Krijejtiv komons

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Krijejtiv komons
CreativeCommons logo trademark.svg
Osnivač Lorens Lesing
Osnivanje 2001
Tip Neprofitna organizacija
Namena Kreativno dobro
Metod delovanja Krijejtiv komons licence
Sedište Mauntin Vju, Kalifornija, SAD
Izvršni direktor Ketrin Keserli
Veb-sajt http://creativecommons.org/

Krijejtiv komons (engl. Creative Commons (CC) – približan prevod: „zajedničko kreativno dobro“) je neprofitna organizacija koja se zalaže da proširi raspon kreativnih radova dostupnih drugima da legalno koriste i dele. Organizacija je objavila nekoliko licenci za autorsko pravo poznatih kao krijejtiv komons licence. Zavisno od odabrane licence, autor zadržava samo neka (ili se odriče svih) prava nad svojim delom.

Šta Krijejtiv Komons može da uradi[uredi]

Krijejtiv komons daje pravo ljudima da dele, koriste i nadograđuju svoj rad. Tako što će publikovati pod Krijejtiv Komons licencom. CC daje fleksibilnost(na primer, može da se izabere dozvola da se dopusti samo nekomercijalno korišćenje) i zaštitite ljudi koji koriste taj rad, tako da ne moraju da brinu o kršenju autorskih prava, sve dok se pridržavaju uslova koji su navedeni. Ako se traga za sadržajem koji slobodno i legalno može da se koristi, postoji mnogo CC licenci koje su na raspolaganju. Postoje na stotine miliona radova od pesme i video zapisa do naučnog i akademskog materijala na raspolaganju javnosti za besplatno i legalno korišćenje, pod uslovima CC copyright licenci, sve više ih ima svakim danom. Vrste preduzeća i organizacija koje koriste CC licence, http://creativecommons.org/who-uses-cc, najpoznatiji su google i wikipedia. Različite CC licence, http://www.creativecommons.org Za stvaranje copyright-a i povećanje interoperabilnosti podataka, CC obezbeđuje alate.

Zašto Krijejtiv Komons[uredi]

Ideja univerzalnog pristupa istraživanju, obrazovanju i kulturi je omogućena Internetom, ali pravi društveni sistemi ne dozvoljavaju uvek da ta ideja bude realizovana. Autorska prava su nastala mnogo pre pojave Interneta, a i mogu napraviti teškim da legalno obavljamo radnje kao što su copy, paste, edit i objavljivanje na vebu. Podrazumevano podešavanje copyright-a zahteva da sve ove akcije imaju izričitu dozvolu, koja se dodeljuje unapred, bilo da ste umetnik, nastavnik, naučnik, bibliotekar ili samo običan korisnik. Da bi se postigla vizija univerzalnog pristupa, neko treba da obezbedi besplatnu, javnu i standardizovanu infrastrukturu koja stvara ravnotežu između stvarnosti Interneta i realnosti zakona o autorskim pravima. Taj neko je Krijejtiv Komons.

Šta Krijejtiv Komons nudi[uredi]

Infrastruktura koju nudi sastoji se od skupa dozvola autorskih licenci i alata koji stvaraju ravnotežu unutar tradicionalnih "all rights reserved" podešavanje koje copyright stvara. Alati daju svima od pojedinih stvaralaca do velikih kompanija i institucija, jednostavan standardizovan način da zadrže autorska prava, dok omogućava određene koristi od svog rada, a da za neka prava zadrže pristup što, čini njihov kreativni, obrazovni, i naučni sadržaj odmah više kompatabilnim sa punim potetencijalom Interneta. Kombinacija alata i korisnika je ogroman rast digitalnih dobra, velika količina sadržaja koji mogu da se kopiraju, distribuiraju, sve u granicama autorskih prava. CC je radio sa mnogo copyright eksperta širom sveta. CC licence su zakonski solidarne, globalno primenjive i odgovaraju potrebama korisnika.

Licence[uredi]

Licenca dizajn i obrazloženje sve CC licence imaju nekoliko važnih zajedničkih funkcija. Svaka licenca pomaže stvaraocima da zadrže autorska prava, istovremeno omogućavajući drugima da kopiraju, distribuiraju i naprave neku korist od svog rada barem nekomercijalno. Svaka CC licenca takođe obezbeđuje kreatorima da dobiju zaslugu za njihov rad za koji zaslužuju. Svaka CC licenca funkcioniše svuda širom sveta i traje onoliko dugo koliko traje autorsko pravo (jer su izgrađeni na autorskim pravima). Ove zajedničke krakteristike služe kao osnova na vrhu od kojih kreatori mogu da izaberu da dodele dodatne dozvole prilikom odlučivanja kako žele njihov rad da se koristi. Creative Commons licencirani krator prvo treba da odgovori na nekoliko prostih pitanja na putu ka izboru dozvole prvo, da li želi da dozvoli komercijalnu upotrebu ili ne, a zatim drugo da li želi da dozvoli preradu dela ili ne? Ako kreator licence odluči da dozvoli preradu dela, on takođe može da zahteva da svako ko koristi rad deli taj rad pod istim uslovima SA(ShareAlike) i to je jedan od mehanizma koji pomaže u rastu digitalnih dobra. ShareAlike je inspirisana od strane GNU General Public license, korišćena od strane mnogih besplatnih i open sors softverskih projekata.[1]

Tri sloja licenci[uredi]

  1. Mašinski čitljiv sloj
  2. Lako razumljiv sloj
  3. Ugovor o licenci

CC licence imaju jedinstvenu i inovativnu troslojnu strukturu. Svaka licenca, pre svega, sadrži „pravni sloj“ sastavljen rečnikom koji poznaju, vole i koriste pravnici. Ovaj instrument je poznat pod nazivom „ugovor o licenci“ ("Legal Code").

Pošto autori, u većini slučajeva, nisu pravnici, sastavljen je poseban format licence, rečnikom koji se lako razume – „osnovni opis licence“ ("Commons Deed"). Osnovni opis sažeto i brzo obaveštava davaoce i sticaoce licence o najvažnijim odredbama licence. Osnovni opis upućuje u ugovor o licenci, ali ne predstavlja sastavni deo tog ugovora. Treći sloj je dizajniran tako da prepoznaje veoma važnu funkciju softvera u stvaranju, umnožavanju, otkrivanju i razmeni autorskih dela. Kako bi se posredstvom Interneta olakšao pristup delima licenciranim CC licencama, stvoren je „mašinski čitljiv“ sloj licence – sažetak ključnih prava i obaveza sačinjen u formatu koji softverski sistemi, pretraživači i ostale tehnologije mogu da razumeju. Krijejtiv Komons razvija standardizovan način opisa licenci, koji je blizak računarima: CC Rights Expression Language (CC REL).

Nalaženje otvorenih sadržaja je jedna od najvažnijih funkcija Creative Commons-a. Možete da upotrebite Google za pretraživanje CC sadržaja, da potražite CC fotografije u okviru platforme Flickr, CC albume na portalu Jamendo i različite medijske CC sadržaje na spinxpress. Multimedijalni repozitorijum Vikimedije, Vikimedija Komons, je jedna od najboljih i najvećih platformi za objavljivanje i korišćenje dela pod CC licencom.

Sva tri sloja licenci zajedno obezbeđuju razumevanje pravnog koncepta licence od strane autora, korisnika autorskih dela, pa čak i tehnologija, kao što je Internet.

Osnovne licence[uredi]

Autorstvo (Attribution – CC BY) Ova licenca dozvoljava distribuciju, remiks, preradu, kao i komercijalno korišćenje dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora. Ovo je najfleksibilnija licenca. Upotrebljava se kako bi se, u najvećoj meri, dozvolilo korišćenje dela.

Autorstvo-Deliti pod istim uslovima (Attribution-ShareAlike – CC BY-SA) Ova licenca dozvoljava remiks i preradu, kao i komercijalno korišćenje dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora i ako se prerada licencira pod istim uslovima. Ova licenca se često upoređuje sa "copyleft" licenciranjem slobodnog softvera ili softvera otvorenog koda. Sva dela nastala na osnovu dela licenciranog ovom licencom, trebalo bi da budu licencirana istom licencom, koja, pored ostalog, dozvoljava komercijalno korišćenje. Ova licenca se upotrebljava u Vikipediji i sličnim projektima.

Autorstvo-Bez prerada (Attributio-NoDerivs – CC BY-ND) Ova licenca dozvoljava distribuciju, komercijalno i nekomercijalno korišćenje dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora i ako se delo uopšte ne menja.

Autorstvo-Nekomercijalno (Attribution-Noncommercial – CC BY-NC) Ova licenca dozvoljava remiks, prerade, kao i korišćenje dela na nekomercijalan način, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, s tim što prerade ne moraju biti licencirane ovom licencom.

Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima (Attribution-Noncommercial-ShareAlike – CC BY-NC-SA) Ova licenca dozvoljava remiks i prerade, kao i nekomercijalno korišćenje dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora i ako se prerada licencira pod istim uslovima.

Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada (Attribution-Noncommercial-NoDerivs – CC BY-NC-ND) Ova licenca je najstrožija CC licenca i dozvoljava samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. [2]

Kritike[uredi]

Kritika zahteva[uredi]

Mnogi kritikuju da su četiri od šest Krijejtiv Komons licence ni slobodne ni otvorene, zbog ograničenja koja su postavljena na ponovnu upotrebu. Deo sadržaja ili podataka je otvoren ako je neko slobodan da koristi, ponovo koristi i redistribuira-samo predmet, najviše da zahteva da se pripisuje i ShareAlike.

Pripisivanje[uredi]

Sve aktuelne licence koje nisu CC0 zahtevaju prepisivanje, može biti nezgodno za radove na osnovu više drugih dela.

Fondacija za slobodan softver[uredi]

Neke od Krijejtiv komons licenci su kritikovane od FSF-a osnivača Richard Stallman-a jer, kaže oni “ne daju svima minimalnu slobodu”da dele nekomercijalno , bilo koji publikovan rad. Te dozvole su tada penzionisane od strane Krijejtiv komonsa.

Mako Hills tvrdi da Krijejtiv komons ne uspeva da uspostavi primarni stepen slobode koji sve Krijejtiv komons licence moraju da zadovolje i sa koji svi davaoci licenci i korisnici moraju poštovati.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

  • Copy Right & Left: Understanding Creative Commons by Kiruba Shankar
  • CREATIVE COMMONS: A USER GUIDE by Simone Aliprandi
  • Creative Common Law Strategies for Protecting the Environment (Environmental Law Institute) by Clifford Rechtshaffen and Denise

Spoljašnje veze[uredi]