Lepa Brena

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

„Brena” preusmerava ovde. Za druge upotrebe pogledajte stranicu Brena (višeznačna odrednica).
Lepa Brena
Lepa Brena
Ime po rođenjuFahreta Jahić
Datum rođenja(1960-10-20)20. oktobar 1960. (63 god.)
Mesto rođenjaTuzla, NR BiH, FNR Jugoslavija
UniverzitetUniverzitet u Beogradu
Zanimanje
  • pevačica
  • glumica
  • preduzetnica
Aktivni period1980—danas
SupružnikSlobodan Živojinović (v. 1991)
Deca2
Muzička karijera
Žanr
Instrumentivokal
Izdavačke kuće

Fahreta Jahić Živojinović (Tuzla, 20. oktobar 1960), poznata kao Lepa Brena, jugoslovenska je pevačica, glumica i preduzetnica. Odrasla je u Brčkom, dok se 1980. godine preselila u Beograd gde je započela karijeru. U početku je pevala kao članica muzičke grupe Lira-šou, koja 1981. potpisuje ugovor s PGP RTB uz pomoć Milutina Popovića Zahara, nakon čega menja ime u Slatki greh. Naredne godine grupa objavljuje svoj debitantski studijski album Čačak, Čačak, dok na predlog Milovana Ilića Minimaksa usvajaju naziv Lepa Brena i Slatki greh.

Nakon velikog uspeha, grupa je 1982. nastupila u filmu Tesna koža, a potom objavila drugi studijski album — Mile voli disko. Godine 1983. objavljuju maksi-singl Sitnije, Cile, sitnije s kojim nastupaju na Jugoviziji, gde se ponovo pojavljuju 1986. godine s pesmom Miki, Mićo. Godine 1984. Brena je glumila glavnu ulogu u filmu Nema problema, koji je osvojio Oskar popularnosti za najbolji film. Grupa se potom više okrenula ka pop-folk muzici, te objavila albume: Bato, bato (1984), Pile moje (1984), Voli me, voli (1986), Uske pantalone (1986), Hajde da se volimo (1987), Četiri godine (1989), Boli me uvo za sve (1990) i Zaljubiška (1991). Takođe su glumili u filmskoj trilogiji Hajde da se volimo (1987—1990). Godine 1993. Brena je objavila svoj prvi solistički album Ja nemam drugi dom, dok su potom usledili: Kazna božija (1994), Luda za tobom (1996), Uđi slobodno (2008), Začarani krug (2011), Izvorne i novokomponovane narodne pesme (2013) i Zar je važno da l’ se peva ili pjeva (2018). Godine 2000. ponovo se sastala sa Slatkim grehom, te objavili poslednji zajednički album — Pomračenje sunca (2000)

Najprodavaniji je ženski izvođač u bivšoj Jugoslaviji, te se smatra njenim simbolom zbog činjenice da je bila jedna od najpopularnijih muzičara koji su se pojavili pre raspada zemlje. Za sebe kaže da je „jugonostalgična”, a izjašnjava se kao Jugoslovenka. Zajedno sa svojim prijateljem Sašom Popovićem i suprugom Slobodanom Živojinovićem, osnovala je Grand Production, najveću diskografsku kuću na Balkanu.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Rođena je 20. oktobra 1960. godine u Tuzli, u muslimanskoj porodici.[1][2] Odrasla je u Brčkom, a treće je i najmlađe dete medicinskog tehničara Abida i krojačice Ifete Jahić (rođ. Smajlović).[3] Oba roditelja su joj poreklom iz sela u blizini Srebrenika — otac joj je rođen u Ježincu, a po majci je poreklom iz Ćehaja.[4] Ima sestru Faketu i brata Faruka.[5] Početkom rata u Bosni i Hercegovini 1992. godine, Faketa je emigrirala u Kanadu gde živi i danas.[6][7]

Kao mlada je pokazala ljubav prema muzici. Ona bi najpre slušala pesme na gramofonu, a potom okupljala porodicu i pevala one koje je naučila. Bila je nestašno dete, pa je tako u petom razredu osnovne škole po kazni morala da peva na takmičenju „Mladi graditelji”, gde osvaja prvo mesto sa pesmom Kemala Montena, Sviraj još prijatelju moj.[8] Završila je Osnovnu školu „Zaim Mušanović”, gde je bila đak generacije. Osim za muziku, bila je talentovana i za sport. Trenirala je košarku u brčanskom klubu Interplet, gde joj trener i profesor fizičkog vaspitanja Vlada Bajer daje nadimak Brena, dok epitet „lepa” dobija od novinara Milovana Ilića Minimaksa.

Nakon uspeha na „Mladim graditeljima”, Brenu primećuju članovi grupe Yudexi i nude joj da peva s njima. Jedan mali period proveli su zajedno, gostujući po domovima kulture, igrankama i takmičenjima, nakon čega su se razišli. Tada je naučila da peva strane pesme koje je publika volela, iako je kod kuće pevala isključivo sevdalinke, koje je volela njena majka. Godine 1979. završava gimnaziju i seli se u Beograd, gde upisuje turizam na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.[9]

Gostujući u emisiji hrvatske televizije u martu 2014. godine, upitana je da li se stidi što ima muslimansko ime, na šta je odgovorila: „Zašto bih se stidela? Bila sam i ostala to što sam. I danas sam Fahreta. Ponosna sam na svoje roditelje i svoje korene”.[10]

Karijera[uredi | uredi izvor]

1980—1983: Slatki greh i početak karijere[uredi | uredi izvor]

Lepa Brena i Slatki greh

Početkom 1980, sa 19 godina, počela je da peva sa grupom Lira-šou nakon što je njihova pevačica Spasa napustila grupu jer njen suprug, bokser, nije želeo da mu supruga bude pevačica.[11] Saša Popović, frontmen grupe, u početku se protivio ideji da ona postane nova pevačica, ali je kasnije promenio mišljenje. Brenin prvi nastup sa Lira-šouom desio se 6. aprila 1980. godine u hotelu Turist u Bačkoj Palanci.[12] Godine 1981. menjaju ime u Slatki greh, dok su 3. februara 1982. objavili svoj prvi studijski album, Čačak, Čačak. Većinu pesama s albuma je napisao Milutin Popović Zahar, dok im je menadžer bio Vladimir Cvetković.

Od početka svoje karijere, postala je najpopularnija pevačica bivše Jugoslavije i najprodavaniji ženski izvođač sa više od 40 miliona prodatih ploča.[13][14][15] Iste godine. Lepa Brena i Slatki Greh su nastupili u prvom delu kultne komedije Tesna koža sa popularnim komičarem Nikolom Simićem i glumicom Ružicom Sokić, što im je podiglo status i donelo im još veću slavu. Ponovo su se udružili sa tekstopiscem Milutinom Popović Zaharom na svom drugom studijskom albumu Mile voli disko, objavljenom 18. novembra 1982. Pored naslovne pesme, album je imao još nekoliko hit pesama: Duge noge i Dama iz Londona.

Godine 1983. Lepa Brena i Slatki Greh prekidaju saradnju sa Milutinom Popović Zaharom i Vladimirom Cvetkovićem. Iste godine učestvovali su u Novom Sadu na Jugoviziji, izboru za Pesmu Evrovizije, sa pesmom Sitnije, Cile, sitnije. Zajedno sa još jednom pesmom, objavljen je EP Sitnije, Cile, sitnije. Njihov nastup na Jugoviziji izazvalo je kontroverze, jer su među konkurencijom dominirali isključivo estradni izvođači, a Lepa Brena je pripadala sasvim drugom muzičkom žanru, a to je folk-pop koji se tada nazivao „novokomponovana muzika”. Iako se nisu kvalifikovali za prestižno evropsko takmičenje, stekli su još veću popularnost.

1984—1992: Bato, bato i Hajde da se volimo[uredi | uredi izvor]

Godine 1984. Lepa Brena i Slatki greh započinju saradnju sa novim menadžerom i producentom, Rakom Đokićem. Iste godine objavili su i svoj treći studijski album, Bato, bato, te otvorili Zimske olimpijske igre u Sarajevu. Novu provokativnu sliku pratio je i novi muzički stil, drugačiji od onog koji je negovao Popović. Kasnije iste godine održali su koncert u susednoj Rumuniji, na stadionu u Temišvaru pred 65.000 gledalaca, što je u to vreme bio među najuspešnijim koncertima jednog jugoslovenskog muzičara van zemlje.

Njihova sledeća tri albuma, Pile moje (1985), Voli me, voli i Uske pantalone (oba iz 1986) dovela su je do vrha jugoslovenske muzičke scene. Uz ove albume, Brena je uspostavila saradnju sa srpskom folk zvezdom Miroslavom Ilićem i snimila zajednički EP Jedan dan života na kome su bile četiri pesme, među kojima istoimeni duet i pesma Živela Jugoslavija, koja je dobila pomešane kritike. Živela Jugoslavija je bila u skladu sa jedinim Breninim zvaničnim političkim stavom: beskompromisnom podrškom ujedinjenoj Jugoslaviji, čiji je ona postala simbol. Krajem 1986. postala je zvezda beogradskog društvenog džet-seta i najpopularnija javna ličnost u Jugoslaviji. Godine 1986. ponovo su nastupili na Jugoviziji u Prištini sa pesmom Miki, Mićo, gde su zauzeli 10. mesto.

Menadžer Raka Đokić došao je na ideju da sedmi studijski album Lepe Brene i Slatkog greha prati film u kojem bi ona igrala glavnu ulogu. Ova ideja je uspešno realizovana 1987. godine kada je snimljen film Hajde da se volimo. Film nosi isti naslov kao i album, dok su u njemu glumili jedni od najpopularnijih jugoslovenskih glumaca, među kojima su Dragomir Bojanić Gidra, Mima Karadžić, Bata Živojinović, Milan Štrljić itd. Na premijeri filma 24. oktobra 1987. Brena je upoznala svog budućeg supruga, srpsku tenisku zvezdu Slobodana Živojinovića.

Nakon uspeha prvog filma, usledila su dva nastavka: Hajde da se volimo 2 (1989) i Hajde da se volimo 3 (1990), nakon čega je usledio studijski album Boli me uvo za sve, koji sadrži nekoliko hit-pesama među kojima su: Čik pogodi, Biće belaja i Tamba lamba. Njihov osmi studijski album Četiri godine objavljen je 1. oktobra 1989. godine, a sadržao je kontroverznu pesmu Jugoslovenka sa crnogorskim pevačem Danielom Popovićem, hrvatskim pevačem Vladom Kalemberom i bosanskohercegovačkim pevačem Alenom Islamovićem.

Lepa Brena i Slatki Greh održali su više od 350 koncerata godišnje,[16] a često bi imali i dva koncerta u jednom danu. Postavili su rekord održavši 31 koncert uzastopno u Domu sindikata i 17 koncerata uzastopno u Sava centru.[17] Brena je 24. jula 1990. sletela helikopterom na Stadion Vasil Levski u Sofiji, u Bugarskoj, te održala koncert pred 90.000 ljudi.[18] Dok je u julu 1990. boravila u Bugarskoj, srela se sa bugarskom proročicom Babom Vangom. Godine 1991. Lepa Brena i Slatki Greh su objavili svoj pretposlednji zajednički album, Zaljubiška.

1993—1999: Ja nemam drugi dom i Grand produkcija[uredi | uredi izvor]

Decembra 1993, posle dvogodišnje pauze, Brena je premijerno predstavila svoj prvi solo album Ja nemam drugi dom, a 13. juna 1994. održala „koncert na kiši” u beogradskom SRC Tašmajdan kome je prisustvovalo 35.000 ljudi.[19] Nakon toga snimila je još dva solo albuma: Kazna božija (1994) i Luda za tobom (1996).

Sredinom 1990-ih imala je mnogo popularnih pesama; Kazna božija, Luda za tobom, Sve mi dobro ide osim ljubavi, Izdajice, Moj se dragi Englez pravi, I da odem iza leđa bogu, Ja nemam drugi dom, Dva dana i Ti si moj greh, između ostalih. Muzički spot za Ti si moj greh imao je staroegipatsku temu, a Brena je obučena kao faraon.

U decembru 1998. Brena je, zajedno sa prijateljem Sašom Popovićem i suprugom Slobodanom Živojinovićem, pokrenula Grand Production, koja je ubrzo postala najveća diskografska kuća na čitavom Balkanu.[20][21][22]

2000—2017: Pomračenje sunca, pauza i povratak[uredi | uredi izvor]

Nakon udaje 1991. godine, kada se nakratko preselila u Sjedinjene Američke Države, prekinula je saradnju sa Slatkim grehom. Međutim, 2000. godine snimaju još jedan zajednički album Pomračenje sunca, njihov poslednji album do danas. Posle osam godina odsustva iz muzičkog posla, vratila se objavljivanjem albuma Uđi slobodno (2008) i Začarani krug (2011).[23] Oba albuma su ostvarila veliki uspeh.

Lepa Brena u Temišvaru, 2012.

Počevši od 2012. počela je da snima sesije za dva studijska albuma. Prvi, Izvorne i novokomponovane narodne pesme, objavljen je u decembru 2013. Album je posvetila bolesnoj majci Ifeti, koja joj je pevala narodne pesme kada je bila dete. Ifeta je preminula naredne godine. Mesec dana nakon objavljivanja albuma, premijerno je izvela još dve pesme: Ljubav čuvam za kraj 28. decembra 2013. i Zaljubljeni veruju u sve 12. januara 2014. godine, čiji je tekst napisao Hari Varešanović.[24][25][26]

Brena je 19. decembra 2013. godine, zajedno sa Draganom Mirković, Severinom, Jelenom Rozgom, Harisom Džinovićem, Acom Lukasom i Jelenom Karleušom, gostovala na humanitarnom koncertu Gorana Bregovića u Olimpijskoj dvorani Huan Antonio Samaran u Sarajevu za Rome u Bosni i Hercegovini.[27] Brena je u Sarajevo stigla dva dana pre koncerta kako bi sa prijateljima uživala u gradu.[28] Potom je u intervjuu rekla: „Sarajevo je mnogo propatilo i preživeo, zaista mi je drago kada vidim pozitivne ljude i sreću u ovom gradu”.[29]

Godine 2015. Brena i Stiven Sigal bili su zvezde proslave Nove godine, manifestacije koja je održana na Trgu Nikole Pašića ispred Narodne skupštine Republike Srbije, a prisustvovalo je 60.000 ljudi.[30]

2018—danas: Zar je važno da l’ se peva ili pjeva[uredi | uredi izvor]

U decembru 2017. objavila je dve pesme: Zar je važno da l’ se peva ili pjeva i Boliš i ne prolaziš kao singlove s predstojećeg osamnaestog studijskog albuma, koji je objavljen 1. marta 2018. pod naslovom Zar je važno da l’ se peva ili pjeva. Tada je takođe započela svetsku turneju kako bi proslavila 35 godina profesionalne karijere. U decembru 2019. održala je veliki koncert u Zagrebu.[31] Godine 2022. dobila je nagradu za nacionalno-estradnog muzičkog umetnika Srbije.[32]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Njeno venčanje sa srpskom teniskom zvezdom Slobodanom Živojinovićem 7. decembra 1991. bio je ogroman medijski događaj širom bivše Jugoslavije. Raskošna ceremonija održana je u beogradskom hotelu InterContinental. Interesovanje za događaj bio je toliki da je Brenin menadžer Raka Đokić objavio VHS snimak venčanja. Prvo dete Brene i Živojinovića, sin po imenu Stefan, rođen je u Njujorku 21. maja 1992. godine. Njihov drugi sin Viktor rođen je 30. marta 1998. godine.

Brena je slomila nogu u nesreći na skijanju u novembru 1992. godine, te joj je trebalo šest meseci da se izleči.[33] Njen menadžer i producent Raka Đokić iznenada je preminuo 30. oktobra 1993. godine.[33][34]

Dana 23. novembra 2000. godine, starijeg sina Stefana su kidnapovali pripadnici Zemunskog klana. Nakon što su platili otkupninu od 2.500.000 nemačkih maraka u gotovini, on je pušten na slobodu, nakon što su ga držali pet dana.[35] Od 1980. godine živi u Beogradu, dok su joj sinovi studirali u Sjedinjenim Američkim Državama.[36] U intervjuu iz 2014. izjavila je da se još uvek leči od traume koja joj je ostala od otmice sina.[37]

Posle debakla i porodične drame, ponovo je otišla na pauzu, koja je trajala osam godina, živeći sa porodicom na relaciji Beograd—Majamija. Sa suprugom ima dom u Kokonat Kriku na Floridi, gde su živeli tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, iako je posetila Jugoslaviju tokom bombardovanja i učestvovala na jednom od javnih koncerata za podizanje morala na Trgu Republike u Beogradu. Takođe ima stan u Monte Karlu na Azurnoj obali, te još jednu gradsku kuću na ostrvu Fišer, takođe na Floridi. Brena i njen suprug su 2010. godine kupili vilu sa pet spavaćih soba na jednom od ostrva Majamija, po ceni od 1,6 miliona dolara.

U oktobru 2010. njen otac Abid Jahić teško je povređen kada ga je autobus udario dok je hodao Brčkom. Prevezen je u bolnicu u Tuzli, gde je preminuo 22. oktobra 2010. kada je imao 82 godine. Sahranjen je tri dana nakon smrti. Sahrani su prisustvovale Brena, sestra, brat i majka, kao i ostali članovi porodice i građani Brčkog.[38] Izjavila je da je mesece nakon očeve smrti smatrala emocionalno najtežim periodom u svom životu. Njena majka Ifeta umrla je 21. novembra 2014. u 80. godini. Sahranjena je u Brčkom pored svog supruga.

Brena je hospitalizovana 27. jula 2012. kada se žalila na bol, te joj je dijagnostikovana venska tromboza. U bolnici je ostala tri dana, a zatim je puštena. Sličan incident dogodio se u oktobru 2004. kada joj je izvađen krvni ugrušak iz ruke.[39][40] U avgustu 2012. bila je prinuđena da otkaže tri meseca zakazanih koncerata kako bi se izborila sa daljim komplikacijama sa svojom bolešću.[41]

Ponovo je hospitalizovana 25. jula 2014. dok je bila na odmoru u hrvatskom odmaralištu Novi Vinodolski gde je pala niz stepenice i slomila obe ruke.[42] Bila je hospitalizovana pet dana, te je provela mesec dana oporavka u lokalnom hotelu.[43] Dana 2. januara 2015. ponovo pala niz stepenice tokom porodičnog odmora na Zlatiboru i povredila zglob.[44][45] Za razliku od prethodnog incidenta, ova povreda nije zahtevala operaciju.[46] Međutim, ostala je hospitalizovana u Beogradu i odložila nastupe u bosanskohercegovačkim mestima Živinice i Travnik.[47]

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Krajem 1980-ih i početkom 1990-ih, etničke tenzije koje su počele da rastu u Jugoslaviji i na kraju dovele do raspada zemlje, učinile su da Brena postane jedna od glavnih meta tabloida u to vreme. Pojedini Bošnjaci su je smatrali kao izdajnicu jer je bila Bošnjakinja koja je pevala i govorila ekavskim izgovorom i udala se za Srbina Slobodana Živojinovića. Nekoliko tabloida je tvrdilo da je prešla iz islama u pravoslavlje, te da je promenila ime iz Fahreta u Jelena. Ona je oštro demantovala ove navode. U Jugoslaviji su religije bile nepopularna tema. U tom smislu, kao jugoslovenska ikona, Brena nikada nije javno govorila o svojim verskim ubeđenjima osim kada je navela da je odrasla u porodici sunita.[48]

Brojni Bošnjaci i Hrvati protestovali su 2009. godine kada je najavila koncert u Sarajevu za 30. maj i Zagrebu za 13. jun. Povod za proteste bile su fotografije navodno snimljene 1993. godine tokom rata u Bosni i Hercegovini na kojima nosi uniformu Vojske Republike Srpske u opkoljenom gradu Brčkom, u kojem je odrasla. Na slikama koje je snimio i objavio jedan srpski časopis, ona se pojavljuje kako daje podršku srpskim vojnicima, koji su u to vreme vodili intenzivne borbe protiv hrvatskih i bošnjačkih snaga na posavskom frontu. Zbog toga su hrvatski i bošnjački demonstranti bili ljuti, nazivajući je „izdajnicom” i „četnikušom” (ženska verzija četnika). Koncerti su se odvijali prema rasporedu bez incidenata, te je ona potvrdila da je uniforma sa seta spota iz 1990. za pesmu Tamba lamba, koji je sniman u zoološkom vrtu u Keniji za film Hajde da se volimo 3.[49][50]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Studijski albumi[uredi | uredi izvor]

EP-ovi[uredi | uredi izvor]

Kompilacije[uredi | uredi izvor]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Turbo-folk Music and Cultural Representations of National Identity in Former Yugoslavia. Music. 2016. str. 29. ISBN 9781317006077. 
  2. ^ A Concise History of Bosnia. Cambridge University Press. 2015. str. 117. ISBN 9781316395295. 
  3. ^ „ISPOVEST Lepa Brena: Majka je uvek bila ponosna na mene”. Blic. 4. 12. 2014. Pristupljeno 26. 12. 2014. 
  4. ^ „Lepa Brena u svom Srebreniku podržala Mirzu Selimovića pred 30.000 gledalaca”. Pressing. 27. 8. 2014. Pristupljeno 26. 12. 2014. 
  5. ^ „Lepa Brena: Majka je od mene napravila ličnost kakva sam danas”. Blic. 22. 11. 2014. Pristupljeno 26. 12. 2014. 
  6. ^ „Povratak u detinjstvo”. Story. 30. 6. 2012. Arhivirano iz originala 4. 1. 2015. g. Pristupljeno 4. 1. 2015. 
  7. ^ „Fahreta i Faketa u šetnji”. Kurir. 8. 6. 2012. Pristupljeno 4. 1. 2015. 
  8. ^ „LIČNA KARTA”. Puls. 2006. Arhivirano iz originala 20. 12. 2014. g. Pristupljeno 4. 1. 2015. 
  9. ^ „Folkoteka: „Lepa Brena — biografija””. Folkoteka. Arhivirano iz originala 8. 3. 2013. g. Pristupljeno 8. 10. 2022. 
  10. ^ „Lepa Brena: Ne stidim se muslimanskog porekla”. 
  11. ^ „Brena je ličila na trafo-stanicu na početku karijere”. Telegraf. 17. 11. 2013. Pristupljeno 4. 1. 2015. 
  12. ^ „Slava stigla preko noći”. Novosti. 10. 10. 2011. Pristupljeno 4. 1. 2015. 
  13. ^ „Brena, bre”. Vreme. 27. 10. 2011. Pristupljeno 7. 5. 2012. 
  14. ^ „Lepa Brena biografija”. Story. Arhivirano iz originala 3. 5. 2012. g. Pristupljeno 7. 5. 2012. 
  15. ^ „Vlasnici muzike i stranih priznanja”. Blic. 3. 12. 2007. Pristupljeno 7. 5. 2012. 
  16. ^ „Hajde da se volimo 1 (1987) - domaći film”. Dodirnime. 30. 3. 2011. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 7. 5. 2012. 
  17. ^ „Lepa Brena: Ja sam obična žena koja oko sebe ne stvara nikakvu medijsku pompu”. Svet. 14. 7. 2011. Pristupljeno 7. 5. 2012. 
  18. ^ „Ponovo sleće: Helikopterom Lepa Brena večeras u Sofiji”. 
  19. ^ „Lepa Brena official website”. JednaJeBrena. Arhivirano iz originala 10. 09. 2012. g. Pristupljeno 7. 5. 2012. 
  20. ^ „GAZDARICA „GRANDA“ ZAVODI RED: Brena viče, Boba šapuće”. Kurir.rs. 4. 1. 2017. 
  21. ^ „Gazdarica u poseti Zvezdama Granda!”. Puls Online. 14. 9. 2016. 
  22. ^ „Brižna gazdarica! Brena tešila povređenu Zvezdu Granda: Lep si i sa flasterom”. Svet.rs. 6. 5. 2015. Arhivirano iz originala 13. 2. 2019. g. 
  23. ^ M. Majstorović (22. 12. 2010). „Povratak Lepe Brene”. Pressonline.rs. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 7. 5. 2012. 
  24. ^ „Lepa Brena najavila novu pesmu i odala tajne!”. Kurir-info. 27. 12. 2013. Pristupljeno 29. 12. 2013. 
  25. ^ „Pogledajte Breninu novu frizuru!”. Alo. 26. 12. 2013. Arhivirano iz originala 26. 2. 2015. g. Pristupljeno 29. 12. 2013. 
  26. ^ „NOVOGODIŠNJI HIT: Poslušajte novu pesmu Lepe Brene”. Kurir-info. 28. 12. 2013. Pristupljeno 29. 12. 2013. 
  27. ^ „Lepa Brena gost na koncertu Gorana Bregovića: Zajedno pevaju za Rome”. Svetplus. 17. 12. 2013. Pristupljeno 29. 12. 2013. 
  28. ^ „Lepa Brena u duhu Orijenta: Oduševila sarajevsku publiku!”. Svetplus. 20. 12. 2013. Pristupljeno 29. 12. 2013. 
  29. ^ „Drago mi je kada vidim sreću u Sarajevu”. Blic. 23. 12. 2013. Arhivirano iz originala 30. 12. 2013. g. Pristupljeno 29. 12. 2013. 
  30. ^ „Serbian singer Lepa Brena and Steven Seagal made an awesome party for the people in Belgrade and led them into New Year!”. Kurir. 5. 1. 2016. Pristupljeno 17. 4. 2016. 
  31. ^ Vujić, Tanja (18. 12. 2019). „Brena Nacionale jača od hrvatskih generala”. Politika. Pristupljeno 19. 12. 2019. 
  32. ^ „Lepa Brena otvorila dušu posle velikog priznanja”. Magazin novosti. 4. 6. 2022. Pristupljeno 5. 6. 2022. 
  33. ^ a b „Lepa Brena u Centralnom Dnevniku 2 dio”. YouTube. maj 2009. Arhivirano iz originala 2021-12-12. g. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  34. ^ „DEŠAVALO SE DA PUKNEM I KAŽEM OVO JE KRAJ, NE MOGU VIŠE, ALI IZBROJIM DO DESET I NIŠTA OD RAZVODA!”. Svet. 16. 2. 2010. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  35. ^ „Prokletstvo uspeha”. Vreme. 7. 12. 2000. Arhivirano iz originala 16. 01. 2012. g. Pristupljeno 7. 5. 2012. 
  36. ^ „Lepa Brena ispratila sina na studije”. Novosti. 25. 8. 2014. Pristupljeno 26. 12. 2014. 
  37. ^ „Otmica djeteta trajno ju je razboljela!”. Dnevnik. 2. 1. 2014. Pristupljeno 3. 1. 2014. 
  38. ^ „Lepa Brena sahranila oca u Brčkom”. Kurir. 26. 10. 2010. Arhivirano iz originala 19. 7. 2013. g. Pristupljeno 2. 3. 2013. 
  39. ^ „Lepa Brena završila u bolnici zbog tromba”. SvetPlus. 31. 7. 2012. Pristupljeno 31. 7. 2012. 
  40. ^ „LEPA BRENA ZAVRŠILA U BOLNICI!”. Smedia. 31. 7. 2012. Pristupljeno 31. 7. 2012. 
  41. ^ „Lepa Brena tri meseca ne sme da nastupa”. SvetPlus. 29. 8. 2012. Pristupljeno 13. 9. 2012. 
  42. ^ „Lepa Brena slomila obe ruke”. Radio Televizija Srbije. 25. 7. 2014. Pristupljeno 26. 12. 2014. 
  43. ^ „LEPA BRENA IZAŠLA IZ BOLNICE 'Isplakala sam se kao nikad u životu. Izašla je sva bol iz mene'”. Jutarnji. 30. 7. 2014. Arhivirano iz originala 10. 01. 2015. g. Pristupljeno 26. 12. 2014. 
  44. ^ „Lepa Brena: Pala sam jer nisam htela da ispustim šoljicu za kafu”. Blic. 2. 1. 2015. Arhivirano iz originala 3. 1. 2015. g. Pristupljeno 3. 1. 2015. 
  45. ^ „Lepa Brena opet slomila ruku na Zlatiboru!”. Telegraf. 2. 1. 2015. Pristupljeno 3. 1. 2015. 
  46. ^ „Baš je neće... Lepa Brena pala niz stepenice, slomila je lakat”. 24 sata. 2. 1. 2015. Pristupljeno 3. 1. 2015. 
  47. ^ „Lepa Brena opet polomila ruku”. Vesti. 2. 1. 2015. Pristupljeno 3. 1. 2015. 
  48. ^ „Lepa Brena u Centralnom Dnevniku 1 dio”. YouTube. maj 2009. Arhivirano iz originala 2021-12-12. g. Pristupljeno 12. 6. 2013. 
  49. ^ „Lepa Brena u uniformi Vojske Republike Srpske u Brčkom”. 24sata. 13. 5. 2009. Arhivirano iz originala 08. 10. 2012. g. Pristupljeno 24. 10. 2012. 
  50. ^ „Branitelji dijele slike Lepe Brene u srpskoj uniformi”. Jutarnji. 5. 6. 2009. Arhivirano iz originala 23. 12. 2015. g. Pristupljeno 24. 10. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nagrade
Pozicija uspostavljena Oskar popularnosti za najbolju folk pevačicu
2009.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лепа_Брена&oldid=27534733”