Kultura Čačapoja
Čačapoja je autohtoni južnoamerički narod, nastanjen u današnjem Peruu, u području planina uz reku Maranon. Ime Čačapoja - oblačni narod - potiče od Inka jer su živeli na nepristupačnim planinskim predelima. Od njihove civilizacije sačuvane su ruševine od utvrđenih kamenih gradova čije su kružne kuće poznate kao sunderhuasi. Dublje u džungli naučnici još uvek otkrivaju nalazišta ovog naroda.
Negde ok 800. godine Čačapoja kultivaišu svoja polja po obroncima planina, žive u u dobro utvđenim gradovima na planinskim vrhovima zaštićeni džunglom. Monumentalne građevine i ekstenzivna poljoprivreda ukazuju da su bili napredan narod.
Početkom 15. veka započinje ekspanzija Inka, koji progone rivlski narod Čanča Indijance a put ih vodi u zemlju Čačapoja. Opsada Inka dugo je trajala i tek je Inka Tupak Iupanki oko 1475. godine porazio Čačapoja narod.
Uskoro međutim i Inke i Čačapoja dobijaju novog neprijatelja. Prvi koji ih je ugledao bio je Hernando de Soto, on putuje ovom zemljom 1532. godine.
Španci su pomagali Čačapoja u njihovoj borbi protiv Inka sve dok obe civilizacije nisu propale. Evropski najpoznatiji uvoz u Ameriku, boginje, i ovde su bile smrtonosni saveznik Španaca.[1]
Čačapoja su u hronikama opisani kao visok svetloputi narod, suprotnost tamnoputim i niskim Kečua. Njihovo rasno poreklo još je enigma. Od 1600. iza Čačapoja ostale su samo ruševine gradova sakrivenih u oblacima visokih planina i džungli. Jezik Čačapoja klasifikuje se u porodicu kečuanskih jezika.[2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ "Diccionario Quechua - Aymara". www.katari.org (in Spanish). Retrieved 2016-10-03
- ^ CHACHAPOYAS et la Forteresse de KUELAP
