Lednik

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Lednik Aleč, Švajcarska
Stvaranje ledenih bregova, Grenland

Lednik (ledenjak, glečer) je pokretna ledena masa, ledena reka, koja nastaje na mestima na kojima sneg ne uspeva da se otopi, gde se godinama taloži. Na samom početku taloženja sneg se pretvara u fini zrnasti led, a potom dobija svoj tipičan izgled – postaje pravi lednički led. Kada težina nagomilanog leda izazove pritisak u donjim delovima lednika dolazi do topljenja leda na samom dnu, i celokupna masa lednika počinje da se pomera preko otopljenog dela, klizeći prema podnožju padine. Na svom putu, masa leda drobi sve pred sobom i potiskuje komade odlomljenih stena, ostavljajući za sobom udubljenje u tlu u obliku oluka ili slova U. Ovakavo udubljenje se naziva cirk. Po svom razornom uticaju na tlo, lednik se smatra za najveću erozionu silu prirode. Jedna od najpoznatijih ledničkih dolina je dolina Josemiti u Kaliforniji.

Grenland i Antarktik se nazivaju kontinentalnim lednicima jer se led na njima stalno kreće, i to od središta ka ivicama – obalama kontinenta, gde se, dolazeći u kontakt sa vodom, lednici otapaju ili se sa njih odlamaju veći ili manji komadi leda – ledeni bregovi, koji se kreću vodenim prostranstvima. Najpoznatiji, ali ne i najveći, jeste ledeni breg koji je udario u brod Titanik i potopio ga 14. aprila 1912. godine. Na Grenlandu se nalazi i najbrži lednik na svetu – lednik Kvarajak, koji za jedan dan pređe od 20 do 25 metara.

Lednik se na svom putu ponaša kao velika razorna reka, a kada naiđe na strme delove, lednik poprima oblik vodopada, jer se ogromna masa razmrvljenih ledenih blokova survava niz strminu. Iznad same ivice vodopada mogu se stvoriti ledeni mostovi koji prekriju lednik koji propada, tako da se on i ne vidi – poznat je ledeni vodopad Kumbu na južnom delu Everesta, na Himalajima.

Značaj[uredi]

Lednici imaju veliki uticaj na svoju okolinu. Oni, pre svega, utiču na mikroklimu, tako što snižavaju temperaturu vazduha i tla, dok prostrane ledene površine na Antarktiku i Grenlandu predstavljaju značajan faktor klime najvećeg dela Zemljine površine. Krećući se, lednici vrše eroziju i akumulaciju morenskog materijala i na taj način stvaraju posebne oblike reljefa. Voda od otopljenog leda - sočnica, hrani reke planinskih oblasti i ona može da učestvuje u njihovom proticaju u blizini lednika sa preko 50 %. Sem toga, sočnica utiče na temperaturu i mutnoću rečne vode. Takve reke imaju mlečnobelu boju. Lednici potiskuju i uništavaju biljni i životinjski svet, usled čega je on siromašniji u predelima koji su u pleistocenu bili zahvaćeni glacijacijom.[1]

Lednici su najbogatiji i najdragoceniji izvor slatke vode na Zemlji. Pošto je voda danas svetski problem broj jedan, jer 40 % stnovništva naše planete trpi konstantnu žeđ, sve je prisutnija ideja o korišćenju polarnog leda za njegovo rešavanje. Suština te ideje je u tome da se ledeni bregovi, koji potiču s Antarktika ili Arktika, dovuku brodovima do suvih i žednih oblasti, gde bi se njihovim otapanjem dobila voda za piće i druge potrebe. Na primer, Australija ima projekte po kojima bi manje ledene bregove, dugačke do 3 km i debele do 250 m, upakovala u plastične džakove i transportovala do zapadne obale. Voda obezbeđena na ovaj način bila bi korišćena za navodnjavanje.[1]

Predeli sa stalnim ledom nisu nastanjeni. U njima se nalaze jedino naučne i vojne baze. Najveće su Tula i Kamp stoleća na Grenlandu i Mek Mardo na Antarktiku. U njima ispod leda postoje čitava naselja sa zgradama za stanovanje, laboratorijama, pa čak i atomskim elektranama.[1]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 Geografija za prvi razred prirodno-matematičkog smera, Ljiljana Gavrilović, Dušan Gavrilović. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

Literatura[uredi]

  1. Marković M., Pavlović R., Čupković T. 2003. Geomorfologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
  2. Pešić L. 2001. Opšta geologija - Egzodinamika. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet

Spoljašnje veze[uredi]