Lenkoranska nizija
Lenkoranska nizija (azer. Lənkəran ovalığı, rus. Ленкоранская низменность) predstavlja jugoistočni nastavak prostrane Kursko-araksinske nizije između Kaspijskog jezera i Taliških planina na jugoistoku Azerbejdžana. Ime je dobila po najvećem gradu u regionu Lenkoranu. U severnim delovima širina nizije je oko 25—30 km i opada idući ka jugu na oko 5—6 km, a dužina je oko 100 km. Sastavljena je od 4 reliktne terase koje se postepeno izdižu jedna iznad druge ka unutrašnjosti i blago su nagete ka obali. Izgrađena je od rečnih i marinskih sedimenata, a u njenoj osnovi leže pesci, gline i šljunak. Priobalni deo nizije je prepun močvara i jezeraca, a uz samu obalu protežu se peščane dine.
Klima je suptropska i dosta vlažnija u odnosu na susednu Kursko-araksinsku niziju. Godišnja količina padavina je između 1.400 i 1.700 mm a maksimum padavina je u jesenjem delu godine. Leta su veoma topla, sa prosečnim julskim temperaturama 24°—25°C dok su zime blage sa januarskim prosekom temperature između 1,5° i 3,2°C.
Zemljište je ovde znatno plodnije i to je najvažniji poljoprivredni kraj Azerbejdžana. Plantaški se uzgaja povrće, cveće, čaj, pirinač i duvan. Prirodnu vegetaciju čine listopadne suptropske šume, ali većina njih je degradirana zbog potreba za poljoprivredom. Obale su obrasle trskom, dok u močvarama raste lotos i retke šume jove. Šume su bujnije u nešto višim delovima u unutrašnjosti (bagrem, hrast, jova).
U južnom delu nizije prema Tališkim planinama nalazi se Hirkanski nacionalni park koji je u potpunosti prekriven šumom. Površina parka je 427,97 km².[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Lenkoranskaя nizmennostь. Geografiя. Sovremennaя illюstrirovannaя эnciklopediя. — M.: Rosmэn. Pod redakcieй prof. A. P. Gorkina. 2006.
- Bolьšaя sovetskaя эnciklopediя - Lenkoranskaя nizmennostь.
