Leska

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Лешник)
Idi na: navigaciju, pretragu
Ed NL icon.png
Ovaj članak je deo projekta seminarskih radova na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
Datum unosa: novembar — decembar 2015.
Vikipedijanci: Ova grupa studenata će uređivati u GIP-u i molimo vas da ne prebacujete ovaj članak u druge imenske prostore Vikipedije.
Pozivamo vas da pomognete studentima pri uređivanju i doprinesete da njihovi unosi budu što kvalitetniji.
leska
Corylus avellana.jpg
list i plod
Secure
Naučna klasifikacija
Carstvo: Plantae
Razdeo: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Red: Fagales
Porodica: Betulaceae
Rod: Corylus
Vrsta: C. avellana
Binomijalna nomenklatura
Corylus avellana
L.

Leska (obična leska, lat. Corylus avellana) je razgranat žbun ili manje drvo iz porodice leski (Corylaceae). Plod leske je lešnik.

Morfološke i fiziološke osobine leske[uredi]

Leska je žbunastog oblika, manjih razmera (3-5m) i razgranate krune. Cveta pri kraju februara i marta, a nekad i početkom aprila. Muški cvetovi se razvijaju s jeseni, dok se ženski nalaze ispod muških na vrlo kratkoj dršci.[1]

Oplodnja[uredi]

Oplodnja umnogome zavisi od mesta na kojem se nalaze ženski cvetovi. Često se na vrhu grančice nalaze ženski cvetovi, a ispod njih muški. U ovom slučaju je oplodnja sopstvenim polenom malo verovatna. Takođe nije retko da se ženski cvetovi nalaze ispod muških. U tim slučajevima je najverovatniji direktan prenos polena na žig tučka. Cvetanje traje 2-10 nedelje. Ženski cvetovi ostaju duže otvoreni, a žig je sposoban da primi polen i do 6 nedelja. Plod leske počinje da se razvija tek u maju, pošto tada nastaje oplodnja.

Prirodni uslovi za gajenje leske[uredi]

Pošto ima plitak koren, leska ne postavlja posebne uslove u pogledu zemljišta. Najviše joj odgovaraju srednje teška zemljišta bogata krečom. Leska teško podnosi suv vazduh. Dobro podnosi zasejavanje i može se gajiti kao potkultura. Niske temperature u toku cvetanja leski najčešće nanose velike štete. Mada ona u toj fazi podnosi mnogo niže temperature nego druge vrste voćaka. U zimskom periodu može izdržati i vrlo niske temperature.

Podizanje i nega zasada leske[uredi]

Korenov sistem leske razvija se više površinski, te nije nužno duboko rigolovanje. Sasvim je dovoljno ako se ono izvede na 50cm dubine. Ukoliko rigolovanje nije moguće, onda se na tu dubinu kopaju jamići. Rastojanje za lesku obično se kreće oko 6*4m, odnosno 4*4m, 5*4 m.

Upotreba lešnika[uredi]

Plod lešnika u ljusci

Velika nutriciona i dieototerapeutska vrednost jeѕgre lešnika, omogućuje stalan porast potražnje i potrošnje od strane konditorske industrije. Jezgro lešnika, ploda leske predstavlja iѕvor korisnih jedinjenja kao sto ulja, proteini, ugljeni hidrati, mineralne materije i vitamini. Svetska potražnja ѕa lešnikom je u stalnom porastu, što ga čine deficitarnom robom. Srbija da bi podmirila svoje potrebe uvoѕi 95% ploda lesnika.

Sortiment[uredi]

Postoji više načina da se grupišu sorte leski. Jedna je podela na: pitome, plemenite, kulturne sorte i šumske forme. Takođe aktuelna je i podela prema morfologiji ploda na : Lambert, Čilske sorte, Lambert hibride, Čilske hibride i šumske forme. Na osnovu dugogodišnjih praćenja svih parametra, za gajenje u Srbiji se preporučuje Enis, Rimski, Istarski dugi, Halški džin, Lešnik od rima, Pijemonski, Beli lambert, Istarski okrugli.

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  1. dr Spasoje Bulatović (1986), "Voćarstvo",Beograd; str.180

Spoljašnje veze[uredi]