Lu Rid

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lu Rid
Rid 1977. godine
Lični podaci
Puno imeLuis Alan Rid
Datum rođenja(1942-03-02)2. mart 1942.
Mesto rođenjaBruklin, Njujork, SAD
Datum smrti27. oktobar 2013.(2013-10-27) (71 god.)
Mesto smrtiIst Hempton, SAD
Uzrok smrtitumor jetre
Zanimanjemuzičar, pevač i tekstopisac
Porodica
SupružniciLori Anderson (v. 2008)
Muzički rad
Aktivni period1958 - 2013
Žanrovi
Instrumentivokal, gitara, klavir

Luis Alan Rid (engl. Lewis Allan Reed; Bruklin, 2. mart 1942 — Ist Hempton, 27. oktobar 2013) bio je američki muzičar, pevač i tekstopisac. Bio je vodeći gitarista, pevač i glavni tekstopisac za rok grupu Velvet andergraund, a imao je i solo karijeru koja je trajala pet decenija. Grupa Velvet andergraund je ostvarila mali komercijalni uspeh tokom svog postojanja, ali danas se smatraju jednom od najuticajnijih grupa u istoriji andergraund i alternativne rok muzike.

Nakon što je napustio grupu 1970. godine, Rid je objavio dvadeset solo studijskih albuma. Njegov drugi album, Transformer (1972), napravio je Dejvid Boui i uredio Mik Ronson, a doneo mu je glavno priznanje. Nakon njega, manje komercijalan album Berlin, došao je na 7. mesto na UK Albums Chart. Rock n Roll Animal (lajv album objavljen 1974) se mnogo prodavao, a Sally Can't Dance (1974) pojavio se na 10. mestu na Billboard 200, ali se neko vreme Ridova dela nisu prodavala, što ga je vodilo dublje u zavisnost od droge i alkohola. Rid se oporavio početkom osamdesetih godina i povratio svoju viđenost albumom New Sensations (1984), a kritički i komercijalni vrhunac svoje karijere dostigao je 1989. godine albumom New York.

Rid je učestvovao u obnovi grupe Velvet andergraund devedesetih godina prošlog veka, te je napravio nekoliko novih albuma, uključujući album priznanja svom mentoru Endiju Vorholu. Doprineo je muzici kroz dve pozorišne interpretacije pisaca iz 19. veka, od kojih je jedan razvio u album. Treću ženu oženio je 2008. godine, a bila je to Lori Anderson. Snimio je album Lulu sa Metalikom. Umro je 2013. godine od bolesti jetre. Ridov prepoznatljiv bezizražajan glas, poetični tekstovi i eksperimentisanje sa gitarom bili su mu zaštitni znakovi tokom čitave njegove karijere.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost (1942—1964)[uredi | uredi izvor]

Luis Alan Rid je rođen 2. marta 1942. godine u Bet El bolnici u Bruklinu, a odrastao je u Friportu, na Long Ajlendu.[1] Njegova porodica bila je jevrejska;[2] njegov otac je promenio prezime iz Rabinovic u Rid.[3] Rid je rekao da, iako je bio Jevrej, njegov pravi bog bio je rokenrol.[4][5]

Rid je pohađao Atkinson osnovnu školu u Friportu, a završio je Friport srednju školu. Njegova sestra Meril, rođena kao Elizabeta Rid, rekla je da je, kao adolescent, Rid patio od paničnih napada, postao socijalno nespretan i "posedovao je fragilan temperament" ali se jako fokusirao na stvari koje je voleo, pre svega muziku.[6] Naučio je da svira gitaru uz pomoć radija, a razvio je interes u rokenrol i ritam i bluz, a tokom srednje škole svirao je u nekoliko grupa.[7]

Sa 16 godina počeo je da eksperimentie sa drogama.[6] Svoj prvi snimak napravio je kao član grupe Džejds. Njegova ljubav prema sviranju i želja da svira na svirkama, dovela ga je u sukob sa njegovim uznemirenim i nepopustljivim roditeljima.[6] Njegova sestra se prisetila da je tokom prve godine fakulteta doveden kući, nakon što je imao nervni slom, nakon čega je neko vreme ostao "depresivan, anksiozan i nesposoban da društveno odgovara" i da nju mu roditelji imali poteškoća boreći se s tim. Posetivši psihologa, Ridovi roditelji su naterani da se osećaju krivim kao neadekvatni roditelji i pristali su na elektrokonvulzivnu terapiju.[6] Rid je izgledao da krivi svog oca za lečenje kojem je bio podvgnut.[6] O ovom iskustvu pisao je u pesmi iz 1974. godine "Kill Your Sons".[8][9] Rid se kasnije prisetio iskustva kao traumatičnog i razloga koji je vodio do gubitka pamćenja. Verovao je da je lečen kako bi izgubio osećaje homoseksualnosti.[10] Nakon Ridove smrti, njegova sestra je negirala da je elektroknvulzivna terapija imala za cilj suzbijanje njegovih "homoseksualnih nagona", tvrdeći da njihovi roditelji nisu homofobični ali su im doktori rekli da je ova terapija bila neophodna za lečenje Ridovih mentalnih problema i problema sa ponašanjem.[6]

Nakon njegovog oporavka od bolesti i povezanog lečenja, Rid je nastavio svoje obrazovanje na Sirakuskom univerzitetu 1960. godine, studirajući novinarstvo, režiju filmova i kreativno pisanje.[6]

Pikvik i Velvet andergraund (1964—1970)[uredi | uredi izvor]

Rid se preselio u Njujork 1964. godine kako bi pisao pesme za Pikvik rekords. Iste godine napisao je i snimio singl "The Ostrich", parodiju na popularnu dens pesmu tog vremean, u kojoj su se nalazili stihovi kao što je "put your head on the floor and have somebody step on it" ("stavi glavu na pod i pusti nekog da stane na nju"). Njegovi šefovi su smatrali da ova pesma ima potencijal i napravili su grupu koja će mu pomoći da je promoviše. Ad hoc grupa, nazvana "the Primitives", sastojala se od velškog muzičara Džona Kejla, koji se skoro doselio u Njujork kako bi studirao muziku.

Rid i Kejl (koji je svirao violu, klavijaturu i bas gitaru) živeli su zajedno na Lover Ist Sajd, a pozvali su Ridovog poznanika sa fakulteta, gitaristu Sterlinga Morisona i Kejlovog komšiju bubnjara Angusa Makliza da se pridruže grupi, te su tako formirali Velvet andergraund. Kada se pojavila prilika da odsviraju svoj prvi svirku u Sumit srednjoj školi u Sumitu u Nju Džerziju, Makliz je napustio jer je verovao da je prihvatanje novca za umetnost "prodaja" i nije želeo da učestvuje u strukturisanoj svirci. Na mestu bubnjara zamenila ga je Mo Taker, koja je trebalo da ostane samo za taj jedan nastup, ali je uskoro postala punopravni član grupe sa svojim bubnjevima kao sastavni deo zvuka grupe, uprkos Kejlovim početnim prigovorima. Iako je imala mali komercijalni uspeh, grupa se smatra jednom od najuticajnijih u rok istoriji.[11][12][13] Rid je bio glavni pevač i pisac pesama za grupu.[14]

Grupu je ubrzo zapazio Endi Vorhol. Jedan od prvih Vorholovih doprinosa bio je da ih uključi u Exploding Plastic Inevitable. Vorholovi saradnici inspirisali su mnoge Ridove pesme kako je ulazio u uspešnu, dvoličnu umetničku scenu.[15][16] Rid je retko davao intervjue bez odavanja počasti Vorholu kao mentoru. Vorhol je nagovorio grupu da prihvati nemačkog nekadanjeg modela i pevačicu Niko u bend. Uprkos njegovom otporu u početku, Rid je napisao nekoliko pesama za nju koje je otpevala, a njih dvoje su nakratko bili u vezi.[17]

Smrt, nasleđe i počasti[uredi | uredi izvor]

Rid je patio od hepatitisa i šećerne bolesti nekoliko godina. Vežbao je tajđićuen poslednjih godina svog života.[18][19] Lečen je interferonom, ali je razvio tumor jetre.[19] Maja 2013. godine otišao je na transplantaciju jetre u Klivlend Kliniku.[20][21] Nakon toga, na svojoj internet stranici, napisao je da se oseća "veće i jače" nego ikad, ali je 27. oktobra 2013. godine preminuo od oboljenja jetre[22] u svojoj kući u Ist Hemptonu u Njujorku, u 71. godini života. Kremiran je, a pepeo je dat porodici.[23][24]

Njegova udovica Lori Anderson rekla je da je svoje poslednje dane proveo u miru, a opisala ga je kao "princa i borca".[19] Dejvid Birn,[25] Peti Smit,[26] Dejvid Boui, Morisi, Igi Pop, Kortni Lav, Leni Kravic, kao i mnogi drugi, odali su počast Ridu.[27][28][29] Nekadašnji članovi Velvet andergraund Mo Taker[30] i Džon Kejl dali su izjave povodom Ridove smrti,[31] a mnoge ugledne ličnosti koje su daleko izvan muzičke industrije odale su počast, kao što su kardinal Đanfranko Ravazi.[32]

Perl džem je posvetio svoju pesmu "Man of the Hour" Ridu na njihovom nastupu u Baltimoru, a zatim su otpevali "I'm Waiting for the Man".[33] Na dan njegove smrti, Kilersi su posvetili svoje izvođenje pesme "Pale Blue Eyes" Ridu na festivalu Life is Beautiful u Las Vegasu,[34] Maj morning džeket izveli su kaver verziju "Oh! Sweet Nuthin" u Kaliforniji,[35] dok su Arktik mankiz izveli "Walk on the Wild Side" u Liverpulu.[36]

Ridova imovina procenjena je na 30 miliona dolara, od čega se 20 miliona nakupilo nakon njegove smrti. Sve je ostavio svojoj ženi i sestri.[37]

Ridovo pristupanje Rokenrol kući slavnih kao solo izvođača objavljeno je 16. decembra 2014. godine.[38] Na ceremoniji u Klivlendu 18. aprila 2015. godine predstavila ga je Peti Smit.[39] Knjiga Lou Reed: A Life objavljena je 2017. godine od strane kritičara Entonija Dekurtisa.[40]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Godina Originalan naziv Uloga
1980 One-Trick Pony Stiv Kanelijan
1983 Get Crazy Oden
Rock & Rule Mokov glas kad peva
1988 Permanent Record sebe
1993 Faraway, So Close! sebe
1995 Blue in the Face čovek sa čudnim naočarima
1997 Closure sebe
1998 Lulu on the Bridge Onaj Koji Nije Lu Rid
2001 Prozac Nation sebe
2008 Berlin: Live at St. Ann's Warehouse sebe
Palermo Shooting sebe
2009 Arthur and the Revenge of Maltazard Emperor Maltazard (glas)
2010 Arthur 3: The War of the Two Worlds Emperor Maltazard (glas)
2010 Red Shirley direktor, intervjuer
2016 Danny Says subjekat

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Lou Reed, ‘Walk on the Wild Side’ Rocker, Dies at 71”. 
  2. ^ Lee., Beeber, Steven (2006). The heebie jeebies at CBGB's : a secret history of Jewish punk. Chicago: Chicago Review Press. ISBN 9781556526985. OCLC 191953137. 
  3. ^ Anthony,, DeCurtis,. Lou Reed : a life. London. ISBN 9781444794595. OCLC 1012164045. 
  4. ^ „Interview with Lou Reed: The Gospel According to Lou (NY Rock)”. 31. 10. 2013. Arhivirano iz originala 31. 10. 2013. g. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  5. ^ „Lou Reed’s paradoxical Jewishness” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  6. ^ a b v g d đ e Weiner, Jeff (13. 04. 2015). „Lou Reed’s Sister Sets the Record Straight About His Childhood”. Medium. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  7. ^ „Sundance Channel : Film : Lou Reed and Julian Schnabel”. 15. 04. 2009. Arhivirano iz originala 15. 04. 2009. g. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  8. ^ „Lou Reed Lived and Died with a Broken Heart”. Fatherhood Channel (na jeziku: engleski). 28. 10. 2013. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  9. ^ „Lou Reed - Salon.com”. 07. 11. 2010. Arhivirano iz originala 07. 11. 2010. g. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  10. ^ Malraux, André; McNeil, Legs; McCain, Gillian (2006). Please Kill Me: The Uncensored Oral History of Punk (na jeziku: engleski). Grove Press. ISBN 9780802142641. 
  11. ^ „Recordings by Historical Figures and Musical Legends Added To the 2006 National Recording Registry”. The Library of Congress (na jeziku: engleski). Pristupljeno 05. 11. 2018. 
  12. ^ „Inductee Explorer | Rock & Roll Hall of Fame”. Rock & Roll Hall of Fame (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 05. 11. 2018. g. Pristupljeno 05. 11. 2018. 
  13. ^ Kot, Greg. „The Velvet Underground: As influential as The Beatles?” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 05. 11. 2018. 
  14. ^ „The Velvet Underground | Biography & History | AllMusic”. AllMusic. Pristupljeno 05. 11. 2018. 
  15. ^ Lou,, Reed,. Between thought and expression : selected lyrics of Lou Reed. Selby, Hubert, Jr., 1928-2004,, Havel, Václav, (1. izd.). New York. ISBN 978-1-56282-993-3. OCLC 23940611. 
  16. ^ 3-, Thompson, Dave, 1960 January (2009). Your pretty face is going to hell : the dangerous glitter of David Bowie, Iggy Pop, and Lou Reed. [United States]: Backbeat Books. ISBN 9781617134081. OCLC 974274164. 
  17. ^ Bockris, Victor (1994). Transformer : the Lou Reed story. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-80366-1. OCLC 32275594. 
  18. ^ „Who Was the Real Lou Reed?” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  19. ^ a b v Anderson, Laurie (06. 11. 2013). „Laurie Anderson's Farewell to Lou Reed: Exclusive”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 16. 06. 2018. g. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  20. ^ Coleman, Miriam (01. 06. 2013). „Lou Reed Recovering From Liver Transplant”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 19. 10. 2014. g. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  21. ^ „Cleveland Clinic confirms rock legend Lou Reed underwent liver transplant at hospital”. cleveland.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  22. ^ „Lou Reed's Cause of Death Confirmed”. Verbicide Magazine. Arhivirano iz originala 01. 04. 2019. g. Pristupljeno 28. 09. 2014. 
  23. ^ Ratliff, Ben (27. 10. 2013). „Outsider Whose Dark, Lyrical Vision Helped Shape Rock 'n' Roll”. The New York Times. Pristupljeno 28. 10. 2013. 
  24. ^ „Lou Reed, Velvet Underground Leader and Rock Pioneer, Dead at 71”. Rolling Stone. 27. 10. 2013. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 27. 10. 2013. 
  25. ^ Stone, Rolling (28. 10. 2013). „David Byrne Remembers the 'Brave' Lou Reed”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 03. 2018. g. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  26. ^ Stone, Rolling (28. 10. 2013). „Patti Smith: 'Lou Was a Very Special Poet'”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 03. 2018. g. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  27. ^ „David Bowie leads tributes to 'master' Lou Reed”. BBC News. Pristupljeno 28. 09. 2014. 
  28. ^ „Just wild about Lou: Tributes pour in for rock pioneer Lou Reed”. The Independent. 28. 10. 2013. Pristupljeno 03. 12. 2013. 
  29. ^ Battan, Carrie (28. 10. 2013). „David Bowie, Morrissey, John Cale Release Statements on Lou Reed's Death”. Pitchfork Media. Pristupljeno 29. 10. 2013. 
  30. ^ Almasy, Steve; Smith, Matt (28. 10. 2013). „Rock legend Lou Reed dies at 71”. CNN. Pristupljeno 28. 10. 2013. 
  31. ^ „John Cale Remembers Friend Lou Reed: 'We Have the Best of Our Fury Laid Out on Vinyl'”. The Hollywood Reporter. 27. 10. 2013. Pristupljeno 28. 10. 2013. 
  32. ^ Runcie, Charlotte (October 28, 2013). "Vatican leads tributes to Lou Reed", The Daily Telegraph (London).
  33. ^ Sun, Wesley Case, The Baltimore. „After 23 years, Pearl Jam finally comes to Baltimore”. baltimoresun.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 06. 10. 2014. g. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  34. ^ „The Killers cover Lou Reed's 'Pale Blue Eyes' at Las Vegas gig – watch - NME”. NME (na jeziku: engleski). 30. 10. 2013. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  35. ^ „See Pearl Jam, My Morning Jacket Pay Musical Tribute to Lou Reed”. Spin. 28. 10. 2013. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  36. ^ Ayers, Mike (29. 10. 2013). „Arctic Monkeys Honor Lou Reed”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 08. 03. 2021. g. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  37. ^ music, Guardian (01. 07. 2014). „Lou Reed leaves $30m fortune”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  38. ^ „Green Day, Lou Reed among Rock Hall inductees”. USA TODAY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  39. ^ Stone, Rolling (19. 04. 2015). „Watch Patti Smith's Poignant Lou Reed Rock Hall Induction”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 10. 2017. g. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  40. ^ DeCurtis, Anthony (01. 10. 2017). „My brilliant and troubled friend Lou Reed”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 10. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Lu Rid na Vikimedijinoj ostavi.
Vikicitat ima citate vezane za članak Lu Rid.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лу_Рид&oldid=27357018”