Makro fotografija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Fotografija žutog maslačka.
Fotografija belog maslačka.

Makro fotografija je vrsta fotografije kod koje je uvećanje objekata 1:1 i veće (2:1, 3:1, …). Uvećanje 1:1 predstavlja situaciju u kojoj dimenzije onog što se fotografiše zauzimaju otprilike toliko prostora na senzoru koliko je i u prirodi. Ako je nešto recimo široko oko 3 mm, onda i na senzoru mora zauzimati toliko, u ovom slučaju 3 mm. Da li će uvećanje biti 1:1, zavisi od sposobnosti aparata i objektiva koji posedujete. Dakle, može se reći da je makro fotografija posebna oblast fotografije u kojoj se kreiraju fotografije sa velikim uvećanjima.

Najbolja makro fotografija zahteva da se koristi najmanji mogući otvor blende kako bi se postigla optimalna dubina polja i oštrina fotografije. Kod malog otvora potrebno je više svetlosti pa je zbog toga potrebno produžiti vreme ekspozicije ili otvorenosti fotoosetljivog senzora. Fokus će biti lepo vidljiv, a pozadina fino zamagljena što daje posebnu draž fotografiji.

Makro objektivi[uredi]

Za makro fotografiju se koristi posebna vrsta objektiva. Kod aparata srednjih i velikih formata to su najčešće objektivi kratkih žižnih daljina, koji nisu širokougaoni.

Zoom faktor je zapravo odnos između najveće i najmanje žižne daljine objektiva. Zoom objektiv može menjati žižne daljine u određenom rasponu. Za veoma veliko uvećanje, potreban je tele-objektiv velike žižne daljine, a kako bi što više toga stalo u kadar, potreban je širokokutni objektiv što manje žižne daljine. Praktično, svi bolji digitalni aparati danas imaju mogućnost makro snimanja, kao i odličan zoom raspon. Da li je veći zoom raspon bolji od manjeg je zavisno od toga se želi od aparata. Veliki zoom raspon znači manju oštrinu slike, manju propusnost svetlosti, kao i veća geometrijska i hromatska izobličenja fotografije. Ali, veliki zoom raspon znači i veću prilagodljivost. Objektivi koji su konkretno proizvedeni za makro fotografiju, imaju na sebi oznaku Macro. Čak neki imaju mali prekidač da se prebaci na makro kada se žele fotografije te vrste.

Makro objektivi se uglavnom proizvode sa žižnim daljinama od 60 mm, 90mm, 100 mm, 18-250mm, 185 mm, 70-300mm, itd... Oni omogućavaju fotografisanje objekta iz velike blizine, tako da udaljenost između objektiva i objekta može biti i par centimetara. Korišćenjem ove vrste objektiva dobijaju se najbolji rezultati u oblasti makro fotografije. Međutim, takvi objektivi su dosta skupi, pa postoje i jeftinija rešenja. Kao zamena mogu se koristiti posebni nastavci za obične objektive – close up filteri (sočiva), kao i makro prstenovi koji se montiraju između aparata i objektiva.

Dodatna sočiva[uredi]

Postoji posebna vrsta stakla koje se poput štipaljki postavi na kraj objektiva i time postiže uvećanje na običnom objektivu. Zove se Raynox i postoje dve vrste: DCR-150 i DCR-250. Ovaj drugi ima veće uvećanje. On poseduje štipaljku koja može pokriti veličine filter od 52 mm do 67 mm. DCR-250 dobija maksimalno uvećanje kada se objektiv zumira do kraja. Sočivo je napravljeno u Japanu. Fotografija koja se dobija njime, veoma je jasna i oštra.

Makro prstenovi[uredi]

Makroprstenovi su dodaci kojima se mehaničkim putem postiže da napravimo veću udaljenost objektiva od aparata. Uglavnom, komplet sadrži: adapter za telo aparata, adapter za objektiv i tri prstena koji su recimo 5, 15 i 30 mm. Svaki poseduje svoje uvećanje, a mogu se kombinovati i sva tri čime se postiže maksimalno uvećanje.

Obrnuti objektiv[uredi]

Oni koji nemaju mnogo novca za ulaganje u makro opremu, našli su jedan jeftini način. Koriste kontra prsten, koji dozvoljava da objektiv okrenete kontra i zavije na aparat. Tada se zumiranjem dobija ekstremno veliko uvećanje. Mada, mnogi ne preporučuju ovu vrstu korišćenja objektiva zbog mogućnosti grebanja unutrašnjeg stakla objektiva.

Druga oprema potrebna za makro fotografiju[uredi]

Danas postoje i blicevi konkretno proizvedeni za svrhu makro fotografije. Uglavnom su kružnog oblika sa led sijalicama i montiraju se na sam kraj objektiva tako da osvetljavaju objekat fotografisanja. Poseduju kabal koji se priključi na aparat kako bi okinuo u isto vreme kada i aparat, a postoji mogućnost da kontinuirano svetle. Takođe, veoma bitna stavka je stativ. Kod velikog zuma objektiva, svaki trzaj ruku se mnogo više prikazuje na velikoj žižnoj daljini. Mnogo pomaže i daljinski okidač, koji sprečava vibraciju aparata kada stisnete dugme za okidanje. Ukoliko nemate daljinski okidač, možete uključiti odloženo okidanje na 2, 5 ili 10 sekundi i time smanjiti rizik od pomeranja aparata tokom okidanja.

Interesovanje za makro fotografiju[uredi]

Makro fotografija bez problema ulazi pod kožu fotografima i svim ljubiteljima fotografije, jer snimiti fotografiju koja nije lako vidljiva golim okom je interesantna i atraktivna stvar.[1] Postoji mnogo stvari i trenutaka oko nas koji se ne primećuju, a svakodnevno su tu. Mali mravi kako odnose hranu u mravinjak, pčele kako skupljaju polen sa cveća, razne vrste insekata u prirodi, sve je to jedinstveni način da se vidi mikro svet. A svakodnevno, ljudi se oduševljavaju gledajući takve fotografije, jer to je nešto što ne može svako telefonom ili običnim aparatom fotografisati.

Primeri makro fotografije[uredi]

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Reference[uredi]