Pređi na sadržaj

Laza Kostić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Laza Kostić
Kostić početkom 20. veka
Lični podaci
Puno imeLazar Kostić
NadimakLaza
Datum rođenja(1841-02-12)12. februar 1841.
Mesto rođenjaKovilj, Austrijsko carstvo
Datum smrti26. novembar 1910.(1910-11-26) (69 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrougarska
ObrazovanjeUniverzitet Lorand Etvoš
Književni rad
PeriodRomantizam
Uticaji odPredsokratovci
Vilijam Šekspir
Srpska narodna poezija
Uticao naStanislav Vinaver
Ljubomir Simović
Najvažnija delaMeđu javom i med snom
Santa Maria della Salute
Potpis

Lazar Laza Kostić (Kovilj, 31. januar / 12. februar 1841 — Beč, 26. novembar 1910) bio je srpski erudita i akademik. Bavio se književnošću (poezijom i prozom), pravnim naukama, novinarstvom i estetikom. Po obrazovanju je bio doktor pravnih nauka.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1841. godine u Kovilju, u Bačkoj, u vojničkoj porodici. Otac mu se zvao Petar Kostić, a majka Hristina Jovanović. Imao je i starijeg brata Andriju, ali njega i svoju majku nije upamtio jer su oni preminuli dok je Lazar još bio beba. Petar Kostić, Lazarov otac, preminuo je 1877. godine. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja, gde mu je učitelj bio Gligorije Gliša Kaćanski.[1] Gimnaziju je završio u Novom Sadu, Pančevu[2] i Budimu, a prava i doktorat prava 1866. na Peštanskom univerzitetu.[3][4][5][6] Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu; zatim postaje advokat, veliki beležnik i predsednik suda. Sve je to trajalo oko osam godina, a potom se, sve do smrti, isključivo bavi književnošću, novinarstvom, politikom i javnim nacionalnim poslovima. Dvaput je dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dojave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana.[7]

Kad je oslobođen, u znak priznanja, bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora, gde je, kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića, živo i smelo radio za srpsku stvar. Potom živi u Beogradu i uređuje „Srpsku nezavisnost”, ali pod pritiskom reakcionarne vlade morao je da napusti Srbiju. Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina, kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev. No i tu dođe do sukoba, pa se vrati u Bačku. U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno. Tu je deset godina bio predsednik Srpske narodne čitaonice koja se danas po njemu naziva.

U Pešti se 1892. godine susreo sa Nikolom Teslom kome je 1895. preporučio za ženidbu Lenku Dunđerski, u koju je i sam bio potajno zaljubljen.[8]

Umro je 1910. god. u Beču, a sahranjen je na Velikom Pravoslavnom groblju u Somboru. Ostaće zapamćen kao jedan od najznačajnijih književnika srpskog romantizma.

Izabran je za člana Srpskog učenog društva 27. februara 1883, a za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 26. januara 1909.

Književni rad

[uredi | uredi izvor]
Laza Kostić (1841–1910), srpski pisac.

Po vremenu u kojem je živeo i stvarao, Kostić je romantičar, ali je mnogim svojim ostvarenjima preteča modernizma 20. veka. Njegova priroda se potpuno odražava u njegovim pesmama. Bio je ponosan, samouveren, oštrog uma, prkosan i otvoren. Stalno je odstupao od svakodnevnog i uobičajenog. Živeo je kao primer bizarnog, ekscentričnog, razbarušenog romantičara koji u svemu što je radio bio drugačiji od drugih, izdvojen, originalan. Često je žestio svoje savremenike svojim ponašanjem i izgledom. O atmosferi koja je vladala oko pesnika dovoljno govori često upotrebljavana konstatacija „Ludi Laza”.[9][10] Pesnik je još više prkosio jer je bio svestan svog pesničkog genija i siromaštva duha sveta koji ga okružuje.[10]

Laza Kostić, kao pesnik, filozof i estetičar, razvio je i teorijski obrazložio svoju originalnu poeziju. Osnovni princip je ukrštanje suprotnosti (tema, motiva, formi, pesničkih slika, ritmova, zvukova). U ostvarenju ovog principa značajnu ulogu imaju dve pojave: simetrija i harmonija.[10]

Kao politički čovek i javni radnik Kostić je vršio snažan uticaj na srpsko društvo svoga vremena. On je jedan od osnivača i vođa „Ujedinjene omladine“, pokretač i urednik mnogih književnih i političkih listova, intiman saradnik Svetozara Miletića. On se u Austriji borio protiv klerikalizma i reakcije, a u Srbiji protiv birokratske stege i dinastičara. Kad je zašao u godine, napustio je svoju raniju borbenost i slobodoumlje, pa je to bio razlog što se i njegov književni rad stao potcenjivati.

Henrika Dernburga Pandekte u prevodu Laze Kostića (1900)

Kostić je svoje književno stvaranje počeo u jeku romantizma, pored Zmaja, Jakšića i drugih vrlo istaknutih pisaca. Pa ipak, za nepunih deset godina stvaranja on je stao u red najvećih pesnika i postao najpoznatiji predstavnik srpskog romantizma.

Preveo je udžbenik rimskog prava „Pandekta” sa nemačkog jezika 1900. godine,[11][12] u to vreme veliki deo vremena je provodio u manastiru Krušedolu.[13][14]

Kostić se u svojoj poeziji često dotakao univerzalnih tema i ljudskih briga, posebno odnosa između čoveka i Boga, društva i bližnjih. Doprineo je stilskim i jezičkim inovacijama, slobodno eksperimentišući, često nauštrb jasnoće. Njegovo delo je bliže evropskom romantizmu nego bilo kom drugom srpskom pesniku njegovog doba. Kostić je u brojnim, nepotpunim teorijskim esejima neuspešno pokušao da kombinuje elemente narodne pesme sa elementima evropskog romantizma. Nedostatak uspeha može se pripisati naprednoj prirodi njegove poezije, idejama njegovog vremena i njegovoj ekscentričnosti.

Kostićeva drama Maksim Crnojević (1863) predstavlja prvi pokušaj dramatizacije epske pesme. Pera Segedinac (1875) se bavi borbom Srba za svoja prava u Austro-Ugarskoj i njegova predstava Gordana (1890) nije dobila puno pohvala.[15]

Prvi je u dramu poezije uveo jambski stih i prvi je prevodio Šekspirova dela na srpski jezik. Na jednom evropskom autorskom kongresu s početka 20. veka pokušao je da objasni odnos između kulture Srbije i zapadnoevropskih kultura.

I sâm prevodilac Šekspira, Laza Kostić svesno je unosio šekspirovske elemente adaptirajući srpsku istoriju i epiku za teatar, ali je i pored toga stvarao jedan originalan i prepoznatljiv stil. I pesnički talenat, ali i dobro poznavanje antike i renesanse, učinili su da Kostić stvori tragedije čiji zapleti odskaču od književno-istorijskih uzora, a sama radnja, što je i tipično za dela romantizma, u prvi plan ističe ljubavni i nacionalni zanos.[15]

Privatni život

[uredi | uredi izvor]

Laza Kostić je bio poznat po tome što je prkosio odevanjem, stavovima, kritikama i poezijom zbog čega su ga zvali „Ludi Laza”.[9] Laza Kostić može se okarakterisati kao ekscentrik.

Oko 1900. je veliki deo vremena je provodio u manastiru Krušedolu.[13][14]

Lenka Dunđerski

[uredi | uredi izvor]
Jelena Lenka Dunđerski, najveća ljubav Laze Kostića, koji joj je posvetio pesmu Santa Maria della Salute.

Kostić je bio prijatelj sa Lazarom Dunđerskim, patrijarhom jedne od najvažnijih srpskih plemićkih porodica u Austrougarskoj.[16] Bio je zaljubljen u Jelenu Lenku Dunđerski, Lazarovu mlađu ćerku,[16] koja je bila 29 godina mlađa od njega.[17] Pesnika nije očarala samo Lenkina lepota, već i njeno obrazovanje, zanimanje za umetnost, poznavanje jezika (nemački, francuski, mađarski). Do susreta sa Kostićem već je odbila nekoliko bračnih ponuda, a potom nije htela ni čuti za druge. Zato su Sofija, njena majka, i brat Gedeon govorili da ostareli i siromašni pesnik rasteruje prosce. Ali Lenkin otac Lazar, koji je pesnika, svog prijatelja i kuma, izuzetno cenio i u to vreme ga materijalno izdržavao, imao je diplomatskiji stav. Ni devojka nije bila ravnodušna prema Kostiću, trideset godina starijem od nje, o čemu svedoči i njen dnevnik, čiji su fragmenti objavljeni 120 godina nakon njene smrti:[18]

Laza Kostić u crnogorskoj narodnoj nošnji.

Pesnik je sve teže prihvatao Lenkinu ljubav. Često se povlačio u samovanje u manastiru Krušedol. Čak je i sam pokušavao da Lenki nađe muža. Iako mu je Lenka uzvratila ljubav, Lazar Dunđerski nije odobravao njihovu vezu i nije im dozvolio da se venčaju.[17] Ugovorio je brak između Kostića i Julijane Palanački.[17] Kostić je pokušao da dogovori brak između Lenke i srpsko-američkog naučnika Nikole Tesle, ali je Tesla odbio ponudu.[19]

Lenkin otac savetuje pesniku da se konačno oženi Julijom Palanački, bogatom somborskom miraždžikom. U borbi između mozga i srca, u pesniku je pobijedio razum. Tako je i učinio pa će sa Julijom 1895. otići na bračno putovanje u Veneciju i posetiti crkvu Santa Marija dela Salute. Lenka je ćutala skrivajući svoje emocije. Te iste godine, dva meseca posle Kostićevog venčanja, iznenadno je umrla u Beču, na svoj 25. rođendan.[20] Njena smrt, prema mišljenju lekara uzrokovana tifusnom groznicom, ostala je pod velom tajne. Mnogi autori govore da je počinila samoubistvo, ili da je umrla od tuge.[21] Pre Kostićevog venčanja zapisala je u svoj tajni dnevnik:[22]

Posle njene smrti, Kostić je napisao Santa Marija dela Salute, jedno od njegovih najvažnijih dela[23] i, kako se kaže, jednu od najlepših ljubavnih pesama napisanih na srpskom jeziku.[22][24]

Pesma je objavljena 1909. godine, a pesnik je umro godinu dana kasnije. Na osnovu ove ljubavne priče je snimljen film „Santa Marija dela Salute“ koji je premijerno prikazan u decembru 2016. godine.[9]

Nasleđe

[uredi | uredi izvor]

Jedna novobeogradska škola od 2005. nosi ime po Lazi Kostiću. Osnovna škola u Kovilju, rodnom mestu Laze Kostića, takođe nosi njegovo ime. Od 2000. godine u Novom Sadu postoji gimnazija koja nosi ime po Lazi Kostiću i verovatno je jedina srednja škola u Srbiji koja poseduje pravu školsku pozorišnu salu sa 215 sedišta i modernom pratećom opremom za profesionalan rad[25].

Njemu u čast ustanovljene su Nagrada Laza Kostić i Nagrada Venac Laze Kostića, a u čast pesme „Santa Marija dela Salute” organizovana je u Somboru manifestacija Dan Laze Kostića, na kojoj se svakog 3. juna odabranom pesniku dodeljuje Venac Laze Kostića. Prvi dobitnik je Pero Zubac, a 2016. godine Duško Novaković i Stojan Berber. Nagradu je 2017. godine dobio novosadski pesnik Jovan Zivlak.[26]

O njemu je 1985. snimljen film Slučaj Laze Kostića. Po njemu se zove Biblioteka „Laza Kostić“ Čukarica. Po njemu je nazvana Ulica Laze Kostića (Sombor).

Laza Kostić je uvršten u 100 najistaknutijih Srba.[27]

Jedan je od osnivača dobrovoljnog vatrogasnog društva u Novom Sadu, koje danas po njemu nosi ime: DVD "dr Laza Kostić".[28]

Srpski novinar i publicista Ivan Kalauzović Ivanus napisao je marta 2017. godine lirsku, elegičnu pesmu „Rekvijem Laze Kostića”, zamišljenu kao nastavak poeme „Santa Maria della Salute” i omaž Lazi Kostiću. Stihove „Rekvijema...” javnost je prvi put čula u Čikagu, pre projekcije filma „Santa Maria della Salute” Zdravka Šotre u bioskopu „Century Centre”. Pred punom salom, govorila ih je novinarka nekadašnjeg Radio Sarajeva Milka Figurić.[29] Vokalno izvođenje „Rekvijema Laze Kostića” emitovano je u okviru emisije „Večeras zajedno” Prvog programa Radio Beograda aprila 2017.[30] U ulozi oratora ponovo je bila Milka Figurić, čiji se glas tada čuo na talasima Radio Beograda prvi put nakon raspada JRT sistema.

Dela

[uredi | uredi izvor]
Bista Laze Kostića u Kulpinu
Skulptura Laze Kostića u pešačkoj zoni u centru Sombora

Poezija

[uredi | uredi izvor]
  • Oko 150 lirskih i dvadesetak epskih pesama, balada i romansi.
  • Među javom i med snom
  • Santa Maria della Salute

Drame

[uredi | uredi izvor]

Odabrane pripovetke

[uredi | uredi izvor]
  • Čedo vilino
  • Maharadža
  • Mučenica

Druga dela

[uredi | uredi izvor]
  • Osnova lepote u svetu s osobenim obzirom na srpske narodne pesme, estetička rasprava (1880)
  • Osnovno načelo, Kritički uvod u opštu filosofiju, filozofski traktat (1884)
  • O Jovanu Jovanoviću Zmaju (Zmajovi), njegovom pevanju, mišljenju i pisanju, i njegovom dobu, monografija (1902)[31]

Prevodi

[uredi | uredi izvor]

Galerija

[uredi | uredi izvor]
  • Marko Murat - Portret Laze Kostića, 1898.
    Marko Murat - Portret Laze Kostića, 1898.
  • Uroš Predić - Pesnik Laza Kostić
    Uroš Predić - Pesnik Laza Kostić
  • Spomen-bista Lazi Kostiću u Beogradu
    Spomen-bista Lazi Kostiću u Beogradu
  • Lenka Dunđerski i Laza Kostić spomenici u Kulpinu
    Lenka Dunđerski i Laza Kostić spomenici u Kulpinu
  • Pismo književnika Laze Kostića prijatelju Jovanu Miličiću, Sombor, 14. jula 1908. g. Pismo je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine
    Pismo književnika Laze Kostića prijatelju Jovanu Miličiću, Sombor, 14. jula 1908. g. Pismo je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine
  • Pismo i razglednica Laze Kostića Urošu Prediću, deo Zbirke Uroša Predića
    Pismo i razglednica Laze Kostića Urošu Prediću, deo Zbirke Uroša Predića
  • Poštanska marka s likom Laze Kostića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine
    Poštanska marka s likom Laze Kostića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Učitelj Gliša Lazara Kostića naučio slova („Večernje novosti“, 20. april 2016)
  2. ^ „Ličnosti”. Staro Pančevo. 
  3. ^ Zaostavština dr Laze Kostića u Muzeju Vojvodine (B92, 2. februar 2016)
  4. ^ Otkrivena doktorska diploma Laze Kostića („Politika”, 27. decembar 2017)
  5. ^ Misterija Lazinog doktorata („Politika”, 29. decembar 2017)
  6. ^ Петровић, Александра (27. 1. 2018). „Докторска диплома Лазе Костића преведена с латинског”. Политика. Приступљено 31. 1. 2018. 
  7. ^ „Лаза Костић”. Расен. Архивирано из оригинала 29. 01. 2018. г. Приступљено 28. 1. 2018. 
  8. ^ Zašto je Tesla odbio lepu Lenku („Blic“, 12. maj 2014)
  9. ^ a b v „Laza Kostić Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). 2017-03-29. Приступљено 2021-03-05. 
  10. ^ a b v „Laza Kostić”. srednjeskole.edukacija.rs. Приступљено 2021-03-05. 
  11. ^ a b Kostić prevodio „Pandekte” za Sveučilište u Zagrebu („Politika”, 8. januar 2018)
  12. ^ a b Pravo nije trpelo Lazin poetski jezik („Politika”, 9. januar 2018)
  13. ^ a b Kostićeve stvaralačke godine u manastiru Krušedol („Politika”, 10. januar 2018)
  14. ^ a b Svođenje životnih računa Laze Kostića („Politika”, 11. januar 2018)
  15. ^ a b „Kostićeve drame - Mingl mobile”. m.mingl.rs. Приступљено 2021-03-05. 
  16. ^ a b „PRVA LAZINA PESMA O LENKI – Ravnoplov” (na jeziku: engleski). Приступљено 2021-03-05. 
  17. ^ a b v „Ljubavi srpskih pisaca: Laza Kostić”. WANNABE MAGAZINE (na jeziku: engleski). 2012-03-10. Приступљено 2021-03-05. 
  18. ^ Caucaso, Osservatorio Balcani e. „Lenka i Laza, dnevnik snova”. OBC Transeuropa (na jeziku: italijanski). Приступљено 2021-03-05. 
  19. ^ „KAKO JE LAZA KOSTIĆ UDAVAO LENKU ZA NIKOLU TESLU – Ravnoplov” (na jeziku: engleski). Приступљено 2021-03-05. 
  20. ^ „СНП: Академија посвећена Лазару Дунђерском и сећање на Ленку”. Дневник (na jeziku: srpski). Приступљено 2021-03-05. 
  21. ^ „OTKRIVALAČKE SNOHVATICE”. Galaksija Nova (na jeziku: srpski). 2017-04-20. Архивирано из оригинала 02. 03. 2024. г. Приступљено 2021-03-05. 
  22. ^ a b „NAJTUŽNIJA SRPSKA LJUBAVNA PRIČA: Tajni dnevnik otkriva kako su se voleli LENKA I LAZA KOSTIĆ”. ISTORIJSKI ZABAVNIK (na jeziku: engleski). Приступљено 2021-03-05. 
  23. ^ „[Projekat Rastko] Antologija srpskog pesnistva”. www.rastko.rs. Приступљено 2021-03-05. 
  24. ^ „Санта Мариа делла Салуте”. sr.wikisource.org (na jeziku: srpski). Приступљено 2021-03-05. 
  25. ^ „Реч директора (Гимназија Лаза Костић Нови Сад, 24. септембар 2012)”. Архивирано из оригинала 3. 5. 2017. г. Приступљено 6. 5. 2017. 
  26. ^ Venac Laze Kostića Jovanu Zivlaku
  27. ^ „Početak”. www.lkostic.edu.rs. Приступљено 2021-03-05. 
  28. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „150 godina postojanja i rada DVD "Dr Laza Kostić"”. JMU Radio-televizija Vojvodine (na jeziku: srpski). Приступљено 2023-12-09. 
  29. ^ „Rekvijem Laze Kostića” premijerno izveden u Čikagu (Radio-televizija Srbije, 10. april 2017)
  30. ^ Večeras zajedno (Radio Beograd, 14. april 2017)
  31. ^ „Лаза против Змаја: Највећи скандал српске књижевности (5. фебруар 2018)”. Архивирано из оригинала 25. 02. 2018. г. Приступљено 24. 02. 2018. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лаза_Костић&oldid=30887387”