LDL afereza
| LDL afereza | |
|---|---|
| Sinonimi | LDL apheresis |
| Specijalnost | endokrinologija |
LDL afereza, lipoproteinska afereza je endokrinološka metod slična dijalizi kojom se pacijantima sa visokim nivoom LDL, lošeg, holesterola smanjuje nivo masnoće u krvi.[1] Slično kao kod dijalize pacijentima se iz jedne ruke uzima krv, koja potom prolazi kroz aparat, odmašćuje se i vraća nazad u krvotok kroz drugu ruku.
Postupak LDL afereza primenjuje se kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju za hiperholesterolemiju, odnosno kod pacijanata sa porodičnom hiperholesterolemijom koji su u velikom riziku od progresivne (napredujuće) kardiovaskularne bolesti.[2]
Nakon afereze, nivoi LDL-C i Lp(a) značajno se smanjuju za 50–70%, ali se vraćaju na početne nivoe tokom perioda do sledeće procedure afereze. Kombinacija lipoproteinske afereze sa lekovima za snižavanje lipida može na taj način dodatno poboljšati profil lipida i smanjiti kardiovaskularni rizik; najčešći neželjeni efekti su blaga do teška hipotenzija i mučnina, međutim, budući da je fereza invazivna procedura, može negativno uticati na kvalitet života.[3]
Opšte informacije
[uredi | uredi izvor]Najnoviji podaci Svetske zdravstvene organizacije navode da je smrtnost od kardiovaskularnih bolesti u Evropi 45%, a trend pokazuje da će ove bolesti 2020-ih. godine biti vodeći zdravstveni problem. Ubrzana arteroskleroza, odnosno sužavanje krvnih sudova ima više faktora rizika, a povišen nivo masnoća krvi jedan je od najznačajnijih. Između 25% i 33% odraslog stanovništva ima poremećaj masnoća. Ako lečenje dijetom i statinima nije dovoljno pacijenti idu na LDL aferezu,[4] kojom se selektivno uklanjaju lipoproteine koji sadrže apolipoprotein B, što dovodi do akutnog smanjenja LDL-holesterola (LDL-C).
Lipoproteinskom aferezom procesom sličanom dijalizi (u kome se određeni sastojak krvi uklanja mašinom za filtriranje, a ostatak krvi se vraća pacijentu) u kojoj su LDL čestice (i drugi aterogeni lipoprotein) uklonjeni iz krvi.
Indikacije
[uredi | uredi izvor]Postupak LDL afereza primenjuje se kod[5]
- Teška porodična hiperholesterolemija (PH) – stanj kod koga je prisutan visok nivo holesterola, pa oboleli pacijenti razvijaju koronarnu arterijsku bolest izuzetno rano i izloženi su visokom riziku od infarkta miokarda bez adekvatne terapije.
- Homozigotnim i heterozigotnim pacijentima, ali je indikacija jasno dokazana u studijama samo kod homozigotnih pacijenata.
- Izolovane elevacije lipoproteina (a) (povišenje Lp(a)) sa progresivnom (napredujućom) kardiovaskularnom bolešću.
- Pacijenta koji ne reaguju na ishranu i/ili lekove koji se koriste za smanjenje LDL holesterola.
- Lečenje ljudi sa fokalnom segmentnom glomerulosklerozom (FSGS), stanjem koje uzrokuje nastanak ožiljnog tkiva u jedinici za filtriranje bubrega.
- Pacijentima koji imaju ovo stanje kada se ponovi nakon transplantacije bubrega ili kada se javi u nativnom bubregu. Koristi se kada se standardne terapije ne tolerišu ili su neefikasne.
Postupak
[uredi | uredi izvor]Lipidna afereza se može izvesti različitim procedurama. U zavisnosti od primenjenog postupka, odvajanje plazme iz krvi pacijenta može biti neophodno da bi se uklonili lipoproteini. Primeri sistema afereze lipida koji zahtevaju odvajanje plazme od krvi da bi funkcionisali uključuju kaskadnu filtraciju i heparin-indukovana ekstrakorporalna LDL precipitacija (HELP).
Adekvatno uklanjanje LDL holesterola lipidnom aferezom može se desiti samo ako je holesterol vezan za protein.
Kako, uklanjanjem lipoproteina, lipidna afereza može doprineti smanjenju smrtnosti od posledica porodične hiperholesterolemije, zbog činjenice da je povećanje u nivo holesterola nastalo kao rezultat defekta receptora, ovaj ekstrakorporalni postupak prečišćavanja krvi mora se ponavljati u definisanim intervalima.
Prema tome, ovu terapijsku meru treba posmatrati kao hroničnu-intermitentnu.
Sistemi za aferezu lipoproteina
[uredi | uredi izvor]Danas se u praksi (npr. u SAD) najčešće koriste dva sistema afereze lipoproteina, mada postoji još nekoliko drugih sistema (koji se koriste van SAD).[6]
Sistem za adsorpciju lipoproteina dekstran sulfat Apo B (liposorber)
[uredi | uredi izvor]U oovom sistemu plazma se odvaja od ćelija i zatim propušta kroz dve kolone dekstran sulfata vezanog za celulozne perle. Kolona koja nije u upotrebi se regeneriše, što omogućava da se tretira veći volumen plazme.
U ovom sistemu lipoproteini koji sadrže Apo B selektivno se vezuju elektrostatičkim nabojem, dok se krvne ćelije i tretirana plazma vraćaju pacijentu preko povratne linije krvi.
Ova metoda zahteva sistemsku antikoagulaciju sa heparinom.
Kako enzim koji konvertuje angiotenzin smanjuje razgradnju bradikinina u plazmi; inhibitori enzima koji konvertuje angiotenzin promovišu prekomerni bradikinin, što može izazvati hipotenziju.
Tokom afereze lipoproteina može se jaciti anafilaktoidna reakcija.
Heparinska ekstrakorporalna LDL afereza (HELP)
[uredi | uredi izvor]Kod ove metode plazma je odvojena od ćelija, koja je zatim zakiseljena heparinskim puferom. Pošto heparin ima negativno naelektrisanje, a LDL čestice pozitivno, elektrostatička privlačnost precipitira LDL-heparin kompleks, koji se uklanja filterom. Plazma se zatim dijalizuje u karbonatnom puferu da bi se obnovio fiziološki pH i uklonila visoka koncentracija heparina.
I liposorber i HELP LDL sistemi afereze zahtevaju heparinizaciju da bi se izbeglo zgrušavanje krvi u cevima i separatorima plazme. Tipično, heparinizacija za liposorber sistem je bolus od 25 jedinica/kg telesne težine, nakon čega sledi brzina infuzije od 25 jedinica/kg na sat, uz prilagođavanja da bi se postigao tačan nivo antikoagulacije. Za sistem HELP, bolus heparina je 35 jedinica/kg telesne težine, nakon čega sledi brzina infuzije od 1.000-1.500 jedinica na sat, uz prilagođavanja, po potrebi. Stoga je bolus heparina za HELP sistem veći, ali brzina infuzije heparina može biti niža u zavisnosti od težine pacijenta.
Ova metoda može zahtevati manje vremena za tretman, ali ima ograničeniji kapacitet za zapreminu plazme koju obrađuje (3.000 mL).
Iako precipitacija heparina smanjuje nivo fibrinogena do 50%, akutno krvarenje javlja se veoma retko, ako se uopšte i dešava.
Nivoi bradikinina nisu promenjeni; stoga, inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima ne moraju da se prekidaju.
Neželjeni efekti
[uredi | uredi izvor]Najznačajniji potencijalni neželjeni efekti afereze lipoproteina uključuju:
- Hipotenzija, koja se generalno javlja kod ≤1% pacijenata.
- Retke slučajeve infekcije venske kateterske linije.
- Loš venski pristup što dovodi do moguće potrebe za arteriovenskim fistulama.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Porodična hiperholesterolemija
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Thompson, Gilbert R (2003). „LDL apheresis”. Atherosclerosis. 167 (1): 1—13. ISSN 0021-9150. doi:10.1016/s0021-9150(02)00251-4.
- ^ Vella, Adrian; Pineda, Alvaro A.; O'Brien, Timothy (2001). „Low-Density Lipoprotein Apheresis for the Treatment of Refractory Hyperlipidemia”. Mayo Clinic Proceedings. 76 (10): 1039—1046. ISSN 0025-6196. doi:10.4065/76.10.1039.
- ^ Raal, Frederick J.; Hovingh, G. Kees; Catapano, Alberico L. (2018). „Familial hypercholesterolemia treatments: Guidelines and new therapies”. Atherosclerosis. 277: 483—492. ISSN 0021-9150. doi:10.1016/j.atherosclerosis.2018.06.859.
- ^ Gordon, Bruce R. (2000). „Incorporation of low-density lipoprotein apheresis into the treatment program of patients with severe hypercholesterolemia”. Current Atherosclerosis Reports. 2 (4): 308—313. ISSN 1523-3804. doi:10.1007/s11883-000-0064-6.
- ^ „LDL Apheresis | Therapeutic Apheresis | UT Southwestern Medical Center”. utswmed.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-08-27.
- ^ Bosch; Lennertz; Kordes; Samtleben (1999). „Low Density Lipoprotein Hemoperfusion by Direct Adsorption of Lipoproteins from Whole Blood (DALI Apheresis): Clinical Experience from a Single Center”. Therapeutic Apheresis. 3 (3): 209—213. ISSN 1091-6660. doi:10.1046/j.1526-0968.1999.00162.x.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor] | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
