Lana Bastašić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Lana Bastašić
Datum rođenja(1986-08-27)27. avgust 1986.
Mesto rođenjaZagreb, Jugoslavija
Uticaji odDžejms Džojs, Virdžinija Vulf, Elena Ferante, Luis Kerol
Najvažnija dela
Zvanični veb-sajt
 

Lana Bastašić (Zagreb, 27. avgust 1986) je srpska i bosanskohercegovačka književnica. Autorka je romana, dve zbirke priča, zbirke poezije i knjige za decu. Njen roman prvenac Uhvati zeca bio je u najužem izboru za 65. NIN-ovu nagradu za najbolji roman iz 2018. godine. Dobitnica je nagrade Evropske unije za književnost za 2020. godinu za roman Uhvati zeca, objavljenog u izdanju Buybook-a.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Lana Bastašić je rođena u Zagrebu 1986. Odrasla je u Banjaluci, gde je završila Filološki fakultet. Master iz kulturoloških studija je odbranila na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Nakon toga je otišla u Prag, gde je stekla međunarodni sertifikat za predavača na engleskom jeziku, a potom u Barselonu gde i danas živi.[1] U Barseloni uređuje književni časopis Carn de cap („Meso glave”) i vodi školu kreativnog pisanja Escola Bloom na španskom, katalonskom i engleskom jeziku.[2]

Pojedini kritičari nazivaju je „srpskom Elenom Ferante”.[3]

Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]

Romani[uredi | uredi izvor]

Zbirke priča[uredi | uredi izvor]

  • „Trajni pigmenti” (2010)
  • „Vatrometi” (2011)

Poezija[uredi | uredi izvor]

  • „Naivni triptih o Bosni i umiranju” (2013)

Knjige za decu[uredi | uredi izvor]

  • „Nastja crta sunce i druge priče” (2015)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mijalković, Aleksandra. „Neću da ćutim, nisam sin i nije dobro”. politika.rs. Pristupljeno 10. 6. 2019. 
  2. ^ Durkalić, Masha. „Lana Bastašić: Cijelog života ću pisati o Balkanu”. slobodnaevropa.org. Pristupljeno 10. 6. 2019. 
  3. ^ „LANA BASTAŠIĆ: Morala sam da se izmjestim iz Banjaluke da bih mogla o njoj da pišem” (na jeziku: bosanski). Pristupljeno 2020-08-17. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]