Lenape (krompir)
| Lenape krompir | |
|---|---|
| Rod | Solanum |
| Vrsta | Solanum tuberosum |
| Kultivar | Lenape |
| Uzgajivač | Vilford Mils sa Univerziteta u Pensilvaniji |
| Poreklo |  SAD |
Lenape (B5141-6) sorta je krompira koji je nastao 1967. godine i dobio je ime u čast indijanskog plemena Lenape.[1] Uzgojio ga je Vilford Mils sa Univerziteta u Pensilvaniji u saradnji sa Wise Potato Chip kompanijom.[2] Lenape krompir je dobijen ukrštanjem sorte Delta Gold sa sortom divljeg Peruanskog krompira (Solanum chacoense), poznatog po svojoj otpornosti na insekte.[1][3] On je bio izabran takođe zbog svoje visoke specifične težine (procenat suve materije) i zbog niskog sadržaja šećera, koji ga je činio idealnim za proizvodnju čipsa,[1] ali on je takođe bio imun na virus krompira A i otporan na uobičajne sojeve Phytophthora infestans.[4]
Sadržaj glikoalkaloida[uredi | uredi izvor]
Nakon početka komercijalne proizvodnje sorte lenape, odgajivač iz Ontarija je isprobao plodove ove sorte jer je želeo da vidi da li mogu da se koriste u ljudskoj ishrani, ali je ubrzo osetio mučninu. Kada se isto dogodilo sledeći put kada ih je pojeo, on je poslao uzorak biohemičaru na analizu, koji je otkrio da lenape krompir sadrži izuzetno visok nivo glikoalkaloida (uglavnom solanina i čakonina), koji su prirodni toksini sadržani u krompiru koji ih štiti od štetočina i bolesti.[5] Lenape krompiri sakupljeni iz cele Kanade su sadržali 16-35 mg glikoalkaloida u 100 g svežeg krompira u poređenju sa 3-18 mg u drugim sortama.[4] Uzorci uzgajani na 39 lokacija širom SAD-a imali su u proseku 29 mg na 100 g krompira, ali i prosek od 16-65 mg u poređenju sa prosekom od 8 mg u pet drugih sorti.[6] Ranije je visok nivo glikoalkaloida u krompiru povezivan sa oštećenjima u vreme žetve ili sa krompirom koji pozeleni zbog uticaja svetlosti, a ne sa genetskom predodređenošću.[4] Sorta je uklonjena sa tržišta 1970. godine, a naučnici su savetovali da se u budućnosti nove sorte krompira proveravaju na njihov sadržaj glikoalkaloida pre puštanja u široku potrošnju.[4][7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Akeley, R. V.; Mills, W. R.; Cunningham, C. E. & Watts, James (1968). „Lenape: A new potato variety high in solids and chipping quality”. American Potato Journal. 45 (4): 142—145. doi:10.1007/BF02863068.
- ^ Koerth-Baker, Marggie (25. 3. 2013). „The case of the poison potato”. boingboing.net. Arhivirano iz originala 08. 11. 2015. g. Pristupljeno 11. 8. 2015.
- ^ Friedman, Mendel; McDonald, Gary M. & Filadelfi-Keszi, Mary Ann (1997). „Potato Glycoalkaloids: Chemistry, Analysis, Safety, and Plant Physiology”. Critical Reviews in Plant Sciences. 16 (1): 55—132. doi:10.1080/07352689709701946.
- ^ a b v g Zitnak, A. & Johnston, G. R. (1. 7. 1970). „Glycoalkaloid content of B5141-6 potatoes”. American Potato Journal. 47 (7): 256—260. doi:10.1007/BF02863068.
- ^ Brown, Nancy Marie & Fedoroff, Nina V. (30. 9. 2004). Mendel in the Kitchen: A Scientist's View of Genetically Modified Food. Joseph Henry Press. str. 143—. ISBN 978-0-309-13368-5.
- ^ Sinden, S. L. & Webb, Raymon Ellis (1974). Effect of Environment on Glycoalkaloid Content of Six Potato Varieties at 39 Locations. Agricultural Research Service, U.S. Department of Agriculture. str. 1—30.
- ^ Puzo, Daniel (4. 6. 1992). „The Biotech Debate”. Los Angleles Times. Pristupljeno 8. 11. 2015.