Linuks

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Linuks
Verzija operativni sistem sličan juniksu operativnog sistema
Tux.svg
Linux kernel ubiquity.svg
Linux
Razvijač mnogi dobrovoljci i kompanije
Programiran u razni programski jezici
Radno stanje razvija se
Izvorni model softver slobodnog i otvorenog koda
Marketinški cilj stoni računari, serveri, superračunari, prenosni uređaji, kontrolni sistemi
Dostupno na višejezični
Platforme DEC Alpha, ARM, AVR32, Blackfin, ETRAX CRIS, FR-V, H8/300, Itanium, M32R, m68k, Microblaze, MIPS, MN103, PA-RISC, PowerPC, s390, S+core, SuperH, SPARC, TILE64, Unicore32, x86, Xtensa
Vrsta kernela monolitno jezgro
Korisničko sučelje GKO, IKL
Licenca GNU-ova opšta javna licenca, BSD licenca, Apač licenca, MIT licenca i druge
Veb-sajt za jezgro, kernel.org
Pingvin Tuks, zvanična maskota linuksa.

Linuks (engl. Linux, IPA/ˈlɪn.əks/ LIN-əks[1][2] ili ređe i prema tvorcu nepravilno[3] /ˈlaɪn.əks/ LYN-əks)[2][4] računarski je operativni sistem sličan Juniksu, sastavljen i razvijen u skladu s principima slobodnog softvera. Glavni deo Linuksa je jezgro Linuksa[5] (takozvani kernel), ili centralni dio operativnog sistema čiju je prvu verziju razvio Linus Torvalds 1991. godine. Samo jezgro operativnog sistema postalo je dostupno javnosti 5. oktobra iste godine, kada je postavljeno na FTP server Univerziteta u Helsinkiju.[6][7]

Postoje četiri glavna dela operativnog sistema Linuks. Prvi deo je jezgro operativnog sistema ili kernel. Drugi deo čine pridruženi programi za rad sa sistemom, kao što su alatke za upravljanje datotekama, uređivanje teksta, matematiku, programiranje, obradu zvuka, slike, video-zapisa itd. Treći dio čine korisničke ljuske, koje predstavljaju osnovni način za rad sa sistemom preko komandne linije. Četvrti dio čini grafički sistem X, koji obezbjeđuje rad sa prozorima, menijima, ikonama i drugim elementima karakterističnim za današnja grafička korisnička okruženja.[8]

Linuks je prvobitno predstavljen kao slobodni operativni sistem za računare zasnovane na 32-bitnoj Intel x86 seriji mikroprocesora. Od tada je prebačen na više računarskih platformi nego ijedan drugi operativni sistem. Linuks je glavni operativni sistem na serverima, mejnfrejm računarima i superračunarima:[9][10][11][12]više od 90% današnjih najvećih superračunara koristi neku verziju linuksa,[13]uključujući 10 najbržih.[14]linuks takođe radi na mikrosistemima u kojima je operativni sistem obično ugrađen u uređaj. To su na primjer mobilni telefoni, tablet računari, mrežni usmjerivači,[15] televizori[16][17]i konzole za igru. Operativni sistem Android je takođe izgrađen na bazi linuksovog jezgra.

Razvoj linuksa jedan je od najboljih primjera saradnje na projektu slobodnog softvera. Izvorni kod programa može svako da koristi, mijenja i distribuira komercijalno ili nekomercijalno, pod slobodnim licencama kao što je GNU-ova opšta javna licenca. Linuks je obično distribuiran u obliku linuksove distribucije, koja uključuje jezgro i hiljade pratećih programa. Na ovaj način se obezbjeđuje koristan radni sistem odmah po instalaciji.

Neke poznatije distribucije su Debijan, Ubuntu, Fedora i SUSE linuks.

Distribucija sa grafičkim okruženjem za rad (radnom površinom) obično ima podršku za prozorski sistem Iks i grafičko okruženje kao što je Gnom ili KDE, ili za manje hardverske zahtjeve LXDE ili Xfce. Serverske distribucije često nemaju grafičko okruženje, ali uključuju druge specifične programske pakete kao što su serverski paket Apač i SSH server kao što je OpenSSH. Pošto se linuks može slobodno distribuirati, svako može napraviti distribuciju po svojim potrebama. Programi koji se često koriste na linuksovim sistemima su internet pregledač Mozila fajerfoks, kancelarijski paket Libreofis i uređivač slika Gimp.

Pošto je većina sistemskih alatki i datoteka originalno potekla iz projekta GNU, kojeg je 1983. započeo Ričard Stolman, Zadužbina za slobodni softver radije koristi ime GNU/linuks.[18][19]

Istorija[uredi]

Linus Torvalds, tvorac prve verzije linuksovog jezgra.

Juniks[uredi]

Operativni sistem Juniks je zamišljen i stvoren 1969. u Bel laboratorijama firme AT&T, SAD. Glavni tvorci bili su Ken Tompson, Denis Riči, Daglas Mekelroj i Džo Osana. Sistem je prvi put predstavljen 1971. i bio je u potpunosti napisan u asemblerskom programskom jeziku,[20]što je bila česta praksa toga vremena. Godine 1973, u pionirskom pokušaju, Juniks je ponovo napisan u programskom jeziku C, naporima Denisa Ričija, osim samog jezgra i koda za rad s ulazno-izlaznim uređajima (zbog brzine rada tih kritičnih dijelova sistema). Prisustvo operativnog sistema napisanog u višem programskom jeziku omogućilo je lakši prelazak na različite računarske sisteme. Zbog pravne nejasnoće koja je prinuđavala AT&T da licencira operativni sistem svakome ko bi to zatražio,[21]juniks je brzo rastao i postao je široko prihvaćen u akademskim institucijama i preduzećima. Godine 1984. došlo je do podjele firme AT&T i Belovih laboratorija. Pošto više nije bilo pravnih prepreka, Belove laboratorije su počele da prodaju juniks kao privatni softverski proizvod.

Ričard Stolman, osnivač projekta GNU.

GNU[uredi]

Projekat GNU, kojeg je 1983. započeo Ričard Stolman, imao je za cilj stvaranje potpunog softverskog sistema koji bi bio saglasan s juniksom i koji bi se sastojao isključivo od slobodnog softvera. Rad na potpuno slobodnom GNU sistemu počeo je 1984. godine.[22]Kasnije, 1985, Stolman je osnovao Zadužbinu za slobodni softver i napisao je GNU-ovu opštu javnu licencu tokom 1989. Do ranih devedesetih, mnogi programi potrebni u operativnom sistemu (programske biblioteke, kompilatori, uređivači teksta, ljuska juniksa i grafički sistem) bili su završeni. Nedostajali su kritični delovi kao što su veznici za uređaje, sistemske usluge[23] (softverski demoni), i samo jezgro sistema.[24]Pošto GNU nije imao upotrebljivo jezgro ni 1991. godine, Linus Torvalds je počeo da programira svoje jezgro operativnog sistema. Najviše su ga na to natjerali nedostatak upotrebljivog GNU jezgra, znatna ograničenja Miniksa i njegova relativno visoka cijena, kao i nejasan pravni status BSD juniks varijanti.[25][26][27]

BSD[uredi]

Razvoj operativnog sistema 386BSD, iz kojeg su se kasnije razvili NetBSD i FreeBSD, počeo je pre 1992, dakle pre Linuksa, ali je bio usporen i otežan pravnim poteškoćama oko licenciranja imena i koda Juniksa, od koga su kasnije potekle ostale varijante BSD juniksa.

Uz to, početna cena za koju je 386BSD prodavan 1992. iznosila je 995 američkih dolara.[28]

Miniks[uredi]

Miniks je relativno jednostavni minimalni operativni sistem sličan juniksu, kojeg je stvorio Endru Tanenbaum. Napravljen je za svrhe obrazovanja u računarskim naukama. Počevši od treće verzije, Miniks 3 je slobodni softver i prepravljen je za „ozbiljnu“ upotrebu.

Tokom 1991. godine, dok je pohađao Univerzitet u Helsinkiju, Linus Torvalds je pokazao interesovanje za način rada operativnih sistema[27]i frustriran problemom slobodnog licenciranja Miniksa – koji je omogućavao samo upotrebu u obrazovne svrhe, nedostatkom GNU jezgra i pravnim problemima s varijantama BSD juniksa, počeo je da radi na svom vlastitom operativnom sistemu, koji je na kraju postao jezgro linuksa.

Torvalds je započeo razvoj linuksovog jezgra na platformi Miniks, i programi napisani za Miniks su takođe isprva korišteni i na linuksu. Kasnije je linuks sazreo i dalji razvoj linuksa se nastavio na samim linuksovim sistemima.[29]GNU programi su isto tako brzo zamijenili sve Miniksove delove, pošto je bilo u interesu projekta da koristi slobodni kod iz GNU projekta. Torvalds je sam inicirao prelaz s izvorne licence za linuks (koja je zabranjivala komercijalnu upotrebu) na licencu GNU GPL.[30]Programeri su dalje radili na tome da sastave GNU-ove delove s linuksovim jezgrom da bi se stvorio i dalje razvijao potpuno funkcionalan i slobodan operativni sistem.[24]

Rast popularnosti[uredi]

Snimak radne površine kod Ubuntua, popularne linuksove distribucije.

Danas se linuksovi sistemi koriste u svim područjima upotrebe, od mikrokontrolera do superračunara,[31][12]i osigurali su mjesto u serverskim instalacijama, često kao dio popularnog programskog paketa LAMP (Linux/Apache/MySQL/Perl/Python/PHP).[32]Korištenje linuksa na stonim računarima je u porastu.[33][34][35][36][37][38][39]Takođe je porasla popularnost linuksa kod mnogih lokalnih i nacionalnih uprava i vlada. Federalna vlada Brazila je poznata po svojoj podršci linuksu.[40][41]Novosti o tome kako ruska vojska pravi sopstvenu linuksovu distribuciju pokazale su se kao tačne, i projekat je završen pod nazivom G.H.ost.[42]Indijska država Kerala je obavezala sve srednje škole da koriste linuks na svojim računarima.[43][44] Kina koristi isključivo linuks kao operativni sistem za svoju Lungsun (Loongson) porodicu mikroprocesora da bi postigla tehnološku nezavisnost.[45]U Španiji su neke regije razvile sopstvene linuksove distribucije i iste se široko koriste u obrazovanju i službenim institucijama. Primjeri su Gnulineks (gnuLinEx) u Ekstremaduri i Guadalineks (Guadalinex) u Andaluziji. Portugal koristi vlastitu linuksovu distribuciju Kaiša mažika (Caixa Mágica), koja se koristi u netbuk računaru Magalhaes (Magalhães)[46]i u državnom programu obrazovanja e-eskola (e-escola).[47] Francuska i Njemačka isto tako u sve većoj mjeri usvajaju slobodni operativni sistem linuks.[48]

Linuksove distribucije su isto postale popularne na netbuk računarima, sa mnogim uređajima koji dolaze sa preinstaliranim prilagođenim distribucijama. Takvi su na primjer ASUS Eee PC i Acer Aspire One.[49]

Trenutni razvoj[uredi]

Linus Torvalds nastavlja da upravlja razvojem linuksovog jezgra.[50]Ričard Stolman je na čelu Zadužbine za slobodni softver,[51]koja podržava linuks sa GNU-ovim delovima.[52]Pojedinci i korporacije razvijaju i ne-GNU delove. Oni se sastoje od velikog broja programa, programskih biblioteka i dokumenata, u jezgru i van njega. Distributeri linuksovih distribucija i zajednice programera i dobrovoljaca sakupljaju sve to u cjelinu. Zatim distribuiraju jezgro linuksa, GNU-ove i ne-GNU-ove delove sa dodatnim programima, u vidu linuksovih distribucija.

Struktura[uredi]

Linuksov sistem je modularni operativni sistem sličan juniksu. Veći dio strukture je zasnovan na principima juniksa stvorenim tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Sistem koristi monolitno jezgro koje se stara o kontroli programskih procesa, perifernim uređajima i pristupu datotekama. Upravljački programi su integrisani s jezgrom ili upisani u memoriju po potrebi dok sistem radi.

GNU-ov korisnički prostor je važan dio većine linuksovih sistema i obezbjeđuje standardne C datoteke, korisničku ljusku i mnoge korisne alatke koje izvršavaju raznovrsne zadatke. Grafičko okruženje koje većina linuksovih sistema koristi je zasnovano na osnovi implementacije sistema X Window.

Korisničko okruženje[uredi]

Korisnici upravljaju Linuksovim sistemom preko komandne linije, grafičkog radnog okruženja ili preko kontrola priključenih na spoljašnje uređaje (često kod mikrokontrolerskih sistema).

Za obične korisničke sisteme, obično se koristi grafičko radno okruženje, a komandna linija (najčešće bash, csh, ili sh ljuska) je dostupna preko programa za emuliranje terminala ili preko virtuelnih konzola. Većina glavnih linuksovih delova koriste isključivo komandnu liniju za rad, pošto je podesna za izvođenje ponavljajućih ili vremenski odvojenih zadataka, i obezbjeđuje jednostavnu interprocesnu komunikaciju. Grafički terminalski emulator se često koristi da bi se pristupilo komandnoj liniji i iz grafičkog okruženja. Komandna linija je tradicionalni način rada sa linuksovim i juniksovim sistemima.

Najpopularnija grafička radna okruženja su KDE, Gnom, i Xfce, iako postoji desetine alternativnih okruženja. Većina ih je zasnovana na sistemu X Window, često zvanom samo „X“. On obezbjeđuje mrežnu transparentnost i omogućava da se grafički prikaz s jednog sistema prikaže na drugom.[53]

Druga grafička okruženja se mogu svrstati u jednostavne X window upravljače. U tu grupu spadaju FVWM, Enlightenment i Window Maker, koji obezbjeđuju osnovnu funkcionalnost. Upravljač prozorima obezbjeđuje način za kontrolu razmještaja i izgleda pojedinih aplikacionih prozora, i vrši interakciju sa sistemom X Window. Grafička okruženja uključuju upravljače prozorima kao dio svojih standardnih instalacija (Mater za Gnom, Kvin za KDE, Xfwm za Xfce u januaru 2012) iako korisnici mogu da koriste drugi upravljač, ako to žele.

Razvoj[uredi]

Pojednostavljena istorija operativni sistem sličan juniksovim operativnim sistema. Linuks ima sličnu arhitekturu i koncepte kao i juniks i Miniks, ali sa njima ne dijeli programski kod.

Glavna razlika između linuksa i mnogih drugih operativnih sistema današnjice je da su linuksovo jezgro i mnogi prateći delovi operativnog sistema besplatni softver otvorenog koda. Linuks nije jedini takav sistem, ali je od takvih sistema linuks u najširoj upotrebi.[54] Neke slobodne licence za softver zasnovane su na principu kopilefta, koji je vrsta reciprociteta: svaki rad izveden iz softvera pod kopileftom mora isto i sam da postane kopileft softver. Najčešća softverska licenca, GNU OJL, jedna je od formi kopilefta, i koristi se za linuksovo jezgro i za mnoge delove projekta GNU.

Linuksove distribucije su napravljene i sa ciljem lake interoperabilnosti s drugim operativnim sistemima i sa ustaljenim računarskim standardima. Linuksovi sistemi prate POSIKS (POSIX) standard,[55] SUS,[56] ISO, i ANSI standarde gdje je to moguće. Uprkos tome samo jedna linuksova distribucija je dobila POSIKS (POSIX.1) sertifikat, Linux-FT.[57][58]

Slobodni softverski projekti, iako su razvijeni na principu saradnje, su često nezavisni jedan od drugog. Činjenica da softverske licence dozvoljavaju redistribuciju, obezbjeđuje osnovu za velike projekte koji sakupljaju softver koji su proizveli manji projekti. Zatim se ovo objavljuje i čini svima dostupno u vidu linuksove distribucije.

Distribucija linuks, često skraćeno nazvana „distro“, je kolekcija softverskih paketa koja je slobodno dostupna za snimanje na disk i kasniju instalaciju na računar. Ovo dozvoljava korisniku da prilagodi operativni sistem svojim potrebama. Distribucije održavaju pojedinci, labavi timovi, dobrovoljne organizacije i komercijalni entiteti. Distribucija ima pretpodešenu konfiguraciju linuksovog jezgra, sigurnosti sistema, i softverskih paketa u jedinstvenu koherentnu cjelinu. Distribucije tipično koriste posebne programe da bi se olakšala instalacija softverskih paketa. Ti takozvani menadžeri paketa (package manager) su na primjer dpkg, Synaptic, YAST, ili Portage. Oni omogućuju instalaciju, uklanjanje i osvježavanje (update) sistemskog softvera iz jedne centralne lokacije.

Zajednica[uredi]

Grupe korisnika linuksa prilikom instalacije operativnog sistema na više računara, Univerzitet Rutgers, Nju Džerzi, SAD.

Distribucijom uglavnom upravlja razvojni tim i zajednica korisnika. Neke grupe razvijaju i finansiraju distribucije na dobrovoljnoj bazi. Jedna od najvećih takvih distribucija je Debijan. Druge grupe imaju besplatnu verziju za zajednicu, i komercijalnu verziju za korporacije. Takve distribucije su na primjer Fedora (ranije Red het linuks) i openSUSE.

U mnogim gradovima i regionima lokalna udruženja kao što su grupe korisnika linuksa nastoje da promovišu svoju izabranu distribuciju i preko nje slobodni softver. Održavaju sastanke i obezbjeđuju besplatne demonstracije, trening, tehničku podršku i instalaciju operativnog sistema za nove korisnike. Mnoge internet zajednice takođe obezbjeđuju podršku linuksovim korisnicima i programerima. Većina distribucija i besplatnih softverskih projekata koriste IRC i internet stranice s vijestima. Forumi su još jedno mjesto za pomoć, a kao primjeri se mogu navesti LinuxQuestions.org i specifični forumi za pojedine distribucije. Takođe postoje i dopisne liste, često razgranate po određenim temama.

Postoji dosta tehnoloških sajtova kojima je linuks glavni tematski fokus. Štampani magazini često uključuju CD ili DVD sa softverom ili kompletnim linuksovim distribucijama.[59][60]

Iako su linuksove distribucije obično dostupne besplatno, nekoliko većih korporacija prodaje, podržava i doprinosi razvoju sistemskih delova i slobodnog softvera. Analiza linuksovog jezgra od decembra 2008. do januara 2010. pokazala je da je u tom periodu 75% doprinosa jezgru došlo od programera koji rade za korporacije, 18% od dobrovoljaca i 7% je nepoznatog porijekla.[61]Neke od većih korporacija koje doprinose su Del, IBM, Hjulet-Pakard, Orakl, San Majkrosistems (sad dio Orakl korporacije), Novel i Nokija. Neke korporacije, kao Red het i Novel, izgradile su značajan posao zasnovan na podršci linuksovim distribucijama.

Razne softverske licence na kojima su pojedini softverski paketi zasnovani eksplicitno dozvoljavaju i ohrabruju komercijalizaciju. Odnos između linuksove distribucije kao cjeline i pojedinih snabdjevača se može posmatrati kao simbioza. Čest poslovni model komercijalnih snabdjevača je naplaćivanje za tehničku podršku, naročito od poslovnih korisnika (preduzeća). Neke kompanije takođe nude i specijalizovanu poslovnu verziju svoje distribucije, koja dodaje nebesplatne pakete i alate da bi se olakšala mnogostruka instalacija ili administrativni zadaci.

Još jedan poslovni model je davanje besplatnog softvera da bi se prodao hardver koji ide uz njega. Ovo je ranije bila norma u računarskoj industriji, s operativnim sistemima kao što su CP/M, Apple DOS i verzijama Mek OS-a prije 7.5 koje su bile slobodne za umnožavanje (ali ne i za menjanje). Pošto su računari postali standardizovaniji (i jeftiniji) tokom osamdesetih godina, postalo je teže za proizvođače da profitiraju s ovim pristupom, pošto bi operativni sistem radio i na istoj hardverskoj arhitekturi drugog proizvođača.

Programiranje na linuksovom sistemu[uredi]

Ken Tompson i Denis Riči, tvorci programskog jezika C, kojim je uglavnom napisan kod linuksovog jezgra.

Većina linuksovih distribucija podržava programiranje na desetinama programskih jezika. Originalne razvojne alatke korištene za stvaranje programa i samog operativnog sistema se mogu naći u GNU-ovom alatnom lancu (GNU toolchain), koji uključuje GNU-ovu zbirku kompilatora (GNU Compiler Collection, GCC) i GNU-ov sistem za izradu (GNU build system). Između ostalog, GCC obezbjeđuje kompilatore za programske jezike ada, C, C++, java i fortran. Prvi put predstavljen 2003, projekat nazvan Low Level Virtual Machine obezbjeđuje alternativni kompilator slobodnog koda za mnoge jezike. Neslobodni kompilatori za linuks uključuju Intel C++ kompilator, San stjudio i IBM XL C/C++ kompilator. Bejsik u formi sličnoj vižual bejsiku je isto podržan u jezicima gambas, FreeBASIC i XBasic.

Većina distribucija takođe nudi podršku za PHP, perl, rubi, pajton i druge dinamičke programske jezike. Iako manje zastupljen, linuks isto podržava i programske jezike C# (preko softvera Mono), vala i Scheme. Javina virtuelna mašina i prateći razvojni alati isto rade na linuksu, uključujući i originalni San majkrosistems JVM (Hotspot) i IBM J2SE RE. Podržani su i razni projekti slobodnog koda kao što su Kafe i JikesRVM.

Gnom i KDE su popularna grafička radna okruženja i obezbjeđuju platformu za razvoj korisničkih programa. Ti projekti su respektivno zasnovani na alatkama GTK+ i Qt. Oba podržavaju širok izbor programskih jezika. Postoji i niz integrisanih razvojnih okruženja kao što su Andžuta, Code::Blocks, Kodlajt, Eklips, Džini, Komodo edit, K-develop, Lazarus, Monodevelop, Netbins, Qt Creator i Omnis stjudio. Stariji ali i dalje znatno korišteni uređivači teksta Vim i Imaks su i dalje popularni.[62]

Upotreba[uredi]

Pametni telefon s operativnim sistemom Android, zasnovanom na linuksu.

Distribucije mogu biti specijalizovane za stone računare, servere, za podršku računarskim arhitekturama, minijaturne mikrokontrolerske sisteme, stabilnost, sigurnost, lokalizaciju za pojedine jezike ili regione, posebne korisničke grupe, primjene u stvarnom vremenu (real-time applications) itd. Nadalje, neke distribucije namjerno uključuju samo slobodni softver. U ovom trenutku, postoji preko trista distribucija na kojima se aktivno radi. Od tih, desetak distribucija je u najširoj upotrebi.[63]

Linuksovo jezgro je prilagođeno za rad na velikom broju računarskih arhitektura: od malih ARM procesora do velikih mejnfrejm sistema IBM System z9. Uređaji pokrivaju raspon od mobilnih telefona do superračunara.[64]Specijalizovane distribucije postoje za manje raširene arhitekture. ELKS jezgro (ELKS kernel) može da radi na Intel 8086 ili Intel 80286 16-bitnim mikroprocesorima, dok jezgro Mikroklinuksa može da radi na sistemima bez jedinice za upravljanje memorijom. Jezgro linuksa je čak prilagođeno da radi i na sistemima koji su zamišljeni da koriste samo operativni sistem od proizvođača, kao što su Makintoš računari s procesorima PowerPC i Intel, lični digitalni pomoćnici (PDA), video-konzole, prenosni muzički uređaji i mobilni telefoni.

Postoji nekoliko industrijskih udruženja i hardverskih konferencija posvećenih održavanju i poboljšanju podrške za široki spektar hardvera pod linuksom. Jedno od tih je FreedomHEC.

Stoni računari[uredi]

Grafičko okruženje KDE plazma desktop, jedno od mnogih okruženja dostupnih na stonim računarima koji koriste linuks.
LAMP skup programa (ovde zajedno sa Squid-om)

Popularnost linuksa na standardnim stonim računarima i laptopima se povećavala tokom godina. Trenutno, većina distribucija uključuje i grafičko radno okruženje, s okruženjima Gnom, Juniti i KDE plazma desktop kao najpopularnijima.

Osobine linuksa na stonim računarima su kontroverzna tema. Tako je 2007. godine Kon Kolivas optužio linuksovu zajednicu za optimizaciju performansi jezgra na serverima, i zapostavljanje stonih računara. Zbog ovoga je napustio dalji razvoj linuksovog jezgra. Nakon toga je dao intervju u kojem je razotkrio svoja mišljenja o razvoju linuksa.[65]Poslije toga, uložen je značajan trud da bi se poboljšala iskustva korisnika na stonim linuksovim sistemima. Projekti kao što su Apstart i systemd, na primjer, rade na skraćivanju vremena za podizanje sistema.

Mnogi popularni korisnički programi su dostupni za veliku većinu operativnih sistema. Tako Mozila fajerfoks, OpenOffice.org, Libreofis i Blender imaju verzije za sve veće operativne sisteme. Nadalje, neki programi su isprva razvijeni za linuks (kao Pidžin i Gimp), a kasnije su prilagođeni za druge operativne sisteme kao što su Majkrosoft vindous i Mek OS zbog svoje popularnosti. Uz to, rastući broj neslobodnih programa za stone računare ima i verziju na linuksu. Na polju animacije i vizuelnih efekata, većina složenih softverskih paketa, kao što su Autodesk maja, Softimaž i Epl šejk, postoje u verzijama za linuks, vindous i/ili za Mek OS X. Postoje i igre za linuks koje proizvodi nekoliko kompanija. Najčešće su to prerade naslova pravljenih za vindous.

Mnoge vrste programa dostupnih na vindousu i Mek OS-u su isto prisutni na linuksu. Često postoji slobodan program koji duplicira funkcionalnost s drugog operativnog sistema, ili postoji verzija tog programa koja radi na linuksu (kao Skajp) i neke linuksove video-igre. Nadalje, projekt Vajn obezbjeđuje nivo saglasnosti s vindousom, što omogućava da se neizmjenjeni vindousovi programi mogu pokretati i na linuksovim sistemima. Program Krosover je neslobodno rješenje zasnovano na Vajnu koje podržava pokretanje i rad sa Majkrosoft ofisom, programima Intuit Quicken i Intuit QuickBooks, Adobi fotošop do verzije CS2, i igranje igara kao što su World of Warcraft i Team Fortress 2. U drugim slučajevima, kada nema ekvivalentnog linuksovog softvera u nekim oblastima kao što je stono izdavaštvo (desktop publishing)[66]i profesionalna obrada zvuka,[67][68]postoji softver sa sličnom funkcionalnošću.

Kolaborativna priroda razvoja slobodnog softvera dozvoljava i jezičku lokalizaciju koju sprovode distribuirani timovi pojedinaca, u slučajevima gdje to ne bi bilo isplativo za komercijalne firme. Tako je na primjer verzija Knopiksa za singaleški jezik bila dostupna znatno prije nego što je Vindous XP preveden na singaleški jezik. U ovom slučaju je lokalna grupa (Lanka Linux User Group) odigrala veliku ulogu u razvoju lokaliziranog sistema, kombinujući znanje univerzitetskih profesora, lingvista i lokalnih programera.

Instalacija, ažuriranje i uklanjanje softvera u linuksu se tipično vrši preko upravljača paketima kao što su Sinaptik, PackageKit, i Yellow dog Updater. Većina većih linuksovih distribucija ima riznice sa desetinama hiljada paketa (programa spremnih za instalaciju), ali mnogi dodatni softverski paketi se ne nalaze u službenim riznicama. Ovo je čest slučaj za neslobodne softverske pakete. Zbog toga, korisnici mogu da instaliraju pakete iz neslužbenih riznica, snime već spremne softverske pakete sa veb stranica, ili da sami sastave program preko izvornog koda. Sve ove metode imaju različiti nivo težine za izvođenje. Sastavljanje izvornog koda može biti zahtjevan proces za početnike, ali to je rijetko i potrebno u modernim linuksovim distribucijama.

Serveri, mejnfrejm računari i superračunari[uredi]

Linuksove distribucije se već duže koriste kao serverski operativni sistemi, i vrlo su prominentni u toj ulozi. Kompanija Netkraft (Netcraft) je u septembru 2006. objavila da osam od deset najpouzdanijih internet hosting kompanija koristi linuksove distribucije na svojim serverima.[69]Od juna 2008. Linuksove distribucije su zauzimale pet mjesta od prvih deset, FreeBSD tri od deset, i Majkrosoft Vindous dvije od deset.[70]Od februara 2010, linuksove distribucije drže šest od prvih deset mjesta, FreeBSD 2 od 10, i Majkrosoft Vindous jedno od deset.[71]

Linuksove distribucije čine osnovu LAMP-ovog (engl. Linux, Apache, MySQL, Perl/PHP/Python) serverskog softverskog paketa koji je postigao popularnost među razvojnim timovima, i koji je jedan od najčešćih platformi za posluživanje (hosting) veb-sajtova.[72]

Distribucije linuksa su postale dosta popularne i na mejnfrejm računarima, najviše zahvaljujući cijeni i slobodnom softverskom modelu.[12]U decembru 2009, iz računarskog giganta IBM-a (IBM) je napomenuto da će uglavnom reklamirati i prodavati Enterprise Linux Server za linuks računare.[73]

Nadalje, linuksove distribucije se često koriste i kao operativni sistemi superračunara. Tako je novembra 2010. godine, od pet stotina najbržih sistema 459 (91,8 %) koristilo neku linuksovu distribuciju.[74]linuks je isto odabran kao operativni sistem za najmoćniji svjetski računar IBM Sekvoja (IBM Sequoia), koji je isporučen 2011.

Linuks na ugrađenim sistemima i mikrokontrolerima[uredi]

Prikaz ekrana na Android operativnom sistemu (Android 4.0 "Ice Cream Sandwich").

Zbog svoje niske cijene i lake prilagodljivosti, linuks se koristi i na mikrokontrolerima, i na specijalizovanim i prenosnim uređajima. Android operativni sistem (zasnovan na linuksovom jezgru) je postao značajan suparnik Nokijinom starijem operativnom sistemu Simbijan korištenom u mnogim pametnim telefonima. Tokom trećeg kvartala 2010, 25,5 % prodanih pametnih telefona je koristilo Android (a sve linuks varijante su imale 27,6 % ukupnog tržišta u tom trenutku).[75]Mobilni telefoni i lični digitalni pomoćnici (PDA) sa linuksom su postali znatno češći od 2007. Primjeri uključuju telefone Nokija N810, Openmoko Neo1973, i Motorola ROKR E8. Nastavljajući ovaj trend, Palm (Palm) (kasnije preuzet od Hjulet-Pakarda) je stvorio novi operativni sistem baziran na linuksu, Veb-OS, koji je ugrađen u novu liniju Palm Pre pametnih telefona. Popularni TiVo digitalni video-snimač (video-rekorder) takođe koristi prilagođenu verziju linuksa.[76]Takav je slučaj i sa nekim mrežnim usmjerivačima (ruterima) i fajervolima (firewalls) od Siska (Cisco) i Linksisa (Linksys). Muzičke radne stanice Korg OASYS, Korg KRONOS, Yamaha Motif XS/Motif XF,[77] Yamaha S90XS/S70XS, Yamaha MOX6/MOX8 sintisajzeri, Yamaha Motif-Rack XS sintisajzeri-generatori tona, i Roland RD-700GX digitalni klavir isto koriste linuks. Linuks se isto koristi i za kontrolne sisteme, kao na primjer za osvjetljavanje pozornica u WholeHogIII sistemu.[78]

Udio na tržištu[uredi]

Procjenjeni udio na tržištu raznih operativnih sistema, 2011. godine.

Mnoga kvantitativna istraživanja slobodnog softvera se fokusiraju na pitanja udjela na tržištu i pouzdanosti. Mnoga od tih istraživanja specifično istražuju linuks u tom pogledu.[79]Tržište za linuks naglo raste, a prihodi od servera, stonih računara i softvera koji radi pod linuksom su po nekim predviđanjima premašili $35,7 milijarde američkih dolara do 2008.

Korporacija za međunarodne podatke (International Data Corporation, IDC) je 2007. objavila izveštaj sa podatkom da linuks drži 12,7% ukupnog tržišta za servere u tom trenutku. Ova procjena je bila zasnovana na broju linuksovih servera koji su prodale razne kompanije, i nije uključivala servere na kojima je linuks instaliran kasnije. U septembru 2008, direktor Majkrosofta Stiv Balmer priznao je da 60% veb-servera koristi linuks, dok 40% koristi Vindous server.[80]

Zasnovano na statistikama pristupa sa servera, razne kompanije su izvršile procjene da se udio linuksa na stonim računarima kreće od manje od 1% do 4,8%.[81]Radi upoređivanja, Majkrosoftovi sistemi su držali više od 85% 2007. godine.[33][34][35][36][37][38][39][82]

U martu 2012. godine, po statistikama internet sajta W3Counter, operativni sistemi zasnovani na linuksu bili su instalirani na 1,76% računara, razne vindousove verzije na 76,7%, a Eplovi operativni sistemi na 14,04% računara. Statistika je vršena brojanjem broja pristupa na 56.000 sajtova.[83]

Analitičari i zagovarači linuksa pripisuju relativni uspjeh linuksa njegovoj sigurnosti, pouzdanosti, niskoj cijeni i slobodi od vezanja za pojedine proizvođače softvera i hardvera.[84][85]

Emulator Vajn dozvoljava pokretanje mnogih vindousovih programa na linuksu.[86]Oko polovina koda za Vajn je potekla od dobrovoljaca, a drugu polovinu su sponzorirali komercijalni interesi, kao na primjer kompanija Kodvivers, koja pravi komercijalnu verziju Vajna. Od 2009. i Gugl je obezbjedio neka novčana sredstva za dalji razvoj Vajna.[87][88]

Projekat Jedan laptop za svako dijete (OLPC XO-1 - XO laptop, One Laptop Per Child) stvara novu linuksovu zajednicu koja bi trebalo da uključi milione djece i njihovih porodica u zemljama u razvoju.[89]Veći donatori ovog projekta su kompanije Gugl, Red het i Ibej. Iako XO laptopi imaju operativni sistem vindous, uglavnom će biti isporučeni sa Fedorom i koristiće grafičko okruženje Šugar.

Linuks je već godinama platforma za mnoge zahtjevne zadatke u filmskoj industriji. Prvi veći film napravljen upotrebom linuksovog servera bio je Titanik iz 1997. godine.[90][91]Od tada su veći filmski studiji kao što su Drimvorks animejšon, Piksar, Veta didžital i Indastrijal lajt end medžik prešli na linuks.[92][93][94]Po izvorima iz Linuks muviz grupa, više od 95% svih servera i stonih računara u velikim kompanijama za animaciju i vizuelne efekte koristi linuks.[95]

Treba naglasiti da kopileft licenca ne zabranjuje komercijalizaciju i prodaju linuksa, već se ona odnosi samo na kôd programa koji mora ostati otvoren i slobodan. Tako Fedora ima dvije distribucije: jednu naplaćuje i uglavnom prodaje komercijalnim korisnicima sa specifičnim zahtjevima. Druga distribucija je potpuno slobodna i besplatna, uglavnom namijenjena pojedincima.

Autorska prava, robna marka i naziv[uredi]

Linuks i većina GNU-ovih programa su dostupni pod GNU-ovom opštom javnom licencom (OJL). Ta licenca traži od svakoga ko želi da distribuira linuks da dozvoli da izvorni kod programa (i sve njene izmene) bude dostupan daljim korisnicima ?— pod istim uslovima. Drugi delovi softverskog sistema mogu da koriste druge licence. Tako mnoge programske biblioteke koriste GNU-ovu manju opštu javnu licencu (MOJL), varijantu OJL s manjim ograničenjima. Server X.org, implementacija prozorskog sistema Iks, koristi MIT softversku licencu.

Linus Torvalds je svojevremeno izjavio da se linuksovo jezgro neće prebaciti na verziju 3 OJL, već će ostati na verziji 2. On lično ne voli neke odredbe u novoj licenci koje zabranjuju korištenje softvera u DRM (engl. digital rights management) programima.[96][97]Isto tako bi bilo teško obezbijediti dozvolu od svih nosilaca autorskih prava, koji se broje u hiljadama.[98]

Studija Red het linuksa verzije 7.1 iz 2001. je pronašla da je distribucija tada sadržavala 30 miliona linija programskog koda.[99]Koristeći model KOKOMO (engl. COCOMO, Constructive Cost Model), studija je procjenila da je za ovu distribuciju bilo potrebno oko osam hiljada godina rada na razvoju. Dalje je procijenjeno da bi to koštalo oko 1,08 milijardi američkih dolara da je razvoj vršen na tradicionalni komercijalni način u SAD.[99]

Većina koda (71%) napisana je u programskom jeziku C, ali su korišteni i mnogi drugi jezici, uključujući C++, lisp, asemblerski jezik, perl, pajton, fortran i razni skriptni jezici. Nešto preko polovine svih linija koda je licencirano pod OJL. Linuksovo jezgro je samo po sebi imalo 2,4 miliona linija koda, ili 8% od ukupnog broja linija koda u čitavom linuksovom sistemu.[99]

U kasnijoj studiji iz 2007. je napravljena ista analiza za Debijan GNU/linuks verzije 4.0.[100]Ova distribucija je tada sadržavala blizu 283 miliona linija koda, i procijenjeno je da bi trebalo oko 73 hiljade godina i 7,17 milijardi američkih dolara da bi se ova distribucija proizvela na konvencionalni komercijalni način.

U SAD je ime Linuks registrovano kao robna marka a nosilac je Linus Torvalds. Na početku ga niko nije registrovao, ali je 15. avgusta 1994. Vilijam R. Dela Kroče Džunior zatražio registraciju za robnu marku Linuks, i zatim je zahtjevao novac od linuksovih distributera, pošto koriste njegovu robnu marku. Tokom 1996, Torvalds i neke ovim pogođene organizacije su tužile Dela Kročea, da bi se robna marka prebacila natrag na Torvaldsa. 1997. godine je došlo do pogodbe po kojoj Torvalds preuzima robnu marku.[101]Od tada se licenciranje robne marke Linuks vrši preko posebnog instituta (engl. Linux Mark Institute). Torvalds je izjavio da je registrovao robnu marku samo da bi spriječio nekog drugog da je zloupotrijebi. Institut LMI je na početku naplaćivao mali iznos za sublicenciranje imena,[102]ali je kasnije ovo promijenjeno da bi bila ponuđena besplatna i vječna svjetska podlicenca.[103]

GNU/linuks[uredi]

Zadužbina za slobodni softver smatra da su linuksove distribucije koje koriste GNU softver u stvari GNU varijante, i traži da se takvi operativni sistemi zovu GNU/linuks ili GNU sistem zasnovan na linuksu.[104]Mediji i svakodnevno obraćanje, međutim, koriste jednostavno ime linuks, a to čini i većina linuksovih distribucija (npr. SUSE linuks i Mandriva linuks). Neke značajne distribucije, kao što je Debijan GNU/linuks, koriste takav stil naziva. Pitanje naziva je i dalje predmet kontroverzi.

Linuks na srpskom govornom području[uredi]

Statistike[uredi]

Zavod za statistiku Republike Srbije je 2011. godine objavio da 18,3% od ispitanih preduzeća koristi linuks, dok je u bankama i osiguravajućim društvima taj postotak znatno veći, i iznosi 57,9%.[105]

Popularizacija[uredi]

Postoji niz organizacija koje popularizuju linuks u Srbiji. Jedna od njih je Mreža za slobodni softver – FSN. Aktivna zajednica postoji oko linuksove distribucije Ubuntu, pod nazivom Ubuntu Srbija.[106]Na veb-sajtu s vijestima grupe<http://www.ubuntu-rs.org/category/vesti/>je tako najavljena prezentacija Ubuntua 12.04, 28. aprila 2012. u Domu omladine Beograda.[107]

Lokalizacija na srpski jezik[uredi]

Većina linuksovih distribucija podržava lokalizaciju, tj. instaliranje dodatnih jezika i pisama u sistem. Neke distribucije i programi su otišle i korak dalje; samo korisničko okruženje i meniji su prevedeni na više jezika, čime se omogućuje rad i korisnicima koji ne znaju engleski. Domaći projekti koji su proizveli verzije linuksa potpuno sposobne za rad na srpskom jeziku su, između ostalih, cp6Linux[108]na Elektrotehničkom fakultetu, i lokalizacija Fedore na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu.[109]

Podrška institucija u Republici Srpskoj[uredi]

Podrška institucija linuksu je naročito zapažena u Republici Srpskoj. Tako je 4. juna 2011. godine objavljeno na sajtu Debijana da će se konferencija Debkonf 11 održati u Banjaluci.[110]Konferencija je otvorena 25. jula 2011, a govor je održao i predsjednik RS Milorad Dodik, premijer Aleksandar Džombić i ministar nauke i tehnologije Jasmin Komić.[111]Konferencija je zatvorena 30. jula 2011. Stefano Začiroli, projektni vođa projekta Debijan je izjavio: „Debkonf 11 u Banjaluci bio je obostrano sjajan i pokazao je mnogima od nas kulturu i dio svijeta sa kojim nismo bili upoznati. Vratićemo se ponovo![112]

Reference[uredi]

  1. „Re: How to pronounce Linux?”. Diskusiona grupacomp.os.linux. 23. 4. 1992. Usenet: 1992Apr23.123216.22024@klaava.Helsinki.FI. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  2. 2,0 2,1 Free On-Line Dictionary of Computing (jun 2006). „Linux”. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  3. Linux Pronunciation - YouTube
  4. Safalra (14. 4. 2007). „Pronunciation of 'Linux'. Safalra's Website. Arhivirano iz originala na datum 16. 7. 2012. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  5. Računarski rečnik Mikro knjige[mrtva veza]. Pristupljeno 8. 4. 2013.
  6. Linus Benedict Torvalds (5. 10. 1991). „Free minix-like kernel sources for 386-AT (Slobodni miniksoliki kod za jezgro, za 386 računare)”. Diskusiona grupacomp.os.minix. Pristupljeno 30. 9. 2011. 
  7. „What Is Linux: An Overview of the Linux Operating System (Šta je linuks? Pregled operativnog sistema)”. Linux Foundation. 3. 4. 2009. Pristupljeno 15. 8. 2011. 
  8. Linux Pocket Guide, Daniel J. Barrett, O'Reilly. 2004. ISBN 978-0-596-00628-0.
  9. IBM (2001). „Linux Watch (pregled linuks)”. Pristupljeno 29. 9. 2009. [mrtva veza]
  10. Linux Devices (2010). „Trolltech rolls "complete" Linux smartphone stack (Trolteh predstavlja kompletni paket softvera za pametne telefone)”. Arhivirano iz originala na datum 25. 5. 2012. Pristupljeno 29. 9. 2009. 
  11. Computerworld, Patrick Thibodeau. „IBM's newest mainframe is all Linux (IBM-ov najnoviji mejnfrejm koristi linuks)”. Pristupljeno 22. 2. 2009. 
  12. 12,0 12,1 12,2 Lyons, Daniel (15. 3. 2005). „Linux rules supercomputers (linuks vlada superračunarima)”. Forbes. Pristupljeno 22. 2. 2007. 
  13. „Lista 500 superračunara”. Top500.org. Pristupljeno 31. 10. 2010. [mrtva veza]
  14. Henry Burkhardt, KSR. „June 2011 | Top500 OS chart (najbržih 500 superračunara)”. Top500.org. Pristupljeno 15. 9. 2011. 
  15. Računarski rečnik Mikro knjige[mrtva veza], Pristupljeno 8. 4. 2013.
  16. „Sony Open Source Code Distribution Service (Soni servis za distribuciju otvorenog koda)”. Sony Electronics. Pristupljeno 8. 10. 2011. 
  17. „Sharp Liquid Crystal Television Instruction Manual (Šarp monitor sa tečnim kristalom, korisničko uputstvo)” (PDF). Sharp Electronics. str. 24. Pristupljeno 8. 10. 2011. 
  18. Weeks, Alex (2004). „1.1”. Linux System Administrator's Guide (linuks vodič za sistemske administratore) (version 0.9 izd.). Pristupljeno 18. 1. 2007. 
  19. „GNU operativni sistem”. Gnu.org. Pristupljeno 17. 4. 2009. 
  20. Računarski rečnik Mikro knjige[mrtva veza], Pristupljeno 8. 4. 2013.
  21. „Origins and History of Unix, 1969–1995 (Porijeklo i istorija juniksa, 1969–1995)”. Faqs.org. Pristupljeno 9. 11. 2010. 
  22. „About the GNU Project – Initial Announcement (O GNU projektu - početna izjava za javnost)”. Gnu.org. 23. 6. 2008. Pristupljeno 9. 3. 2009. 
  23. Računarski rečnik Mikro knjige[mrtva veza], Pristupljeno 8. 4. 2013.
  24. 24,0 24,1 „Overview of the GNU System (Pregled GNU sistema)”. Gnu.org. Pristupljeno 9. 3. 2009. 
  25. „Linus vs. Tanenbaum debate (Debata Torvalds protiv Tanenbauma)”. 
  26. Linksvayer, Mike (1993). „The Choice of a GNU Generation – An Interview With Linus Torvalds (Izbor GNU generacije - intervju sa Linusom Torvaldsom)”. Meta magazine. Pristupljeno 20. 1. 2009. 
  27. 27,0 27,1 Torvalds, Linus. „What would you like to see most in minix? (Šta bi najviše željeli da vidite u Miniksu?)”. Diskusiona grupacomp.os.minix. 1991Aug25.205708.9541@klaava.Helsinki.FI. Pristupljeno 9. 9. 2006. 
  28. DiBona & Ockman (2008). str. 44.
  29. „Chicken and egg: How was the first linux gcc binary created?? (Kokoš i jaje: kako je napravljen prvi izvršni program u linuksu?)”. comp.os.minix. 
  30. Torvalds, Linus (5. 1. 1992). „Release notes for Linux v0.12 (Bilješke uz predstavljanje linuks verzije 0.12)”. Linux Kernel Archives. Pristupljeno 23. 7. 2007. »The Linux copyright will change: I've had a couple of requests to make it compatible with the GNU copyleft, removing the “you may not distribute it for money” condition. I agree. I propose that the copyright be changed so that it confirms to GNU ─ pending approval of the persons who have helped write code. I assume this is going to be no problem for anybody: If you have grievances ("I wrote that code assuming the copyright would stay the same") mail me. Otherwise The GNU copyleft takes effect since the first of February. If you do not know the gist of the GNU copyright ─ read it.« 
  31. Santhanam, Anand; Kulkarni, Vishal (1. 3. 2002). „Linux system development on an embedded device (Razvoj linuksovih sistema na ugrađenim uređajima)”. DeveloperWorks. IBM. Pristupljeno 26. 7. 2007. [mrtva veza]
  32. Schrecker, Michael. „Turn on Web Interactivity with LAMP (Uključi interaktivnost interneta sa LAMP-om)”. Pristupljeno 22. 2. 2007. [mrtva veza]
  33. 33,0 33,1 Galli, Peter (8. 8. 2007). „Vista Aiding Linux Desktop, Strategist Says (Vista pomaže linuks desktopu)”. eWEEK. Ziff Davis Enterprise Inc. Pristupljeno 19. 11. 2007. 
  34. 34,0 34,1 Paul, Ryan (3. 9. 2007). „Linux market share set to surpass Win 98, OS X still ahead of Vista (Udio linuksa na tržištu će preći Vindous 98, a OS X je i dalje ispred Viste)”. Ars Technica. Ars Technica, LLC. Pristupljeno 19. 11. 2007. 
  35. 35,0 35,1 Beer, Stan (23. 1. 2007). „Vista to play second fiddle to XP until 2009: Gartner (Vista iza XPa do 2009)”. iTWire. iTWire. Pristupljeno 19. 11. 2007. [mrtva veza]
  36. 36,0 36,1 „Operating System Marketshare for Year 2007 (Udio operativnih sistema na tržištu za 2007)”. Market Share. Net Applications. 19. 11. 2007. Pristupljeno 19. 11. 2007. 
  37. 37,0 37,1 „Vista slowly continues its growth; Linux more aggressive than Mac OS during the summer (Vista polako nastavlja da raste, linuks agresivniji od Mac OS-a tokom ljeta)”. XiTiMonitor. AT Internet/XiTi.com. 24. 9. 2007. Pristupljeno 19. 11. 2007. 
  38. 38,0 38,1 „Global Web Stats (Globalne internet statistike)”. W3Counter. Awio Web Services LLC. 10. 11. 2007. Pristupljeno 19. 11. 2007. 
  39. 39,0 39,1 „June 2004 Zeitgeist (Pregled, jun 2004)”. Google Press Center. Google Inc. 12. 8. 2004. Pristupljeno 19. 11. 2007. 
  40. „Brazil voli linuks”. Pristupljeno 21. 2. 2009. 
  41. Ashurst, Mark (1. 2. 2004). „Brazil's love of Linux (Brazil se zaljubio u linuks)”. BBC News. Pristupljeno 21. 2. 2009. 
  42. „LV: Minister: "Open standards improve efficiency and transparency" („Otvoreni standardi poboljšavaju efikasnost i transparentnost“)”. Pristupljeno 21. 2. 2009. 
  43. „Linux Spreads its Wings in India (linuks širi krila u Indiji)”. Pristupljeno 21. 2. 2009. [mrtva veza]
  44. „Kerala shuts windows, schools to use only Linux (Kerala gasi Vindous, škole će koristiti samo linuks)”. Pristupljeno 22. 6. 2009. 
  45. „China’s Microprocessor Dilemma (Kineska dilema u vezi s izborom mikroprocesora)”. Microprocessor Report. Pristupljeno 15. 4. 2009. [mrtva veza]
  46. „Magalhães equipped with Linux Caixa Mágica (Magalhaes opremljen sa linuksovom distribucijom Kaiša mažika)”. [mrtva veza]
  47. „Oferta CM no programa eskola (e-escola)s surpreende o mercado”. [mrtva veza]
  48. Krane, Jim (30. 11. 2001). „Some countries are choosing Linux systems over Microsoft (Neke zemlje odabiru linuksove sisteme umjesto Majkrosofta)”. Seattle Post-Intelligencer. Pristupljeno 21. 2. 2009. 
  49. Schofield, Jack (28. 5. 2009). „Are netbooks losing their shine? (Netbuk računari gube svoj sjaj?)”. The Guardian. London. Pristupljeno 2. 6. 2010. 
  50. „The Linux Foundation; Staff (Zadužbina linuks, osoblje)”. Pristupljeno 10. 11. 2011. [mrtva veza]
  51. „The Free Software Foundation Management (rukovodstvo Zadužbine za slobodni softver)”. Pristupljeno 10. 11. 2011. 
  52. Free software is a matter of liberty, not price — Free Software Foundation — working together for free software
  53. Manual page for "X" (xorg-docs 1:1.4-4 on Debian)
  54. Operating System Market Share (novembar 2009). „Operating System Market Share (Udio operativnih sistema na tržištu)”. Pristupljeno 11. 12. 2009. 
  55. „POSIX.1 (FIPS 151-2) Certification (POSIX.1 (FIPS 151-2) sertifikat)”. 
  56. „How source code compatible is Debian with other Unix systems? (Koliko je Debijan softverski kompatibilan sa ostalim sistemima juniksa?)”. Debian FAQ. the Debian project. 
  57. Eissfeldt, Heiko (1. 8. 1996). „Certifying Linux (linuks sertifikat)”. Linux Journal. 
  58. „The Debian GNU/Linux FAQ - Compatibility issues (Debian GNU/Linux FAQ - problemi sa kompatibilnošću)”. Pristupljeno 17. 9. 2011. 
  59. Format, Linux. „Linux Format DVD contents (Linux Format DVD sadržaj)”. Arhivirano iz originala na datum 7. 8. 2007. Pristupljeno 17. 1. 2008. 
  60. linux-magazine.com. „Current Issue (Trenutno izdanje)”. Pristupljeno 17. 1. 2008. 
  61. „75% of Linux code now written by paid developers (75% koda za linuks sada pišu plaćeni programeri)”. APC magazine. Pristupljeno 22. 1. 2010. 
  62. „Vim vs Emacs (Vim protiv Imaksa)”. Pristupljeno 19. 4. 2012. 
  63. „The LWN.net Linux Distribution List (LWN.net, spisak distribucija linuksa)”. Pristupljeno 19. 5. 2006. 
  64. Advani, Prakash (8. 2. 2004). „If I could re-write Linux (Kad bih mogao ponovo da napišem linuksov kod)”. freeos.com. Pristupljeno 23. 1. 2007. 
  65. „Why I quit: kernel developer Con Kolivas (Zašto sam odustao: programer jezgra Kon Kolivas)”. APC Magazine. ACP Magazines. 24. 7. 2007. Pristupljeno 15. 8. 2011. [mrtva veza]
  66. Advani, Prakash (27. 10. 2000). „Microsoft Office for Linux? (Majkrosoft Ofis za linuks?)”. FreeOS. FreeOS Technologies (I) Pvt. Ltd. Pristupljeno 3. 2. 2008. 
  67. Smith-Heisters, Ian (11. 10. 2005). „Editing audio in Linux (Obrada zvuka u linuksu)”. Ars Technica. Ars Technica, LLC. Pristupljeno 3. 2. 2008. 
  68. James, Daniel (februar 2004). „Using Linux For Recording & Mastering (upotreba linuksa za snimanje)”. Sound On Sound. SOS Publications Group. Pristupljeno 3. 2. 2008. 
  69. „Rackspace Most Reliable Hoster in September (Najpouzdaniji hosting u Septembru)”. Netcraft. 7. 10. 2006. Pristupljeno 1. 11. 2006. 
  70. „Aplus.Net is the Most Reliable Hosting Company Site in June 2008 (Aplus.Net je najpouzdanija hosting kompanija u junu 2008.)”. Netcraft. 7. 7. 2008. Pristupljeno 28. 7. 2008. 
  71. „Most Reliable Hosting Company Sites in February 2010 (Najpouzdanije hosting kompanije u februaru 2010.)”. Netcraft. 1. 3. 2010. Pristupljeno 23. 3. 2010. 
  72. SecuritySpace (1. 6. 2010). „Web Server Survey (Pregled veb-servera)”. SecuritySpace. Pristupljeno 27. 6. 2010. 
  73. Timothy Prickett Morgan (11. 12. 2009). „IBM punts Linux-only mainframes Big MIPS, deep discounts (IBM gura samo linuks mejnfrejm računare sa velikom brzinom i velikim popustom)”. The Register. Pristupljeno 2. 7. 2009. 
  74. TOP500.org. „Operating system Family share for 11/2010 | TOP500 Supercomputing Sites (Operativni sistemi, udio za novembar 2010, najbržih 500 superračunara)”. Top500.org. Pristupljeno 16. 1. 2011. [mrtva veza]
  75. „Gartner Says Worldwide Mobile Phone Sales Grew 35 Percent in Third Quarter 2010; Smartphone Sales Increased 96 Percent (Gartner kaže da je svjetska prodaja telefona porasla 35% u 3. kvartalu 2010, a prodaja pametnih telefona je porasla 96%)”. 
  76. „TiVo ─ GNU/Linux Source Code (linuks izvorni kod za TiVo)”. Arhivirano iz originala na datum 19. 5. 2007. Pristupljeno 12. 12. 2006. 
  77. „Case Study: How MontaVista Linux helped Yamaha developers make a great product greater (Kako je MontaVista linuks pomogao da Jamaha napravi dobar proizvod boljim)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 25. 9. 2007. Pristupljeno 26. 8. 2007. 
  78. „Embedded Linux: FlyingPigs the WholeHogIII runs on Linux (Ugrađeni linuks: WholeHogIII koristi linuks)”. [mrtva veza]
  79. Wheeler, David A. „Why Open Source Software/Free Software (OSS/FS)? Look at the Numbers! (Zašto softver otvorenog koda? Pogledaj brojeve!)”. Pristupljeno 1. 4. 2006. 
  80. Niccolai, James (septembar 2008). „Ballmer Still Searching for an Answer to Google (Balmer i dalje traži odgovor na Gugl)”. Pristupljeno 4. 6. 2009. 
  81. W3Schools. „OS Platform Statistics (Statistike operativnih sistema)”. Pristupljeno 14. 7. 2010. 
  82. Byfield, Bruce (maj 2009). „Linux Desktop Market Share: Greater Than One Percent? (Linuks na stonim računarima: više od 1%?)”. Pristupljeno 6. 5. 2009. 
  83. Awio Web Services (april 2012). „W3Counter – Global Webstats (W3Counter – globalna internet statistika)”. Pristupljeno 24. 4. 2012. 
  84. „The rise and rise of Linux (Neprestani rast linuksa)”. Computer Associates International. 10. 10. 2005. Arhivirano iz originala na datum 2007-02-17. 
  85. Smith, Jeffrey S. „Why customers are flocking to Linux (Zašto korisnici prelaze na linuks)”. IBM. Arhivirano iz originala na datum 2008-06-03. 
  86. „WineHQ – About Wine (Detaljnije o Vajnu)”. WineHQ. Pristupljeno 10. 10. 2010. 
  87. Kegel, Dan (14. 2. 2008). „Google's support for Wine in 2007 (Guglova podrška Vajnu tokom 2007)”. Pristupljeno 3. 1. 2009. 
  88. „Open Source Patches: Wine (Dodaci projektima otvorenog koda: Vajn)”. Google. Pristupljeno 7. 9. 2008. 
  89. „mission (Misija)”. laptop.org. Pristupljeno 14. 8. 2008. 
  90. Strauss, Daryll. „Linux Helps Bring Titanic to Life (Linuks pomaže da se oživi Titanik)”. Pristupljeno 28. 7. 2011. 
  91. Rowe, Robin. „Linux and Star Trek (Linuks i Zvjezdane staze)”. Pristupljeno 28. 7. 2011. 
  92. „Industry of Change: Linux Storms Hollywood (Industrija promjene: linuks juriša na Holivud)”. Pristupljeno 11. 3. 2009. 
  93. „Tux with Shades, Linux in Hollywood (Pingvin sa tamnim naočalama, linuks u Holivudu)”. Pristupljeno 11. 3. 2009. 
  94. „Weta Digital – Jobs (Poslovi u firmi Veta didžital)”. Pristupljeno 17. 11. 2010. 
  95. „LinuxMovies.org – Advancing Linux Motion Picture Technology (LinuxMovies.org – unapređivanje tehnologije filmova s linuksom)”. Pristupljeno 16. 3. 2012. 
  96. Torvalds, Linus (26. 1. 2006). „Re: GPL V3 and Linux ─ Dead Copyright Holders (OJL verzija 3 i linuks: mrtvi nosioci autorskih prava)”. Linux Kernel Mailing List. 
  97. Torvalds, Linus (25. 9. 2006). „Re: GPLv3 Position Statement”. Linux Kernel Mailing List. 
  98. „– Keeping an Eye on the Penguin (Držeći oko na pingvinu)”. Linux-watch.com. 7. 2. 2006. Pristupljeno 9. 11. 2010. 
  99. 99,0 99,1 99,2 Wheeler, David A (29. 7. 2002). „More Than a Gigabuck: Estimating GNU/Linux's Size (Više od milijarde dolara: procjena veličine GNU/linuksa)”. Pristupljeno 11. 5. 2006. 
  100. Amor, Juan José; et al. (17. 6. 2007). „Measuring Etch: the size of Debian 4.0 (Mjerenje veličine Debijana verzije 4.0)” (PDF). Pristupljeno 16. 9. 2007. [mrtva veza]
  101. „Linux Timeline (Histogram linuksa)”. Linux Journal. 31. 5. 2006. 
  102. Neil McAllister (5. 9. 2005). „Linus gets tough on Linux trademark (Linuks postaje ozbiljan u vezi s robnom markom)”. InfoWorld. Pristupljeno 24. 2. 2008. [mrtva veza]
  103. „Linux Mark Institute (Institut za linuks robnu marku)”. Pristupljeno 24. 2. 2008. »LMI has restructured its sublicensing program. Our new sublicense agreement is: Free – approved sublicense holders pay no fees; Perpetual – sublicense terminates only in breach of the agreement or when your organization ceases to use its mark; Worldwide – one sublicense covers your use of the mark anywhere in the world« 
  104. Stallman, Richard (3. 3. 2007). „Linux and the GNU Project (linuks i projekat GNU)”. Free Software Foundation. Pristupljeno 12. 3. 2007. 
  105. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2011., Pristupljeno 8. 4. 2013.
  106. Ubuntu Srbija, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  107. Prezentacija Ubuntua 12.04 na Šer konferenciji, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  108. linuksove distribucije prilagođene za rad na srpskom jeziku, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  109. Lokalizacija Fedora Linuks distribucije[mrtva veza], Pristupljeno 8. 4. 2013.
  110. Government of Republika Srpska to support upcoming DebConf11 (Vlada Republike Srpske će podržati predstojeću Debijan konferenciju), Pristupljeno 8. 4. 2013.
  111. DebConf 11 started (Debijan konferencija 11 je počela)
  112. DebConf11 ends as another success for the Debian Project (Debijan konferencija završava se još jednim uspjehom za projekat Debijan)

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]