Kupolna peć

Kupolna peć je šahtna peć za topljenje metala, najčešće livenog gvožđa.

Slika 1. Šematski prikaz jednostavne kupolne peći.

Po konstrukciji i principu rada, kupolna peć je slična visokoj peći za redukciju rude železa ali je znatno manja od nje.

Kupolna peć je u donjem delu napunjena koksom sve do iznad duvnica. U kupolnu peć se šaržira sirovo gvožđe, čelični otpad, povratni materijal i eventualno presovana strugotina. Pored toga kontinuirano se dodaje koks i topitelji kao kreč i šljunak koji imaju ulogu da obezbede nastajanje tečne šljake. Za razliku od visoke peći, u kupolnoj peći nije moguća redukcija oksida gvožđa. Uloga koksa je, pored obezbeđenja energije za topljenje, i povišenje sadržaja ugljenika u tečnom gvožđu (naugljeničenje).

Tečno gvožđe i šljaka ističu kod malih kupolnih peći kroz odvojene otvore a kod velikih kupolnih peći kroz jedan otvor i u sifonu se međusobno odvajaju na osnovu razlike u specifičnoj težini. U novije vreme, sve veći broj manjih kupolnih peći biva zamenjen indukcionim pećima koje proizvode manje gasova i šljake i fleksibilnije su kod promene sastava gvožđa. Velike kupolne peći (koje tope i do 100 tona tečnog gvožđa na sat) su i dalje ne samo ekonomičnije od indukcionih peći, već emituju i manje ugljendioksida jer se za proizvodnju električne energije, uključujući i gubitke prilikom prenosa u atmosferu, emituju mnogo veće količine ugljendioksida.

Postoje različite varijante kupolne peći sa poboljšanim osobinama (bezkoksna peć, kiseonična kupolna peć, itd.) ali zbog raznih nedostataka, najveći broj nije uspeo da osvoji tržište.