Lima
| Lima Lima | |
|---|---|
 Panorama grada | |
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Peru |
| Region | Provincija Lima (van regiona) |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2007. | 7.605.742 |
| — gustina | 2.846,16 st./km2 |
| Aglomeracija | 8.500.000 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 12° 02′ 06″ J; 77° 01′ 07″ Z / 12.035° J; 77.018611° Z |
| Aps. visina | 110 m |
| Površina | 2.672,28 km2 |
  Lima Lima na karti Perua | |
Lima (šp. Lima) je glavni i najveći grad Perua.[1] Nalazi se u dolini reka Čiljon, Rimak i Lurin, iznad pacifičke obale u središnjem delu države. Zajedno sa susednim gradom Kaljao, čini jedinstvenu metropolitsku celinu. Sa populacijom od skoro devet miliona stanovnika, Lima je peti najveći grad u Latinskoj Americi, iza grada Meksika, Sao Paola, Buenos Ajresa i Rio de Žaneira.
Grad je osnovao španski konkistador Fransisko Pizaro 18. januara 1535. Tada se grad zvao la Sijudad de los rejas (šp. la Ciudad de los Reyes), odnosno Grad kraljeva. Ubrzo je postao glavni i najvažniji grad Peruanskog Vicekraljevstva. Nakon Rata za nezavisnost, Lima je postala prestolnica novoosnovane republike. Danas je ona dom za gotovo jednu trećinu peruanskog stanovništva koje živi u njenoj metropolitskoj oblasti.
Lima je jedan od najvećih finansijskih sedišta Latinske Amerike. Organizacija za međunarodno rangiranje GaWC je svrstala grad u Beta kategoriji. U Limi se nalazi sedište nadbiskupije i Univerziteta San Markos, osnovanog 1551. godine koji je ujedno i najstariji univerzitet na kontinentu, koji neprekidno radi od svog osnivanja.
Geografija[uredi | uredi izvor]
Lima se nalazi na reci Rimak na zapadu Perua, između Pacifičkog okeana i planina Andi, koje predstavljaju prirodnu granicu grada ka istoku. Grad se nalazi u sušnoj primorskoj regiji Perua, na prosečno oko 30 m nadmorske visine.
Šira oblast grada (Municipalidad Metropolitana de Lima) ima površinu od 2.672,28 km². Od toga samo 825,88 km² (31%) otpada na sam grad, a 1.846,4 km² (69%) na predgrađa i ostale površine. Region Velika Lima ima 43 distrikta Lime i 6 distrikta grada Kaljao (ukupno 2.819,26 km²).
Reka Rimak ima izuzetan značaj za grad Limu. Ona daje 100% vode za potrebe grada, a služi i za proizvodnju električne energije.
Klima[uredi | uredi izvor]
Klima Lime (kao i većine obalskih naselja Perua) postaje ozbiljno poremećena tokom El Ninjo nastupa. Prosečna temperatura obalske vode je obično oko 17–19 °C, a u toku El Ninja postaje znatno viša (npr. 1998. godine voda je dostigla 26 °C (79 °F)). Temperatura vazduha raste shodno tome.
| Klima Lime (Međunarodni aerodrom Horhe Čavez) 1961–1990, ekstremi 1960–sadašnjost | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 32,7 (90,9) |
32,5 (90,5) |
33,4 (92,1) |
31,6 (88,9) |
30,3 (86,5) |
30,0 (86) |
28,3 (82,9) |
29,0 (84,2) |
28,0 (82,4) |
25,2 (77,4) |
29,0 (84,2) |
30,4 (86,7) |
33,4 (92,1) |
| Maksimum, °C (°F) | 26,1 (79) |
26,8 (80,2) |
26,3 (79,3) |
24,5 (76,1) |
22,0 (71,6) |
20,1 (68,2) |
19,1 (66,4) |
18,8 (65,8) |
19,1 (66,4) |
20,3 (68,5) |
22,1 (71,8) |
24,4 (75,9) |
22,5 (72,5) |
| Prosek, °C (°F) | 22,1 (71,8) |
22,7 (72,9) |
22,2 (72) |
20,6 (69,1) |
18,8 (65,8) |
17,5 (63,5) |
16,7 (62,1) |
16,2 (61,2) |
16,4 (61,5) |
17,3 (63,1) |
18,7 (65,7) |
20,7 (69,3) |
19,2 (66,6) |
| Minimum, °C (°F) | 19,4 (66,9) |
19,8 (67,6) |
19,5 (67,1) |
17,9 (64,2) |
16,4 (61,5) |
15,6 (60,1) |
15,2 (59,4) |
14,9 (58,8) |
14,9 (58,8) |
15,5 (59,9) |
16,6 (61,9) |
18,2 (64,8) |
17,2 (63) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | 12,0 (53,6) |
15,0 (59) |
11,0 (51,8) |
10,0 (50) |
8,0 (46,4) |
10,0 (50) |
8,9 (48) |
10,0 (50) |
12,5 (54,5) |
11,0 (51,8) |
11,1 (52) |
13,9 (57) |
8,0 (46,4) |
| Količina padavina, mm (in) | 0,8 (0,031) |
0,4 (0,016) |
0,4 (0,016) |
0,1 (0,004) |
0,3 (0,012) |
0,7 (0,028) |
1,0 (0,039) |
1,5 (0,059) |
0,7 (0,028) |
0,2 (0,008) |
0,1 (0,004) |
0,2 (0,008) |
6,4 (0,252) |
| Dani sa padavinama (≥ 0.1 mm) | 0,7 | 0,7 | 0,7 | 0,3 | 1,1 | 2,3 | 3,0 | 4,1 | 3,1 | 1,2 | 0,4 | 0,5 | 18,2 |
| Relativna vlažnost, % | 81,6 | 82,1 | 82,7 | 85,0 | 85,1 | 85,1 | 84,8 | 84,8 | 85,5 | 83,5 | 82,1 | 81,5 | 82,8 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 179,1 | 169,0 | 139,2 | 184,0 | 116,4 | 50,6 | 28,6 | 32,3 | 37,3 | 65,3 | 89,0 | 139,2 | 1.230 |
| Izvor #1: Deutscher Wetterdienst,[2] Meteo Climat (rekordne visoke i niske vrednosti)[3] | |||||||||||||
| Izvor #2: Madridski univerzitet Komplutense (sunčanost i vlažnost)[4] | |||||||||||||
Istorija[uredi | uredi izvor]
![[ikona]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Stanovništvo[uredi | uredi izvor]
| Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
| 2007. |
|---|
| 7.605.742 |
Privreda[uredi | uredi izvor]
| Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Saobraćaj[uredi | uredi izvor]
| Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Kultura[uredi | uredi izvor]
Stari deo grad Lima je 1991. stavljen na UNESKO-vu listu zaštićene kulturne baštine.
Katedrala u Limi je izgrađena između 1535. i 1625, a 1746. delom restaurirana. U njoj je grob osnivača Lime, Fransiska Pizara. Katedrala i obližnji Manastir svetog Franciska, se smatraju najuspelijim arhitektonskim kompleksom u Latinskoj Americi.
Sjaj života bogatih iz doba Vicekraljevstva Peru simbolizuju stare palate u gradu: Alijaga, Gojoneče, palata Tore Tagle.
Na ušću reke Rimak se nalaze ostaci velikog svetilišta kulture Pačakamak. Svetilište je posvećeno istoimenoj boginji. Hram Pukljana u četvrti Miraflores, potiče iz 400. godine naše ere, i bio je važan administrativni centar kulture Lima.
Turistička atrakcija je glavni gradski „Trg od oružja“ (Plaza de Armas), na kome su gradska većnica, predsednička palata iz 1938, i crkve iz 16. i 17. veka Mersed i San Pedro.
Procesija kojom se slavi zaštitnica Lime, sveta Roza od Lime (1586—1617), održava se 30. avgusta.
Međunarodni odnosi[uredi | uredi izvor]
Zbratimljeni gradovi[uredi | uredi izvor]
Lima je zbratimljena sa:[5]
|
Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]
Majami- Akhisar
- Klivlend
- Peskara
- San Hose
- Bordo
- Peking
Truhiljo
Tegusigalpa- Sao Paulo
- Manila
- Buenos Ajres
- Meksiko Siti
- Madrid
- Ostin
- Santo Domingo
- Brazilija
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Manastir Roze od Lime -
Trg od oružja u Limi -
Palata Tore Tagle -
Moderna četvrt San Isidro -
Plaža Miraflores -
Predsednička palata
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Constitución de la Republica del Perú, Artículo Nro 49”. Kongres Republike Peru. Pristupljeno 12. 4. 2012. (jezik: španski)
- ^ „Klimatafel von Lima-Callao (Int. Flugh.) / Peru” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (na jeziku: German). Deutscher Wetterdienst. Pristupljeno 18. 11. 2016.
- ^ „Station Jorge Chavez” (na jeziku: French). Météo Climat. Pristupljeno 27. 6. 2017.
- ^ Capel Molina, José J. (1999). „Lima, un clima de desierto litoral” (PDF). Anales de Geografía de la Universidad Complutense (na jeziku: Spanish). Madrid: Universidad Complutense de Madrid. 19: 25—45. ISSN 0211-9803. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 6. 2010. g. Pristupljeno 17. 9. 2013.
- ^ Sister Cities International, Online Directory: Peru, Americas. Pristupljeno July 14, 2007. Arhivirano 2008-08-29 na sajtu Wayback Machine
- ^ „Sister Cities International (SCI)”. Sister-cities.org. Arhivirano iz originala 13. 6. 2015. g. Pristupljeno 21. 4. 2013.
- ^ „Bordeaux – Rayonnement européen et mondial”. Mairie de Bordeaux (na jeziku: French). Arhivirano iz originala 7. 2. 2013. g. Pristupljeno 29. 7. 2013.
- ^ „Bordeaux-Atlas français de la coopération décentralisée et des autres actions extérieures”. Délégation pour l’Action Extérieure des Collectivités Territoriales (Ministère des Affaires étrangères) (na jeziku: French). Arhivirano iz originala 7. 2. 2013. g. Pristupljeno 29. 7. 2013.
- ^ „Sister Cities”. Beijing Municipal Government. Arhivirano iz originala 17. 01. 2010. g. Pristupljeno 23. 6. 2009.
- ^ „Sister Cities of Manila”. City Government of Manila. 2008—2009. Arhivirano iz originala 6. 8. 2009. g. Pristupljeno 2. 7. 2009.
- ^ „Mapa Mundi de las ciudades hermanadas”. Ayuntamiento de Madrid. Arhivirano iz originala 26. 5. 2012. g. Pristupljeno 10. 10. 2009.
- ^ Prefeitura.Sp – Descentralized Cooperation Arhivirano 2008-12-24 na sajtu Wayback Machine
- ^ „International Relations – São Paulo City Hall – Official Sister Cities”. Prefeitura.sp.gov.br. Arhivirano iz originala 21. 5. 2010. g. Pristupljeno 17. 4. 2010.
- ^ Lei Municipal de São Paulo 14471 de 2007 WikiSource (jezik: portugalski)
- ^ „Sister Cities, Public Relations”. Guadalajara municipal government. Arhivirano iz originala 2. 3. 2012. g. Pristupljeno 12. 3. 2013.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Nota etimológica: El topónimo Lima, Rodolfo Cerrón-Palomino, Pontificia Universidad Católica del Perú
- Lima Monumento Histórico, Margarita Cubillas Soriano, Lima, 1996
- Andrien, Kenneth J. (1985). Crisis and Decline: The Viceroyalty of Peru in the Seventeenth Century. University of New Mexico Press. ISBN 978-0-8263-0791-0.
- Anna, Timothy E. (1979). The Fall of the Royal Government in Peru. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-1004-2.
- Conlee, Christina; Dulanto, Jalh; Mackay, Carol; Stanish, Charles (2004). „Late Prehispanic sociopolitical complexity”. Ur.: Silverman, Helaine. Andean archaeology. Malden: Blackwell. str. 209—236. ISBN 978-0-631-23400-5.
- Dietz, Henry A. (1980). Poverty and Problem-Solving Under Military Rule: The Urban Poor in Lima, Peru. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-76460-6.
- Hemming, John (1970). The Conquest of the Incas. Harcourt, Brace, Jovanovich. ISBN 978-0-15-122560-6.
- Higgins, James (januar 2005). Lima: A Cultural History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517891-3.
- Higgins, James (editor). The Emancipation of Peru: British Eyewitness Accounts, 2014. Online at https://sites.google.com/site/jhemanperu
- Instituto Nacional de Estadística e Informática. Lima Metropolitana perfil socio-demográfico Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. septembar 2009). Lima: INEI, 1996.
- Klarén, Peter F. (2000). Peru: Society and Nationhood in the Andes. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506928-0.
- Ramón, Gabriel (2002). „The script of urban surgery: Lima, 1850–1940”. Ur.: Marte, Arturo Almandoz. Planning Latin America's Capital Cities, 1850-1950. Psychology Press. str. 170—192. ISBN 978-0-415-27265-0.
- Walker, Charles. „The Upper Classes and Their Upper Stories: Architecture and the Aftermath of the Lima Earthquake of 1746”. Hispanic American Historical Review. str. 53—82. doi:10.1215/00182168-83-1-53. Pristupljeno 3. 7. 2016.
- (jezik: španski) Instituto Nacional de Estadística e Informática, Perfil Sociodemográfico del Perú Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. novembar 2012). Lima: INEI, 2008.
- United Nations Department of Economic and Social Affairs, Urban Agglomerations 2007. New York (June 2008).
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- Lima na sajtu OpenStreetMap
- Klima u Limi
- Municipality of Lima Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. april 1999) (jezik: španski)
- 1.40 gigapixel image of Lima
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ostale | |
