Led

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Zaleđeni vodopad na planinama Ren
Ukoliko ste tražili diodu koja emituje svetlost (LED), pogledajte članak Svetleća dioda.

Led predstavlja čvrsto agregatno stanje vode, koje ona dostiže na temperaturama jednakim ili manjim od 0°C (tačka mržnjenja). Zbog specifičnog prostornog rasporeda koji molekuli vode tada zauzimaju, led ima manju gustinu od vode (za oko 8,5%) i pluta na njenoj površini (videti Voda: Agregatna stanja). Pri smrzavanju, zapremina vode se povećava za oko 11%.[1][2]

Specifična toplota leda je duplo manja od vode u tečnom stanju. Zbog toga se led relativno brzo obrazuje na površini vode rashlađene do temperature od 0°C, a za njegovo topljenje potrebna je mnogo manja količina toplote (79,72 cal g -1) nego za uparavanje tečne vode (539,6 cal g -1). Povećanjem saliniteta snižava se tačka mržnjenja vode; tako se morska voda (prosečnog saliniteta od 35 g L -1) mrzne tek na -1,91°C.[3][4] Najveće količine leda u biosferi se nalaze u polarnim kapama.

Led nije samo svojstvo krutosti vode. Naime, takva vrsta leda se u nauci naziva „vodeni led“, dok gotovo svaki gasoviti spoj pri određenim temperaturama i pritiskom može preći u stanje leda. Gledano u svemiru, na Marsu postoje određene količine vodenog leda, ali npr. na Plutonu postoji tzv. metanski led, na Uranu amonijakov led itd.

Izvori[uredi]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Grupa autora (2003). Atlas fosila i minerala. Kreativni centar: Beograd. 
  3. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  4. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Literatura[uredi]

  • Grupa autora (2003). Atlas fosila i minerala. Kreativni centar: Beograd. 

Spoljašnje veze[uredi]