Kulturni konzervativizam

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Kulturni konzervativizam pokušava da sačuva primljeno nasleđe uspešne nacije ili kulture. U ovom slučaju, pod kulturom podrazumevamo npr. veliku Zapadnu ili kinesku kulturu ali i npr. malu tibetansku.

Kulturni konzervativci zalažu se za usvajanje normi koje su nastale u prošlosti. Ove norme mogu biti:

  • romantične: pokret protiv konvencije o metru, zahtev da se zadrže stare britanske trgovačke mere za težinu i dužinu (unca i inč).
  • institucionalne: na Zapadu ovo podrazumeva viteške redove, institucije kako feudalizma tako i kapitalizma, ili npr. zalaganje za instituciju vladavine prava. Na Istoku, primeri su sistem državnog ispita u Kini ili kulturne tolerancije u Indiji.
  • moralne, shodno društvenom konzervativizmu. Na primer, u nekim kulturama se homoseksualnost, pobačaj, ili žene koje pokazuju svoja lica i udove javnosti smatraju nemoralnim, i konzervativci u tim društvima često podržavaju zakonske zabrane upražnjavanja ovih osobenosti. Moralni konzervativizam ima i svoje pozitivističke oblike, na primeru podrške zakonima koji obavezuju bogate da doprinose sirotinji milosrdnim darovima. Dobročinstvo i ljubav prema bližnjima smatraju se moralnim u većini kultura.

Ključni argument kulturnih konzervativaca je da su se stare institucije vremenom prilagodile osobenostima mesta i kulture i stoga treba da budu očuvane. U zavisnosti od toga koliko su univerzalni (ili skeptični), kulturni konzervativci mogu biti manje ili više tolerantni prema kulturama koje se razlikuju od njihove. Mnogi konzervativci veruju u univerzalni moral, ali postoje i oni koji podržavaju činjenicu da se moralni obrasci razlikuju od nacije do nacije, od kulture do kulture, i u tom smislu se zalažu za moralne obrasce nastale u okviru njihove kulture. U tom smislu, kulturni konzervativci će osporavati univerzalne ideale francuske komune i njihovu primenljivost u drugim kulturama.

Postoje konzervativci koji usvajaju radikalne metode, podstičući neku vrstu konzervativne revolucije, kao što je primer rušenja prozapadnog režima u Iranu. Radikalni konzervativci smatraju da je nasilje neophodno u procesu povratka vrlinama i vrednostima nastalim u prošlosti. U posedu vlasti, radikalni konzervativci često koriste institucije sile, vojsku i policiju, u cilju sprečavanja inovacija, individualizma i očuvanja kulture u onom istorijskom obliku kojeg smatraju idealnim. Fašizam je još jedan primer radikalnog konzervativizma koji se služi silom u cilju uspostavljanja ideala i odnosa iz prošlosti. Fascio je svežanj pruća sa sekirom u sredini, simbol zvaničnika rimskog magistrata, simbol njihovog nadleštva i slave Rimskog carstva.

Oni koji na radikalan način pokušavaju da uspostave nove društvene modele i obrasce nisu konzervativci već utopisti.

Vidi još[uredi]