Luis Ef Pauel Junior

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Luis Ef Pauel
US Supreme Court Justice Lewis Powell - 1976 official portrait.jpg
Luis Ef Pauel
Biografija
Ime pri rođenju Luis Frenklin Pauel Junior
Datum rođenja (1907-09-17)17. septembar 1907.
Mesto rođenja Safolk
Sjedinjene Američke Države Virdžinija (SAD)
Datum smrti 25. avgust 1998.(1998-08-25) (90 god.)
Mesto smrti Ričmond
Virdžinija
Profesija sudija
Univerzitet Univerzitet Vašington i Li
Pravna škola Univerziteta Vašington i Li
Pravna škola Harvard
Politička partija Demokratska stranka
Mandat(i)
Pridruženi sudija Vrhovnog suda SAD
7. januar 1972.[1]. — 26. jun 1987.
Prethodnik Hjugo Blek
Naslednik Entoni Kenedi

Luis Frenklin Pauel Junior (engl. Lewis Franklin Powell, Jr., Safolk, Virdžinija, SAD, 17. septembar 1907Ričmond, Virdžinija, 25. avgust 1998) je bio američki pravnik koji je služio kao pridruženi sudija Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država. Imenovao ga je predsednik Ričard Nikson 1971, nakon smrti Huga Bleka.[2] Nikson je istog dana imenovao i Vilijama Renkvista za pridruženog sudiju. Pauel je poznat i kao autor Pauelovog memoranduma, u kojem se poziva korporativna Amerika da bude agresivnija u oblikovanju politike i prava u SAD.[3]

Tokom mandata u Sudu, Pauel je stekao reputaciju umerenog sudije, čiji je glas često bio odlučujući. Takođe je često bio inicijator kompromisa između suprotstavljenih pogleda. Naporno je radio kako bi se upoznao sa pitanjima i argumentima u slučajevima i kako bi imao jasne i dobro obrazložene stavove o njima.

Napisao je većinsko mišljenje u predmetu Prva nacionalna banka Bostona protiv Belotija, u kojem je sud ukinuo zakon Masačusetsa koji je ograničavao donacije korporacija referendumskim kampanjama koje nisu direktno povezane sa njihovim poslovanjem.

Pauel, koji je glasao protiv presude u predmetu Furman protiv Džordžije, kojom je ukinuta smrtna kazna, bio je jedan od ključnih sudija koji su stajali iza kompromisnog mišljenja Suda u predmetu Greg protiv Džordžije iz 1976, kada je ponovo uvedena smrtna kazna, ali uz određenu proceduralnu zaštitu.

Njegov glas je bio odlučujući i u predmetu Bauers protiv Hardvika, u kojem je sud potvrdio ustavnost zakona Džordžije koji je zabranjivao oralni i analni seks u privatnosti između osoba istog pola.[4] Godine 1990, nakon povlačenja iz Suda, izjavio je da „misli da je napravio grešku u predmetu Hardvik“, postavši tako jedan od nekoliko sudija koji su izrazili kajanje zbog svoga glasa u određenom predmetu.[5]

Povukao se 1987, a nasledio ga je Entoni Kenedi. Regan je imenovao Kenedija kada je Senat odbio njegovog prvog kandidata Roberta Borka, dok se drugi kandidat, Daglas Ginsberg, povukao pošto je priznao da je koristio marihuanu u prošlosti.

Izvori[uredi]

  1. „Members of the Supreme Court of the United States”. Supreme Court of the United States. 
  2. Woodward (1981). str. 188.
  3. Powell, Jr., Lewis F. „Attack of American Free Enterprise System”. Arhivirano iz originala na datum 16. 1. 2012. 
  4. Stephanie Mencimer, High Court Homophobia The Washington monthly
  5. Nat Hentoff, Infamous Sodomy Law Struck Down, Village Voice, 16. decembar 1998.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]