MAN

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa МАН СЕ)
Za druge upotrebe pogledajte stranicu MAN (višeznačna odrednica).
„MAN Group” preusmerava ovde. Za britansku investicionu kompaniju pogledajte stranicu Man Group.
MAN
evropsko akcionarsko društvo, podružnica
Delatnostautomobilska industrija
Osnovano1758[1]
SedišteMinhen, Nemačka
Rukovodioci
Georg Reihoven
Proizvodikamioni, autobusi, dizel-motori, turbomašine.[2]
Prihod16 milijardi € (2013)[3]
Profit475 miliona € (2013)[3]
Broj zaposlenih
53,509 (kraj 2013)[3]
Veb-sajtwww.mantruckandbus.com/en/man.html

MAN SE je nemačka mašinsko-inženjerska kompanija i ujedno matična kompanija MAN grupa (engl. MAN Group) čije se sedište nalazi u Minhenu.[4] MAN je skraćenica od Fabrika mašina Augzburg-Nirnberg (nem. Maschinenfabrik Augsburg-Nürnberg). Primarna proizvodnja kompanije zasnovana ja na proizvodnji u oblasti automobilske industrije, naročito vozila iz kategorije teških kamiona i autobusa. Kompanija MAN SE je takođe u svetu poznata i po proizvodnji raznovrsnih vrsta dizel-motora za širok spektar primene.[5]

Sve do septembra 2012. godine kompanija MAN SE je bila među 30 najbolje rangiranih kompanija na nemačkoj berzi.[6] U 2008. godini kompanija je proslavila 250 godina postojanja, a 51.300 zaposlenih u 120 zemalja širom sveta ostvarilo je prihod od oko 15 milijardi evra.[7]

Kompanija MAN SE kroz razne načine partnerstva, zajednička ulaganja ili samostalno vlasništvo ima proizvodne pogone u Indiji, Turskoj, Kini, Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Južnoafričkoj Republici, Uzbekistanu, Portugalu, Austriji i Nemačkoj.

Korporativni pregled[uredi | uredi izvor]

U okviru MAN grupe trenutno se izdvajaju tri glavna proizvodna sektora podeljena na osnovu vrste proizvodnje i tržišta za koje su namenjeni proizvodi.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Železara Sveti Antoni

Davne 1758. godine u gradu Oberhauzenu započet je rad u železari Sveti Antoni (St. Antony), kao prvom preduzeću u oblasti teške industrije u regionu Rura. Već 1808. godine poslu se pridružuju još dve železare, Dobra nada (Good Hope) i Nova hrana (New food).[1]

Nemački inženjer Ludving Sander 1840. godine u Augzburgu osniva preduzeće Sander'sche Maschinenfabrik, koje predstavlja prvu preteču današnje kompanije.[9] Nešto kasnije preduzeće je preimenovano u Fabrika mašina Augzburg (Maschinenfabrik Augsburg). 1841. godine osniva se kompanija Inženjering-AG Nirnberg (Maschinenbau-AG Nürnberg) koja će takođe imati velikog uticaja na razvoj današnje kompanije.[1]

Prvi dizel-motor, delo Rudolfa Dizela

Kompanija Ujedinjena fabrika mašina Augzburg i inženjering Nirnberg A. G., Augzburg (Vereinigte Maschinenfabrik Augsburg und Maschinenbaugesellschaft Nürnberg A.G., Augsburg) nastaje 1898. godine ujedninjenjem dve fabrike: Fabrika mašina Augzburg (Maschinenfabrik Augsburg) i Inženjering-AG Nirnberg (Maschinenbau-AG Nürnberg).[1]

Rudolf Dizel je 1893. godine u Augzburgu uspeo da u potpunosti završi i funkcionalno osposobi prvi dizel-motor šta je imalo velikog značaja u daljem razvoju svih mašina u celom svetu.[1]

Autobus proizveden u pogonima kompanije MAN Latinska Amerika

U toku 1908. godine kompanija je još jednom preimenovana, ovog puta u Fabrika mašina Augzburg-Nirnberg AG (Maschinenfabrik Augsburg Nürnberg AG) ili skraćeno M·A·N.[1] U narednim godinama kompanija je neprestano rasla i razvijala se. Pod vođstvom Hajnriha fon Buza kompanija je prerasla iz kategorije kompanija srednje veličine sa oko 400 zaposlenih do velike kompanije sa oko 12.000 zaposlenih krajem 1913. godine.[10]

Tokom duge istorije postojanja kompanija je bila i u teškim trenucima. Tako je tokom velike ekonomske krize 30-ih godina 20. veka broj zaposlenih gotovo prepolovljen. Sa oko 14.000 zaposlenih 1929/30. došlo se do 7.400 zaposlenih 1931/32. godine. I dok poslovni ugovori sa civilnim sektorom propadaju i bivaju sve ređi, vojska postaje glavni kupac. Sa proizvodnih traka kompanije za vojsku se isporučuju dizel-motori za tenkove i podmornice, ali i cilindri za projektile i artiljeriju svake vrste. Tokom Drugog svetskog rata zaposleni u kompaniji bili su mobilisani da prave i delove za vatrena oružja.[1] Po završetku rata, kompanija je pretrpela značajnu reorganizaciju i dobila nove strateške ciljeve. U godinama koje su usledile poseban akcenat je stavljen na proizvodnju tačno određene vrste vozila i motora po čemu je kompanija i danas poznata širom sveta.

U toku 2006. godine MAN SE je sklopio ugovor sa indijskom kompanijom Snaga motori (Force Motors) o zajedničkom ulaganju u proizvodne pogone iz kojih će izlaziti proizvodi namenjeni tamošnjem tržištu, ali i izvozu. Obe kompanije, potpisnice ugovora, imale su po 50% udela u vlasničkoj strukturi. Prva vozila napustila su proizvodne pogone već u toku 2007. godine, da bi 2011. godine MAN SE otkupio udeo indijskog partnera i na početku 2012. godine postao potpuni vlasnik tamošnjeg sektora.[11]

Kamion proizveden u pogonima kompanije MAN Latinska Amerika

MAN SE je nastavio trend kupovine vlasništva u drugim kompanijama, pa je tako 2008. godine kupio deo kompanije Folksvagen kamioni i autobusi Brazil (VW Truck and Bus Brazil) i preimenovao je u MAN Latinska Amerika (MAN Latin America).[12] Kompanija MAN Latinska Amerika ima udeo od oko 30% na tržištu komercijalnih vozila u Brazilu.[13]

MAN kamioni i autobusi[uredi | uredi izvor]

Kamion MAN TGX V8

Za proivodnju komercijalnih vozila (kamiona) i autobusa zadužena je kompanija MAN kamioni i autobusi (MAN Truck & Bus), jedna od kompanija koja posluje u okviru MAN SE korporacije. Iz proizvodnih pogona kompanije MAN kamioni i autobusi izlaze kamioni različiti po nameni, nosivosti, funkciji koju mogu da obavljaju. Po nosivosti se proizvode kamioni čija se nosivost kreće u rasponu od 7,5 tona do 44 tone, kao i kamioni za specijalne terete.[8]

Autobus marke MAN namenjen gradskom prevozu

Takođe se proizvode šasije za autobuse, gradski autobusi, prigradski autobusi i međugradski autobusi.[14] Pored spomenutih komercijalnih vozila (kamiona) i autobusa, u proizvodnim pogonima kompanije MAN kamioni i autobusi proizvode se i dizel-motori i motori na prirodni gas.[8][15]

Nove tehnologije i budućnost[uredi | uredi izvor]

Kompanija MAN SE posebnu pažnju posvećuje razvoju novih tehnologija za potrebe svojih proizvoda. Više stotina inženjera zaposlenih u kompaniji svakodnevno radi na razvijanju tehnologija koje će proizvode kompanije učiniti boljim, efikasnijim i bezbednijim potencijalnim kupcima. Automatski sistem za održavanje rastojanja[16], bočni senzori, kamera za vožnju unazad samo su deo primenjene tehnologije koje se ugrađuju u MAN-ova vozila.

MAN-ov autobus na električni pogon

Kompanija takođe vodi brigu o budućnosti time što konstantno prati trend smanjenja emisije štetnih gasova koje ispuštaju vozila i motori proizvedeni na trakama MAN-a. Aerodinamične kabine i spojleri na njima, automatski menjači, motori sa duplim kvačilom koji ispunjavaju takozvani EURO 6 standard i još mnoge stavke deo su liste kojom MAN jasno stavlja do znanja da mu je i zaštita životne sredine veoma bitna.[17]

Da je kompanija MAN SE zaista posvećena cilju konstantnog napredovanja i ulaganja u nove tehnologije i budućnost govori činjenica da su MAN-ovi kamioni više puta bili nagrađivani prestižnom nagradom međunarodni kamion godine (The International Truck of the Year).[18] MAN-ov dizel-motor D3876 koji se ugrađuje u kamione, građevinske i poljoprivredne mašine dobitnik je prestižne nagrade Dizel 2016. godine (Diesel of the Year 2016).[19]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e „Istorija”. www.corporate.man.eu. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  2. ^ „Proizvodi i kompanije” (PDF). www.truck.man.eu. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 11. 2015. g. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  3. ^ a b v „Izveštaji o poslovanju” (PDF). www.corporate.man.eu. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  4. ^ „Uvod o kompaniji MAN”. www.corporate.man.eu. Arhivirano iz originala 09. 04. 2016. g. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  5. ^ „Veliki brodski motori”. marine.man.eu. Arhivirano iz originala 05. 05. 2016. g. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  6. ^ „Nemačka berza”. www.tradingeconomics.com. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  7. ^ „Izveštaj 2008”. www.corporate.man.eu. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  8. ^ a b v g d „MAN-ove kompanije” (PDF). www.man.eu. Arhivirano iz originala 12. 08. 2011. g. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  9. ^ „Ludvig Sander”. www.corporate.man.eu. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  10. ^ „Hajnrih fon Buz”. www.corporate.man.eu. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  11. ^ „MAN u Indiji”. mantrucksindia.com. Arhivirano iz originala 05. 06. 2016. g. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  12. ^ „MAN Latinska Amerika”. www.man-la.com. Arhivirano iz originala 01. 04. 2016. g. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  13. ^ „Tržište Brazila”. www.man-la.com. Arhivirano iz originala 01. 04. 2016. g. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  14. ^ „MAN-ovi autobusi”. Arhivirano iz originala 31. 05. 2016. g. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  15. ^ „MAN-ove novine”. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  16. ^ „MAN tehnologija”. www.truck.man.eu. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  17. ^ „Ekološki motori” (PDF). www.bus.man.eu. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 05. 2016. g. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  18. ^ „Kamion godine”. www.truck-of-the-year.com. Arhivirano iz originala 28. 09. 2014. g. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  19. ^ „Nagrada za Dizel godine”. Pristupljeno 1. 5. 2016. [mrtva veza]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

MAN na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=MAN&oldid=27057377”