Kukuruz

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Kukuruz
Zea mays - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-283.jpg
Ilustracija koja prikazuje muške i ženske cvetove kukuruza
Zea mays.jpg
Kukuruz
Taksonomija
Carstvo: Plantae
(nerangirano): Angiosperms
(nerangirano): Monocots
(nerangirano): Commelinids
Red: Poales
Porodica: Poaceae
Potporodica: Panicoideae
Pleme: Andropogoneae
Rod: Zea
Vrsta: Z. mays
Podvrsta: Z. mays subsp. mays
Trinomijalna nomenklatura
Zea mays subsp. mays
L.
Slatki kururuz, žut, sirov
(seme)
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija 360 kJ (86 kcal)
18,7 g
Skrob 5,7 g
Šećeri 6,26 g
Prehrambena vlakna 2 g
1,35 g
3,27 g
Triptofan 0,023 g
Treonin 0,129 g
Izoleucin 0,129 g
Leucin 0,348 g
Lizin 0,137 g
Metionin 0,067 g
Cistin 0,026 g
Fenilalanin 0,150 g
Tirozin 0,123 g
Valin 0,185 g
Arginin 0,131 g
Histidin 0,089 g
Alanin 0,295 g
Asparaginska kiselina 0,244 g
glutaminska kiselina 0,636 g
Glicin 0,127 g
Prolin 0,292 g
Serin 0,153 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(1%)
9 μg
644 μg
Tiamin (B1)
(13%)
0,155 mg
Riboflavin (B2)
(5%)
0,055 mg
Niacin (B3)
(12%)
1,77 mg
Vitamin B5
(14%)
0,717 mg
Vitamin B6
(7%)
0,093 mg
Folat (B9)
(11%)
42 μg
Vitamin C
(8%)
6,8 mg
Minerali
Gvožđe
(4%)
0,52 mg
Magnezijum
(10%)
37 mg
Mangan
(8%)
0,163 mg
Fosfor
(13%)
89 mg
Kalijum
(6%)
270 mg
Cink
(5%)
0,46 mg
Ostali konstituenti
Voda 75,96 g

Veza na unos baze podataka USDA Klip kukuruza srednje veličine (6-3/4" do 7-1/2" dugačak) ima oko 90 grama semena
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Kukuruz (lat. Zea mays) je velika jednogodišnja biljka poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Ovu biljku su privi domestikovali urođenici u južnom meksiku[1] pre oko 10.000 godina. Lisnata stabljika biljke proizvodi zaseban polen i cvasti sa semenim zamecima ili klas, iz koga se razvijaju kukuruzna jezgra ili seme. Gaji se u umerenim i toplim delovima sveta u velikom broju podvrsta, varijeteta i sorti.

Kukuruz je postao osnovna hrana u mnogim delovima sveta, sa totalnom produkcijom koja prevazilazi pšenicu ili pirinač. Međutim, sav kukuruz nije namenjen za direktnu ljudsku konzumaciju. Deo kukuruzne produkcije se koristi kao stočna hrana, a deo za preradu u kukuruzni etanol i druge kukuruzne produkte, kao što su kukuruzni skrob i kukuruzni sirup. Šest glavnih tipova kukuruza su dent, flint, pod, kokičar, brašnasti, i slatki kukuruz.[2]

Istorija[uredi]

U Evropu je donesen 1493. a po nekim izvorima i 1535. Na Balkan je stigao u 17. veku.

Pečina Guela Nakvitc u Oaksaki u Meksiku je mesto rane domestikacije nekoliko useva, uključujući teosint (pretka kukuruza).[3]
Kultivacija kukuruza u ilustraciji iz 16. veka u Florentinskom kodeksu

Većina istoričara smatra da je kukuruz bio domestikovan u Tevakanskoj dolini u Meksiku.[4] Nedavna istraživanja u ranom 21. veku su donekle modifikovala to stanovište; naučnici sada smatraju da je susedna dolina reke Balsas u južnom centralnom Meksiku bila centar domestikacije.[5]

Olmeci i Maje su kultivirali kukuruz u brojnim varijetetima širom Mezoamerike; oni su gaa kovali, mleli i obrađivali putem nikstamalizacije. Smatra se da se početkom razdoblja oko 2500 p. n. e, usev proširio na najveći deo Amerika.[6] Istraživanja iz 21. veka uspostavila su još ranije datume. Regija je razvila trgovačku mrežu zasnovanu na višku i varijetetima kukuruznih useva.

Jedna uticajna studija iz 2002 autora Matsuoka et al. je demonstrirala da je umseto višestrukih nezavisnih domestikacija, sav kukuruz nastao iz jedne domestikacije u južnom Meksiku pre oko 9000 godina. Ta studija je isto tako pokazala da su najstariji preživeli tipovi kukuruza oni sa meksičkih planina. Kasnije se kukuruz proširio iz tog regiona na ostatak Amerika duž dva glavna puta. To je konzistentno sa modelom baziranim na arheološkim zapisima koji sugerišu da se kukuruz bio diversikovan na meksičkim brdima pre nego što se proširio na nizije.[7][8]

Arheolog Dolores Piperno je rekla:[5]

Veliki korpus podataka ukazuje na to da je [kukuruz] bio rasprostranjen u nižoj centralnoj Americi do oko 5600 p. n.e. i je bio prenet u interandske doline Kolumbije između 5000-4000 p. n. e.

— Dolores Piperno, The Origins of Plant Cultivation and Domestication in the New World Tropics: Patterns, Process, and New Developments

Od tada su čak i raniji datumi su objavljivani.[9]

Prema genetičkoj studiji koji je sprovela agencija Embrapa, kukuruzna kultivacija je bila uvedena u Južnoj Americi iz Meksika, u dva velika talasa: privi, pre više od 6000 godna, raširio je kulturu po Andima. Dokaz kultivacije u Peruu su nađeni iz perioda pre oko 6700 godina.[10] Drugi talas pre oko 2000 godina, je uzeo maha u nizijama Južne Amerike.[11]

Pre domestikacije, kukuruzne biljke su imale samo male, 25 mm (1 in) duge klipove, i javljao se jedan klip po biljci. Nakon mnogig vekova veštačke selekcije Američki urođenici su razvili kukuruzne biljke koje mogu da imaju nekoliko klipova po biljci, koji su obično bili nekoliko inča dugi.[12]

Kukuruz je najrasprostranjeniji žitarični usev u Amerikama, sa 361 miliona metričkih tona proizvedenih u Sjedinjenim Državama u 2014 godina. Aproksimativno 40% useva — 130 miliona tona — se koristi za proizvodnju kukuruznog etanola.[13] Genetički modifikovani kukuruz je sačinjavao 85% kukuruza posejanog u Sjedinjenim Državama 2009. godine.[14]

Kolumbijaka razmena[uredi]

Posle dolaska Evropljana u 1492. godine, španski naseljenici su konzumirali kukuruz, i istraživači i trgovci su preneli ovaj usev nazad u Evropu, a on je zatim širio od zemlje do zemlje. Španski naseljenici su imali jasno izraženu preferenciju za pšenični hleb u odnosu na onaj baziran na kukuruzu, tapioki ili krompiri. Kukuruzno brašno ne može zameniti pšenica u pričesnom hlebu, pošto se po hrišćanskom verovanju samo pšenica može podvrgnuti transubstancijaciji i pretvoriti u telo Hrista.[15] Na drugom nivou, Španci su bili zabrinuti da će zbog konzumacije autohtone hrane koju nisu smatrali hranljivim, biti oslabljeni i da rizikuju da se pretvore u Indijance. „Po mišljenju Evropljana, hrana koju su jeli, čak i više od okruženja u kome su živeli, davala je američkim starosedeocima i Špancima njihova osobene fizička i mentalna obeležja.”[16] Uprkos ovih briga, Španci su konzumirali kukuruz. Arheološki dokazi sa lokacija u Floridi ukazuju na to da ga i kultivisali.[17]

Kukuruz se proširio na ostatak sveta zbog svoje sposobnosti da raste u različitim klimatskim uslovima. U Španiji se kultivisao samo nekoliko decenija nakon Kolumbovog putovanja i potom se proširio na Italiju, Zapadnu Afriku i drugde.[17] Šećerom bogati varijeteti zvani slatki kukuruz su obično uzgajani za ljudsku konzumaciju u obliku klipova, dok su ostali varijeteti uzgajani za stočnu hranu, razne prozvode bazirane na kukuruzu za ljudsku upotrebu (uključujući mlevenje u brašno raznih granulacija za pravljenje palente i proje, presovanje radi izdvajanja kukuruznog ulja, i fermentaciju i destilaciju u alkoholna pića kao što je borbonski viski).

Imena[uredi]

Mnoštvo malih muških cvtova čini mušku cvast, nazvanu metlica.

Engleska reč maize je izvedena iz španske forme domorodačkog tajnojskog naziva biljke, mahiz.[18] On je poznat pod brojnim drugim imenima širom sveta.

Engleska reč corn izvan Severne Amerike, Australije i Novog Zelanda se odnosi na bilo koji žitarični usev, njeno značenje varira u zavisnosti od lokalne osnovne hrane.[19][20] U Sjedinjenim Državama,[19] Kanadi,[21] Australiji, i Novom Zelandu,[22] corn prvenstveno znači kukuruz; ta upotreba je započela skraćivanjem fraze Indian corn.[19] Indijanski korn prvenstveno znači kukuruz (osnovna žitarica starosedelačkih Amerikanaca), mada se može specifično odnositi na višebojni flint corn koji se koristi za dekoraciju.[23] Na mestima izvan Severne Amerike, Australije i Novog Zelanda, corn se obično odnosi na kukuruz u kulinarskom kontekstu. Uže značenje se obično indicira dodatnim rečima, kao što su sweet corn i baby corn.

U Južnoj Africi, kukuruz se obično naziva mielie (afrikans) ili mealie (engleski),[24] što su reči izvedene iz portugalske reči za kukuruz, milho.[25]

Maize je prefrentni engleski naziv u formalnoj, naučnoj, međunarodnoj upotrebi pošto se specifično odnosi na ovu žitaricu, za razliku od naziva corn, koji ima kompleksni varijetet značenja koji varira u zavisnosti od konteksta i geografskog regiona.[20] Reč маize koriste poljoprivredna tela i istraživački instituti kao što su FAO i CSIRO. Nacionalne poljoprivredne i industrijske asocijacije obično uključuju reč maize u njihovom imenu čak i u engleski govorećim zemljama gde se lokalna, neformalna reč razlikuje od maize; na primer, the Maize Association of Australia, itd. Međutim, u robnoj razmeni, reč corn se konzistentno odnosi na kukuruz, i ne na druge žitarice.

Struktura i fiziologija[uredi]

Kukuruzna biljka često ima visinu od 3 m,[26] mada neki prirodni sojevi mogu da porastu do 12 m.[27] Stabljika se obično sastoji od 20 članova [28] dužine 18 cm (7,1 in).[26] List, koji raste iz svakog člana, generalno ima širinu od 9 cm (4 in) i dužinu od 120 cm (4 ft).

Klipovi se razvijaju iznad nekoliko listova u središnjem delu biljke, između stabljike i listova, izdužujući se za oko 3 mm (0,12 in) na dan, do dužine od 18 cm (7 in)[26] pri čemu je maksimum 60 cm (24 in) među podvrstama.[29] Oni su ženske cvasti, čvrsto umotani u nekoliko slojeva komuševine. Pojedini varijeteti kukuruza su uzgajani da proizvedu mnoštvo dodatnih klipova. Oni su izvor tipa kukuruza (baby corn) koji se koristi kao povrće u azijskoj kuhinji.

Vrh stabljika se završava u tenselu, metlici s muškim cvetovima. Kad je metlica zrela i kad je vreme dovoljno toplo i suvo, prašnjaci metlice se otvaraju i oslobađa se polen. Kukuruzni polen je anemofilan (raspršuje se vetrom), i zbog njegove velike brzina padanja, najveći deo polena pada unutar nekolio metara od metlice.

Izduženi žigovi, zvani svila, se pojavljuju iz zamotaja listova na kraju klipa. Ona je obično bledo žuta i dugačka 18 cm (7 in). Ona podseća na pramen kose. Na kraju svakog žiga je karpel, koje se može razviti u zrno ako dođe do oprašivanja polenom. Semeni omotač ploda je stopljen sa omotačem semena koji se naziva krupa, što je tipično za trave, i celokupni klip se poneka naziva semenom. Klip je po strukturi blizak zbirnim plodovima, osim što se pojedinačna zrna nikad ne stapaju u jednu masu. Zrna su približno veličine graška, i pričvršćena su u regularnim redovima oko bele, šapurine koja formira klip. Maksimalna veličina zrna je 25 cm (10 in).[30] Klip obično sadrži oko 600 zrna. Ona mogu da budu različitih boja: crnkasta, plavičasto-siva, ljubičasta, zelena, crvena, bela i žuta. Kad se samelje u brašno, kukuruz daje više brašna i znatno manje mekinja nego pšenica. Ovo brašno ne sadrži gluten poput pšenice i, stoga, daje pečene proizvode sa slabom sposobnošću podizanja. Genetička varijanta koja akumulira više šećera i manje skroba u klipu se konzumira kao povrće i naziva se slatki kukuruz. Mladi kukuruz se može konzumirati sirov, sa šapurinom i svilom, ali kako biljka sazreva (obično tokom letnjih meseci), šapurina postaje čvršća i svila suvlja, tako da više nisu jestivi. Na kraju uzgojne sezone, zrna se izušuju i postaju nepodesna za žvakanje ukoliko nisu kuvana u kipućoj vodi.

Gustina sejanja utiče na višestruke aspekte kukuruza. Tehnike moderne poljoprivrede u razvijenim zemljama obično se oslanjaju na gusto sejanje, čime se proizvodi jedan klip po stabljiki.[31] Stabljike silažnog kukuruza su još gušće,[32] čime se ostvaruje niži udeo klipova, a više biljne mase.

Kukuruz je fakultativna kratkodnevna biljka [33] i cveta u određenom broju dana rastućeg stepena > 10 °C (50 °F) u okruženju za koje je prilagođen.[34] Veličina uticaja koji duge noći imaju na broj dana koji moraju proći pre cvetanja kukuruza je genetički propisana[35] i regulisana je fitohromnim sistemom.[36] Fotoperiodičnost može da bude ekscentrična kod tropskih kultivara tako da dugi dani karakteristični za visoke latitude omogućavaju biljkama da rastu tako visoko da nemaju dovoljno vremena za proizvodnju semena pre nego što budu ubijene mrazom. Ovi atributi, međutim, mogu biti korisni pri korišćenju tropskog kukuruza za produkciju biogoriva.[37]

Nezreli kukuruzni izdanci nakupljaju snažnu antibiotsku materiju, 2,4-dihidroksi-7-metoksi-1,4-benzoksazin-3-on (DIMBOA). DIMBOA je član grupe hidroksaminskih kiselina (takođe poznatih kao benzoksazinoidi) koji služe kao prirodna odbrana protiv širokog opsega štetočina, uključujući insekte, patogene gljivice i bakterije. DIMBOA je isto tako prisutana u srodnim travama, posebno u pšenici. Kukuruzni mutant (bx) kome nedostaje DIMBOA je veoma osetljiv na napad biljnih vaši i gljiva. DIMBOA je takođe odgovorna za relativnu otpornost nezrelog kukuruza na evropskog bušača kukuruza (familija Crambidae). Kako kukuruz sazreva, DIMBOA nivoi i otpornost na ovu štetočnu opadaju.

Zbog svojih plitkih korena, kukuruz je podložan suši, netolerantan je prema zemljištima sa nedostatkom hranljivih materija, i snažani vetrovi ga mogu izčupati.[38]

Dok žuti kukuruz izvodi svoju boju iz luteina i zeaksantina, kod crveno obojenog kukuruza, boja zrna potiče od antocijanina i flobafena. Ove kasnije supstance se sintetišu u flavonoidnom sintetičkom putu[39] iz polimerizacije flavan-4-ola[40] izražavanjem kukuruznog perikarpnog gena 1 (p1)[41] koji kodira jedan transkripcioni aktivator sličan R2R3 myb[42] A1 gena koji kodira dihidrokaempferol 4-reduktazu (koja redukuje dihidroflavonole u flavan-4-ole)[43], dok jedan drugi gen (supresor perikarpne pigmentacije 1 ili SPP1) deluje kao supresor.[44] Gen p1 kodira Myb-homologni transkripcioni aktivator gena neophodnog za biosintezu crvenog flobafenskog pigmenta, dok P1-wr alil specificira bezbojni perikarp zrna i crvenu šapurinu, a nestabilni faktor 1 za narandžastu boju (Ufo1) modifikuje P1-wr izražavanje da bi dao pigmentaciju u perikariju zrna, kao i vegetativnim tkivima, koja obično ne akumuliraju značajne količine pigmenata flobafena.[41] Kukuruzni P gen kodira Myb homologa koji prepoznaje sekvencu CCT/AACC, što je u oštrom kontrastu sa C/TAACGG prisutnom u kičmenjačkim Myb proteinima.[45]

Upotreba[uredi]

Upotrebljava se za ishranu ljudi i domaćih životinja i za industrijsku proizvodnju.

Mlevenjem zrna kukuruza (slično kao što se melje pšenicažito) dobija se brašno (kukuruzno brašno). Od kukuruznog brašna ili mešanjem sa pšeničnim brašnom se za ljudsku ishranu priprema: hleb, proja, kačamak, kolači i drugo pecivo .

Od kukuruza se dobija skrob koji se koristi u razne svrhe. Proizvodi se i farmaceutski skrob (Maydis amylum) koji ima različitu primenu u medicini i farmaciji.

Od klica izvađenih iz zrelog kukuruza pravi se vrlo hranljivo i lekovito ulje (Maydis oleum) veoma bogato gliceridima nezasićenih masnih kiselina (linolne, oleinske i sl.) i fitosterolima (sitosterol, stigmasterol); sadrži i liposolubilne vitamine (posebno vitamin A).

U kukuruznim klicama ima oko 28% masnog ulja, 1% lecitina, inozitofosforne kiseline, belančevina, gvanidina, glutamina, šećera i drugih biološki vrlo važnih materija, zbog čega se klice cene kao veoma jaka, koncetrovana hrana.

Interesantno je da se kukuruzna svila, uz ostale sastojke, koristi za pravljenje cigareta protiv bronhijalne astme.

Proizvodnja kukuruza[uredi]

Ubedljivo najveći proizvođač kukuruza, prema podacima iz 2009. godine, bile su Sjedinjene Američke Države koje proizvode preko 333 miliona tona godišnje što je 43% svetske proizvodnje kukuruza, sledeći najveći proizvođač je Kina sa 163 miliona tona, na trećem mestu je Brazil sa 51 milionom tona, a Srbija je na 17. mestu sa 6,4 miliona tona godišnje (0,815% svetske proizvodnje).[46]

Poređenje sa drugom osnovinom hranom[uredi]

Sledeća tabla prikazuje nukricioni sadržaj kukuruza i druge osnovne hrane u sirovoj žetvenoj formi. Sirove forme nisu jestive i ne mogu se svariti. One moraju biti proklijale, ili pripremljene i kuvane za ljudsku konzumpciju. U proklijaloj ili kuvanoj formi, relativni nutricioni i anti-nutricioni sadržaji sveke od ovih osnovnih tipova hrane se razlikuju od sirove forme.

Hranljivi sadržaj glavnih tipova osnovne hrane u porciji od 100 g[47]
Nutriciona komponenta: Kukuruz[A] Pirinač (beli)[B] Smeđi pirinač[I] Pšenica[C] Krompir[D] Tapioka[E] Soja (zelena)[F] Batat[G] Jam[Y] Sirak[H] Plantan[Z] RDA
Voda (g) 10 12 10 13 79 60 68 77 70 9 65 3000
Energija (kJ) 1528 1528 1549 1369 322 670 615 360 494 1419 511 8368–10,460
Protein (g) 9.4 7.1 7.9 12.6 2.0 1.4 13.0 1.6 1.5 11.3 1.3 50
Masti (g) 4.74 0.66 2.92 1.54 0.09 0.28 6.8 0.05 0.17 3.3 0.37
Ugljeni hidrati (g) 74 80 77 71 17 38 11 20 28 75 32 130
Vlakna (g) 7.3 1.3 3.5 12.2 2.2 1.8 4.2 3 4.1 6.3 2.3 30
Šećer (g) 0.64 0.12 0.85 0.41 0.78 1.7 0 4.18 0.5 0 15
Kalcijum (mg) 7 28 23 29 12 16 197 30 17 28 3 1000
Gvožđe (mg) 2.71 0.8 1.47 3.19 0.78 0.27 3.55 0.61 0.54 4.4 0.6 8
Magnezijum (mg) 127 25 143 126 23 21 65 25 21 0 37 400
Fosfor (mg) 210 115 333 288 57 27 194 47 55 287 34 700
Kalijum (mg) 287 115 223 363 421 271 620 337 816 350 499 4700
Natrijum (mg) 35 5 7 2 6 14 15 55 9 6 4 1500
Cink (mg) 2.21 1.09 2.02 2.65 0.29 0.34 0.99 0.3 0.24 0 0.14 11
Bakar (mg) 0.31 0.22 0.43 0.11 0.10 0.13 0.15 0.18 - 0.08 0.9
Mangan (mg) 0.49 1.09 3.74 3.99 0.15 0.38 0.55 0.26 0.40 - - 2.3
Selenijum (μg) 15.5 15.1 70.7 0.3 0.7 1.5 0.6 0.7 0 1.5 55
Vitamin C (mg) 0 0 0 0 19.7 20.6 29 2.4 17.1 0 18.4 90
Tiamin (B1) (mg) 0.39 0.07 0.40 0.30 0.08 0.09 0.44 0.08 0.11 0.24 0.05 1.2
Riboflavin (B2) (mg) 0.20 0.05 0.09 0.12 0.03 0.05 0.18 0.06 0.03 0.14 0.05 1.3
Niacin (B3) (mg) 3.63 1.6 5.09 5.46 1.05 0.85 1.65 0.56 0.55 2.93 0.69 16
Pantotenska kiselina (B5) (mg) 0.42 1.01 1.49 0.95 0.30 0.11 0.15 0.80 0.31 - 0.26 5
Vitamin B6 (mg) 0.62 0.16 0.51 0.3 0.30 0.09 0.07 0.21 0.29 - 0.30 1.3
Folat, ukupno (B9) (μg) 19 8 20 38 16 27 165 11 23 0 22 400
Vitamin A (IU) 214 0 0 9 2 13 180 14187 138 0 1127 5000
Vitamin E, alfa-tokoferol (mg) 0.49 0.11 0.59 1.01 0.01 0.19 0 0.26 0.39 0 0.14 15
Vitamin K1 (μg) 0.3 0.1 1.9 1.9 1.9 1.9 0 1.8 2.6 0 0.7 120
Beta-karoten (μg) 97 0 5 1 8 0 8509 83 0 457 10,500
Lutein+zeaksantin (μg) 1355 0 220 8 0 0 0 0 0 30
Zasićena masne kiseline (g) 0.67 0.18 0.58 0.26 0.03 0.07 0.79 0.02 0.04 0.46 0.14
Mononezasićena masen kiseline (g) 1.25 0.21 1.05 0.2 0.00 0.08 1.28 0.00 0.01 0.99 0.03
Polinezasićene masne kiseline (g) 2.16 0.18 1.04 0.63 0.04 0.05 3.20 0.01 0.08 1.37 0.07
A žuti kukuruz B sirovi neobogaćeni dugozrni beli pirinač
C tvrda crvena zimska pšenica D sirovi krompir
E sirova topioka F sirova zelena soja
G sirovi slatki krompir H sirovi sirak
Y sirovi jam Z sirovi pnatani
I sivori dugozrni smeći pirinač

Sinonimi[uredi]

Za niz podvrsta ustanovljeno je da su samo sinonimi za jednu vrstu

  • BoZea mays subsp. acuminata Golosk.
  • Zea mays subsp. amylacea (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays subsp. amyleosaccharata (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays subsp. aorista (Greb.) Golosk.
  • Zea mays subsp. ceratina (Kuleshov) Zhuk.
  • Zea mays var. ceratina Kuleshov
  • Zea mays subsp. everta (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays var. everta (Sturtev.) L.H.Bailey
  • Zea mays var. gracillima Körn.
  • Zea mays var. gracillima Körn. ex Hitchc.
  • Zea mays f. hanakibi Makino
  • Zea mays var. hirta (Bonaf.) Alef.
  • Zea mays subsp. huehuetenangensis (Iltis & Doebley) Doebley
  • Zea mays var. huehuetenangensis Iltis & Doebley
  • Zea mays subsp. indentata (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays var. indentata (Sturtev.) L.H.Bailey
  • Zea mays subsp. indurata (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays var. indurata (Sturtev.) L.H. Bailey
  • Zea mays var. japonica (Van Houtte) Alph.Wood
  • Zea mays subsp. luxurians (Durieu & Asch.) Iltis
  • Zea mays subsp. mays
  • Zea mays var. mays
  • Zea mays subsp. mexicana (Schrad.) Iltis
  • Zea mays var. multicoloramylacea Yarchuk
  • Zea mays subsp. obtusa Golosk.
  • Zea mays subsp. parviglumis Iltis & Doebley
  • Zea mays var. praecox Torr.
  • Zea mays var. rugosa Bonaf.
  • Zea mays subsp. saccharata (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays var. saccharata (Sturtev.) L.H.Bailey
  • Zea mays subsp. semidentata Kuleshov
  • Zea mays var. striatiamylacea Leizerson
  • Zea mays var. subnigroviolacea T.A.Yarchuk
  • Zea mays subsp. tunicata (A.St.Hil.) Zhuk.
  • Zea mays var. tunicata A.St.Hil.
  • Zea mays subsp. tunicata Sturtev.
  • Zea mays f. variegata (G.Nicholson) Beetle
  • Zea mays var. variegata G.Nicholson
  • Zea mays var. virginicanaf.

Galerija slika[uredi]

Reference[uredi]

  1. „The Evolution of Corn”. University of Utah HEALTH SCIENCES. Pristupljeno 2. 1. 2016. 
  2. Linda Campbell Franklin, "Corn," in Andrew F. Smith (ed.), The Oxford Encyclopedia of Food and Drink in America. 2nd ed. Oxford: Oxford University Press, 2013 (pp. 551–558). str. 553.
  3. Benz, Bruce F. (2005). „Archaeological evidence of teosinte domestication from Guilá Naquitz, Oaxaca”. Proceedings of the National Academy of Sciences. National Academy of Sciences of the United States of America. 98 (4): 2104—2106. JSTOR 3055008. PMC 29389Slobodan pristup. PMID 11172083. doi:10.1073/pnas.98.4.2104. 
  4. „Origin, History and Uses of Corn”. Iowa State University, Department of Agronomy. 11. 2. 2014. Arhivirano iz originala na datum 23. 2. 2014. 
  5. 5,0 5,1 Piperno, Dolores R. (2011). „The Origins of Plant Cultivation and Domestication in the New World Tropics: Patterns, Process, and New Developments”. Current Anthropology. 52 (S4): 453—S470. doi:10.1086/659998. 
  6. Roney, John (zima 2009). „The Beginnings of Maize Agriculture”. Archaeology Southwest. 23 (1): 4. 
  7. Matsuoka, Y.; Vigouroux, Y; Goodman, MM; et al. (2002). „A single domestication for maize shown by multilocus microsatellite genotyping”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 99 (9): 6080—4. PMC 122905Slobodan pristup. PMID 11983901. doi:10.1073/pnas.052125199. 
  8. Matsuoka, Yoshihiro (22. 1. 2003). „Earliest Directional Evolution for Microsatellite Size in Maize” (PDF). Science. Pristupljeno 3. 3. 2014. 
  9. Pagán-Jiménez, Jaime R.; Guachamín-Tello, Ana M.; Romero-Bastidas, Martha E.; Constantine-Castro, Angelo R. (2015). „Late ninth millennium B.P. use of Zea mays L. at Cubilán area, highland Ecuador, revealed by ancient starches”. Quaternary International. 404: 137—155. ISSN 1040-6182. doi:10.1016/j.quaint.2015.08.025. 
  10. „Los antiguos peruanos comían palomitas de maíz”. BBC Mundo. BBC. 19. 1. 2012. 
  11. „Did man follow plants or did plants follow man? Tracks of prehistoric man and ways of contact in the Americas according to cultivated plants. Case study - Maize (translated from Portuguese)”. Yumpu. 2015. Pristupljeno 13. 10. 2015. 
  12. Spielvogel, Jackson J. (1. 3. 2005). Medieval and Early Modern Times: Discovering Our Past. Glencoe/McGraw-Hill School Publishing Company. ISBN 978-0-07-868876-8. 
  13. „US Approves Corn Modified for Ethanol”. The New York Times. 11. 2. 2011. 
  14. Genetically modified plants: Global Cultivation Area Maize Archived August 12, 2010, at the Wayback Machine. GMO Compass, March 29, 2010, retrieved August 10, 2010
  15. Rebecca Earle, The Body of the Conquistador: Food, Race, and the Colonial Experience in Spanish America, 1492-1700. New York: Cambridge University Press (2012). str. 17, 151.
  16. Earle, The Body of the Conquistador. str. 5.
  17. 17,0 17,1 Earle, The Body of the Conquistador. str. 144.
  18. "maize". Oxford English Dictionary, online edition. 2012. June 7, 2012.
  19. 19,0 19,1 19,2 "corn". Oxford English Dictionary, online edition. 2012. June 7, 2012.
  20. 20,0 20,1 Ensminger, Audrey H. (1994). Foods and Nutrition Encyclopedia, 2nd ed. CRC Press. str. 479. ISBN 978-0-8493-8980-1. 
  21. Boberg (2010). str. 109.
  22. Rhodes, L. L.; Eagles, H. A. „Origins of maize in New Zealand”. New Zealand Journal of Agricultural Research. 27 (2): 151—156. doi:10.1080/00288233.1984.10430414. 
  23. "Indian corn", Merriam-Webster Dictionary, definition 3, accessed June 7, 2012
  24. "mealie", Oxford English Dictionary, online edition, 2012. Accessed June 7, 2012.
  25. [1], Oxford Dictionaries – Language Matters, accessed January 7, 2015
  26. 26,0 26,1 26,2 Wellhausen, Edwin John (1952). Races of Maize in Mexico. 
  27. Karl, J.R. (2012). „The Maximum Leaf Number of the Maize Subspecies” (PDF). The Maize Genetics Cooperation Newsletter. 86: 4. ISSN 1090-4573. 
  28. Stevenson, J. C.; Goodman, M. M. (1972). „Ecology of Exotic Races of Maize. I. Leaf Number and Tillering of 16 Races Under Four Temperatures and Two Photoperiods1”. Crop Science. 12 (6): 864. doi:10.2135/cropsci1972.0011183X001200060045x. 
  29. Karl, J. R. (2007). „Jala Maize is Small” (PDF). Maize Genetics MNL. 89: e3. 
  30. Grobman, Alexander (1961). Races of Maize in Peru. 
  31. Common Corn Questions and Answers Archived May 1, 2012, at the Wayback Machine., Iowa State University of Science and Technology, Agronomy Extension, 2011
  32. Gautam, P.; Gustafson, DM; Wicks III, Z (2011). „Phosphorus Concentration, Uptake and Dry Matter Yield of Corn Hybrids” (PDF). World Journal of Agricultural Sciences. 7 (4): 418—424. ISSN 1817-3047. 
  33. Karl, J.R. (januar 2002). „Maize is Not Day Neutral; Day Length and Flowering” (PDF). The Maize Genetics Cooperation Newsletter. 89: e7. 
  34. Paliwal, R. L (2000). Tropical maize: Improvement and production. ISBN 9789251044575. 
  35. „Unique gene combinations control tropical maize response to day lengths”. Eurekalert.org. 14. 6. 2011. Pristupljeno 14. 11. 2013. 
  36. „Elongated mesocotyl1, a phytochrome-deficient mutant of maize.”. Brutnell Lab. Arhivirano iz originala na datum 11. 12. 2013. Pristupljeno 7. 12. 2013. 
  37. „ACES News :: College of ACES, University of Illinois”. 
  38. „Corn Stalk Lodging” (PDF). Monsanto Imagine. 2. 10. 2008. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 25. 2. 2009. Pristupljeno 23. 2. 2009. 
  39. Himi, E; Mares, DJ; Yanagisawa, A; Noda, K (2002). „Effect of grain color gene (R) on grain dormancy and sensitivity of the embryo to abscisic acid (ABA) in wheat”. Journal of Experimental Botany. 53 (374): 1569—74. PMID 12096095. doi:10.1093/jxb/erf005. 
  40. Winkel-Shirley, B (2001). „Flavonoid biosynthesis. A colorful model for genetics, biochemistry, cell biology, and biotechnology”. Plant Physiology. 126 (2): 485—93. PMC 1540115Slobodan pristup. PMID 11402179. doi:10.1104/pp.126.2.485. 
  41. 41,0 41,1 Chopra, S; Cocciolone, SM; Bushman, S; Sangar, V; McMullen, MD; Peterson, T (2003). „The maize unstable factor for orange1 is a dominant epigenetic modifier of a tissue specifically silent allele of pericarp color1”. Genetics. 163 (3): 1135—1146. PMC 1462483Slobodan pristup. PMID 12663550. 
  42. Structural And Transcriptional Analysis Of The Complex P1-wr Cluster In Maize. Wolfgang Goettel, Joachim Messing. Plant & Animal Genomes XVI Conference Archived February 18, 2012, at the Wayback Machine.
  43. Dong, X; Braun, EL; Grotewold, E (2001). „Functional conservation of plant secondary metabolic enzymes revealed by complementation of Arabidopsis flavonoid mutants with maize genes”. Plant Physiology. 127 (1): 46—57. PMC 117961Slobodan pristup. PMID 11553733. doi:10.1104/pp.127.1.46. 
  44. Lee, E.A.; Harper, V (2002). „Suppressor of Pericarp Pigmentation 1 (SPP1), a novel gene involved in phlobaphene accumulation in maize (Zea mays L.) pericarps”. Maydica. 47 (1). INIST:13772300. 
  45. Grotewold, Erich; Drummond, Bruce J.; Bowen, Ben; Peterson, Thomas (1994). „The myb-homologous P gene controls phlobaphene pigmentation in maize floral organs by directly activating a flavonoid biosynthetic gene subset”. Cell. 76 (3): 543—53. PMID 8313474. doi:10.1016/0092-8674(94)90117-1. 
  46. [2] FAO statistike
  47. „Nutrient data laboratory”. United States Department of Agriculture. Pristupljeno 10. 8. 2016. 

Literatura[uredi]

  • Ensminger, Audrey H. (1994). Foods and Nutrition Encyclopedia, 2nd ed. CRC Press. str. 479. ISBN 978-0-8493-8980-1. 

Spoljašnje veze[uredi]