Los Anđeles

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Los Anđeles
engl. Los Angeles
LA Skyline Mountains2.jpg
Los Anđeles
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Sjedinjene Američke Države
Savezna država Kalifornija
OkrugLos Anđeles
Osnovan4. septembar 1781.[1]
Status grada4. april 1850.
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 2016.4.030.904 [2][3][4]
 — gustina3.123,28 st./km2
Aglomeracija (2008.)15.250.000
Geografske karakteristike
Koordinate34°03′08″ SGŠ; 118°14′34″ ZGD / 34.052222° SGŠ; 118.242778° ZGD / 34.052222; -118.242778Koordinate: 34°03′08″ SGŠ; 118°14′34″ ZGD / 34.052222° SGŠ; 118.242778° ZGD / 34.052222; -118.242778
Vremenska zonaUTC-8, leti UTC-7
Ndm. visina93[5] m
Površina1.290,6 km2
Los Anđeles na mapi SAD
Los Anđeles
Los Anđeles
Ostali podaci
GradonačelnikErik Garseti
Pozivni broj213, 310/424, 323, 661, 747/818
ZIP kod90001–90068, 90070–90084, 90086–90089, 90091, 90093–90097, 90099, 90101–90103, 90174, 90185, 90189, 91040–91043, 91303–91308, 91342–91349, 91352–91353, 91356–91357, 91364–91367, 91401–91499, 91601–91609
FIPS kod06-44000
Veb-sajt
http://www.lacity.org/index.htm

Los Anđeles (Listeni/lɒs ˈænəlɨs/[6], engl. Los Angeles, šp. Los Ángeles, LA) grad je i luka u američkoj saveznoj državi Kalifornija. Smješten je uz obalu Tihog okeana. Po popisu stanovništva iz 2010. u njemu je živelo 3.792.621 stanovnika,[7] [8] što ga čini najvećim gradom u Kaliforniji i nakon Njujorka drugim najnaseljenijim gradom u SAD. Osnovali su ga Meksikanci 1781. Do 1846. bio u sastavu Meksika. Puno originalno ime grada na španskom glasi: Pueblo de Nuestra Señora la Reina de Los Ángeles del Río de Porciuncula (Grad naše Bogorodice kraljice Anđela sa reke Porsiunkula).

Los Anđeles je i sedište okruga Los Anđeles, koji je 2005. imao populaciju od 10.226.506, što ga čini najnaseljenijim okrugom u SAD, a celo metropolitansko područje grada iste je godine imalo 17.545.623 stanovnika, čime je jedno od najvećih metropolitanskih područja na svetu.[9] Univerzitetski je centar, a u gradu se nalazi i veliki filmski studio (Holivud), i muzej filma. Takođe je i turističko središte. Razvijene su naftna, hemijska, avionska, filmska, aluminijumska, drvna i prehrambena industrija.

Los Anđeles je poznat kao jedan od najvažnijih svetskih ekonomskih, kulturalnih i zabavnih centara. U gradu se nalaze brojni univerziteti, naučne institucije, pozorišta i muzeji. Los Anđeles je središte filmske i televizijske industrije koja je smeštena u njegovom predgrađu, Holivudu, a uz to je i važno središte muzičke scene, kao i industrije aviona i svemirskih letelica. Grad je, osim toga, dvaput bio i domaćin Olimpijskih igara koje su se u njemu održavale 1932. i 1984. godine.

Istorija[uredi]

Ulica Flower Street u središtu Los Anđelesa

Los Anđeles je osnovao španski guverner Kalifornije Felipe de Neve kao naselje na području Tongva Indijanaca 4. septembra 1781. godine zajedno s 44 doseljenika kao „Grad naše gospe kraljice anđela“ (šp. El Pueblo de Nuestra Señora la Reina de los Angeles del Río de Porciúncula). U to vreme ovo područje je uglavnom služilo za bavljenje stočarstvom.[10][11]

Godine 1835. Los Anđeles je postao grad, a istovremeno i glavni grad najsevernije meksičke regije Alta Kalifornija. Do sledeće godine broj stanovnika je porastao na 2.228, ali se od tada na neko vreme ponovno smanjio. Do sredine 19. veka, Los Anđeles je bio meksičko naselje koje se uglavnom sastojalo od američkih doseljenika, siromašnih kineskih radnika i malog broja dobrostojećih meksičkih zemljoposednika. Tokom Američko-meksičkog rata između 1846. i 1848., američki vojnici su okupirali Alta Kaliforniju i Los Anđeles te ih pripojili SAD.

Dana 4. aprila 1850. naselje je u okviru osnivanja savezne države Kalifornije dobilo pravo da postane grad, a tada je imalo samo 1.610 stanovnika. Veliki rast grada počeo je nakon što je 1876. spojen na železničku prugu Union Pacifik Rejlroud, a zatim i gradnjom železničke pruge prema Santa Feu 1885. godine, te vađenjem uglja i nafte početkom devedesetih godina 19. veka. Grad je tada bio i sinonim za dobro zdravlje, čistu okolinu, veliku osunčanost i plantaže limuna.

Veliku broj migranata činili su doseljenici iz saveznih država Srednjega zapada poput Ajove i Indijane, koji su kao nova politička vladarska klasa nadmašili meksičku elitu. Nekadašnje velike farme zamenjene su parcelama i broj stanovništva je rastao te je grad 1900. već imao 100.000 stanovnika, a u sledećih deset godina broj stanovnika se utrostručio. Između 1899. i 1914. izgrađena je velika luka, a budući da zalihe vode više nisu bile dovoljne, 1913. godine je u severnom delu grada izgrađen akvedukt.

Nakon osnivanja brojnih okolnih naselja, gradsko područje Los Anđelesa obuhvatilo je i okolne gradove kao što su Vilmington, San Pedro, Holivud, Savtele, Hjud Park, Igl Rok, Venis, Vots, Barns siti i Tudžunga. Santa Monika, Beverli Hils i San Fernando, koji se smatraju ekonomskim i kulturnim delovima Los Anđelesa, uspeli su da u administrativnom smislu do danas da održe samostalnost.

Godine 1932. u Los Anđelesu su po prvi put održane Olimpijske igre, a brzonapredujuća filmska industrija mamila je brojne novopridošlice u grad. Ipak pravi bum se dogodio posle Drugog svetskog rata kada su se u gradu smestili pogoni za proizvodnju aviona i svemirskih letelica.

Godine 1960. izgrađen je prvi visoki oblakoder u kojem su se nalazile kancelarije. U avgustu 1965. došlo je do velikih nereda u kojima su poginule 34 osobe. Godine 1984. u gradu su po drugi put održane Olimpijske igre.

U aprilu 1992. došlo do velikih nemira koji su predstavljali jednu od najvećih pobuna u istoriji SAD, a izazvani su nakon što su oslobođena četiri policajca bele boje kože, koji su zlostavljali crnca Rodnija Kinga, a u tim neredima poginulo je 58 ljudi. Krajem novembra i početkom oktobra 1993. u gradskom području su izbili veliki požari i uništili jedan deo grada dok je u januaru 1994. godine grad pogodio potres jačine 6,7 prema Rihterovoj skali, pri čemu je poginulo 57 ljudi, a oštećeno je ili uništeno nekoliko hiljada zgrada i brojne ulice.

Sa završetkom Hladnog rata teško je pogođena jedna od važnih privrednih grana grada, industrija aviona i svemirskih letelica. Nezaposlenost, rastući kriminal i rasistički ispadi samo su neki od problema s kojima se danas bori Los Anđeles.

Geografija[uredi]

Basen Los Anđelesa.

Los Anđeles je veoma veliki grad, a obodi grada su vrlo udaljeni od centra i idu od plaža do planina. Grad je nepravilnog oblika i zauzima povšrinu od oko 1.302 km², od toga 1.214 km² kopna i 88 km² vodene površine. Grad se prostire dužinom od 71 km i širenom od 47 km. Obim grada je 550 km.[12]

Los Anđele je i ravan i brdovit. Santa Monika se protežu kroz grad, deleći ga u dolina dolinu San Fernando na severu i basen Los Anđelesa na jugu. Najviša tačka grada je Maunt Lukens sa visinom od 1.547 m[13] koji se nalazi u severoistočnom delu doline San Fernando. Istočni kraj planine Santa Monika se proteže od centra Los Anđelesa do Tihog okeana. Drugi brdoviti krajevi Los Anđelesa su oblast Maunt Vašington severno od centra, istočni delovi kao što su Bojl Hajts, Krenšo oko Boldvin Hilsa i okrug San Pedro.

Reka Los Anđeles protiže kroz grad dužinom od 77 km. Reka je uglavnom sezonskog tipa i ona je glavni glavni odvodni kanal u gradu. Reku je ispravio i dno betonirao Inžinjerijski korpus Armije SAD da bi funkcionisala kao kanal za kontrolu poplava.[14] Reka izvire u okrugu Kanoga Park, teče na istok od doline San Fernando duž severne ivice planine Santa Monika i skreće na jug kroz centar grada i uliva se u Tihi okean u luci Long Biča. Manja reka Balona Krik se uliva u zaliv Santa Monika u Plaji del Rej.

Los Anđeles se pomera oko 6,3 mm na istok svake godine.[15]

Topografija[uredi]

Los Anđeles je nepravilnog oblika, i pokriva ukupnu površinu od 1291 km, koja obuhvata 1214 km² kopna, i 88 km² vodene površine. Grad se prostire 71 km po dužini, i 47 km po širini. Obim grada je 550 km. To je jedini veliki grad u Sjedinjenim Državama prepolovljen planinskim vencem.[16][17]

Los Anđeles je ujedno i ravan i brdovit. Najviša tačka grada nalazi se na nadmorskoj visini od 1547 m, i to je Mount Lukens, koji se nalazi severoistočno od doline San Fernando. Brdovoti delovi Los Anđelesa uključuju planine Santa Monica, koje se protežu od centra grada (Downtown)pa do obale Pacifika, zatim planina Washington severno od centra grada, a takođe i istočne delove kao što su brda Baldwin i okrug San Pedra.

Reka Los Anđeles, koja je ujedno i najveća reka, osnovni je drenažni kanal. Reka počinje u okrugu parka Canoga i teče istočno od doline San Fernando, duž severne ivice planina Santa Monica, zatim na jug kroz centar grada, dalje kroz obližnji Vernon, do ušća na obali Pacifika.[14]

Klima[uredi]

Los Anđeles ima Subtropsku-Mediteransku klimu (Kepenova klasifikacija klimata Csb na obali, Csa ostrvu), i prima tek dovoljnu godišnju količinu padavina da se izbjegne bilo Kepenovu BSh ili BSk (polupustinjsku klima) klasifikaciju. Los Anđeles ima obilje sunčanih data tokom cele godine, sa samo 35 dana godišnje sa merljivom precipitacijom.[18]

Temperature na obalskom slivu premašuju 32 °C tokom desetak dana godišnje, od jednog dana mesečno u aprilu, maju, junu i novembru, do tri dana mesečno u julu, avgustu, oktobru i pet dana u septembru.[18] Temperature u San Fernando i San Gabriel dolinama su znatno više. Temperature znatno variraju tokom dana; na ostrvskim oblastima razlika između prosečne dnevne niske i prosečne dnevne visoke temperature je preko 16 °C.[19] Prosečna godišnja temperatura mora je 17 °C, od 14 °C u januaru do 20 °C u avgustu.[20] Grad ima više od 3.000 sunčanih sati godišnje, od prosečno 7 sunčanih sati u decembru, do prosečno 12 u julu.[21]

Klima[uredi]

Stanovništvo[uredi]

Holivud znak

Prema popisu stanovništva iz 2010. u gradu je živelo 3.792.621 stanovnika, što je 97.801 (2,6%) stanovnika više nego 2000. godine.

Grupa 2000. 2010.
Belci 1.099.188 (29,7%) 1.086.908 (28,7%)
Afroamerikanci 415.195 (11,2%) 365.118 (9,6%)
Azijati 369.254 (10,0%) 426.959 (11,3%)
Hispanoamerikanci 1.719.073 (46,5%) 1.838.822 (48,5%)
Ukupno 3.694.820 3.792.621

Privreda[uredi]

Saobraćaj[uredi]

Panorame[uredi]

Panorama Los Anđelesa
Panorama od planina do okeana u Los Anđelesu

Partnerski gradovi[uredi]

Stejpls centar

Reference[uredi]

  1. ^ Barrows 1899, str. 151ff
  2. ^ „Annual Estimates of the Resident Population for Incorporated Places of 50,000 or More, Ranked by July 1, 2013 Population: April 1, 2010 to July 1, 2013 - United States -- Places of 50,000+ Population”. United States Census Bureau. Pristupljeno 29. 8. 2014. 
  3. ^ „Urban Areas”. United States Census Bureau. Arhivirano iz originala na datum 16. 5. 2012. Pristupljeno 29. 8. 2014. 
  4. ^ „Annual Estimates of the Resident Population: April 1, 2010 to July 1, 2013 - United States -- Combined Statistical Area; and for Puerto Rico”. Census Bureau. Census Bureau. Pristupljeno 29. 8. 2014. 
  5. ^ „Elevations and Distances”. US Geological Survey. 29. 4. 2005. Pristupljeno 10. 2. 2015. 
  6. ^ Also Listeni/lɒs ˈænəlz/, or /lɒs ˈæŋɡəlɨs/. The pronunciation /lɒs ˈænəlz/ is commonest outside the US, while /lɒs ˈænəlɨs/ and /lɒs ˈæŋɡəlɨs/ are commonest inside the US. The name is from šp. Los Ángeles španski izgovor: [los ˈaŋxeles], meaning The Angels.
  7. ^ „California Trend Report 2: State and Complete Places”. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2012. Приступљено 11. 9. 2012. 
  8. ^ „U.S. Census Bureau Releases Data on Population Distribution and Change in the U.S. Based on Analysis of 2010 Census Results”. United States Census Bureau. 24. 3. 2010. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2011. Приступљено 28. 9. 2011. 
  9. ^ „Annual Estimates of the Population of Metropolitan and Micropolitan Statistical Areas”. United States Census Bureau. 1. 7. 2012. Приступљено 7. 1. 2015. 
  10. ^ Bright, William (1998). Fifteen Hundred California Place Names. University of California Press. стр. 86. ISBN 9780520212718. LCCN 97043147. »Founded on the site of a Gabrielino Indian village called Yang-na, or more accurately iyáangẚ, 'poison-oak place.'« 
  11. ^ Sullivan, Ron (7. 12. 2002). „Roots of native names”. San Francisco Chronicle. Приступљено 7. 1. 2015. »Los Angeles itself was built over a Gabrielino village called Yangna or iyaanga', 'poison oak place.'« 
  12. ^ Abu-Lughod 1999, стр. 66
  13. ^ „Mount Lukens – Sierra Club – Hundred Peak Section”. Sierra Club Angeles Chapter. Приступљено 3. 10. 2011. 
  14. 14,0 14,1 Gumprecht 2001, стр. 173
  15. ^ „Frey crafts a new view of modern-day Los Angeles”. Today.com. Приступљено 27. 11. 2013. 
  16. ^ „Elevations of the 50 Largest Cities (by population, 1980 Census)”. United States Geological Survey. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2011. Приступљено 3. 11. 2011. 
  17. ^ „Mount Lukens Guide”. Sierra Club Angeles Chapter. Приступљено 3. 10. 2011. 
  18. 18,0 18,1 „Historical Weather for Los Angeles, California, United States of America”. Weatherbase.com. Приступљено 15. 12. 2011. 
  19. 19,0 19,1 „Climatography of the United States No. 20 (1971–2000)” (PDF). National Oceanic and Atmospheric Administration. 2004. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2. 9. 2013. Приступљено 5. 10. 2011. 
  20. ^ „Pacific Ocean Temperatures on California Coast”. beachcalifornia.com. Приступљено 5. 10. 2011. 
  21. ^ „Los Angeles Climate Guide”. weather2travel.com. Приступљено 5. 10. 2011. 
  22. 22,0 22,1 „NowData – NOAA Online Weather Data”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 7. 6. 2013. 
  23. ^ „Station Name: CA LOS ANGELES DWTN USC CAMPUS”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 9. 5. 2014. 
  24. ^ „LOS ANGELES/WBO CA Climate Normals”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 20. 10. 2013. 
  25. ^ „Station Name: CA LOS ANGELES INTL AP”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 9. 5. 2014. 
  26. ^ „WMO Climate Normals for LOS ANGELES/INTL, CA 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 17. 4. 2014. 

Литература[uredi]

  • Barrows, H.D. (1899). „Felepe de Neve”. Historical Society of Southern California Quarterly. 4. стр. 151ff. Приступљено 28. 12. 2011. 
  • Gumprecht, Blake (2001). 7aIoC The Los Angeles River: Its Life, Death, and Possible Rebirth Проверите вредност параметра |url= (помоћ). JHU Press. стр. 173. ISBN 978-0-8018-6642-5. Приступљено 3. 10. 2011. 
  • McWilliams, Carey (2009). Southern California: An Island on the Land (9th изд.). Peregrine Smith. ISBN 978-0-87905-007-8. 
  • White, Richard (1991). It's Your Misfortune and None of My Own: A New History of the American West. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-2567-1. 
  • Rieff, David (1992). Los Angeles: Capital of the Third World. Touchstone. ISBN 978-0-671-79210-7. 
  • Theroux, Peter (1994). Translating LA: A Tour of the Rainbow City. Norton. ISBN 978-0-393-31394-9. 
  • Glover, Paul (1995). Los Angeles: A History of the Future. Greenplanners. ISBN 978-0-9622911-0-4. 
  • Pitt, Leonard; Pitt, Dale (2000). Los Angeles A to Z: An Encyclopedia of the City and County. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-20530-7. 
  • Kevin Starr and David Ulin (2009). Heimann, Jim, ур. Los Angeles: Portrait of a City. Taschen America. ISBN 978-3-8365-0291-7. 
  • Banham, Reyner (2009). Los Angeles: The Architecture of Four Ecologies (2nd изд.). Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-26015-3. 
  • Davis, Mike (2006). City of Quartz: Excavating the Future in Los Angeles. Verso. ISBN 978-1-84467-568-5. 
  • Fogelson, Robert M. (1993). The Fragmented Metropolis: Los Angeles 1850–1930. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-08230-4. 
  • Klein, Norman M. (1997). The History of Forgetting: Los Angeles and the Erasure of Memory. Verso. ISBN 978-1-84467-242-4. 
  • Kaplan, Sam Hall (2000). L.A. Lost & Found: An Architectural History of Los Angeles. Hennessey and Ingalls. ISBN 978-0-940512-23-8. 
  • Wim de Wit and Christopher James Alexander (2013). Overdrive: L.A. Constructs the Future, 1940–1990. Getty Publications. ISBN 978-1-60606-128-2. 
  • Acuña, Rodolfo (1996). Anything but Mexican: Chicanos in contemporary Los Angeles. Verso. ISBN 978-1-85984-031-3. Приступљено 30. 9. 2011. 
  • George, Lynell (1992). No Crystal Stair: African Americans in the City of Angels. Verso. ISBN 978-0-86091-389-4. 
  • Sides, Josh (2006). L.A. City Limits: African American Los Angeles from the Great Depression to the Present. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-24830-4. 
  • Pagán, Eduardo Obregón (2006). Murder at the Sleepy Lagoon: Zoot Suits, Race, and Riot in Wartime L.A. The University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-5494-5. 
  • Smith, R. J. (2007). The Great Black Way: L.A. in the 1940s and the Last African American Renaissance. PublicAffairs. ISBN 978-1-58648-521-4. 
  • Lillian Faderman and Stuart Timmons (2006). Gay L. A.: A History of Sexual Outlaws, Power Politics, And Lipstick Lesbians. Basic Books. ISBN 978-0-465-02288-5. 
  • Hurewitz, Daniel (2007). Bohemian Los Angeles: and the Making of Modern Politics. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-24925-7. 
  • Reisner, Marc (1986). Cadillac Desert: The American West and its Disappearing Water. Penguin Books. ISBN 978-0-14-017824-1. 
  • Chip Jacobs and William Kelly (2008). Smogtown: The Lung-Burning History of Pollution in Los Angeles. Outlook Hardcover. ISBN 978-1-58567-860-0. 
  • Ulin, David L., ур. (2002). Writing Los Angeles: A Literary Anthology. Library of America. ISBN 978-1-931082-27-3. 
  • Whiting, Cécile (2008). Pop L.A.: Art and the City in the 1960s. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-25634-7. 
  • Reyner Banham, Los Angeles: The Architecture of the Four Ecologies, University of California Press, 1971.
  • Torin Monahan, Los Angeles Studies: The Emergence of a Specialty Field, City & Society XIV (2): 155-184, 2002
  • Stefan Bratzel: Extreme der Mobilität. Entwicklung und Folgen der Verkehrspolitik in Los Angeles. Birkhäuser, Basel. 1995. ISBN 978-3-7643-5186-1.
  • Mike Davis: City of Quartz. Ausgrabungen der Zukunft in Los Angeles. Verlag Schwarze Risse, Berlin. 1994. ISBN 978-3-924737-23-8.
  • Mike Davis: Ökologie der Angst. Piper, München. 2004. ISBN 978-3-492-23819-9.
  • Lung Ho Nu: Ballungsgebiete von Metropolen der Industriestaaten im Vergleich: London, Paris, Los Angeles, Tokyo, Minsk.. 1992. ISBN 978-3-88091-580-0.
  • Roger Keil: Weltstadt. Stadt der Welt. Internationalisierung und lokale Politik in Los Angeles. Verlag Westfälisches Dampfboot, Münster. 2001. ISBN 978-3-924550-76-9.
  • Bernd-Peter Lange (ed), Hans-Peter Rodenberg (ed): Die neuen Metropolen. Los Angeles – London. Argument Verlag, Hamburg. 1994. ISBN 978-3-88619-713-2.
  • Kühne, O. (2012): Stadt – Landschaft – Hybridität. Ästhetische Bezüge im postmodernen Los Angeles mit seinen modernen Persistenzen. Wiesbaden.
  • Vincent Brook: Land of Smoke and Mirrors: A Cultural History of Los Angeles. Rutgers University Press. New Brunswick . 2013. ISBN 978-0-8135-5458-7.
  • Herbert Gold und Thomas Höpker (auch Fotos): Die Zukunft sucht ihre Stadt. In: Geo-Magazin. Hamburg 1978,9, S.32-58. (Informativer, Erlebnisbericht) ISSN 0342-8311

Spoljašnje veze[uredi]