Makedonija Sekunda
| Makedonija Sekunda Macedonia Secunda | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| kraj 4. / početak 5. veka—druga polovina 5. / sredina 6. veka | |||||||||
 Makedonija Sekunda i susedne vizantijske provincije tokom 6. veka | |||||||||
| Glavni grad | Stobi | ||||||||
| Zvanični jezik(ci) | grčki, latinski | ||||||||
| Religija | starorimska religija, hrišćanstvo | ||||||||
| Regija | jugoistočna Evropa | ||||||||
| Zemlja | Rimsko carstvo | ||||||||
| Događaji | |||||||||
| Status | bivša provincija | ||||||||
| Istorija | |||||||||
• Uspostavljeno | kraj 4. / početak 5. veka | ||||||||
• Ukinuto | druga polovina 5. / sredina 6. veka | ||||||||
| |||||||||
Makedonija Sekunda ili Makedonija Druga (lat. Macedonia Secunda), bila je rimska provincija, koja je nastala izdvajanjem severnih oblasti iz sastava prvobitne provincije Makedonije, čiji je preostali (južni) deo nakon te podele postao poznat pod nazivom Makedonija Prima [fi] ili Makedonija Prva (lat. Macedonia Prima). Proces provincijske reorganizacije započeo je već krajem 4. veka, kada je iz sastava jedinstvene provincije Makedonije izdvojena nova provincija Makedonija Salutaris (lat. Macedonia Salutaris). To rešenje nije potrajalo i ukinuto je već početkom 5. veka. Nešto kasnije, tokom druge polovine 5. veka, došlo je do nove podele Makedonije na Prvu i Drugu, a to rešenje je potrajalo sve do sredine 6. veka, kada je izvršeno ponovno spajanje. Gravni grad provincije bili su Stobi (kod današnjeg Velesa).[1][2][3]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Provincija je nazvana „Drugom” Makedonijom zbog toga što je obuhvatala sporedne (sekundarne) oblasti dotadašnje rimske Makedonije, dok je susedna (južna) provincija nazvana „Prvom” Makedonijom zbog toga što je obuhvatala izvorne (primarne) oblasti antičke Makedonije. U sklopu podele poznog Rimskog carstva na veće upravne oblasti (dijeceze), provincija Makedonija Sekunda je od svog osnivanja pripadala dijecezi Makedoniji, koja se nalazila u sastavu pretorijanske prefekture Ilirika.[4][5][6]
Za vreme vladavine cara Justinijana I (527–565) stvorena je nova Arhiepiskopija Justinijana Prima, sa sedištem u istoimenom gradu (lokalitet Caričin grad kod današnjeg Lebana u Srbiji), a toj arhiepiskopiji je već prilikom osnivanja (535) bila dodeljena i crkvena nadležnost nad Drugom Makedonijom. To rešenje je potrajalo svega desetak godina, pošto je je Makedonija Sekunda naknadno (545) vraćena pod jurisdikciju solunskog arhiepiskopa.[7]
Sredinom 6. veka, izvršeno je ponovno objedinjavanje dve makedonske pokrajine, nakon čega je ponovo postojala samo jedna (vizantijska) provincija Makedonija, u koju su već u to vreme počeli da upadaju Sloveni, a potom i Avari.[8]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Papazoglu 1957.
- ^ Wiseman 1984, str. 289-314.
- ^ Snively 2005, str. 213–224.
- ^ Mirković 1981, str. 89-105.
- ^ Kostić 1996, str. 77-93.
- ^ Vesevska 2019, str. 133–154.
- ^ Turlej 2016, str. 47-86.
- ^ Kovačević 1981, str. 109-124.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Весевска, Ирена Теодора (2019). . „За границите на Macedonia Secunda - Факти, претпоставки, размислувања”. Годишен зборник. Филозофски факултет - Скопје. 72: 133—154.
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Zeiller, Jacques (1918). Les origines chrétiennes dans les provinces danubiennes de l'Empire romain. Paris: E. De Boccard.
- Ковачевић, Јован И. (1981). „Doseljenje Slovena na Balkansko poluostrvo”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. str. 109—124.
- Костић, Зорица (1996). . „Осврт на административне поделе Македоније крајем антике”. Зборник радова Византолошког института. 35: 77—93.
- Мирковић, Мирослава (1981). „Centralne balkanske oblasti u doba poznog carstva”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. str. 89—105.
- Папазоглу, Фанула (1957). Македонски градови у римско доба. Скопје: Жива антика.
- Snively, Carolyn S. (2005). . „Dacia Mediterranea and Macedonia Secunda in the Sixth Century: A Question of Influence on Church Architecture” (PDF). Niš and Byzantium. 3: 213—224.
- Turlej, Stanisław (2016). Justiniana Prima: An Underestimated Aspect of Justinian’s Church Policy. Krakow: Jagiellonian University Press.
- Wiseman, James R. (1984). . „The City in Macedonia Secunda”. Publications de l'École Française de Rome. 77: 289—314.
