Leh (Indija)

Koordinate: 34° 10′ S; 77° 35′ I / 34.16° S; 77.58° I / 34.16; 77.58
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Leh
Leh
Administrativni podaci
Država Indija
Savezna teritorijaLadak
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 30.870 (2.011)
Geografske karakteristike
Koordinate34° 10′ S; 77° 35′ I / 34.16° S; 77.58° I / 34.16; 77.58
Vremenska zonaUTC + 5:30
Aps. visina3 500 m
Površina9,15 km2
Leh na karti Indije
Leh
Leh
Leh na karti Indije

Leh (hind. लेह) je glavni i najveći grad na teritoriji unije Ladak u Indiji. Leh, koji se nalazi u okrugu Leh, takođe je bio istorijska prestonica himalajske Kraljevine Ladak, čije je sedište bilo u palati Leh, nekadašnjoj rezidenciji kraljevske porodice Ladak, izgrađenoj u istom stilu i otprilike u isto vreme kao Potala palata u Tibetu. Leh je na nadmorskoj visini od 3.524 metra, a povezan je nacionalnom magistralom 1 do Srinagara na jugozapadu i do Manalija na jugu auto-putem Leh-Manali.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Leh je bio važno stajalište na trgovačkim putevima duž doline Inda između Tibeta na istoku, Kašmira na zapadu, a takođe vekovima između Indije i Kine. Glavna roba koja se prevozila bila je so, žito, pašm ili kašmir vuna, čaras ili smola kanabisa iz Tarimskog bazena, indigo, svilena pređa i brokat Banaras.

Iako postoji nekoliko pokazatelja da su Kinezi znali za trgovinski put preko Ladaka do Indije još u doba Kušana (1. do 3. vek p. n. e.),[1] i sigurno i dinastije Tang,[2] malo se zapravo zna o istoriji regiona pre formiranja kraljevstva pri kraju 10. veka od strane tibetanskog princa, Skyid lde nyima gon (ili Nyima gon), unuka anti-budističkog tibetanskog kralja, Langdarma (838 do 841). Osvojio je zapadni Tibet iako je njegova vojska prvobitno brojala samo 300 ljudi. Priča se da je nekoliko gradova i dvoraca osnovao Nyima gon i on je očigledno naredio izgradnju glavnih skulptura u Šeju. "U jednom zapisu on kaže da ih je načinio u versku korist Tsanpoa (dinastijsko ime njegovog oca i predaka) i svih naroda Ngarisa (zapadni Tibet). Ovo pokazuje da je već u ovoj generaciji protivljenje Langdarma prema budizmu nestalo." [3] Šej, samo 15 km istočno od modernog Leha, bilo je drevno sedište Ladaki kraljeva.

Za vreme vladavine Delegsa Namgiala (1660–1685),[4] Navab iz Kašmira, koji je tada bio provincija Mugal carstva, uredio je da mongolska vojska privremeno napusti Ladak, mada se kasnije vratila. Kao naknadu za pomoć Delegs Namgialu u ratu Tibet-Ladak-Mugal 1679-1684, Navab je postavio brojne ozbiljne zahteve. Jedan od najmanjih bila je izgradnja velike sunitske muslimanske džamije u Lehu na gornjem kraju bazara u Lehu, ispod Leh palate. Džamija odražava spoj islamske i tibetanske arhitekture i može da primi više od 500 ljudi. Ovo očigledno nije bila prva džamija u Lehu; postoje dve manje za koje se kaže da su starije.[5]

Ka Lehu je tradicionalno priticalo nekoliko trgovinskih pravaca sa sve četiri strane. Najdirektnija ruta sledi moderni autoput od Pandžaba preko Mandija, doline Kulu, preko prelaza Rohtang, kroz Lahaul i dalje do doline Inda, a potom niz reku do Leha. Put od Srinagara bio je otprilike isti kao put koji danas prelazi preko Zoji La (prelaz) do Kargila, a potom uz dolinu Inda do Leha. Iz Baltistana su postojale dve teške rute: glavna je vodila dolinom Šjok od Inda, preko prelaza i nizvodno, uz reku Hanu, do Inda, ponovo ispod Kalsija (Khalatse). Drugi je išao od Skardua ravno uz Ind do Kargila i dalje prema Lehu. Zatim su postojale i letnje i zimske rute od Leha do Jarkanda preko prelaza Karakoram i Ksaidula. Najzad, bilo je nekoliko mogućih ruta od Leha do Lase.[6]

Prva zabeležena kraljevska rezidencija u Ladaku, sagrađena na vrhu visokog vrha Namgial ('Pobeda') sa pogledom na sadašnju palatu i grad, sada je razrušena utvrda i gon-khang (hram čuvarskih božanstava) koji je izgradio kralj Taši Namgial. Poznato je da je Taši Namgial vladao u poslednjoj četvrtini 16. veka p. n. e.[7] Namgial (koji se takođe naziva „Tsemo Gompa“ = „Crvena Gompa“, ili dGon-pa-so-ma = „Novi manastir“),[8] hram, glavni je budistički centar u Lehu.[9] Iza njega se nalaze stariji zidovi utvrđenja za koja je Franke govorio da su bili poznati kao "Dard zamak". Ako su ga je zaista izgradili Dardi, on mora da datira pre uspostavljanja tibetanskih vladara u Ladaku, pre više od hiljadu godina.[10]

Pored ovoga, tu su Čamba (Byams-pa, odnosno, Maitreja) i Čenresi (sPyan-ras-gzigs, odnosno Avalokitešvara) manastiri koji su neizvesnog datuma.[8]

Kraljevsku palatu, poznatu kao Leh Palata, sagradio je kralj Senge Namgial (1612–1642), verovatno između perioda kada je portugalski jezuitski sveštenik Francisko de Azevedo posetio Leh 1631. i to nije pomenuo, i smrti Senge Namgiala 1642.[11]

Palata Leh visoka je devet spratova; gornje spratove koristila je kraljevska porodica, a štale i ostave su na donjim spratovima. Palata je napuštena kada su je Kašmiri zauzeli sredinom 19. veka. Kraljevska porodica preselila je svoje prostorije na jug do svog trenutnog doma u palati Stok na južnoj obali Inda.

2010. godine Leh je bio teško oštećen od iznenadnih poplava usled provale oblaka.

Administracija[uredi | uredi izvor]

Za razliku od drugih okruga u Indiji, za upravljanje u Lehu je zaduženo Veće za razvoj autonomnog brda Ladak (LAHDC). Ima 30 odbornika, 4 predložena i 26 izabranih. Glavni izvršni savet rukovodi i predsedava ovim savetom.

Stari grad Leh[uredi | uredi izvor]

Pogled na grad Leh iz manastira Namgial Tsemo zajedno sa palatom Leh

Stari grad Leh dodat je na listu 100 najugroženijih lokacija Svetskog fonda spomenika zbog povećane količine kiše usled klimatskih promena i drugih razloga.[12] Zanemarivanje i promena obrasca naseljavanja u starom gradu ugrozila je dugoročno očuvanje ovog jedinstvenog lokaliteta.[13]

Brza i slabo planirana urbanizacija Leha povećala je rizik od brzih poplava u nekim oblastima, dok druga područja trpe manje dramatične, postepene efekte "nevidljivih katastrofa", koje se često ne prijavljuju.[14]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Leh i okolina

Planine dominiraju pejzažom oko Leha jer se nalazi na nadmorskoj visini od 3 500 m. Glavni pristupni putevi uključuju 434 km Srinagar-Leh autoputa koji povezuje Leh sa Srinagarom i 473 km autoputa Leh-Manali koji povezuje Manali sa Lehom. Oba puta su otvorena samo sezonski.[15]

Klima[uredi | uredi izvor]

Leh ima hladnu pustinjsku klimu (Kepenova klasifikacija klimata) sa dugim, hladnim zimama od kraja novembra do početka marta, sa minimalnim temperaturama znatno ispod smrzavanja tokom većeg dela zime. Grad tokom zime zasipaju povremene snežne padavine. Vreme preostalih meseci je uglavnom lepo i toplo tokom dana. Prosečna godišnja količina padavina je samo 102 mm. 2010. godine grad je pretrpeo iznenadne poplave u kojima je poginulo više od 100 ljudi.[16]

Poljoprivreda[uredi | uredi izvor]

Pogled na poljoprivredu oko Leha.

Leh se nalazi na prosečnoj nadmorskoj visini od oko 3500 metara, što znači da se ovde može uzgajati samo jedan usev godišnje, dok se na Kalatseu mogu uzgajati dva. Do trenutka kada se usevi poseju u Lehu krajem maja, u Kalatseu su već dopola izrasli. Glavni usev je taman (goli ječam - Hordeum vulgare L. var. nudum Hook. f., koji je drevni oblik pripitomljenog ječma sa ljuskom koja se lakše uklanja) - od kojeg se pravi tsampa, glavna hrana u Ladaku.[17] Voda za poljoprivredu Ladaka dolazi iz Inda, koji ima manju količinu u martu i aprilu kada polja ječma imaju najveću potrebu za navodnjavanjem.[18]

Demografski podaci[uredi | uredi izvor]

Ljudi Leha

Prema popisu iz 2001. u Indiji,[19] Leh je imao 27,513 stanovnika. Muškarci čine 61% populacije, a žene 39%, zbog velikog prisustva radnika koji nisu lokalni, trgovaca i vladinih službenika. Leh ima prosečnu stopu pismenosti od 75%, što je blizu nacionalnog proseka od 74,04%: pismenost muškaraca je 82,14%, a pismenost žena 65,46%. U Lehu je 9% stanovništva mlađe od 6 godina starosti. Stanovnici Leha su etnički Tibetanci, govore Ladaki, tibetanski jezik.

Prisustvo muslimana datira od aneksije Ladaka od strane Kašmira, nakon što je Peti Dalaj Lama pokušao da napadne Ladak iz Tibeta. Od tada je došlo do daljih migracija iz doline Kašmira, najpre zbog trgovine, a kasnije i prenosa turizma iz doline Kašmira u Ladak.

Ladak posećuje jako veliki broj turista. U 2010. godini u Leh je stiglo 77.800 turista. Broj posetilaca je naglo opao tokom poslednjih godina, povećavajući se 77% u pet godina do 2010. Ovakav rast u velikoj meri je posledica većeg broja putovanja domaćih indijskih putnika.[20]

Religija[uredi | uredi izvor]

Religija u Lehu

Budizam 54,9% Hinduizam 28,6% Islam 13,1% ostale 3,4%

Suživot sa religijama koje nisu budizam[uredi | uredi izvor]

Leh džamija i palata

Hinduizam je najstarija religija u dolini i ima drugi najveći broj sledbenika posle budizma. Od 8. veka u Lehu su živeli ljudi koji su pripadali različitim religijama, posebno budizmu i islamu. Oni su naselili region iz vremena ranog perioda dinastije Namgial i nema podataka o bilo kakvom sukobu između njih. U novije vreme odnosi između budističke i muslimanske zajednice pogoršavaju se zbog sitnih sukoba motiviranih političkim interesima.

Pored ove dve zajednice, u regionu žive i ljudi koji pripadaju drugim religijama, kao što su hrišćanstvo, hinduizam i sikizam. Mala hrišćanska zajednica u Lehu potomci su preobraćenika iz tibetanskog budizma nemačkih moravskih misionara koji su 1860. osnovali crkvu u Keilongu u Lahaulu i dozvoljeno im je da otvore još jednu misiju u Lehu 1885. godine i imaju podružnicu u Kalatseu. Ostali su otvoreni do indijske nezavisnosti 1947. Uprkos uspešnim medicinskim i obrazovnim aktivnostima, dobili su samo nekoliko preobraćenika.[21]

Svake godine Festival Sindu Daršan održava se na Šeju, 15 km od grada, za promovisanje verske harmonije i slave reke Ind (Sindu). U ovo vreme mnogi turisti posećuju Leh.[22]

Atrakcije[uredi | uredi izvor]

Pogled na palatu Leh sa pijace Leh

U Lehu

  1. Leh Palata
  2. Namgial Tsemo Gompa
  3. Šanti Stupa
  4. Čo Khang Gompa
  5. Hram Čamba
  6. Jama Masjid
  7. Gurdvara Patar Sahib
  8. Sankar Gompa i selo
  9. Ratni muzej
  10. Toranj pobede
  11. Zoravar tvrđava
  12. Ladak maraton
  13. Datun Sahib

Saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Gradska pijaca
Nacionalni autoput 1D u blizini Leha
Aerodrom Leh Kušok Bakula Rimpoče

Leh je sa ostatkom Indije povezan sa dva puta, od kojih su oba podložna klizištima i nijedan od njih nije prohodan zimi kada je pokriven dubokim snegom. Nacionalni autoput 1D od Srinagara preko Kargila je generalno otvoren duže. Leh-Manali Autoput br. 3 može biti problematičan zbog velikih prelaza i visoravni, kao i nižeg, ali podložnog klizištima Rohtang prelaza blizu Manalija.

Avio-saobraćaj Aerodrom Leh Kušok Bakula Rimpoče ima letove za Delhi barem jednom dnevno preko Er Indije, koji takođe pruža dva puta nedeljno usluge za Džamu i nedeljni let za Srinagar.

Železnica Trenutno ne postoji železnička usluga u Ladaku, ali predlažu se dve železničke linije - linija Bilaspur – Leh i linija Srinagar – Kargil – Leh.[23]

Mediji i komunikacije[uredi | uredi izvor]

Ol Indija Radio u državnom vlasništvu ima lokalnu stanicu u Lehu, koja prenosi različite programe od opšteg interesa.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Leh, glavni grad Ladaka, oko 1857.
    Leh, glavni grad Ladaka, oko 1857.
  • Gradski trg 1909.
    Gradski trg 1909.
  • Šanti Stupa, koju su 1983. sagradili Japanci
    Šanti Stupa, koju su 1983. sagradili Japanci
  • Namgial Tsemo Gompa u Lehu
    Namgial Tsemo Gompa u Lehu
  • Leh džamija
    Leh džamija
  • Leh zimi
    Leh zimi
  • Pogled na Leh sa Šanti Stupe
    Pogled na Leh sa Šanti Stupe
  • Pejzaži u blizini Leha
    Pejzaži u blizini Leha
  • Šanti Stupa, Leh
    Šanti Stupa, Leh
  • Gurudvara Patar Sahib Leh, Ladak
    Gurudvara Patar Sahib Leh, Ladak
  • Gurudvara Patar Sahib, Leh, Ladak
    Gurudvara Patar Sahib, Leh, Ladak
  • Gurudvara Patar Sahib, Leh, Ladak
    Gurudvara Patar Sahib, Leh, Ladak
  • Magnetno brdo, Leh, Ladak
    Magnetno brdo, Leh, Ladak

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hill 2009, str. 200–204
  2. ^ Francke (1977 edition), pp. 76-78
  3. ^ Francke 1914, str. 89–90
  4. ^ Francke (1977 edition), p. 20.
  5. ^ Francke (1977 edition), pp. 120-123.
  6. ^ Rizvi 1996, str. 109–111
  7. ^ Rizvi 1996, str. 64
  8. ^ a b Francke 1914, str. 70
  9. ^ Rizvi 1996, str. 41, 64, 225–226
  10. ^ Rizvi 1996, str. 226–227
  11. ^ Rizvi 1996, str. 69, 290
  12. ^ „Tourist Boom Brings Threat to Leh's Tibetan Architecture”. AFP. 19. 8. 2007. 
  13. ^ Tripti Lahiri (23. 8. 2007). „Ethnic Leh Houses Falling Apart”. AFP. Arhivirano iz originala 6. 7. 2008. g. 
  14. ^ Local approaches to harmonising climate adaptation and disaster risk reduction: Lessons from India, Anshu Sharma, Sahba Chauhan and Sunny Kumar, the Climate and Development Knowledge Network, 2014 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jul 2014) cdkn.org
  15. ^ „The Journey from Kashmir”. Arhivirano iz originala 06. 01. 2008. g. Pristupljeno 13. 07. 2020. 
  16. ^ Polgreen, Lydia (6. 8. 2010). „Mudslides Kill 125 in Kashmir”. The New York Times. Pristupljeno 6. 8. 2010. 
  17. ^ Rizvi 1996, str. 38
  18. ^ „Jammu & Kashmir - Geography & Geology”. Peace kashmir. Arhivirano iz originala 9. 8. 2016. g. Pristupljeno 28. 7. 2015. 
  19. ^ „Census of India 2001: Data from the 2001 Census, including cities, villages and towns (Provisional)”. Census Commission of India. Arhivirano iz originala 16. 6. 2004. g. Pristupljeno 1. 11. 2008. 
  20. ^ „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 24. 7. 2013. g. Pristupljeno 18. 5. 2012. 
  21. ^ Rizvi 1996, str. 212
  22. ^ „Sindhu Darshan Festival”. Arhivirano iz originala 30. 09. 2020. g. Pristupljeno 13. 07. 2020. 
  23. ^ „How to Reach Leh”. The Indian Backpacker. decembar 2012. Arhivirano iz originala 17. 01. 2013. g. Pristupljeno 2. 1. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Rizvi, Janet (april 1999). Ladakh: Crossroads of High Asia (2nd izd.). Delhi: OUP India. ISBN 0-19-564546-4. 
  • Cunningham, Alexander. (1854). LADĀK: Physical, Statistical, and Historical with Notices of the Surrounding Countries. London. Reprint: Sagar Publications (1977).
  • Francke, A. H. (1977). A History of Ladakh. (Originally published as, A History of Western Tibet, (1907)). 1977 Edition with critical introduction and annotations by S. S. Gergan & F. M. Hassnain. Sterling Publishers, New Delhi.
  • Francke, A. H. (1914). Antiquities of Indian Tibet. Two Volumes. Calcutta. 1972 reprint: S. Chand, New Delhi.
  • Keating, Hilary (July—August 1993). „The Road to Leh”. Saudi Aramco World. Houston, Texas: Aramco Services Company. 44 (4): 8—17. ISSN 1530-5821. Arhivirano iz originala 28. 9. 2012. g. Pristupljeno 29. 6. 2009.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лех_(Индија)&oldid=26428156”