Led

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Zaleđeni vodopad na planinama Ren

Led predstavlja čvrsto agregatno stanje vode, koje ona dostiže na temperaturama jednakim ili manjim od 0°C (tačka mržnjenja). Zbog specifičnog prostornog rasporeda koji molekuli vode tada zauzimaju, led ima manju gustinu od vode (za oko 8,5%) i pluta na njenoj površini (videti Voda: Agregatna stanja). Pri smrzavanju, zapremina vode se povećava za oko 11%.[1][2]

Specifična toplota leda je duplo manja od vode u tečnom stanju. Zbog toga se led relativno brzo obrazuje na površini vode rashlađene do temperature od 0°C, a za njegovo topljenje potrebna je mnogo manja količina toplote (79,72 cal g -1) nego za uparavanje tečne vode (539,6 cal g -1). Povećanjem saliniteta snižava se tačka mržnjenja vode; tako se morska voda (prosečnog saliniteta od 35 g L -1) mrzne tek na -1,91°C.[3][4] Najveće količine leda u biosferi se nalaze u polarnim kapama.

Led nije samo svojstvo krutosti vode. Naime, takva vrsta leda se u nauci naziva „vodeni led“, dok gotovo svaki gasoviti spoj pri određenim temperaturama i pritiskom može preći u stanje leda. Gledano u svemiru, na Marsu postoje određene količine vodenog leda, ali npr. na Plutonu postoji tzv. metanski led, na Uranu amonijakov led itd.

Izvori[uredi]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Grupa autora (2003). Atlas fosila i minerala. Kreativni centar: Beograd. 
  3. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  4. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Literatura[uredi]

  • Grupa autora (2003). Atlas fosila i minerala. Kreativni centar: Beograd. 

Spoljašnje veze[uredi]