo za Kraljevačko pozorište”. hellomagazin.rs. 3. 12. 2010. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Kraljevačko pozorište u Beogradu”. Б92. 23. 2. 2012. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Srušio se plafon u kraljevačkom pozorištu”. mondo.rs. 13. 12. 2011. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Poplavljeno Kraljevačko pozorište”. Независне новине. 16. 2. 2012. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka
<ref>; nema teksta za reference pod imenom "Danas2012". - ^ Бечки, Ратко; Сарић, Зоран (15. 3. 2017). „Приводи се крају реконструкција краљевачког позоришта”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 12. 4. 2020.
- ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka
<ref>; nema teksta za reference pod imenom "MinKulture2017". - ^ „U Kraljevačkom pozorištu premijerno izvedena predstava “Boing boing””. Регионална телевизија Краљево. 18. 12. 2017. Приступљено 5. 1. 2020.
- ^ „Саопштење за јавност”. Краљевачко позориште, фејсбук страница. 15. 11. 2019. Приступљено 15. 11. 2019.
- ^ Dugalić, M. (10. 11. 2019). „Kraljevačko pozorište se širi u „Pariz“”. Политика. krug.rs. Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г. Приступљено 15. 11. 2019.
Литература
[uredi | uredi izvor]- Dinulović, Radivoje; Konstantinović, Dragana; Zeković, Miljana (2011). Arhitektura scenskih objekata u Republici Srbiji (PDF). Departman za arhitekturu i urbanizam. Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka. Архивирано (PDF) из оригинала 19. 01. 2021. г. Приступљено 12. 04. 2020.
- Савић, Мирјана (2024). 75 година Краљевачког позоришта (PDF). Краљевачко позориште. ISBN 978-86-915797-3-9. COBISS.SR 154492425
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- Stari veb-sajt
- Kraljevačko pozorište na veb-sajtu Facebook
- Stanković, Srbijanka. „Kako raste pozorište (III)”. portalmladi.com. Приступљено 16. 5. 2019.
- „Театар – стожер културе”. infokvpress.rs. 15. 9. 2016. Архивирано из оригинала 16. 05. 2019. г. Приступљено 16. 5. 2019.
- Ћировић, Г. (4. 5. 2019). „Краљевачко позориште оаза глумачких талената”. Вечерње новости. Приступљено 16. 5. 2019.
- „Позоришта за Краљево”. Радио-телевизија Србије. 16. 11. 2010. Приступљено 28. 5. 2019.
