Letnje olimpijske igre 1900.
 | |||
| Grad domaćin | Pariz, Francuska | ||
|---|---|---|---|
| Broj država | 24 | ||
| Broj sportista | 997 (975 muš, 22 žen.) | ||
| Broj sportova | 18 | ||
| Broj takmičenja | 90 | ||
| Otvaranje igara | 14. maja 1900. | ||
| Zatvaranje igara | 28. oktobar 1900. | ||
| |||
Letnje Olimpijske igre 1900. godine zvanično poznate kao igre II, Olыmpijade, su međunarodno multi-sportsko takmičenje koje je održano 1900. u Parizu, Francuska. Igre su održane bez ceremonija otvaranja i zatvaranja. Takmičenja su počela 14. maja, a završile na 28. oktobra, na Vensenskom velodromu. Učestvovalo je preko 975 takmičara u 19 različitih sportova. Žene su po prvi put učestvovale na igrama, a Šarlota Kuper iz Francuske postala je prva olimpijski pobednica u istoriji Olimpijskih igara.
Najmlađi učesnik bila je francuska teniserka Katrin Žilu sa 13. godina i 137 dana, a nastariji takođe francuski jedričar sa 71. godinom i 212 dana.
Najuspešniji tačmičari bili su američki atletičari Irving Bakster i Džon Tuksberi sa po 5 osvojenih medalja.[1]
Priprema igara[uredi | uredi izvor]
Iako su prve Olimpijske igre 1896. godine postigle izvestan uspeh, bilo je opravdane bojazni oko njihove budućnosti. Jedna od prepreka, koja bi mogla onemogućiti kontinuitet Olimpijskih igara bio je i stav Grčke. Ona se protivila odluci MOKa da pravo na organizaciju Igara pripadne i drugim zemljama, zahtevajući da Grčka ostane zauvek sedište Igara. Zato je Pjer de Kuberten, tražeći rešenje, predložio da se pored Olimpijskih igara svake druge godine održe i Panhelenske igre u Atini, ali je i dalje insistirao na odluci MOKa.
Izbor je pao na Pariz, međutim Francuskom olimpijskom komitetu su nedostajala sredstva za organizaciju Igara. Kuberten je i tu našao izlaz odlučujući da se Igre održe u sklopu Svetske izložbe u Parizu. Bilo je dosta nesuglasica, sumnji i prigovora, jer bi Igre mogle biti potisnute u drugi plan. Stadioni, tereni, dvorane za takmičenje bile su raštrkani po celom gradu ili njegovoj okolini.
Prema zamisli Kubertena, sportske grane na II. Olimpijskim igrama trebalo je rasporediti u tri dela. U prvom delu bi bile prikazane igre starih kulturnih centara; Egipta, Indije, Grčke i Rima. Drugi deo bi bila demonstracija narodnih nadmetanja i viteške igre iz srednjeg veka. Treći deo bi bio sastavljen od sportova novijeg datuma. MOK se nije složio sa takvom zamisli, pa je na kraju program bio usklađen sa zahtevima ostalih članova MOKa, koji su bili stručni predstavnici pojedinih zemalja, kao i nekih uticajnih ljudi Francuske
Na kraju su Igre održane u Parizu, ali njihov uspeh umanjile su neke nepovoljne okolnosti kao što su činjenica da su Francuzi tražili da se takmičenja održavaju i nedeljom, uprkos negodovanja sportista i predstanika drugih zemalja. Osim toga, Igre su i predugo trajale (pet meseci) što je prilično umanjilo interesovanje gledalaca. Iako je u Parizu bili mnogo stranih i domaćih posetilaca Svetske izložbe, takmičenja su bila slabo posećena — bilo je u svemu 3.000 posetilaca .[2] Rezultati takmičenja, u sportskom pogledu, nadmašili su rezultate prvih Olimpijskih igara.
Organizacija[uredi | uredi izvor]
Letnje olimpijske igre 1900. nije organizovao organizacioni komitet, već su održane kao deo Svetske izložbe 1900. Od mnoštva sportskih i nesportskih takmičenja, MOK je naknadno odabrao ona koja je priznao za zvanična, dok se ostala smatraju demonstracionim sportovima i disciplinama.
Učestvovali su sportisti iz 28 zemalja od kojih MOK priznaje 24 zemlje, sa 997 takmičara od čega 22 su bile žene, koje su se takmičile u tenisu, jedrenju i golfu.
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Na Igrama u Parizu medalje su podeljene i u kriketu, sportu koji je nakon 1900. izbačen iz olipijskog programa. Takmičila su se desetorica takmičara, a svi su osim jednog Belgijanca bili Francuzi.[3] Za to takmičenje prodata je samo jedna ulaznica, a njen kupac je bio engleski turista koji je u Pariz došao upravo zbog takmičenja u kriketu.[3]
Jedan olimpijski pobednik u veslanju nikad nije identifikovan. U disciplini dvojac s kormilarom posada Holandije je posle predtakmičenja procenila da im je kormilar pretežak. Zato su kormilara zamenili s jednim 7-godišnjim dečakom koji se slučajno našao na regatnom polju. Iako ime tog dečaka nije zabeleženo, smatra se da je on najmlađi osvajač olimpijske medalje u istoriji. Ipak, MOK službeno beleži da je osvajač medalje bio Hermanus Brokman, koji je bio u posadi samo u polufinalu ali ne i u finalu takmičenja.
Naročiti utisak ostavio je Amerikanac Alvin Krenzlajn koji je osvojio četiri zlatne medalje, na 60 m, 110 m i 200 m prepone i skoku udalj. On je bio prvi čovek koji je lansirao tehniku „koračanja kroz vazduh“ u skoku udalj i savlađivanju prepona, čime je povećavao dužinu skoka, odnosno čuvao ritam trčanja. Međutim, pošto je svoj uspeh postigao u vreme kada nije bilo ni televizije, ni filma i kada štampa nije poklanjala mnogo pažnje sportskim junacima, Kranzlajn je zaboravljen i kao inovator i kao prvi osvajač četiri zlatne medalje. Tako se kao prvi četvorostruki olimpijski pobednik obično pominje Amerikanac Džesi Ovens, četvorostruki pobednik iz Berlina 1936.
Zemlje učesnice[uredi | uredi izvor]
Prema izveštaju Međunarodnog olimpijskog komiteta učestvovali su predstavnici sledećih zemalja:
|
|
|
|
Neki izvori takođe stavljaju u spisak sportiste iz sledećih zemalja, koji su se prema zvaničnim rezultatima pojedinih disciplina takmičili na ovim Igrama.
Haiti (1)
Iran (1)
Luksemburg (1)
Peru (1)
Zvanični sportovi igara[uredi | uredi izvor]
Program iz Atine znatno je izmenjen. Nije bilo rvanja i dizanja tegova. Uvedene su nove discipline: veslanje, jedrenje i nadvlačenje konopca. Uvedeni su i neki ekipni sportovi: fudbal, ragbi, vaterpolo i polo.
|
|
|
Nezvanična (demonstraciona) takmičenja[uredi | uredi izvor]
|
|
Pregled sportova[uredi | uredi izvor]
Konkurencija na igrama je promenljiva. Takmičari iz SAD sa fakultetskim sportistima dominirali su ponovo u atletskim disciplinama. U tenisu zlatne medalje su osvajali bivši pobednici Vimbldona. Vrhunska su bila i takmičenja u mačevanju i plivanju, pa i u vaterpolu, jer su igrali trenutno najbolji igrači. Samo u atletici, plivanju i mačevanju učestvovalo je više od 10 nacija.
Atletika[uredi | uredi izvor]
Atletska takmičenja su održana u Bulonjskoj šumi. Teren je bio neravan, obrastao travom sa dosta stabala. Najzapaženije rezultate postigli su američki sportisti. Alvin Krenzlajn je bio najbolji sa četiri zlatne olimpijske medalje u pojedinačnim disciplinama, rezultat koji dugo nije bio oboren. Rej Juri je postavio rekord sa tri zlatne medalje istog dana, a najbolji rezultat i olimpijski rekord, postavio je Frenk Džarvis u trci na 100 metara rezultatom 10,8 koji je oboren posle 24 godine, na VIII Olimpijskim igrama 1924. u Parizu. U maratonskoj trci prijavljen je veliki broj takmičara, ali je rezultat pobednika Francuza Mišela Teatoa slabiji od rezultata Spiridona Luisa iz Atine 1896., jer je staza u Parizu bila duža. Pored glavnog programa od 23 discipline, održana su takmičenja profesionalaca i niza hendikep takmičenja (davalje prednosti), ali ona se ne smatraju zvaničnim olimpijskim disciplinama takmičenjima.
Biciklizam[uredi | uredi izvor]
Takmičenje je održano u dve discipline sprint na 2000 metara i 25 kilometara. Biciklisti domaćina igara su osvojili pet od šest medalja. Održano je i nekoliko nezvaničnih disciplina za amatere i profesionalce.
Baskijska pelota[uredi | uredi izvor]
Ovo su bile jedine olimpijske igre gde je baskijska pelota bila zvaničan sport. Pokušaji oživljavanja ovog sporta na Letnjim olimpijskim igrama 1924, 1968. i 1992. bilo je u vidu demonstracionog sporta, ali nije zaživelo.
Gimnastika[uredi | uredi izvor]
Takmičenje u gimastici održano je samo u jednoj disciplini - višeboju u pojedinačnoj konkurenciji. Višeboj je bio specifičan jer se sastojao od 16 vežbi, u kojima su pored gimnastike uključena i neka atletska takmičenje i dizanje tegova.
Plivanje[uredi | uredi izvor]
Takmičenja u plivanju su održana u reci Seni. Na programu je bilo sedam novih disciplina u odnosu na Plivanje na Letnjim olimpijskim igrama 1896. Prvi put na igrama je bio pored slobodnog i leđni stil plivanja. Za sve discipline takođe prvi put su održana predtakmičenja, odnosno polufinalne trke. Discipline ekipno plivanje (gde se nije plivalo na vreme, nego su se zavisno od plasmana dobijali bodovi), plivanje sa preprekama i ronjenje (podvodno plivanje) nisu više nikad bile na programu igara.
Dvostruki prvaci u plivanju su bili Australijanac Frederik Lejn, Britanac Džon Artur Džarvis i Nemac Ernst Hopenberg, a jednu pobedu Francuz Šarl Vendevil koji je pobedio u ronjenju.
Tenis[uredi | uredi izvor]
Visoki kvalitet muškog teniskog turnira ogleda se u tome što su u polufinalu igrala trojica višegodišnjih pobednika Vimbldona, u godinama pre i posle ovih Olimpijskih igara. U igri parova najspešnija su bila braća Lorens i Redžinald Doerti sa po dve osvojene zlatne medalje. Pored uspešne igre britanskih tenisera, zabeležen je i prvo učešće žena, ne samo na teniskom turniru, nego na Olimpijskim igrama uopšte. Dotadašnja trostruka pobednica Vimbldona Šarlota Kuper iz Ujedinjenog Kraljevstva, osvojila je turnire u konkurenciji pojedinaca i mešovitih parova i postala prva ženska olimpijska pobednica u istoriji igara.
Veslanje[uredi | uredi izvor]
Takmičenja su održana na reci Seni. Disciplina četverac sa kormilarom ostala je u analima olimpijskih igara kao farsa, jer su zvaničnici menjali kriterijuma za plasman u finale nekoliko puta i na kraju doneli jednu od od najneobičnijih odluka u istoriji olimpijskih igara. Održana su dve odvojene finalne trke, a svaka od njih je tretirana kao zasebno takmičenja jer su podeljena dva kompleta medalja, a rezultate je priznao Međunarodni olimpijski komitet.
Kroket[uredi | uredi izvor]
Kroket se prvi i poslednji put našao na zvaničnom programu ovih Olimpijskih igara. Učestvovalo je 10 takmičara (7 muškaraca i 3 žene) iz dve zemlje Francuska sa 9 i Belgija sa jednim učesnikom. Takmičarke u kroketu su pored učesnica teniskog turnira bile su prve žene na nekim olimpijskim igrama.
Na programu su bile tri discipline ovog sporta. Izveštaja i rezultata sa ovog takmičenja ima veoma malo, pa je tako u disciplini parova nejasno da li francuski par koji je pobedio, imao konkurenciju. Belgijski predstavnik je ispao u predtakmičenju, pa su tako sve medalje osvojili francuski predstavnici.
Bilans medalja[uredi | uredi izvor]
Na igrama u Parizu nisu bile predviđene medalje u obliku kakvom se danas dodeljuju (zlato, srebro, bronza). Međunarodni olimpijski komitet je retroaktivno dodelio medalje da bi se izjednačio standard medalja koji je tek kasnije usvojen. U prikazu su posebno istaknute medalje domaćina, a zanimljvost je da su učestvovale i ekipe sastavljene od takmičara iz više zemalja, tzv. mešoviti timovi.
| Letnje olimpijske igre 1900 - broj medalja | 
| ||||
|---|---|---|---|---|---|
| Mesto | Država | 
|
|
|
|
| 1 |  Francuska
|
25 | 36 | 31 | 92 |
| 2 |  Sjedinjene Američke Države
|
20 | 14 | 15 | 49 |
| 3 |  Ujedinjeno Kraljevstvo
|
16 | 6 | 9 | 31 |
| 4 |  Švajcarska
|
6 | 1 | 1 | 8 |
| 5 |  Belgija
|
5 | 5 | 5 | 15 |
| 6 |  Mešoviti tim
|
4 | 3 | 3 | 10 |
| 7 |  Nemačko carstvo
|
3 | 2 | 2 | 7 |
| 8 |  Italija
|
2 | 1 | 0 | 3 |
| 9 |  Australija
|
2 | 0 | 3 | 5 |
| 10 |  Danska
|
1 | 3 | 2 | 6 |
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Prvo uplitanje politike u olimpijski sport, pokavilo se pred početak Olimpijskih igara 1900. Član MOK, mađarski plemić grof Andraši, zahtevao je da se u Olimpijsku povelju unese klauzula, koja bi Jevrejima zabranjivala učešće na olimpijskim igrama. Tražio je i da se iz MOK isključi njegov zemljak Ferenc Kemenj, mađarski Jevrej rođen i sahranjen u Somboru, najbližeg saradnika Pjera de Kubertena. Zahtev grofa Andrašija, normalno, nije usvojen a umesto Ferenca Kemenja iz MOK je izbačen Andraši.
Ovo nije bio jedini politički problem. Godinu dana pred Igre došlo je do britansko-francuskog oružanog sukoba u Fašidi u Sudanu. Zbog toga su svi odnosi između dve zemlje bili u prekidu, pa se do početka Igara nije znalo da li će Britanci učestvovati. Došli su, ali su svi susreti sa domaćim sportistima bili na granici incidenta. Policija je policija imala dosta posla, jer je morala da štiti i nemačke sportiste, kojima su domaći sportisti i publika želeli da se osvete za poraz u francusko-pruskom ratu, 29 godina ranije.[6]
Bronzanu medalju za golf reprezentaciju Sjedinjenih Američkih Država osvojila je Darija Prat, kasnije srpska kneginja, žena kneza Alekse Karađorđevića.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Rezime Letnjih olimpijskih igara 1908. na sports-reference.com”. Arhivirano iz originala 26. 08. 2008. g. Pristupljeno 18. 11. 2016.
- ^ Enciklopedija Fizičke kuture JLZ Zagreb 1975.
- ^ a b Buchanan, Ian (1993). Mallon, Bill, ur. „Cricket at the 1900 Games” (PDF). Journal of Olympic History. International Society of Olympic Historians. 1 (2): 4. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 06. 2012. g. Pristupljeno 05. 09. 2012.
- ^ „CBBC - Sonali's weird Olympic facts”. Pristupljeno 10. 4. 2013.
- ^ Takmičenje je održano u Bulonjskoj šumi, u njemu je učestvovalo 128 takmičara, dok ih je pratilo 6000 gledalaca. Pobedila je Avril Laful, tridesetsedmogodišnja poljoprivrednica iz Overnje. Ona je ošišala 17 pudlica za predviđenih 2 sata. Pjer de Kuberten se protivio održavanju ove discipline, ali je bio nadglasan u MOK-u.
- ^ Olimpijski vekovnik 1910—2010, Olimpijski komitet Srbije, Službeni glasnik, Beograd 2010. tom 1 pp. 43.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
