Krunica

Cvet vrste Ludwigia octovalvis na kome se vide krunični listići (označeni sa „petal“)

Krunica (lat. corolla) je unutrašnji deo perijanta (cvetnog omotača). Čini je skup kruničnih listića (latica). Krunični listići su uglavnom dosta krupniji od čašičnih listića i jarko su obojeni. Uloga krunice je da privuče pažnju životinjama (najčešće pticama i insektima) koje imaju ulogu u razmnožavanju. Postoje biljke kod kojih su listići krunice srasli i one kod kojih su listići razdvojeni. Krunica sa sraslim kruničnim listićima se naziva simpetalna krunica (Sympetalae), dok se krunica sa razdvojenim kruničnim listićima naziva horipetalna krunica (Choripetalae). Kod simpetalnih krunica se razlikuju tri dela. To su: donji deo ili „cev“ (tubus corollae), gornji deo ili „levak“, „obod“ (limbus corollae) i „ždrelo“ (phaux corollae). Kod horipetalnih krunica, na slodnom kruničnom listiću se razlikuju donji deo ili „nokatac“ (unguis) i gornji deo ili „liska“ (lamina). Ako su krunični listići srasli, na njenom vrhu ostaje onaj broj zubaca koliko je sraslih kruničnih listića. Kod krunica sa sraslim listićima oblik može biti veoma raznovrstan, ali je krunica najčešće cevastog, klinastog, zvonastog, leptirastog, levkastog ili točkastog oblika. Postoje krunice koje na kruničnim listićima obrazuju izraštaje u vidu repa, koji daju veoma lep izgled cvetu.

Prema teoriji evolucije, evolutivno su prvo nastale biljke sa razdvojenim kruničnim listićima, a potom su od njih nastale i biljke sa spojenim kruničnim listićima. Zastupnici ove teorije navode brojne paleontološke dokaze koji potvrđuju ovu tezu. Mnogi botaničari veruju da je do pojava cvetova sa sraslim kruničnim listićima nastala sa pojavom građe insekata koja omogućava oprašivanje cvetova.

Uloga krunice je da privuče pažnju životinjama koje imaju ulogu u razmnožavanju biljke tako što opršuju cvet. Krunični listići svojim oblikom, obojenošću i etarskim uljima koja ispuštaju primamljuju životinje koje oprašuju cvet. Mnogi cvetovi iz kruničnih listića luče nektar kojim primamljuju insekte i druge životinje. Kod nekih cvetova se nektar luči na slobodnoj, gornjoj površini, dok se kod drugih stvaraju džepasta udubljenja zaštićena ljuspama i dlakama. Kod nekih krunica se, u specijalnim izraštajima - ostrugama (calcar) luči med. Ova pojava se najčešće javlja kod porodice Ljutići (Ranunculaceae).

Kod biljaka koje se oprašuju pomoću vetra, krunica je često u potpunosti redukovana. Ova pojava je nastala da se polenova zrna ne bi zadržavala na kruničnim listićima. Cvet koji nema krunične listiće se naziva apetalni cvet.

Boja

Boja krunice može veoma biti različita. Ona zavisi od vrste i količine pigmenata koji se nalaze rastvoreni u ćelijskom soku. Crvena, plava i ljubičasta boja nastaje od antocijanina, žuta boja nastaje od antohlora ili karotenoidnih pigmenata hloroplasta. Bela boja krunice nastaje usled nedostatka pigmenata i prisustva velikog broja intercelulara (međućelijskih prostora) ispunjenih vazduhom, usled čega dolazi do potpune refleksije sunčevih zraka. Crna boja nastaje zbog gusto raspoređenih tamnoljubičastih ili tamnocrvenih pigmenata. Crni pigment ne postoji. Neke krunice u toku razvića menjaju boju. Do te pojave dolazi pošto biljke tokom razvića menjaju sastav hemijskih materija koje se nalaze u tkivu. Tako, npr. biljka spomenak (Myosotis versicolor) u početku ima bele cvetove, potom žute, pa crvenkaste i na kraju plave cvetove.

Simetričnost

Krunica je kod mnogih cvetova aktinomorfne građe (kroz nju se može provući veći broj ravni simetrije). Veliki broj cvetova ima krunicu zigomorfne građe (mogu se provući dve ravni simetrije), dok su cvetovi sa asimetričnom krunicom dosta retki. Cvetovi koji imaju krunicu zigomorfne građe su uglavnom prilagođeni oprašivanju pomoću insekata. Mnogi botaničari smatraju da su zigomorfni cvetovi evolutivno nastali iz aktinomorfnih i to tako što su se prilagođavali delovanju insekata.

Cvet je aktinomorfan ako mu je krunica aktinomorfno građena, bez obzira na raspored ostalih delova cveta. Međutim postoje i izuzeci kao što je npr. porodica Solanacea koja ima krunicu aktinomorfne građe, ali je cvet monosimetričan zbog građe plodnika. Takođe je česta pojava da se na vrhu osovine cvasti razvija cvet aktinomorfne građe, iako je cela cvast izgrađena od zigomorfnih cvetova. Ova pojava se naziva pelorija.

Vidi još

• Cvet

Literatura

• Morfologija biljaka sa praktikumom; Autori: Dr. Branimir Petković, Ljiljana Merkulović, Sonja Duletić-Laušević; Beograd 2005 ISBN 978-86-907471-2-2