Luka Jevanđelista

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Luka (višeznačna odrednica).

Sveti apostol i jevanđelista Luka (grč. Λουκᾶς) bio je lekar i prijatelj apostola Pavla.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Sveti apostol i jevanđelista Luka (manastir Hilandar, Sveta Gora)

Smatra se da je bio Grk, rodom iz Antiohije. Predanje tvrdi da se bavio živopisom i da je prvi naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se Sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

Pratio je apostola Pavla na drugom i trećem misionarskom putovanju, od Filipa do Rima. Posle smrti apostola Pavla, nastavio je da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i drugim zemljama.

U starosti Sveti Luka je otputovao u Egipat radi propovedi Jevanđelja. Tamo on blagovesteći Hrista pretrpe mnoge muke i izvrši mnoge podvige. U gradu Aleksandriji on rukopoloži za episkopa Avilija na mesto Aniana, rukopoloženog Svetim jevanđelistom Markom. Vrativši se u Grčku, Sveti Luka ustroji Crkve naročito u Beotiji, rukopoloži sveštenike i đakone, isceli bolesne telom i dušom.

Prema predanju, apostol Luka je imao 84 godine kad su ga uhvatili idolopoklonici i ubili obesivši ga o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj.

Pogreben je u Tuvi, glavnom gradu Beotije, gde od njega bivahu mnoga čudesa. Tu su se ove svete čudotvorne mošti nalazile do druge polovine 4. veka, kada su prenesene u Carigrad, u vreme cara Konstancija.

U 4. veku naročito se proču mesto gde su počivale časne mošti Svetoga Luke, zbog isceljivanja koja su se zbivala od njih, posebno isceljivanje od bolesti očiju. Saznavši o tome car Konstancije posla upravitelja Egipta Artemija da mošti Svetoga Luke prenese u prestonicu, što i bi učinjeno veoma svečano.

Stari crkveni pisci svedoče, da je Sveti Luka, odazivajući se pobožnoj želji ondašnjih hrišćana, prvi živopisao ikonu Presvete Bogorodice sa Bogomladencem Gospodom Isusom na njenim rukama, i to ne jednu nego tri, i doneo ih na uvid Bogomateri. Razgledavši ih, ona je rekla: “Blagodat Rođenog od mene, i moja, neka budu sa ovim ikonama“. Prema predanju, jedna od tih ikona je Presveta Bogorodica Filermosa, koja se danas čuva na Cetinju, u Plavoj kapeli, u okviru izložbenog prostora Istorijskog muzeja Crne Gore.[1]

Sveti Luka je isto tako živopisao na daskama i ikone Svetih prvovrhovnih apostola Petra i Pavla. Tako je Sveti apostol i jevanđelista Luka postavio početak divnom i bogougodnom delu - živopisanju svetih ikona, u slavu Božiju, Bogomatere i svih Svetih.

Hrišćanska tradicija drži da je Luka napisao Sveto Jevanđelje po Luki - treće jevanđelje (po redosledu u Novom zavetu), i Dela apostolska. Vernici smatraju da je Sveto Jevanđelje po Luki napisao oko 60. godine. Moderni tumači Biblije ne veruju da je Luka autor jevađelja, za koje većina smatra je napisano najranije između 80. i 90. godine nove ere[2][3], koristeći Jevanđelje po Marku i Q dokument kao izvore.

Đurađ Branković je 1453. godine preneo mošti apostola Luke u Smederevo,[4][5] odakle su 1459. odnete u Bosnu, a potom 1463. u Dubrovnik, pa u Veneciju.[6] Mošti se danas nalaze u crkvi Svetog Nikole u Padovi, a delić moštiju je, 31. jula 2018. dobila crkva Svetog apostola i jevanđeliste Luke u Subjelu, opština Kosjerić, u vreme službovanja sveštenika Vladimira Vulete. Deo ovih moštiju u Subjel je prenet iz crkve Pokrova Presvete Bogorodice manastira Lešje, kod Paraćina.

Manastir Bošnjane mu je posvećen. Manastir Župa Nikšićka takođe.

Lukindan – praznik Svetog apostola i jevanđelista Luke[uredi | uredi izvor]

Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog apostola i jevanđelistu Luku 18. oktobra (po Julijanskom kalendaru), odnosno 31. oktobra po Gregorijanskom kalendaru.[7]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Rebeka Vest je pisala da su franjevci iz Jajca bežeći pred Turcima odselili u Veneciju s moštima Svetog Luke, koje im je poklonila kćer srpskog despota Đurđa Brankovića, koji ih je otkupio od Turaka za 30.000 dukata. Tamo su imali problem, jer su benediktinci iz Padove već imali mošti Svetog Luke. Papinska komisija priznala je mošti Svetog Luke iz Jajca autentičnima, ali nisu povukli priznanje autentičnosti mošti Svetog Luke iz Padove, što se sukobilo sa istinom. Sveti Luka iz Padove bio je bez glave, a Sveti Luka iz Jajca imao je celo telo.[8]

U crkvenom predanju postoji podatak da je Sveti Luka naslikao tri ikone Bogorodice sa malim Hristom. U raznim crkvama danas postoji bezbroj ikona Bogorodice sa malim Hristom, za koje se veruje da ih je naslikao Sveti Luka. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, neke od takvih ikona su, Pećka Krasnica,[9] Bogorodica Trojeručica na Hilandaru, Čajnička Krasnica i druge.[10]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Šćepanović, Zlatko (3. 7. 2014). „Presveta Bogorodica Filermosa ikona Malteških vitezova na Cetinju u Plavoj kapeli”. Bašta Balkana. Pristupljeno 29. 5. 2020. 
  2. ^ Brown 1997, str. 226.
  3. ^ Meier, John P., A Marginal Jew: Rethinking the Historical Jesus. Doubleday, 1991, v. 1, pp. 43
  4. ^ Spremić, Momčilo (2005). Prekinut uspon: srpske zemlje u poznom srednjem veku. Beograd: Zavod za udžbenika i nastavna sredstva. str. 449. 
  5. ^ "Politika", 29. avg. 1923, str. 7
  6. ^ Sveti Luka kad je muka - poslednji zaštitnik despotovine
  7. ^ „Danas Sveti Luka i Sveti Petar Cetinjski”. Radio-televizija Republike Srpske. 31. 10. 2011. Pristupljeno 31. 10. 2011. 
  8. ^ Vest, Rebeka (2017). Crno jagnje i sivi soko. Beograd: Vulkan. str. 318, 319. 
  9. ^ Svetigora, br. 226 - za jul, Ako zaboravim tebe, Kosovo, neka me zaboravi desnica moja, razgovor sa mati Fevronijom, igumanijom Pećke Patrijaršije. Cetinje: Svetigora. 2013. str. 36. 
  10. ^ Svetigora, br. 226 - za jul, Turniri šire naše prijateljstvo. Cetinje: Svetigora. 2013. str. 67. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Luka Jevanđelista na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лука_Јеванђелиста&oldid=26921390”