Lipa
| Lipa | |
|---|---|
| |
| Srebrnolisna lipa u manastiru Gradac. | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus: | Rosids |
| Red: | Malvales |
| Porodica: | Malvaceae |
| Potporodica: | Tilioideae |
| Rod: | Tilia L. |
| vrste | |
| |
Lipe (Tilia sp. L.) su rod koji obuhvata oko 30 vrsta listopadnog drveća u severnoj umerenoj zoni[1]. Naziv roda od antičkog naziva za (T. tomentosa) od grčkog τιλος = vlakno, jer su u upotrebi likina vlakna; po drugom tumačenju naziv potiče od grčkog izmenjenog naziva za brest πτελεα. Od srpskih naziva navodi se za rod samo naziv lipa, dok za autohtone vrste lipa postoji više naziva[2]. U našim krajevima rastu bela ili srebrna lipa (Tilia tomentosa), krupnolisna lipa (Tilia platyphyllos) i sitnolisna lipa (Tilia cordata).
Opis biljke
[uredi | uredi izvor]Lipe dosežu visinu od 25 do 30 m, a starost od nekoliko stotina godina. Listovi dvoredi sa dugom peteljkom, većinom srcasto i po obodu testerasto. Cvetovi lipe su mali, hermafroditni, aktinomorfni, petočlani zelenkastožute boje, prijatnog mirisa u štitovima sa zajedničkim priperkom cvasti do pola sraslim sa drškom. Entomofilne, medonosne i anemohorne vrste. Cvetanje u junu traje 2 do 3 nedelje, a nekad se desi da prođe i za 5 do 6 dana. Plod je orašica nastala srastanjem pet karpela (na plodu pet uzdužnih šavova — mesta srastanja). Perikarp čvrst dlakav, go ili bradavičast zavisno od vrste[1][3]
Istorijsko značenje
[uredi | uredi izvor]Stari Sloveni su živeli u lipovim šumama. U literaturi se spominje lipa kao sveto slovensko drvo pa se može zaključiti da su Sloveni pre prelaza na hrišćanstvo poštovali božanstvo šume. Prema predanju vršili su obrede i podnosili žrtve lipi kao božanstvu. Običaj obožavanja lipe zadržao se i kod Slovena koji su napustili staru domovinu pa utiču ogranke lipe u krov svoje kuće ili stana, da je time očuvaju od gromova i požara. Uobičajeno je bilo i verovanje da lipa čuva čoveka od zla i uroka. U lipovim šumama Sloveni su sakupljali med i vosak.[4]
Upotreba
[uredi | uredi izvor]Lipov cvet se koristi za spravljanje čaja, a drvo se može koristiti za pravljenje igračaka, jer je lagano. Nije podesno za upotrebu u građevinarstvu i industriji nameštaja jer mu je čvrstoća mala.
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
Kora srebrnolisne lipe. -
List. -
Cvasti srebrnolisne lipe. -
Cvetni dijagram. -
Nedozreli plod krupnolisne lipe. -
Klijavac lipe sa karakterističnim režnjevitim kotiledonima.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Jovanović, B. (1985): Dendrologija. IV izmenjeno izdanje. Univerzitet u Beogradu. Beograd
- ^ Simonović, D. (1959): Botanički rečnik, imena biljaka. Srpska akademija nauka — posebna izdanja, knjiga CCCXVIII
- ^ Croatia.hr” Croatia.hr (na jeziku: engleski). Приступљено 2026-02-01.
- ^ Чајкановић, Веселин (1985). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд стр. 164: Српска књижевна задруга.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
