Pređi na sadržaj

Lov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Henri Alken: Lov na lisice (slika)
Lovac na čeki na drvetu tokom vođenog lova u Finskoj
Bušmanski lovac u Bocvani
Streličarski lovac u Juti
Profesionalni lovac na jelene stoji iznad oborenog crvenog jelena u Škotskoj
lovac nosi irvasa u Grenlandu

Lov je naziv za metode i načine lovljenja divljači i ujedno primarna grana privrede.[10] Obuhvata traženje, dočekivanje, posmatranje, hvatanje, žive divljači, čuvanje divljači, prihrana u teškim uslovima, uzgoj i puštanje ptica i divljači,sakupljanje jaja pernate divljači, kao i planski odstrel.

Osim snabdevanja hranom, lov može biti i sredstvo kontrole populacije. Zagovornici lova navode da regulisani lov može biti neophodna komponenta[11] savremenog upravljanja divljim životinjama, na primer da pomogne u održavanju zdravog udela životinjske populacije u okviru ekološke nosivosti životne sredine kada nema prirodnih kontrola, poput prirodnih predatora,[12][13] ili za finansiranje programa uzgoja i održavanja prirodnih rezervata i konzervacionih parkova. Međutim, prekomerni lov je takođe u velikoj meri doprineo ugrožavanju, istrebljenju i izumiranju mnogih životinja.[14][15] Neki aktivisti za prava životinja i borci protiv lova smatraju lov okrutnim, izopačenim i nepotrebnim krvavim sportom.[16][17] Određene lovačke prakse, poput torskog lova i aukcijski plaćenih/podmićenih trofejnih tura (posebno u siromašnim zemljama), čak i neki lovci smatraju neetičkim i eksploatatorskim.

Istorija lova

[uredi | uredi izvor]

Lov je najstarije ljudsko zanimanje, staro kao i sam čovek, važno za njegov život i opstanak. Želja za lovom ostala je i kod savremenog čoveka sačuvana kao instinkt pradavnog vremena, kada je njegova egzistencija zavisila od snage da se odbrani od divljih zveri ili od umešnosti da od ulovljenih životinja osigura hranu i toplu odeću. U najstarijem dobu lovac je bio nomad, a lovio je sekirom i kopljem, ili je lovinu hvatao u klopke i jame. Tako je bilo sve do Neolita, kada je pripitomio prvu životinju i time udario temelj stočarstvu, a lov postao sekundarni izvor hrane i privilegija. Tokom gvozdenog doba čovek počinje da lovi na konju i koristi luk i strelu, a pojavljuju se i prve lovne ptice. U antičkom periodu lov služi za sticanje ratnih veština. U Rimskom carstvu jedino robovi ne smeju loviti.

U srednjem veku lov prelazi isključivo u ruke vladara i plemstva, čime gubi pređašnji karakter. Postaje sastavni deo viteštva i smatra se jednom od viteških disciplina. Nasuprot vlasteli, seljacima je ova aktivnost bila zabranjivana. Pojavljuju se prvi propisi koji za seljake koji ih prekrše propisuju sve teže kazne, da bi u 15. i 16. veku lov postao monopol viših društvenih klasa. Kmetovi su, kao potlačeni društveni sloj, trpeli štetu od divljači na svojim usevima, a da pri tome nisu imali pravo da ih zaštite. Zbog toga se dešavalo da su, uprkos kaznama, često lovili iz nužde, da bi zaštitili svoje useve ali i da bi se prehranili. Vlastela organizuje velike grupne lovove kao predigre za ratne pohode. Glavno oružje je luk i strela, sve do 14. veka, kada se pojavljuje prva puška, što dovodi do potiskivanja dotadašnjih načina lova.

Krajem 18. i u 19. veku dolazi do stvaranja socijalno-političkih pokreta koji dovode do razrešenja feudalnih odnosa, što donosi i veliki preokret u pogledu lovstva. Lov postaje slobodan i pristupačan svakome. Međutim, ubrzo se uvidelo da, zahvaljujući preširokoj slobodi, strada divljač. Zato se već krajem 19. veka donose prvi zakoni o lovu, koji uzimaju u zaštitu divljač, određuju granice i pravo lovljenja i izglađuju sukobe između lovaca i poljoprivrednika. Zahvaljujući razvoju lovnog prava situacija se značajno popravila. Fondovi divljači su se oporavili, a urađene su i evidencije lovaca i lovnog prostora. Time je na neki način je zaštićena i životna sredina, što se može smatrati začecima razvoja ekološke svesti.[18]

Načini lova

[uredi | uredi izvor]

U različitim krajevima sveta različiti su načini lova. Lovi se kopljem, strelama, bumerangom, različitim zamkama, bolom, lasom i puškom. Lovci se često u lovu služe psima i pticama grabljivicama. Lov može biti pojedinačni, grupni ili hvatanje žive divljači.

U pojedinačnom lovu lovi se na više načina:

  • Vabljenje podrazumeva oponašanje životinjskih glasova kako bi se divljač namamila na dohvat hica (na ovaj način love se jeleni, srne, vukovi, lisice, kune, lasice, veliki tetrebi, sadže, kamenjarke, šljuke).
  • Doček je metod kada lovac čeka u zasedi, u blizini prelaza ili preleta divljači (na ovaj način love se tetrebi ruševci, droplje, divlje guske, patke, ptice grabljivice).
  • Šunjanje ili traženje divljači podrazumeva polagano i nečujno prilaženje mestima gde se divljač najradije zadržava, kakva su pojila i pašnjaci (na ovaj način love se jeleni, srne, droplje, divlji golubovi, patke i guske), dok se priskakivanjem love samo veliki tetrebi pre zore.
  • Pretraživanje je način kada lovac sam ili sa psom pretražuje lovište (tako se love mnoge ptice, zečevi, divlje svinje, medvedi i vidre).
  • Mali prigon ili potiskivanje je način kod koga je neophodna pomoć pogoniča, koji tiho i polako gone divljač prema lovčevom zaklonu.
  • Privoz kolima koristi se u ravnicama kako bi se odvratila pažnja divljači od lovca.
  • Privoz čamcem koji je maskiran vodenim biljem najčešće se koristi tokom lova na divlje patke.
  • Sokolarenje je lov uz pomoć ptica grabljivica, najčešće sokolova.

Grupni lov obavlja se najčešće na sitnu divljač (zečevi, fazani, kamenjarke, šljuke, divlje patke, vukovi, lisice), a od krupne divljači na divlje svinje. U ovakvom lovu učestvuje veći broj lovaca, a lovi se samo određena vrsta divljači. Načini grupnog lova su prigon i pogon:

  • Prigon je grupni lov u kom se određeni broj „čelnih” lovaca postavi u red na jednom kraju lovišta, svako na svom stalnom mestu, na razmaku od 60 m. Sa suprotnog kraja lovišta polazi odgovarajući broj goniča. Lovci pucaju sve dok su goniči izvan dometa hitaca. „Bočni” lovci zatvaraju prostor sa strane. Tako se love divokoze, divlje svinje, lisice, zečevi, fazani, kamenjarke, šljuke, divlje patke, a ređe medvedi i divlje guske.
  • Pogon je lov pri kom se i lovci i pogoniči svrstaju u isti red, krećući se polagano i tiho napred i „dižu” divljač pred sobom. Tako se love zečevi, fazani i druga sitna divljač.
  • Kružni lov je vrsta pogona pri kom se red lovaca (obično bez pasa) zatvara u krug i napreduje prema središtu.
  • Brakada je lov sa psima goničima koji prate i gone divljač na neravnom terenu. Na ovaj način se love medvedi, divlje svinje, lisice, zečevi.
  • Par force je način lova u kom lovci na konju, s čoporom pasa, love lisice ili jelene.

Hvatanje žive divljači obavlja se iz više razloga:

  • popunjavanje iscrpljenih lovišta,
  • osvežavanje vitalnosti divljači,
  • unošenje ravnoteže u životnu zajednicu.

Divljač se hvata u duge ili kratke mreže i lovke.

  • Duge mreže različite su dužine (i do nekoliko stotina metara), gustine i visine, što zavisi od vrste divljači. Njima se love jeleni, divlje svinje, fazani, a za zečeve se koristi trostruka mreža.
  • Kratke mreže mogu biti preklopne za fazane, nalik na bubnjeve ili vrše za, vrećaste za kuniće i druge.
  • Lovke su različite ograde i kavezi. U ograde se hvataju jeleni i srne, a u kaveze fazani i druge ptice.[19]

Zakon i lovno pravo

[uredi | uredi izvor]

Lov je značajna oblast društvenog delovanja i ima veliki uticaj na privredu, pa zbog toga od davnina podleže zakonima, radi zaštite divljači i pravilne tehnike lova. Još rimsko pravo propisuje da je lov slobodan na sopstvenom zemljištu. U 9. i 10. veku franački kraljevi, Karolinzi, stavljali svoje i tuđe posede pod lovnu zabranu, da bi u 12. veku cela država bila kraljevo lovište, a kralj je to pravo poklanjao plemstvu ili gradovima. Regalno pravo (kraljevsko pravo na lov) postalo je dominantni lovački sistem u srednjevekovnoj Evropi. Prvi su ga ukinuli Francuzi tokom Francuske revolucije, a do polovine 19. veka i druge države. Lov postaje slobodan i pristupačan svakome, ali to ubrzo dovodi do stradanja divljači. Zato se donose prvi zakoni o lovu, koji uzimaju u zaštitu divljač, određuju granice i pravo lovljenja i izglađuju sukobe između lovaca i poljoprivrednika. Zahvaljujući razvoju lovnog prava, situacija se značajno popravila. Povećali su se fondovi divljači, a urađene su i evidencije lovaca i lovnog prostora.[18]

Savremeno lovstvo i lovno pravo obuhvaćeni su čitavim nizom pravnih akata. Tako je i u Srbiji, gde je ova oblast društvenog delovanja regulisana počev od Ustava, preko zakona i podzakonskih akata.[20] U okviru Zakona o lovu važan je propis o lovostaju, odnosno zabrana lova u vreme parenja polno zrelih jedinki i leženja mladih. Pojedine retke i ugrožene životinjske vrste trajno su zakonom zaštićene, što znači da su neprekidno su pod lovostajem. Od lovostaja su izuzete samo neke štetočine i grabljivice.[19]

Kada je reč o pravu na lov danas, postoje dva osnovna sistema: dominalni i regalni lovački sistem.[21]

  • Dominalni lovački sistem (lat. dominus = gospodin, gazda) — divljač u prirodi je bez vlasnika (lat. res nullius), a pravo na lov proizilazi iz posedovanja zemljišta, odnosno pravo na lov ima i dodeljuje vlasnik zemljišta.
  • Regalni lovački sistem (lat. rex = kralj, vladar) — pravo na lov pripada vladaru, odnosno državi.

U okviru ova dva osnovna pravna okvira razlikuju se revirni i licencni lov:

  • Revirni (nem. Revier = kraj, predeo, oblast, okrug) lov obezbeđuje lovno pravo u određenom reviru, odnosno određenoj oblasti.
  • Licencni lov podrazumeva plaćanje naknade državi (dozvola za lov) i daje lovcu pravo lova jedne ili više vrsta divljači na celoj teritoriji lovišta ili države.

Dominalno uređenje lovstva je uvek samo revirno, jer je vlasništvo poseda uvek određeno i ograničeno, dok su u regalnom lovačkom sistemu mogući i revirni i licencni lov. U Srbiji je na snazi licencni lov, dok neke države, poput Italije, Švajcarske i Francuske, imaju oba sistema.[22]

Lov u Srbiji

[uredi | uredi izvor]

Danas je u Srbiji lov, kao značajna oblast društvenog delovanja, regulisan Zakonom o divljači i lovstvu. Cilj ovog zakona je obezbeđivanje održivog gazdovanja populacijama divljači i njihovih staništa na način i u obimu kojim se trajno održava i unapređuje vitalnost populacija divljači, proizvodna sposobnost staništa i biološka raznovrsnost, čime se postiže ispunjavanje ekonomskih, ekoloških i socijalnih funkcija lovstva.[23]

Lovci su organizovani u brojnim udruženjima, a krovna organizacija je Lovački savez Srbije. U okviru nje deluju Lovački savez Centralne Srbije,[24] Lovački savez Zapadne Srbije,[25] Lovački savez Jugoistočne Srbije,[26] Lovački savez Vojvodine[27] i Lovački savez Kosova i Metohije.[28]

Na osnovu Statuta ova organizacija donosi Etički kodeks lovaca Srbije, koji reguliše ponašanje lovaca, što se konkretno odnosi na:

  • Odnos lovaca prema prirodi
  • Odnos lovca prema lovačkom oružju i opremi
  • Odnos lovca prema društvenoj sredini
  • Međusobne odnose lovaca
  • Odnos lovca prema psu

Nadzor nad sprovođenjem odredbi Kodeksa vrši Sud časti Saveza.[29]

Lovostaj i zaštita divljači

[uredi | uredi izvor]

Na osnovu Zakona o divljači i lovstvu donosi se i Pravilnik o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta divljači. Ovim pravilnikom proglašavaju se lovostajem zaštićene vrste divljači, trajanje lovne sezone na lovostajem zaštićene vrste divljači u otvorenim i ograđenim lovištima, ograđenim delovima lovišta i poligonima za lov divljači, kao i mere zaštite i regulisanja brojnosti populacija trajno zaštićenih i lovostajem zaštićenih vrsta divljači. Lovostajem zaštićene vrste divljači u Srbiji su:

krupna divljač:

sitna divljač — dlakava:

sitna divljač — pernata:

krupne zveri:

  • vuk (Canis lupus)
  • šakal (Canis aureus)
  • lisica (Vulpes vulpes)

Trajno zaštićene vrste

[uredi | uredi izvor]

Pravilnikom o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta divljači propisuje se i zaštita i regulisanje brojnosti populacija trajno zaštićenih vrsta divljači, koje se obezbeđuju u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita prirode. U Srbiji su trajno zaštićene vrste:

sisari:

ptice:

Statistike

[uredi | uredi izvor]
Broj lovaca u raznim evropskim i severnoameričkim zemljama
Izvori: Evropa (2016/17),[30] Irska (2007),[31] Kanada (2012),[32] Rusija (2012),[33] Sjedinjene Države (2016);[34]
Zemlja Lovci Populacija

(milioni)

Lovci kao procenat

ukupnog stanovništvo (%)

Relacija

lovci/stanovnici

Površina (km2) Lovci po km2
 Kanada 2.482.678 34,7 7,15 1:14 9.984.670 0,25
 Finska 308.000 5,2 5,92 1:17 338.448 0,91
 Kipar 45.000 0,8 5,63 1:18 5.896 7,63
 Norveška 190.000 4,7 4,04 1:25 385.207 0,49
 Malta 15.000 0,4 3,75 1:27 316 47,47
 SAD 11.453.000 323,1 3,54 1:28 9.826.675 1,17
 Švedska 290.000 9,0 3,22 1:31 447.435 0,65
 Danska 165.000 5,5 3,00 1:33 42.921 3,84
 Irska 104.000 4,2 2,48 1:46 70.273 1,48
 Grenland 235.000 10,7 2,20 1:46 131.957 1,78
 Španija 980.000 45,0 2,18 1:46 505.970 1,94
 Portugalija 230.000 10,7 2,15 1:47 92.212 2,49
 Francuska 1.331.000 64,1 2,08 1:48 543.965 2,45
 Rusija 2.800.000 143,2 1,96 1:51 17.125.200 0,16
 Bugarska 110.000 7,7 1,43 1:70 110.994 0,99
 Austrija 118.000 8,3 1,42 1:70 83.879 1,41
 Velika Britanija 800.000 61,1 1,31 1:76 242.495 3,30
 Italija 750.000 58,1 1,29 1:77 301.338 2,49
 Estonija 16.600 1,3 1,28 1:78 45.339 0,37
 Hrvatska 55.000 4,5 1,22 1:82 56.594 0,97
 Slovenija 22.000 2,0 1,10 1:91 20.273 1,09
 Letonija 25.000 2,3 1,09 1:92 64.589 0,39
 Češka 110.000 10,2 1,08 1:93 78.866 1,39
 Slovačka 55.000 5,4 1,02 1:98 49.034 1,12
 Litvanija 32.000 3,6 0,89 1:113 65.300 0,49
 Mađarska 55.000 9,9 0,56 1:180 93.036 0,59
 Nemačka 351.000 82,5 0,43 1:235 357.578 0,98
 Luksemburg 2.000 0,5 0,40 1:250 2.586 0,77
 Švajcarska 30.000 7,6 0,39 1:253 41.285 0,73
 Poljska 106.000 38,5 0,28 1:363 312.696 0,34
 Rumunija 60.000 22,2 0,27 1:370 238.391 0,25
 Belgija 23.000 10,4 0,22 1:452 30.688 0,75
 Holandija 28.170 16,7 0,17 1:593 41.543 0,68

U Srbiji u trećoj deceniji 21. veka, prema podacima Lovačkog saveza Srbije, ima registrovanih više od 80.000 lovaca.[35]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Oxford Dictionary of English. Stevenson, Angus (3 izd.). Oxford: Oxford University Press. 2010. str. 856. ISBN 9780199571123. OCLC 729551189. „hunt [...] pursue and kill (a wild animal) for sport or food [...]'; 'hunting [...] the activity of hunting wild animals or game. 
  2. ^ Peterson, M. Nils (2019), „Hunting”, Ur.: Fath, Brian D., Encyclopedia of Ecology (na jeziku: engleski), 3 (2 izd.), Elsevier, str. 438—440, ISBN 978-0-444-64130-4, doi:10.1016/b978-0-12-409548-9.11168-6, „Hunting is the practice of pursuing, capturing, or killing wildlife. 
  3. ^ Park, Chris; Allaby, Michael (2013). A Dictionary of Environment and Conservation (2 izd.). Oxford: Oxford University Press. str. 208. ISBN 978-0-19-964166-6. OCLC 993020467. „hunting The activity of finding and killing or capturing wild animals for food, pelts, or as a field sport. 
  4. ^ Neves-Garca, Katja (2007). „Hunting”. Ur.: Robbins, Paul. Encyclopedia of Environment and Society. 3. Thousand Oaks: SAGE Publications. str. 894—896. ISBN 978-1-4129-5627-7. OCLC 228071686. „In very general terms, hunting refers to the activity of pursuing and killing free-roaming animals. 
  5. ^ Collin, P. H. (Peter Hodgson) (2009). Dictionary of Environment and Ecology: Over 7,000 terms clearly defined. Bloomsbury Reference (5 izd.). London: Bloomsbury. str. 108. ISBN 978-1-4081-0222-0. OCLC 191700369. „hunting [...] the activity of following and killing wild animals for sport 
  6. ^ „HUNTING | meaning in the Cambridge English Dictionary”. Cambridge English Dictionary (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2019-12-10. g. Pristupljeno 2019-12-10. „hunting [...] chasing and killing an animal or bird for food, sport, or profit 
  7. ^ „Hunting definition and meaning | Collins English Dictionary”. Collins English Dictionary (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2019-12-10. g. Pristupljeno 2019-12-10. „Hunting is the chasing and killing of wild animals by people or other animals, for food or as a sport. 
  8. ^ „hunting | History, Methods, & Management”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2019-12-10. g. Pristupljeno 2019-12-10. „Hunting, sport that involves the seeking, pursuing, and killing of wild animals and birds, called game and game birds, [...] 
  9. ^ Cartmill, Matt (1996). A View to a Death in the Morning: Hunting and Nature Through History (1 izd.). Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674029255. OCLC 298105066. 
  10. ^ [1][2][3][4] [5][6][7][8][9]
  11. ^ Williams, Ted. "Wanted: More Hunters," Audubon magazine, March 2002, copy retrieved 26 October 2007.
  12. ^ „Recreational Hunting Areas”. doc.govt.nz (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-08-13. 
  13. ^ Harper, Craig A. „Quality Deer Management Guidelines for Implementation” (PDF). Agricultural Extension Service, The University of Tennessee. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 9. 2006. g. Pristupljeno 20. 12. 2006. 
  14. ^ Nugent, Graham; Choquenot, David (2004). „Comparing Cost-Effectiveness of Commercial Harvesting, State-Funded Culling, and Recreational Deer Hunting in New Zealand”. Wildlife Society Bulletin. 32 (2): 481—492. ISSN 0091-7648. JSTOR 3784988. doi:10.2193/0091-7648(2004)32[481:CCOCHS]2.0.CO;2. 
  15. ^ "Red List Overview". IUCN Red List. International Union for Conservation of Nature. Retrieved 8 September 2010.
  16. ^ „Why Sport Hunting Is Cruel and Unnecessary”. PETA (na jeziku: engleski). 2003-12-15. Pristupljeno 2020-03-20. 
  17. ^ „Hunting”. Animal Ethics. Arhivirano iz originala 09. 09. 2017. g. Pristupljeno 2020-03-20. 
  18. ^ a b Ristić i dr. 2011, str. 122-123
  19. ^ a b „lov”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 27. 3. 2024. 
  20. ^ „Propisi”. Lovački savez Srbije. Pristupljeno 2024-03-27. 
  21. ^ haley (2012-05-15). „Lovstvo i lovacki zakoni Europa Srbija FAO misija u Beogradu, 6. 10. 3. 2006 PowerPoint Presentation - ID:410032”. SlideServe. Pristupljeno 2024-03-27. 
  22. ^ „Improvizovana sredstva za lov” (PDF). seminarskirad.biz. Pristupljeno 27. 3. 2024. 
  23. ^ „ZAKON O DIVLjAČI I LOVSTVU”. SLUŽBENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE. 18/10. 26. mart 2010. 
  24. ^ „Lovački savez Centralne Srbije”. www.lovackisavez.rs. Pristupljeno 2024-03-29. 
  25. ^ „Lovacki savez Zapadne Srbije | Lovačka udruženja zapadne Srbije” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-04-12. 
  26. ^ „Lovački savez Jugoistočne Srbije - Novosti”. www.lsjis.rs. Pristupljeno 2024-04-12. 
  27. ^ „Lovački savez Vojvodine”. lovackisavezvojvodine.com. Pristupljeno 2024-03-29. 
  28. ^ „LOVAČKI SAVEZ KOSOVA I METOHIJE”. neprofitne.rs (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2024-03-29. 
  29. ^ „ETIČKI KODEKS LOVACA SRBIJE”. Lovački savez Centralne Srbije (www.lovackisavez.rs). Pristupljeno 2024-03-29. 
  30. ^ „Jäger in Europa 2017” (PDF). Deutscher Jagdverband (na jeziku: nemački). 2018. Arhivirano (PDF) iz originala 2019-08-29. g. 
  31. ^ Scallan, David (2012-03-20). The Place of Hunting in Rural Ireland (PDF). Galway: National University of Ireland. str. 95. Arhivirano iz originala (PDF) 2016-12-19. g. Pristupljeno 2020-01-25. 
  32. ^ 2012 Canadian Nature Survey: Awareness, participation and expenditures in nature-based recreation, conservation, and subsistence activities (PDF), Ottawa, ON, Canada: Federal, Provincial, and Territorial Governments of Canada, 2014, str. 52, ISBN 978-1-100-23241-6, Arhivirano (PDF) iz originala 2019-08-29. g., Pristupljeno 2019-08-29 
  33. ^ Braden, Kathleen (2014-09-03). „Illegal recreational hunting in Russia: the role of social norms and elite violators”. Eurasian Geography and Economics (na jeziku: engleski). 55 (5): 457—490. ISSN 1538-7216. S2CID 154573305. doi:10.1080/15387216.2015.1020320. 
  34. ^ 2016 National Survey of Fishing, Hunting, and Wildlife-Associated Recreation (PDF), U.S. Fish and Wildlife Service, U.S. Census Bureau, maj 2018, str. 113, Arhivirano (PDF) iz originala 2019-08-29. g., Pristupljeno 2019-08-29 
  35. ^ „Kontakt”. Lovački savez Srbije. Pristupljeno 2024-03-27. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]