Malahija

Sveti prorok Malahija

Prorok Malahija (מַלְאָכִי na hebrejskom) je poslednji od jevrejskih proroka po vremenu.

Rodio se posle povratka Jevreja iz ropstva vavilonskog, oko 420. p. n. e. Bio je licem neobično lep. Po predanju, narod ga je nazivao anđelom, možda zbog njegove spoljašnje lepote ili zbog duševne čistote, ili pak zbog družbe s anđelom Božjim. Često je govorio s anđelom licem u lice. Kada se to dešavalo, i drugi su neki čuli glas anđelski, ali se nisu udostojili da vide lice anđelsko. Ono što mu je anđeo javljao, mladi prorok je i proricao. Vikao je na neblagodarni Izrailj i na bezakone sveštenike. Na petsto godina pre Hrista prorekao je jasno pojavu i službu Jovana Krstitelja. No, u glavnom, on je prorok dana Strašnoga Suda. Predstavio se Bogu u mladosti i posle njega nije više bilo proroka u Izrailju do Jovana Krstitelja.

Prema Svetom Predanju, Malahija potiče iz Zavulonovog plemena, upokojio se u mladosti; prorekao da će hram u Jerusalimu ponovo biti izgrađen nakon ropstva, verovatno oko 400. p. n. e; bio veliki branitelj vere i zakona u danima Jezdre i Nemije, kao što su Agej i Zaharija bili u danima Zorovavelja.

Malahija je izobličavao narod zbog nemarljivosti pri prinošenju darova, sveštenike zbog odstupanja od vere, pretio im je sudom Božijim za razne poroke i hule; istovremeno predvideo je slavu drugog hrama i jasno predviđa dolazak Mesije, pojavu Preteče i nadolazeći Sud Božiji.

U Isusovo vreme, njegova proročanstva nisu samo ponavljali apostoli, već su bila poznati književnici i narod.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 3. januara po crkvenom, a 16. januara po gregorijanskom kalendaru.

Napomene

• Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.