Ludvig Mis van der Roe

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ludvig Mis van der Roe
Jubilaeumsbriefmarke.jpg
Poštanska marka sa likom arhitekte u čijoj pozadini se nalazi Nacionalna galerija u Berlinu
Datum rođenja(1886-03-27)27. mart 1886.
Mesto rođenjaAhen
Nemačko carstvo
Datum smrti17. avgust 1969.(1969-08-17) (83 god.)
Mesto smrtiČikago
SAD

Ludvig Mis van der Roe (nem. Ludwig Mies van der Rohe, *27. mart 1886. Ahen — †17. avgust 1969. Čikago) je bio nemački, a kasnije američki arhitekta.

Van der Roe se sa Valterom Gropijusom i Le Korbizjeom smatra začetnikom moderne arhitekture. On je bio u potrazi za arhitekturom koja će biti ogledalo života u dvadesetom veku. Van der Roeove građevine se odlikuju čistim formama i intenzivnom upotrebom stakla, čelika i betona. Njegov rad je doprineo pojavi zgrada sa staklenim fasadama internacionalnog stila. Govorio je da su njegove građevine „kost i koža“.

Život i arhitektura[uredi]

Nemački paviljon u Barseloni
"TD Centre towers frame" zgrada u Torontu

Prve osnove za svoj kasniji zanatlijski talenat i svoje zvanje stekao je od svoga oca koji je posedovao klesarsku radnju. U godinama 1897–1900. pohađao je crkvenu školu. Preselio se u Berlin 1905. godine gde se zaposlio kao arhitekta i dizajner nameštaja kod Bruna Paula. Prvu građevinu je projektovao kao 21-godišnji arhitekta 1907. godine. Bila je to drvena zgrada u stilu 18. veka na koju je uticala engleska arhitektura. Od 1908. godine sarađivao je sa Peterom Berensom. Posvetio se studijama arhitekture Fridriha Šinkela i Frenka Lojda Rajta. U godinama 1911–1912. radio je na projektu nemačke ambasade u Sankt Peterburgu i projektovao je porodičnu kuću supružnika Kronel u Hagu.

Sopstveni atelje je osnovao već 1912. godine. U svojim prvim radovima se trudio za radikalniji spoj arhitekture i tehnike. U saradnji sa Hansom Rihterom, Vernerom Grafom i El Lisickim izdavao je reviju G. („Gelstaltung“). Zalagao se za industrijalizaciju svih oblasti arhitekture.

Posle završetka Prvog svetskog rata godine 1918. uključio se u November-grupu gde je bio direktor izložbi u arhitekturi, a 1926. godine je izabran za predsednika udruženja umetnika i arhitekata u nemačkom „Werksbundu“. Godine 1921. je održan konkurs za Berlinski oblakoder. Za projekat L. M. van der Roa nije bilo interesovanja i tako je ovaj projekat postao faza estetske studije bez ikakve upotrebne vrednosti. Zgrada se karakterisala jednostavnošću, imala je staklenu fasadu i odredila je razvoj oblakodera 40-ih i 50-ih godina 20. veka.

Razveo se 1921. godine i promenio je ime kojem je dodao holandsko „van der“ i porodično prezime svoje majke Roe. Postaje direktor izložbe „Werkbund Exposition“ 1927. godine. Šesnaest svetskih arhitekata je prezentovalo 320 projekata modernih zgrada i arhitekte su koristile psihološka i sociološka znanja uz upotrebu savremenih materijala, uglavnom betona i stakla. Bile su to prve zgrade u kojim su upotrebljene kubičke forme i ravni krovovi.

Godine 1928. bila mu je, kao direktoru nemačke sekcije izložbe u Barseloni, poverena uloga projektanta nemačkog paviljona. Zgrada je služila kao centar za informacije i prenoćište. Zgrada je 1930. godine uništena i u periodu od 1983. do 1989. godine ponovo izgrađena kao uzor savremene arhitekture. Značajni su bili upotrebljeni materijali i otvorena dispozicija koja je spajala enterijer sa eksterijerom. Spoj je nastao iz potrebe ostvarenja kretanja posetilaca na izložbi. Ujedno je radio i projekat za supružnike Tugendhat u Brnu.

U ovo doba je projektovao i kuću za Emila Noldea i Herberta Gerika koji nisu bili tako poznati. U godinama 1930–1933. vodio je kao direktor poznatu umetničku školu Bauhaus za koju je napravio nekoliko projekata.

Godine 1938, s obzirom na političku situaciju u Nemačkoj, emigrirao je u SAD i još iste godine je postao upravnik odeljenja za arhitekturu na „Armour Institute“, kasnije „Institute of Technology“ u Čikagu za koji je predložio urbanističko rešenje i nekoliko zgrada.

Glavni znak njegovih radova u SAD je čelični skelet sa pravilnom osnovom koji je modularan. U modulu je sagradio i vikend kuću Edite Farnsvort, koju je shvatio kao otvoreni paviljon. Dalje građevine za koje je koristio skeletnu konstrukciju bile su zgrada Fakulteta „Crown Hall“ za IIT, za koju je iskoristio ideju velikog društvenog prostora ispod spuštene tavanice na ramovima, i stambene zgrade „Lake Shore Drive“ u Čikagu. Njegovo poslednje delo je Nova nacionalna galerija u Berlinu. Umro je 1969. godine u Čikagu.

Dizajn[uredi]

Barcelonska stolica, za svetsku izložbu u Barseloni za nemački paviljon 1929.god.

Bavio se i dizajnom i bio je poslednji direktor umetničke škole Bauhaus. Postao je poznat po svojim rečima „manje je više“. Njegova stolica iz Brna koju je predložio za porodicu Tugendhat izrađuje se i dan danas. Sličnu slavu je imala i njegova barselonska stolica.

Doprinos[uredi]

Doprinos njegovog rada počiva uglavnom u upotrebi jasne i čiste skeletne konstrukcije. Njegove građevine su postale privlačne kroz njegov pristup ka detaljima, funkcionalnu fleksibilnost, zbog upotrebljenih kvalitetnih materijala i rafinirane elegancije iz kojih je proistekao njegov moto „Manje je više“.[1]

Delo[uredi]

  • Stambene zgrade i koncept naselja „Weissenhof“, Štutgart, 1927.
  • Kuća H. Langea, Krefeld, 1928.
  • Nemački paviljon u Barseloni, 1928—1929. porušen 1930. i rekonstruisan u periodu između 1983. i 1989. godine
  • Vila Tugendhat, Brno, Češka republika, 1930.* Kuća Farnsvort, Ilinois, 1946. do 1950.
  • „Crown Hall“, Čikago, Ilinois, 1950. do 1956.
  • Stambene zgrade „Lake Shore Drive“, Čikago, Ilinois, 1948. do 1951.
  • „Seagram Building“, Njujork 1954. do 1958.
  • Nova nacionalna galerija, Berlin, 1962. do 1968.

Galerija[uredi]

  • Barselona, Nemački paviljon za svetsku izložbu 1929. (rekonstrukcija)

  • Kuća Ester (levo), Kuća Lange (desno), u Krefeldu

  • Zgrada IBM u Čikagu

  • Paviljon za svetsku izložbu, detalj 1

  • Paviljon za svetsku izložbu, detalj 2

  • Paviljon za svetsku izložbu, detalj 3

  • Paviljon za svetsku izložbu, detalj 4

  • Stambena zgrada u Štutgartu

  • pogled sa zadnje strane

  • unutrašnjost

  • "860-880 Lake Shore Drive", Čikago

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Savremena arhitektura, Udo Kulterman Novi Sad 1971.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лудвиг_Мис_ван_дер_Рое&oldid=21975339”