Lovački avion

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sovjetski / Ruski lovci Jak-3, Su-27, MiG-29M2 i Suhoj PAK FA.
Američki lovci F-22 raptor, F-86 sejbrovi i P-38 lajting.

Lovački avion je vojni avion, prvenstveno je projektovan za borbu vazduh-vazduh, protiv protivničkih vazduhoplova, za prevlast u vazdušnom prostoru. Karakteriše ga brzina, pokretljivost, mala veličina i umanjena uočljivost.

Mnogi lovci imaju dopunske, ograničene mogućnosti za napade na zemaljske ciljeve, a neki su projektovani za dvostruku namenu lovca-bombardera, Često se avioni, koji i ne ispunjavaju standardne definicije, nazivaju da su lovci. Ovo se koristi, u reklamne svrhe, zbog političkih ili nacionalno bezbednosnih razloga i slično.[1]

Glavni zadaci lovca su da uspostavi prevlast u vazdušnom prostoru, iznad bojišta.[a] Od Drugog svetskog rata, postizanje i održavanje stanja superiornosti u vazdušnom prostoru, smatra se neophodnim za pobedu u konvencionalnom ratovanju.[3] Uspeh ili neuspeh napora jedne od zaraćenih strana da steknu prevlast u vazdušnom prostoru zavisi od više faktora, uključujući veštine svojih pilota, primenjenih taktičkih postupaka, primenjene doktrine, a i brojnosti aviona lovaca. Zbog važnosti prevlasti u vazdušnom prostoru, prisutna je stalna trka i takmičenje u razvoju i proizvodnji tehnološki superiornijih lovačkih aviona, u što većem broju, a to zahteva značajno ulaganje iz budžeta, izdvojenog za ukupne moderne oružane snage.

Savremeni avioni 4. i 5. generacije su manje ili više višenamenski, tako da pored izvršavanja zadataka tradicionalno namenjenih lovcu, oni uspešno izvršavaju i zadatke podrške, izviđanja i drugih specijalnih zadataka.

Prema nekim pretpostavkama, budući lovac 6. generacije biće bespilotan. Oni se već uveliko razvijaju, a uspešno će se koristiti i za uništavanje ciljeva i na zemlji i moru. Ovo će smanjiti gubitak letačkog osoblja, pojednostaviti i olakšati upotrebu, a i značajno smanjiti ukupne troškove. Ukinuće se ograničenja o preopterećenju, što je nametnuto granicama izdržljivosti ljudskog tela, pilota.[4]

Srbija je operativno koristila avione Blerio XI u Balkanskim ratovima.

Istorijski pregled razvoja lovca[uredi | uredi izvor]

Sletanje aviona na HMS furios.

Prva upotreba aviona u oružanoj borbi u vazdušnom prostoru je bila upotrebom ličnog naoružanja pilota. Avioni su se međusobno približavali i piloti su koristili pištolje i pešadijske puške, pokušavajući da pogode neprijatelja ili da mu onesposobe avion. Brzo je shvaćeno da oružje treba fiksno ugraditi u strukturu aviona (lovca), tako da se pilot usredsredi na letenje i na usmeravanje svoga aviona i oružja prema neprijatelju za efikasno otvaranje vatre na njega. Lovci su se zatim intenzivno razvijali pre Prvog svetskog rata, a posebno im je porasla borbena primena tokom njegovog trajanja za uništavanje neprijateljskih aviona, dirižabla i aerostata, korišćenih za izviđanje i za korekciju artiljerijske vatre. Rani lovci su bili vrlo mali i lako naoružani u odnosu na kasnija rešenja, a većina su bili dvokrilci sa drvenom rešetkastom strukturom, prekrivenom platnenom oplatom i ograničenom brzinom na oko 170 km/h. Kao kontrola vazdušnog prostora iznad bojišta postajalo je sve značajnije za sve velike sile razvijanje i proizvodnja lovaca za podršku svojih vojnih operacija. Između dva rata, drvo je uglavnom zamenjeno čeličnim cevima, zatim od aluminijuma. Kasnije je dominirala aluminijumska struktura od okvira, rebara, uzdužnika i oplate.

Vikers F.B.5 je jedan od prvih britanskih aviona, uvedenih u borbene operacije, tokom Prvog svetskog rata.

Od Drugog svetskog rata, uglavnom su lovački avioni bili metalne strukture, jednokrilci naoružani mitraljezima i topovima a postizali su brzinu i do 750 km/h. Većina lovaca su u tome periodu bili sa jednim motorom, ali je bilo i dvomotornih. Međutim, oni su više korišćeni i za proširene namene, kao što su noćni lovci opremljeni primitivnim radarima.

Do kraja Drugog svetskog rata, mlazni motori su zamenili klipne za pogon lovačkih aviona, što je dodatno povećava njihovu brzinu. Pošto se značajno poboljšao odnos snage i težine motora, favorizovala se koncepcija sa dva motora, prvenstveno zbog povećanja pouzdanosti i preživljavanja oštećenja aviona u borbi. Uvedeno je izbacivo sedište, tako da pilot može katapultiranjem napustiti teško oštećeni avion. Uvedena je kabina pod pritiskom, a i anti-G odela za stvaranje uslova povećanja izdržljivosti pilota na ekstremnim opterećenjima, tokom manevrisanja.

Tokom pedesetih godina dvadesetog veka, lovci su počeli biti opremani radarima, jer je postalo neophodno da pilot što pre otkrije neprijatelja i da stekne prednost zauzimanje pozicije i prvi da napadne. Od tada, su mogućnosti radara brzo rasla i sada je osnovni metod akvizicije gađanja. Napredovala je aerodinamika aviona, uvedena su tanja strelasta krila za uslove krozvučnih i nadzvučnih brzina leta. Unapređena je tehnologija strukture aviona, zamenjeno je spajanje elemenata od lima zakivanjem, frezovanom od velikih ploča legura. Prevaziđena je problematika aerodinamike nadzvučnog leta, a posebno problemi i specifičnosti stabilnosti i upravljivosti u tim uslovima. Ubrzano su ostvareni lovci sa brzinama leta dvostruko većim od brzine zvuka. Kod tih aviona su se povećali problemi upravljanja, stabilnosti i degradiraju se letne karakteristike u manevru.

U ranim šezdesetim godinama dvadesetog veka rakete vazduh-vazduh su smatrane da su dovoljne i da mogu potpuno izbaciti vatreno naoružanje lovca. Međutim, tu zabludu je rat u Vijetnamu razotkrio sa prvim varijantama američkih aviona F-4 fantom. Pokazalo se kao veliki njihov nedostatak u direktnim borbama sa sovjetskim MiG-21, pošto posle početne borbe na distanci, koju avioni prežive, obavezno nastaje bliska u kojoj su topovi (kalibra od 20 do 30 mm) nisu zamenjivi, pa se od tada lovci obavezno opremaju sa topom i pored raketa. Savremeni lovci nose više raketa vazduh-vazduh, a i ostali borbeni avioni ih nose za samoodbranu (primer su A-10).

Sedamdesetih godinama dvadesetog veka dvoprotočni turbomlazni motor je zamenio klasični turbomlazni, povećana je ekonomičnost potrošnje goriva, što je povećalo borbenu efikasnost lovca u većem taktičkom radijusu i autonomiji leta. Uvodili su se novi materijali i tehnologija za izradu strukture, a počeli su se usvajati i prvi sklopovi od kompozitnih materijala.

Uvođenjem moćnih i pouzdanih računara, odbrambeni sistemi postali su daleko efikasniji. Da bi se ovo prevazišlo, naglo se razvijala tehnologija smanjene uočljivosti aviona (engl. stealth technologies). Prvi korak je bio da se pronađe način za smanjenje refleksije aviona na radarsko „osvetljenje”, izolaciju motora od toplotnog zračenja i smanjivanje kompromitujućeg zračenja vlastitih senzora.[2][4][5]

Blerio XI prvi lovački avion Srbije sa ugrađenim oružjem na strukturu, 1915. godine.

Lovci sa klipnim motorima[uredi | uredi izvor]

Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Na strukturu aviona Blerio XI, sa nazivom „Oluj”, ugrađen je jedan mitraljez Švarcloze, 1915. godine i to je bio prvi naoružani avion u Srpskoj avijaciji. Ovaj avion je korišćen za izviđanje Banata, ometanje komunikacija Austrougarske vojske a korišćen je i za zaštitu srpske teritorije od naleta austrougarskih aviona, pa je na taj način postao prvi srpski lovac u smislu tog vremena.[6]

Britanski lovac Vikers F.B.5, dvosed s potisnom elisom, motorom od 100 KS, brzinom 115 km/h i plafonom leta od 3.000 m je počeo učešće u Prvom svetskom ratu 1915. godine. Strelac je na prednjem sedištu imao pokretni mitraljez Luis.

Da bi se oslobodio nosni deo trupa i u njemu omogućila fiksna ugradnja vatrenog oružja korišćena je i konfiguracija aviona sa potisnom elisom, iza kabine pilota. Međutim, avioni u toj konfiguraciji su postizali manje maksimalne brzine, što je za lovca hendikep. Ugrađeni motor ispred pilota istoga štiti pri udaru o zemlju pri udesu i obaranju u borbi. U slučaju iza pilota (potisna elisa), suprotno je. Motor „ukucava” pilota u tlo, usled svoje velike mase i sile inercije.

Aero DH.2 sa potisnom elisom.

U decembru 1914. godine, francuski pilot Rolan Garos je fiksno ugradio na svoj avion mitraljez, koji dejstvuje kroz polje elise, čije je krakove improvizovano zaštitio metalnim pločama. Takav avion je on prvi put poleteo u martu 1915. godine. S njim je oborio prvi nemački avion, 1. aprila 1915. godine. Ukupno je s njim imao tri pobede, u toku perioda od tri nedelje, pre nego što je i sam bio oboren, 18. aprila. Olupinu njegovog aviona, zajedno sa tako zaštićenom elisom Nemci su zarobili.

Nakon toga Francuzi koriste Nijepor N.10 sa mitraljezom na gornjem krilu koji dejstvuje iznad elise.

Nemci su na svoj Foker E.I, 1915. godine, ugradili mitraljez Maksim sa automatskim sinhronizatorom dejstva mitraljeskih zrna kroz deo polja između krakova elise. To je bila velika prednost, koja je doprinela trenutnom obezbjeđenju prevlasti u vazdušnom prostoru. U tome periodu je lovac Foker E.I je postao nadmoćan na Zapadnom frontu. Već 1916. godine i saveznički avioni imaju mitraljeze sa sinhronim dejstvom između krakova elise, pa počinje svojevrsna trka u inovacijama sa sve većom borbenom efikasnošću lovačkih aviona, pa i ravnoteža u vazdušnom prostoru zapadnog fronta.

Integracija vatrenog oružja u strukturu trupa ispred pilota, značajno je unapredila lovački avion. Usmeravanjem aviona prema cilju jednovremeno se usmerava i njegovo oružje. Pilot se može isključivo koncentrisati na letenje i manevrisanje prema poziciji i ponašanju protivnika. Pored ostalog, ako oružje zaglavi bilo mu je nadohvat ruku za eventualnu manju intervenciju.

Dornije Do D-I, gornje krilo konzolno sa upornicama, a donje bez upornica, potpuno slobodno.

Upotreba metalnih konstrukcija aviona pre Prvog svetskog rata je prva primenjena od strane Bregea, ali najviše je primenjivan u Fokeru, koji je koristio hrom-molibdenske čelične cevi za strukturu trupa za sve svoje borbene projekte, a nemački inženjer Hugo Junkers je razvio dve metalne konstrukcije. Jednog lovca jednokrilca, konzolne koncepcije, isključivo eksperimentalnog sa nazivom Junkers J.2. Na osnovu toga iskustva razvio je Junkers J.1, kojih proizvedeno četrdeset primeraka. Struktura je napravljena od valovitog duraluminijuma (zbog veće krutosti, pa i nosivosti). Ta tehnologija je demonstrirana na avionu krajem 1915. godine. Dornije je prvi razvio lovca Dornije Do D-I sa prednapregnutim aluminijumom i konzolnim krilom, koncepcija koja će zameniti sve dotadašnje u 1930. godini.

Kao kolektivno borbeno iskustvo, uspešni piloti su razvijali i ono raslo. Posebno su se dokazali Osvald Boelcke, Mak Imelman i Edvard Manok, koji su razvili inovativne taktičke formacije i manevre za poboljšanje borbene efikasnosti svojih vazduhoplovnih jedinica.

Krajem rata lovci su uglavnom bili dvokrilci, sa maksimalnim brzinama 180-220 km/h, najčešće naoružani sa po dva mitraljeza, puščanog kalibra, sa sinhronim dejstvom kroz polje elise, plafon leta im se kretao do 7.000 m.

Saveznički i nemački (pre 1918) piloti Prvog svetskog rata nisu imali padobrane, tako da požar ili lom strukture aviona tokom leta su često za njih bili fatalni. Padobrani su razvijeni posle 1918. godine, pošto su prethodno korišćeni na balonima, a usvojeni su od strane nemačke leteće službe tokom te godine.

U aprilu 1917. godine, tokom kratkog perioda nemačke prevlasti u vazdušnom prostoru, životni vek jednog britanskog pilota iznosio je prosečno 93 sata letenja, ili oko tri nedelje aktivne službe. Više od 50.000 pilota, na obe zaraćene strane, poginuli su tokom rata.[7][8][9][10]

Međuratni period (1919–1938)[uredi | uredi izvor]

Polikarpov I-15
Smatra se da je Foker D.VII bio najuspešniji lovac Prvog svetskog rata. Posle poraza, po mirovnom ugovoru, Nemci su morali sve preostale predati saveznicima
Meseršmit Bf 109
Rogožarski IK-3
Supermarin Spitfajer u letu

Period do dolaska nacista na vlast u Nemačkoj je karakterističan sa zaobilaznim razvojem vazduhoplovstva edukacijom kadra i u uslovima embarga nakon poraza u prošlom ratu. Intenzivno i masovno su se bavili jedriličarstvom i sportskom avijacijom, kroz šta su stvarali kadar aerodinamičara, konstruktora strukture i vrhunskih pilota. To je bio ozbiljan bazni kapacitet za kasniji razvoj masovne borbene avijacije. Do 1930. godine proizveli su dvokrilce sa maksimalnom brzinom do 360 km/h, zatim do 1936. jednokrilce sa maksimalnom brzinom do 500 km/h i fiksnim stajnim trapom. Od tada su kasnije razvijali i proizvodili jednokrilce, čistih linija, sa uvlačećim stajnim trapom, koji su lako uvedeni u ratne operacije Drugog svetskog rata[b][5] Ostale svetske sile nisu imale politička ograničenja za razvoj borbene avijacije, ali jesu bili ograničeni malim budžetima, planiranim za tu delatnost. Bili su konzervativni u izboru pri nabavci svojih lovačkih aviona. Uglavnom su opremani dvokrilcima, koji su ostali popularni među pilotima zbog njihove agilnosti. Na taj način su zaostajali za savremenim trendovima razvoja lovačkog aviona. Projekti, kao što su Gloster gladijator, Fiat CR.42 i Polikarpov I-15 su bili uobičajeni i krajem tridesetih godina dvadesetog veka, a mnogi su ostali i dalje u operativnoj upotrebi, sve do 1942. godine. Saveznički lovci su zatečeni Drugim svetskim ratom, u koncepciji dvokrilaca presvučeni platnenom oblogom.

Naoružanje na lovcu počelo je da se ugrađuje u strukturu krila, izvan polja elise, iako je većina projekata zadržalo dva mitraljeza sa uređajima za sinhronizaciju vatre, direktno ispred pilota, gde se postiže najveća preciznost gađanja i gde je najkruća struktura. Gađanje sa ovog tradicionalnog položaja, takođe je lakše, oružje dejstvuje direktno napred u smeru leta aviona, sve do granice dometa oružja. Za efikasno dejstvo vatrenog oružja iz krila potrebno je izvršiti složeno podešavanje na zemaljskom grudobranu (nasip od zemlje sa metom), tako da pucaju pod uglom, putanje njihovih metaka se presecaju u željenoj tački, udaljenoj ispred lovca. Do kalibra od 7,62 mm su mitraljezi, a iznad toga su topovi. Lovci nisu koristili teško oružje, to se smatralo kontraproduktivno, pošto mu značajno povećava masu i gabarite. Rotacioni klipni motor je bio popularan tokom Prvog svetskog rata, brzo je nestao iz upotrebe, njegov razvoj je pokazao limitirane mogućnosti u postizanju veće snage. Uglavnom su zamenjeni stacionarnim radijalnim motorom, iako je bio veliki napredak i linijskih. Motorima je povećana snaga tokom njihovog burnog perioda razvoja, dostignuto je oko 130 kW u 1918. godini, na avionu Foker D.VII. Motor aviona Kurtis P-36 je posedovao snagu do 670 kW, u 1938. godini. Nastala je konkurencija između elegantnih linijskih motora (manje čeone površine) i pouzdanijih radijalnih. Na mornaričkim avionima su više korišćeni radijalni motori, a na kopnenim češće linijski. Radijalni motor je manje ranjiv, pošto nema rashladni sistem, ali mu je povećan čeoni aerodinamički otpor. Linijski motori često imaju veći odnos snage i mase, ali su radijalni otporniji na oštećenja u borbi.

Neka vazduhoplovstva su eksperimentisala sa „teškim lovcima”. To su bili veći avioni, obično dvomotorni, uglavnom nastali modifikacijama lakih i srednjih bombardera. Oni su nosili više goriva u unutrašnjim rezervoarima (samim tim, bio im je i veći dolet). Nosili su teže naoružanje nego jednomotorni lovci. U borbi, su se ovi „teški lovci” pokazali tromi, u odnosu na agilnije jednomotorne.

Osnovni faktor za inovacije lovca, sve do perioda brzog ponovnog naoružavanja pred početak Drugog svetskog rata, nisu bili vojni budžet, već takmičenje u prestižu u civilnoj avijaciji. Avioni projektovani za ovu prestiž unosili su inovacije poput pojednostavljenja rešenja i snažnije motore, što je kasnije našlo primenu u razvoju lovačkih aviona Drugog svetskog rata. Čak je bio uveden sistem nagrađivanja za inovacije u oblasti aerodinamike, pogona, strukture, naprednih materijala itd.

Na samom kraju međuratnog perioda u Evropi se vodio Španski građanski rat. To je bila samo mogućnost nemačkog, italijanskog i sovjetskog ratnog vazduhoplovstva da ispitaju svoju najnovije lovačke avione i da stečena saznanja i iskustva ugrade u njihovu dogradnju Sve strane su poslale razne tipove aviona da podrže svoju stranu u sukobu. Bitka aviona lovaca u vazdušnom prostoru Španije, vodila se između Meseršmita Bf 109 i sovjetskog Polikarpova I-16. Nemački projekat je imao znatno više prostora za razvoj, međutim i naučene lekcije dovele su kasnije do veoma značajnih poboljšanja varijanti u Drugom svetskom ratu. Sovjeti nisu uspeli da održe korak u trci i uprkos novijim tipovima koji su uvođeni u operativnu upotrebu, Polikarpovi I-16 su obarani od poboljšanih Bf 109 u Drugom svetskom ratu, dok su sovjetski superiorni lovci uvedeni u operativnu upotrebu 1942. godine.[11] Sa svoje strane , Italijani su razvili nekoliko jednokrilaca, kao što je Fijat G.50, ali u malom broju i bili su prisiljeni da nastave sa upotrebom dvokrilca Fijata CR.42.[12][13][14]

Jugoslovenski lovački avion jednosedi niskokrilac Rogožarski IK-3, projektovao je i razvio tim inženjera Ljubomira Ilića, Koste Sivčeva i Slobodana Zrnića 1936. godine. Njegov prvi prototip je izrađen 1938. godine, a serijska proizvodnja je otpočela 1940. u fabrici aviona Rogožarski A. D.. Raspolagalo se sa samo šest primeraka ovog tipa aviona i oni su učestvovali u Aprilskom ratu, pokazali su se kao ravnopravni protivnici u sukobu sa nemačkim Meseršmitima. Nažalost, samo šest primeraka nije moglo dati nikakvu prednost.[15]

Od ranih tridesetih godina dvadesetog veka Japanci su bili u ratu, protiv obe zaraćene strane u Kini i protiv Sovjetskog Saveza, koristili su ratno iskustvo za unapređenje vazduhoplovstva, kako za obuku ljudstva tako i u razvoju aviona, zamenili su dvokrilca sa modernijim konzolnih jednokrilcima i stvarali su kadar izuzetnih pilota za učešće u ratu na Pacifiku.

Na zahtev Nevila Čemberlena, pred sam rat sa Nemačkom, cela Britanska avio-industrija se modernizovala, što je omogućilo prelazak sa dvokrilaca lovačkih aviona, sa platnenom oplatom, na metalne konzolne jednokrilce.

Završio se period usavršavanja koncepcije dvokrilca. Nastupila je era jednokrilaca, počelo je uvođenje u operativnu upotrebu aviona Hoker hariken i Supermarin Spitfajer, ali su i neki lovci dvokrilci, iz nekadašnje prve linije, korišćeni u početnom delu Drugog svetskog rata.

Španski građanski rat je bio svojevrstan poligon za ažuriranje borbenih taktika borbe u vazdušnom prostoru. Jedna od taktičkih novina je proizašla iz toga iskustvo da četiri lovca lete u formaciji četiri prsta (vidi sliku ispod), predloženu od nemačkog pilota Verner Moldersa. Svaka eskadrila lovaca je podeljena u nekoliko grupa od po četiri aviona. Formacija od četiri aviona ima dve podgrupe („pare”), sa vođom i pratiocem. Jedan vođe „pare” je ujedno i vođa cele formacije. Ova fleksibilna formacija obezbeđuje pilotima da budu u toku aktuelne situacije, a dve „pare” mogu se prema situaciji razdvojiti u svakom trenutku borbe. Četiri prsta je postala široko prihvaćena i korišćena taktička formacija lovaca, tokom Prvog svetskog rata.[5][16][17]

Taktička formacija lovačkih aviona.

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Meseršmit Bf 109G-2

Drugi svetski rat promovisao je borbu lovačkih aviona u vazdušnom prostoru kao nikada do tada, a i u većem obimu nego bilo kojem drugom sukobu sve do danas. Nemački feldmaršal Ervin Romel shvatio je efekat i značaj snage vazduhoplovstva:

Tokom rata, lovci obavljaju zadatke iz domena svoje osnovne namene, u uspostavljanju prevlasti u vazdušnom prostoru, kroz direktnu borbu sa protivničkim lovcima i kroz presretanje i uništavanje bombardera, a i često obavljaju zadatke taktičke podrške iz vazdušnog prostora i izviđanje.

Projekat lovca varira široko među tom grupacijom borbenih aviona. Japanci i Italijani favorizuju lako naoružane i oklopljene ali veoma pokretne konstrukcije, kao što su japanski Nakadžima Ki-27, Nakadžima Ki-43 i Micubiši A6M i italijanski Fijat G.50 i Maki C.200. Nasuprot tome, projektanti u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Sovjetskom Savezu, i SAD smatraju da sa povećanjem brzine lovca raste normalno ubrzanje pa nepodnošljivo opterećenje pilota u toku manevrisanja za vreme vođenja međusobne borbe u vazdušnom prostoru, pa su svoje lovce umesto za ekstremni manevar optimizirali za maksimalnu brzinu i veliku vatrenu moć. U praksi, laki lovac, koji je veoma pokretan avion, poseduju prednost u direktnoj borbi lovca sa lovcem, što se može prevazići varijacijom taktičke doktrine, a projektni pristup Italijana i Japanaca je manjkav, pošto su njihovi lovci loši za presretanje protivničkog aviona.

Jak-1

Blickrig je vojna doktrina koju je primenio nemački Vermaht tokom Drugog svetskog rata. Ova doktrina se zasnivala na obezbeđenju potpune prevlasti u vazdušnom prostoru, što je Luftvafe realizovao svojim lovcima pre svih Meseršmitom Bf 109, koji je bio brojčano i borbeno superioran u odnosu na sve tipove lovaca, tadašnjih protivničkih zemalja u Evropi. To je bilo u početku pri napadu na Poljsku, na Francusku i pri delu Operacije Barbarosa, bili su veoma uspešni zahvaljujući iznenadnim prodorima, nespremnosti protivnika i njegovoj nesposobnosti da blagovremeno reaguje u odnosu na ovu superiornu nemačku vojnu doktrinu i moć, posebno u oblasti vazduhoplovstva. Tokom Bitke za Britaniju situacija je već bila drugojačija. Sam Britanski geografski položaj je obezbeđivao više vremena za otkrivanje lovačkih aviona Luftvafe, a i britanski lovci su bili približno ravnopravni u borbi. Osim toga Britanska upotreba radara, duž britanske istočne obale. Radari su bili u nizu raspoređeni na tornjevima, visine oko 300 m, kao deo sistema za rano upozorenje od napada nemačkih aviona, prvenstveno lovačkih, kao prednje zaštite u vazdušnom prostoru.[18]

F-47D, eksponat u muzeju.

Na Istočnom frontu, sovjetski snage lovačke avijacije su preopterećeno pretrpele gubitke, bili su inferiorni u toku početne faze operacije Barbarosa. To je bio rezultat taktičkog iznenađenja na početku operacije, postojao je veliki vakuum rukovođenja u Crvenoj armiji posle velikih političkih čistki, kao i opšteg zaostajanja sovjetskog razvoja i proizvodnje u oblasti vazduhoplovnih tehnologija, u to vreme. Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo je imalo u naoružanju zastarele dvokrilce I-15 i I-16. Moderniji Sovjetski projekti, uključujući MiG-3, LaGG-3 i Jak-1, još uvek nisu bili u dovoljnom broju u operativnim jedinicama. Međutim i ta rešenja su dalje bila inferiorna u odnosu na Meseršmita Bf 109. Kao rezultat toga, tokom prvih meseci ove kampanje, uništen je veliki broj sovjetskih aviona na zemlji i u neravnopravnoj borbi u vazdušnom prostoru. Međutim, operativna dubina Sovjetskog Saveza i surova klima nisu bili pogodni za realizaciju prevlasti u vazdušnog prostora nad tim ogromnim prostranstvom sa vrhunskim lovačkim avionima Luftvafe, ali ipak ograničenog i nedovoljnog taktičkog radijusa. Prebaziranje lovačke avijacije nije bilo jednostavno i nije moglo potpuno pratiti napredovanje kopnene vojske.

P-51 mustang

Prevlast u vazdušnom prostoru iznad Moskve potpuno je sačuvana raspoloživim lovačkim avionima, zemaljskim protivavionskim sredstvima i postavljanjem fizičkih prepreka od razvučenih mreža, pomoću balona (aerostata). Taj početak nemoći, bio je i početak kraja Adolfa Hitlera i Trećeg rajha.

U kasnijim fazama na Istočnom frontu, sovjetska obuka i rukovođenje znatno poboljšani, a takođe i njihovu odbrambena tehnologija. Uvedeni su superiorniji lovci Jak-3 i Lavočkin La-7, koji imao performanse uporedive sa nemačkim Meseršmitom Bf 109 i Foke-Vulfom Fw-190. Takođe, britanski, a kasnije i američki lovci su stigli u pomoć na Istočni front.

Savezničko bombardovanje nemačkih centara razvoja i proizvodnje lovački aviona, sve im je više slabio potencijal da održanje prevlasti vazdušnog prostora i iznad teritorije Nemačke, a kamoli šire. To su postepeno preuzimali saveznički lovci Jak-3, Jak-9, P-47 tanderbolt, P-51 mustang, Spitfajer i drugi.

U junu 1944. godine, saveznici su imali skoro potpunu prevlast u vazdušnom prostoru iznad teritorije Zapadnom fronta. To je otvorilo put za pojačane strateškog bombardovanja nemačkih gradova i industrije i za taktičko bombardovanje ciljeva na frontu. Snage Luftvafe u velikoj meri su uklonjene iz vazdušnog prostora, saveznički lovci su više korišćeni za podršku kopnenih snaga, vazduh-tlo.

Saveznički lovci, po sticanju prevlasti u vazdušnom prostoru iznad evropskog ratišta, odigrali su ključnu ulogu u slomu Trećeg rajha, komandant nemačkog Luftvafe sumirao je stanje kada je rekao:[19]

Japanski lovac Nakadžima Ki-43

Borba za prevlast u vazdušnom prostoru nad Pacifikom počela je Japanskim napadom Pearl Harbora. Japanci operativno raspolagali mornaričkim avionima, pre svih, Micubiši A6M, a kopneni su bili Nakadžima Ki-27 i Nakadžima Ki-43, u početku su imali veliki borbeni uspeh, jer ovi lovci su uglavnom imali veći dolet, pokretljivost, brzinu i brzinu penjanja, u odnosu na savezničke protivnike. Pored toga, japanski piloti su dobili odličnu obuku i mnogi su bili borbeni veterani iz rata Japana i Kine. Oni su brzo stekli prevlast u vazdušnom prostoru, nad saveznicima, koji su u ovoj fazi rata prilično neorganizovano delovali, nedovoljno su bili obučeni i slabo opremljeni, što je doprinelo dominaciji japanskih vazduhoplovnih snaga na Filipinima, Maleziji i Singapuru i Burmi.

P-38 lajtning

U SAD je bila prisutna vazduhoplovna doktrina, po kojoj su imali prednost veliki, autonomno štićeni avioni bombarderi velike nosivosti i velikih radijusa dejstva, zvani leteće tvrđave. Pri tome je ignorisana i zanemarena borba za prevlast u vazdušnom prostoru, odnosno važnost lovačke avijacije. Posledica takvog pogrešnog prilaza je bila da je Amerika zaostajala u razvoju i proizvodnji lovačkih aviona, što su pri ulasku u rat skupo platili, velikim gubicima.

To je stanje bilo sve do 1943. godine, tada su počeli saveznici da stiču prevlast u vazdušnom prostoru nad Pacifikom. Nekoliko faktora je doprinelo ovoj promeni. Prvo, pristizala je nova generacija savezničkih lovaca kao što su Graman F6F helket i P-38 lajtning, a kasnije F4U korser, P-47 tanderbolt i P-51 mustang, počeli su da pristižu u većem broju primeraka. Ovi lovci su nadmašili japanske, u svim elementima važnim za borbu, izuzev u pokretljivosti. Ostali problemi sa japanskim avionima su rasli, kako je rat odmicao, kao što je nedostatak oklopa i lako naoružanje, što nije odgovaralo za presretače bombardera i za napad ciljeva na Zemlji i moru. Ono što je najvažnije, program i obim obuke u Japanu nije uspevao da nadoknadi gubitke pilota i da obezbedi dovoljno dobro obučenost novih. Nasuprot tome, saveznici su poboljšali kvantitet i kvalitet pilota koji su završavali kompletne programe obuke.[5][19][20][21]

Tehnološke inovacije[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Aerodinamika i Mahov broj
Gloster meteor

Tehnologija lovačkih aviona tokom Drugog svetskog rata, brzo je napredovala. Klipnim motorima lovačkih aviona je stalno povećavana snaga. Na početku Drugog svetskog rata njihova snaga je bila između 750 kW i 1.000 kW, dok je do kraja rata narasla na oko 1.500 kW. Primer je Spitfajer, jedan od retkih lovaca sa kontinualnom proizvodnjom tokom celog rata, bio je u 1939. godine, sa motorom Merlin II od 770 kW, dok je varijanta (Grifon 61) proizvedena u 1945. imala 1.517 kW. Ipak, ovi lovci nisu mogli značajnije povećati maksimalnu brzinu zbog aerodinamičkih problema pri ulasku u domen stišljivog strujanja i pojave lokalnih udarnih talasa, praćenih naglim porastom otpora i specifičnim problemima stabilnosti i upravljivosti. Prvo su se vrhovi njihovih elisa primakli lokalnom brzinom brzini zvuka. Postalo je potpuno jasno da pogon aviona sa klipnim motorom i elisom se približio granici doprinosa u daljem razvoju borbenih aviona, a prvenstveno nemaju budućnost za pogon lovaca. Počeo je ozbiljan rad u Nemačkoj i u savezničkim državama na razvoju raketnog i turbomlaznog pogona. Meseršmit Me 262 i Gloster meteor su prvi avioni sa Turbomlaznim motorom uvedeni u operativnu upotrebu 1944. godine, na suprotnim stranama, iako je bilo kasno, da značajnije to utiče na ishod rata, koji je bio u svojoj završnoj fazi.[22][23][24]

Usavršene su tehnologije gradnje strukture, prešlo se na sistem „monokok”, dobila se veća krutost sa manjom masom. Značajno su poboljšane letne karakteristike i uz usavršeno naoružanje poboljšana je borbena efikasnost.

Meseršmit Me 163 komet, avion sa raketnim motorom.

Sve to su pratila nova rešenja komandi leta, uveden je auto pilot i hidro pokretači. Takođe, počela je i ozbiljna primena radara.[25][26][27][28]

Lovac sa raketnim pogonom[uredi | uredi izvor]

Prvi lovački avion sa raketnim motorom bio je Lipiš ente, koji je uspešno poleteo u martu 1928. godine.[29] Jedini avion sa pogonom čisto raketnog motora, ikada masovno proizveden, jeste Meseršmit Me 163 komet, 1944. godine. To je bio jedan od nekoliko nemačkih projekata iz Drugog svetskog rata za ciljem razvijanja aviona sa pogonom raketnim motorom.[30] Kasnija varijanta Me 262, takođe je opremljena raketnim motorom, dok su raniji tipovi opremljeni raketnim busterima, ali nije bilo ni njihove veće proizvodnje.[31]

SSSR je, neposredno po završetku Drugog svetskog rata, takođe eksperimentisao sa raketnim pogonom. Radili su na razvoju lovačkog aviona I-270, a proizvedena su samo dva primerka, u firmi Mikojan.

Posle više eksperimentalnih programa, u tehnički razvijenim zemljama, konačno je zaključeno da ovaj pogon, u svim varijantama, nema perspektivu kod lovačkih aviona. U nekim usamljenim slučajevima kod nekih lovaca jedino su se koristili raketni busteri, pri poletanju, pa posle poletanja odbacivani.

Lovac sa mlaznim motorom[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Generacije mlaznih aviona
Meseršmit Me 262
MiG-15

Do sada, u procesu usavršavanja lovačkih aviona pogonjenih mlaznim motorom, prepoznato je šest generacija.[v][32][33]

Mlazni podzvučni lovac prve generacije[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Mlazni lovac prve generacije

Prva generacija mlaznih lovaca čiji su projekti počeli da se razvijaju još krajem Drugog svetskog rata, a nastavljeni su u ranom posleratnom periodu. Razlikovali su se veoma malo od svojih prethodnika sa klipno elisnim pogonom po izgledu i konstrukciji. Top je i dalje ostao glavno oružje. Cilj je bio da se postigne odlučujuća prednost u maksimalnoj brzini, nad protivnikom. To je bilo jedino moguće zamenom sistema pogona, pošto su kod prethodnog sve mogućnosti, u tome smeru, bile iscrpljene.

Prvi serijski avioni pogonjeni mlaznim motorom su ujedno i prvi predstavnici prve generacije mlaznih lovaca Meseršmit Me 262 i Gloster meteor.[32][33][34]

Uprkos svojim prednostima, prvi tipovi lovačkih aviona bili su daleko od savršenog. Operativni vek turbine bio je vrlo kratak, promena snage je bila spora a konačni dobitak u performansama aviona mali, u odnosu na poslednje generacije lovaca sa klipnim motorom. Zbog toga mnogi lovci, sa klipnim motorom, zadržani su u operativnoj upotrebi sve do sredine pedesetih godina dvadesetog veka. Inovacije, uključujući izbacivo sedište, aerodinamičke kočnice i celoobrtni horizontalni rep razvijeni i osvojeni su u ovom periodu.

Amerikanci su posle rata počeli operativno da koriste lovca pogonjen mlaznim motorom, P-80 šuting star.[g] Britanci su projektovali nekoliko novih aviona, uključujući i prepoznatljivi sa dvostrukim trupom Hevilend vampir, koji je bio u operativnoj upotrebi vazduhoplovstava u više zemalja.

Sovjeti su razvili i uveli u operativnu upotrebu svoj MiG-15. Posebno je poznat po ulozi koju je imao tokom Korejskog rata, u kome se suprotstavio avionima prve generacije američkog i britanskog porekla, a sa pokazanim borbenim karakteristikama je poljuljao mišljenja Zapada, o sopstvenoj tehnološkoj superiornosti nad Sovjetskim Savezom. Čak i u odnosu na kasnijeg F-86 sejbra.[32][33][34][35][36]

F-4 fantom II
MiG-21

Mlazni lovac druge generacije[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Mlazni lovac druge generacije

Razvoj druge generacije lovaca, oblikovan je tehnološkim dostignućima, naučenim lekcijama iz borbi u vazdušnom prostoru u toku Korejskog rata i na osnovu fokusiranja na opasnosti od Nuklearnog rata. Postignut je značajan tehnološki napredak u aerodinamici, pogonu, materijalima i principima izrade strukture, novo naoružanje i avionska oprema, a posebno je značajna prisutnost radara. Uz primenu uređaja sa dopunskim sagorevanjem na turbomlaznim motorima, ovi avioni postižu brzine iznad dvostrukih brzina zvuka (M > 2). Posebno ih odlikuje što pored topa poseduju i rakete sa IC samonavođenjem.

Ovoj generaciji lovačkih aviona pripada veliki broj tipova iz zemalja koje imaju vlastiti razvoj i proizvodnju. Proizvedeni su u impozantnom broju primeraka, učestvovali su u mnogim lokalnim i regionalnim sukobima, od Vijetnamskog rata, kriza u Zalivu, građanskog rata u SFRJ i dr. Dugo su u operativnoj upotrebi, a postoje još u nekim ratnim vazduhoplovstvima. Najpoznatniji i najznačajniji su F-4 fantom i MiG-21, koji se najduže koriste i bili su borbeno suprotstavljeni u svim krizama. Da bi im se produžio „život” pretrpeli su i dosta modifikacija, u toku svoga dugog veka. Amerikanci su u početnim varijantama Fantoma precenili ulogu IC, pa su izbacili top i kada su uvideli da je to pogubno u bliskoj borbi sa lovcem MiG-21, retroaktivno su ga vratili.[37][38][39]

Mlazni lovac treće generacije[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Mlazni lovac treće generacije
MiG-23

[[DatotekaSu-27 low pass.jpg|Suhoj Su-27|desno|mini|250p]] [[DatotekaEurofighter Typhoon 02.jpg|Jurofajter tajfun|desno|mini|250p]] Mlazni lovac treće generacije pripada klasi lovačkih aviona, razvijenih između ranih šezdesetih do sedamdesetih godina dvadesetog veka, a prvenstveno se odlikuju spregom radara i rakete vazduh-vazduh srednjeg dometa, izvan vizuelnog kontakta. Vođenje rakete je sa poluaktivnim radarskim sistemom. Cilj je „osvetljen“ radarom, a raketa prati reflektovani radarski snop od cilja, sve dok se glava rakete ne „zabravi” za cilj. Nedostatak im je što cilj moraju osvetljavati radarskim snopom, sve dok za njega ne „zabravi” radarska glava rakete. Za to vreme može biti lovac kritično izložen oružju protivnika. Mnogi su lovci iz druge generacije modifikacijama unapređeni u treću. Klasičan primer je F-4 fantom. Ovim avionima su potrebne bolje manevarske karakteristike za izbegavanje raketa sa poluaktivnim navođenjem. Tražena su aerodinamička rešenja za realizaciju respektivnih performansi, posebno u manevru, u oprečnim uslovima velikog raspona brzina leta. Jedno od čestih rešenja je bilo sa krilima promenljivog ugla strele. Prvi sovjetski lovački avion ove generacije je MiG-23, upravo je te aerodinamičke šeme.

Prestiž kod lovačkih aviona treće generacije je lansiranje rakete sa što veće distance, što znači radar i raketa što većeg dometa. Zadržan je top i IC rakete, za blisku borbu, koja nastaje ako protivnici prežive na distanci. Pored navedenog oružja vazduh-vazduh, ovi avioni nose i sredstva vazduh-tlo i s njima vrlo efikasno pružaju podršku kopnenim i pomorskim snagama.

Avioni iz te generacije imaju značajnu borbenu istoriju u lokalnim ratovima.[37][40][41]

Mlazni lovac četvrte generacije[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Mlazni lovac četvrte generacije

Mlazni lovac četvrte generacije predstavlja koncept projekta borbenog aviona iz sedamdesetih godina 20. veka, koji je najmasovniji u operativnoj upotrebi ratnih vazduhoplovstava sveta, u periodu od 1980. do 2015. godine.

Rakete vazduh-vazduh dugog dometa su usavršene u segmentu preciznosti vođenja, operativne jednostavnosti i pouzdanosti lansiranja i navođenja. Uveden je autonomni sistem „lansiraj pa zaboravi”. U međuvremenu, rastući troškovi vojnog aviona u celini, dokazali su opravdanost višenamenskog koncepta primene, što je paralelno sa njihovim ukupnim napretkom, obeležilo karakteristike četvrte generacije.

Koncept četvrte generacije lovačkih aviona zasniva se na pretpostavci da su superiorne performanse leta, a posebno u domenu agilnosti, što je zbog sticanja prednosti u borbi u napadu i za preživljavanje. Za optimizaciju tih karakteristika, u toku razvoja, korišćeni su razvojni i borbeni simulatori leta, u laboratorijama.[42] Tokom perioda razvoja 4. generacije, poboljšana je upravljivost i manevar aviona „opuštanjem“ statičke stabilnosti, što je omogućeno uvođenjem digitalnih električnih komandi leta (engl. fly-by-wire), zahvaljujući napretku računara i tehnika sofisticirane integracije sistema.[43]

Primenjen je radar sa elektronskim skeniranjem (AESA), digitalna magistrala podataka i infracrveni taragač i obeleživač (engl. infra-red search and track) (IRST).[44]

Zbog dramatičnog unapređenja sposobnosti sa ovim nadogradnjama lovačkih aviona i novih projekata poslednje decenije 20. veka, ostvaren je veliki njihov napredak. Pojedini savremeniji avioni ove generacije, izdvajaju se od ostalih, pa su ih pojedine zemlje klasifikovale kao 4+ ili 4,5. generaciju. Uglavnom su to vlastite promocije, kroz neprecizan sistem određivanja generacija. Lovci 4. generacije uključuju napredna oružja i neke od tehnologija smanjene uočljivosti, ali ne na štetu performansi, pogotovo ne odličnog manevra.

Tipični predstavnici lovačkih aviona 4. generacije su: Jurofajter tajfun, Rafal (avion), MiG-29M, MiG-35 i Suhoj Su-27.[45][46][47][48]

F-22 raptor
Suhoj PAK FA
Čendu J-20

Mlazni lovac pete generacije[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Mlazni lovac pete generacije

Mlazni lovac pete generacije je savremeni lovački avion, zasnovan na naprednim tehnologijama u prvim decenijama dvadeset prvog veka. Ova grupacija lovačkih aviona, kao i ostale, određena je po klasifikaciji tehnički razvijenih zemalja. Kriterijum za preciznu definiciju karakteristika pete generacije mlaznih lovaca, češće su kontroverzni. Poneko ih definiše prošireno, za njih je ispunjen zahtevani uslov slabe uočljivosti („stelt“, engl. Stealth) čak i onda kada nosi spolja naoružanje. U principu, treba da ispune uslove značajno smanjene uočljivosti, posebno radarom, zbog čega je obavezno „skriveno“ oružje u konturi zmaja aviona.

Ti avioni imaju precizno autonomno vođeno oružje, visoke performanse leta, napredne funkcije, visoku integraciju opreme i računarskih sistema i sposobnost umrežavanja sa drugim učesnicima i segmentima „pozornice bojišta“, u cilju postizanja prednosti u situacionoj svesti. Trenutno je samo jedan takav avion 5. generacije u operativnoj upotrebi u svetu. To je američki F-22 raptor, a još uvek su u razvoju američki F-35 lajtning II, ruski Suhoj PAK FA i kineski Čendu J-20. Za razliku od lovaca 4. generacije, kod ovih naprednijih je prvi prioritet što manja uočljivost. U tome cilju se najčešće žrtvuje i kanard konfiguracija i njena prednost u manevru. Žrtvovana je na većini lovaca 5. generacije zbog toga što kanardi značajno povećavaju površinu radarskog preseka, iz prednje polusfere. Jedino su Kinezi napravili neki kompromis i zadržali su konfiguraciju sa kanardima.

Poznato je da vođene rakete vazduh-vazduh postižu maksimalnu brzinu oko tri puta veću od brzine zvuka (Mahov broj je oko 3), a da je optimalno da imaju početne uslove za lansiranje oko Mahovog broja blizu 1,4. To znači da je optimalno da lovac (lanser rakete) poseduje brzinu pri lansiranju oko Mahovog broja blizu 1,4. Lovci, nižih generacija, krstare na baznom potisku motora u podzvučnoj oblasti brzina. Da bi postigli uslove za lansiranje rakete na protivnika, pilot uključuje dopunsko sagorevanje i ubrzava avion do približno navedenih optimalnih uslova, za lansiranje rakete na protivnika. To zahteva duže vreme trajanja, dok lovac koji može krstariti, bez uključivanja dopunskog sagorevanja, na većoj brzini od brzine zvuka za oko 1,4 puta, može odmah optimalno lansirati svoju raketu na protivnika, bez gubljenja vremena na ubrzavanje. Ti lovci 5. generacije to rade, nazivaju se „superkrstaši” i u tome segmentu imaju prednost, u odnosu na protivnika.

Mlazni lovac šeste generacije[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Mlazni lovac šeste generacije

Mlazni lovac šeste generacije je budućnost projekta lovačkog aviona. Prvi avioni šeste generacije, očekuju se da uđu u operativnu upotrebu u periodu od 2025. do 2030. godine. Neki američki analitičari pretpostavljaju da je njihov poslednji lovac F-35 lajtning II, koji se razvija kao pilotiran.

Ruski vojni stručnjaci još uvek nisu u potpunosti sagledali koncept lovca šeste generacije, odnosno to još ne objavljuju.

Globalno rečeno, u toku je potraga za definiciju kriterijuma za narednu, šestu generaciju borbenih aviona. Mnogi smatraju da će to biti lovački avion bez pilota. Drugi, da će to ipak biti pilotirani lovački avion, sa hipersoničnim brzinama. Smatra se da je najverovatnija budućnost u hipersoničnom lovcu, koji će moći alternativno biti pilotiran i nepilotiran. Logično je da se trenutno postojeći rezultati čuvaju kao vojne, državne i privredne tajne.[49][50][51]

Lokid Martin SR-72 je bespilotni, hipersoničan avion namenjen za obaveštajne zadatke, nadzor i izviđanje, a predlaže ga Lokid Martin da nasledi SR-71 blekbird. Po činjenicama da je bespilotni, neuočljiv i da leti u domenu hipersoničnih brzina, može se smatrati da je uvod u 6. generaciju lovačkih aviona. Lokid Martin smatra da je njihov predlog aviona 6. generacije, baziran na izuzetno velikoj brzini, efikasniji da prodre u branjeni vazdušni prostor protivnika od aviona 5. generacije, koji se prvenstveno oslanja na neuočljivost, a i Lokid Martin SR-72 je efikasniji od primene bespilotnih letelica.[52]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Prevlast u vazdušnom prostoru znači ostvarivanje stanja, u određenom vremenu i u određenoj zoni, koje sopstvenim kopnenim, pomorskim i vazduhoplovnim snagama obezbeđuje mogućnost da uspešno izvršavaju postavljene borbene zadatke, a da se pri tome ne suočavaju sa organizovanim i jačim otporom protivnika, iz vazdušnog prostora.[2]
  2. ^ Nemci su zvanično poštovali zabranu pobednika u Prvom svetskom ratu, ali su to faktički izigrali, intenzivno i posredno su gradili svoju superiornost u vojnim tehnologijama i u obučenosti ljudstva. Primer je vazduhoplovstvo, gde je masovnost u jedriličarstvu stvarala odlične aerodinamičare, konstruktore i razvoj naprednih materijala. Piloti jedriličari su vrhunske obučenosti, koji vrlo lako i brzo prelaze na motorne letelice, pa i borbene namene.[5]
  3. ^ Terminologija i kriterijumi ove podele su nezvanični i dosta kontroverzni, ali se ipak koriste pošto i takvi upućuju na razlike u redosledu razvoja lovačkih aviona.[32][33]
  4. ^ Od 1948. godine Amerikanci obeležavaju lovačke avione umesto „P” sa „F” (primer, umesto P-80 je F-80).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Non-Standard DOD Aircraft Designations” (na jeziku: (jezik: engleski)). designation-systems. Pristupljeno 11. 8. 2016. „Non-Standard DOD Aircraft Designations” 
  2. ^ a b Kartaničev & 1979., str. 43-47.
  3. ^ „Mitchell's Theory” (na jeziku: (jezik: engleski)). Encyclopædia Britannica. Arhivirano iz originala 20. 01. 2012. g. Pristupljeno 11. 8. 2016. „Mitchell's Theory” 
  4. ^ a b „Sravnenie istrebiteleй Vtoroй mirovoй voйnы” (na jeziku: (jezik: ruski)). airpages. Pristupljeno 11. 8. 2016. „Sravnenie istrebiteleй Vtoroй mirovoй voйnы” 
  5. ^ a b v g d Vojna enciklopedija & 1973., str. 43-47.
  6. ^ Janić Č., Petrović O., , Vek avijacije u Srbiji 1910-2010: 225 značajnih letilica , Beograd, Aerokomunikacije. 2010. ISBN 978-86-913973-0-2.
  7. ^ Vojna enciklopedija 1973, str. 43-47.
  8. ^ Lee 1968
  9. ^ Lawson & Lawson 2000, str. 183
  10. ^ Buckley 2002, str. 43.
  11. ^ „Messerschmitt Me 109” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal/Archive. 1939. Pristupljeno 14. 8. 2016. „Messerschmitt Me 109” 
  12. ^ Šavrov & 2002.
  13. ^ Chant 1977, str. 28-31.
  14. ^ Colonnello Armando François (23. 12. 1905). „Biplane fighter aces Italy” (na jeziku: (jezik: italijanski)). surfcity.kund.dalnet. Pristupljeno 18. 8. 2016. „Biplane fighter aces Italy” 
  15. ^ Petar Bosnić:Operacija Šiler, rat špijuna za IK-3: Časopis Aeromagazin br. 12. pp. 32–34, novembar 1999.
  16. ^ Lt Gen (FAF ret) Heikki Nikunen. „Finnish Air Force in World War II, Heikki Nikunen” (na jeziku: (jezik: engleski)). century-of-flight. Arhivirano iz originala 07. 08. 2016. g. Pristupljeno 19. 8. 2016. „Finnish Air Force in World War II, Heikki Nikunen” 
  17. ^ „Finger-four” (na jeziku: (jezik: engleski)). military. Pristupljeno 19. 8. 2016. „Finger-four” 
  18. ^ Goebel, Greg (12. 01. 2015). „Longwave Radar At War / Early American Radar Efforts” (na jeziku: (jezik: engleski)). vectorsite. Arhivirano iz originala 17. 2. 2013. g. Pristupljeno 23. 8. 2016. „Longwave Radar At War / Early American Radar Efforts” 
  19. ^ a b Sherman, Stephen E. (June, 1999). „Aces of the Eighth Air Force in World War Two” (na jeziku: (jezik: engleski)). acepilots. Pristupljeno 27. 8. 2016. „Aces of the Eighth Air Force in World War Two”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  20. ^ Eden, str. 370
  21. ^ Ireland & Grove, str. 182
  22. ^ „XP-72 / END OF THE ROAD” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 29. 8. 2016. „XP-72 / END OF THE ROAD” 
  23. ^ „Meseršmit Me 262” (na jeziku: (jezik: engleski)). stormbirds. Pristupljeno 29. 8. 2016. „Meseršmit Me 262” 
  24. ^ „THE GLOSTER METEOR” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. oktobar 25TH. 1945. Pristupljeno 29. 8. 2016. „THE GLOSTER METEOR”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  25. ^ „Hydromechanical Flight Control System” (na jeziku: (jezik: engleski)). tesionline. Pristupljeno 29. 8. 2016. „Hydromechanical Flight Control System” 
  26. ^ CHELTENHAM (1986). „Dowty wins vectoredthrust contract” (pdf) (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 29. 8. 2016. „Dowty wins vectoredthrust contract” 
  27. ^ Scheck, William. „the development of the autopilot” (na jeziku: (jezik: engleski)). century-of-flight.freeola. Pristupljeno 29. 8. 2016. „the development of the autopilot” 
  28. ^ „The History of Radar” (na jeziku: (jezik: engleski)). h2g2. 14. 7. 2003. Pristupljeno 29. 8. 2016. „The History of Radar” 
  29. ^ Darling, David. „Lippisch Ente” (na jeziku: (jezik: engleski)). daviddarling. Pristupljeno 29. 8. 2016. „Lippisch Ente” 
  30. ^ „The Messerschmitt Me-163 Komet” (na jeziku: (jezik: engleski)). plane-crazy. Arhivirano iz originala 20. 7. 2016. g. Pristupljeno 29. 8. 2016. „The Messerschmitt Me-163 Komet” 
  31. ^ Munson 1983, str. 159.
  32. ^ a b v g Yoon, Joe (27. 6. 2004). „Fighter Generations” (na jeziku: (jezik: engleski)). aerospaceweb. Pristupljeno 31. 8. 2016. „Fighter Generations” 
  33. ^ a b v g Hallion, Richard P. (1990). „Air Force Fighter Acquisition since 1945” (na jeziku: (jezik: engleski)). airpower.au.af. Arhivirano iz originala 11. 12. 2016. g. Pristupljeno 31. 8. 2016. „Air Force Fighter Acquisition since 1945” 
  34. ^ a b „Fighter Aircraft Generations: A Reference...” (na jeziku: (jezik: engleski)). abovetopsecret. 4. 3. 2005. Pristupljeno 31. 8. 2016. „Fighter Aircraft Generations: A Reference...” 
  35. ^ Noland, David. „Fighter Planes: MiG-15” (na jeziku: (jezik: engleski)). infoplease. Pristupljeno 1. 9. 2016. „Fighter Planes: MiG-15” 
  36. ^ Goebel, Greg (1. 6. 15). „WAR IN KOREA: MIG ALLEY” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 1. 9. 2016. „WAR IN KOREA: MIG ALLEY”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  37. ^ a b Goebel, Greg (1. 1. 2016). „The McDonnell F-4 Phantom” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 1. 9. 2016. „The McDonnell F-4 Phantom” 
  38. ^ Goebel, Greg (1. 4. 2014). „The Mikoyan MiG-21” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 1. 9. 2016. „The Mikoyan MiG-21” 
  39. ^ „Mig-21 protiv F-4 Phantom” (na jeziku: (jezik: ruski)). rufor. Pristupljeno 1. 9. 2016. „Mig-21 protiv F-4 Phantom” 
  40. ^ „MiG-23” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Pristupljeno 1. 9. 2016. „MiG-23” 
  41. ^ „Third Generation Fighters (circa 1960 to 1970)” (na jeziku: (jezik: engleski)). aerospaceweb. Pristupljeno 1. 9. 2016. „Third Generation Fighters (circa 1960 to 1970)” 
  42. ^ Bava, Renzo; Hoare, Graham T.; Gabriel Garcia-Mesuro; Hans-Christoph Oelker. „Recent Experiences on Aerodynamic Parameter Identification for EUROFIGHTER at Alenia, British Aerospace, CASA and Daimler-Benz Aerospace” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). Arhivirano iz originala (PDF) 3. 3. 2012. g. Pristupljeno 4. 5. 2012. „Identifikacija aerodinamičkih parametara tajfuna” 
  43. ^ Cowin, Hugh (10. 8. 1972). „Fairey fly-by-wire” (na jeziku: (jezik: engleski)). FLIGHT Internationala. Pristupljeno 4. 5. 2012. „Električne komande leta” 
  44. ^ „Speisungssysteme” (na jeziku: (jezik: engleski)). Radartutorial.eu. Pristupljeno 15. 10. 2012. „Speisungssysteme” 
  45. ^ goebe, greg (1. 12. 2015). „The Eurofighter Typhoon” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 2. 9. 2016. „The Eurofighter Typhoon” 
  46. ^ Goebel, Greg (1. 2. 2016). „The Dassault Rafale” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 2. 9. 2016. „The Dassault Rafale” 
  47. ^ „MiG-29M(MiG-33)” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Pristupljeno 2. 9. 2016. „MiG-29M(MiG-33)” 
  48. ^ „Su-27” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. 2004. Pristupljeno 2. 9. 2016. „Su-27” 
  49. ^ „KAKIM BUDET ISTREBITELЬ ŠESTOGO POKOLENIЯ?” (na jeziku: (jezik: ruski)). Voennый Paritet. 28. 10. 2011. Pristupljeno 6. 9. 2016. „KAKIM BUDET ISTREBITELЬ ŠESTOGO POKOLENIЯ?” 
  50. ^ „Next Generation Tactical Aircraft (Next Gen TACAIR) Materiel and Technology Concepts Search” (na jeziku: (jezik: engleski)). fbo. 3. 11. 2010. Pristupljeno 6. 9. 2016. „Next Generation Tactical Aircraft (Next Gen TACAIR) Materiel and Technology Concepts Search” 
  51. ^ Tirpak, Yasmin Tadjdeh (mart 2016). „Military Eyes Sixth-Generation Fighter” (na jeziku: (jezik: engleski)). AF Magazine. Pristupljeno 6. 9. 2016. „Military Eyes Sixth-Generation Fighter” [mrtva veza]
  52. ^ Helen Chachaty et Romain Guillot (4. 11. 2013). „Lockheed Martin dévoile le SR-72” (na jeziku: (jezik: engleski)). journal-aviation. Pristupljeno 6. 9. 2016. „Lockheed Martin dévoile le SR-72” 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Lovački avion na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ловачки_авион&oldid=27555697”