Managva

Uredi veze
Koordinate: 12° 08′ 47″ S; 86° 16′ 14″ Z / 12.146389° S; 86.270556° Z / 12.146389; -86.270556
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Managva
Managua
Managva
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Nikaragva
DepartmanDepartman Managva
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2005.937.489
 — gustina5.387,87 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate12° 08′ 47″ S; 86° 16′ 14″ Z / 12.146389° S; 86.270556° Z / 12.146389; -86.270556
Aps. visina83 m
Površina174 km2
Managva na karti Nikaragve
Managva
Managva
Managva na karti Nikaragve
Poštanski broj10000–14338
Pozivni broj2

Managva (šp. Managua, originalno Leal Villa de Santiago de Managua) je glavni grad srednjeameričke države Nikaragva. Po podacima iz 2006, u gradu živi 990.417 stanovnika (1.671.759 u širem području).

Grad je osnovan 1819, a od 1858. je prestonica zemlje. Snažni zemljotresi su velikim delom uništili ovaj grad 1931. i 23. decembra 1972. Centralni deo grada, poznat kao „Zona spomenika“ (Area monumental), je u potpunosti obnovljen. Tu se nalazi katedrala, nacionalna palata, Teatar Ruben Dario, i nova predsednička palata.

Managva je ime dobila po indijanskom nazivu Mana-ahuac (jezik navatl), što znači „Mesto pored velike vode“. Ovaj naziv opisuje jezero Managva, na čijoj južnoj obali se nalazi grad, i druga jezera i lagune u blizini.

Zanimljivost vezana za Managvu je da u njoj ulice nemaju imena.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Postoje dva moguća porekla za naziv „Managva“. Možda potiče od izraza Mana-ahuak, što se na autohtonom nahuatl jeziku prevodi kao „uz vodu“ ili mesto „okruženo vodom“.[1][2] Ili, možda potiče iz jezika Mangve, gde je rečeno da managva znači „mesto velikog čoveka“ ili „poglavica“.[3] Stanovnici grada nazivaju se managvas ili kapitalinos.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Praistorija[uredi | uredi izvor]

Nikaragvu su naseljavali Paleoamerikanci još 12.000 godina pre nove ere.[4] Drevni otisci stopala Asahualinca su 2.100 godina stari fosili[4] otkriveni duž obala jezera Managva. Ostali arheološki dokazi, uglavnom u obliku keramike i statua od vulkanskog kamena, poput onih pronađenih na ostrvu Zapatera, i petroglifi pronađeni na ostrvu Ometepe, doprinose sve većem poznavanju drevne istorije Nikaragve.

Osnivanje[uredi | uredi izvor]

Osnovan kao prekolumbijski ribarski grad, grad je osnovan 1819. godine i dobio je ime Leal Vila de Santijago de Managva. Napori da Managva postane glavni grad Nikaragve započeli su 1824. godine, nakon što su centralnoameričke države formalno stekle nezavisnost od Španije. Nikaragva je postala nezavisna država 1838. godine. Lokacija Managve između suparničkih gradova Leona i Granade učinila ju je logičnim kompromisnim mestom. Otuda je Managva zvanično izabrana za glavni grad nacije 1852. godine.[5]

Između 1852. i 1930. godine, Managva je pretrpela opsežnu urbanizaciju, postavši osnova upravljanja, infrastrukture i usluga.[2] Grad su omele velike poplave 1876. i 1885. godine. Katastrofalan zemljotres 1931. godine i veliki požar 1936. godine[6] uništili su veći deo grada. Pod vladavinom Anastasija Somoze Garsije i njegove porodice (1936–1979), grad je obnovljen i počeo je brzo da raste. Podignute su nove vladine zgrade, razvijena je industrija i osnovani univerziteti. Razvoj grada privukao je pažnju Irvinga Fildsa i Alberta Gamsea, koji su sastavili muzički komad o gradu koji je postao popularan četrdesetih godina 20. veka kroz nastupe Fredija Martina, Guja Lombarda i Kaj Kiser.

Managva je postala najrazvijeniji grad Centralne Amerike. Današnje reference razlikuju Managvu pre 1970-ih tako što je označavaju kao La Antigua Ciudad, što se na engleskom prevodi u „Drevni grad“ ili „Stari grad“.

1970e[uredi | uredi izvor]

Napredak Managve iznenada se zaustavio nakon što je 23. decembra 1972. pretrpeo drugi veći zemljotres koji je uništio 90% centra grada i usmrtio više od 19 120 ljudi.[7] Infrastruktura je ozbiljno oštećena, a sanacija ili restauracija zgrada bila je gotovo nemoguća.

U to vreme, ograničeni resursi Managve morali su biti usmereni u druge svrhe pružanja pomoći u slučaju katastrofe. Sposobnost Managve da se izbori sa katastrofom takođe je bila ograničena. Preživele vatrogasne eskadrile i kompanije hitne pomoći nisu uspele da se nose sa rastućom potražnjom za njihovim uslugama. Neke zgrade su izgorele do temelja, dok su temelji drugih jednostavno popustili. Nije mogao brzo da se obnovi, grad je uputio hitne radnike da brzo raščiste veći deo gradskih ruševina, sahranjujući pokojnike u masovne grobnice. Srušene su rezidencije, vladine zgrade i čitave avenije. Bežeći od centra grada, žrtve zemljotresa našle su utočište na periferiji grada. Da bi se uvreda povredila, korupcija u režimu Somoze koji je dodelio deo sredstava za pomoć sprečila je rekonstrukciju gradskog centra koji je donekle izolovan od ostatka glavnog grada.

Nikaragvanska revolucija 1979. godine za svrgavanje režima Somoze i 11 godina dugi rat iz 1980-ih dodatno su razorili grad i njegovu ekonomiju. Da stvar bude gora, serija prirodnih katastrofa, uključujući uragan Mič 1998. godine, otežala je ekonomski oporavak.

Nakon pobede na predsedničkim izborima 1990. godine, Nacionalna opoziciona unija ozbiljno je započela obnovu Managve. Više od 300.000 Nikaragvanaca vratilo se iz inostranstva donoseći svoju stručnost i potreban kapital. Preduzeća su izrasla, izgrađeni su novi stambeni projekti i škole, aerodrom je proširen i modernizovan, proširene su ulice, popravljeni su stariji tržni centri i izgrađeni novi, a zgrade su očišćene. 2006. godine, nakon što se Sandinistički front nacionalnog oslobođenja vratio na vlast, prošireni su programi pismenosti, zdravlja i obnove.

21. vek[uredi | uredi izvor]

Nove vladine zgrade, galerije, muzeji, stambene zgrade, trgovi, šetališta, spomenici, obilasci brodom jezerom Managva, restorani, noćna zabava i široke avenije oživeli su deo nekadašnje vitalnosti centra Managve. Komercijalne aktivnosti su, međutim, i dalje na niskom nivou.

Stambene i poslovne zgrade izgrađene su na periferiji grada, na istim lokacijama koje su nekada služile kao utočišta za one koji su ostali bez domova nakon zemljotresa. Ovi nagli krajevi zabrinjavali su vladu zbog njihove neposredne blizine jezera Managva. Izgradnjom novog kanalizacionog sistema i preusmeravanjem otpadnih voda u novo postrojenje za prečišćavanje vode u Las Mersedesu u istočnoj Managvi u maju 2009. godine, rešene su stare zabrinutosti zbog zagađenja vode i autohtonih divljih životinja, a neki stanovnici su se približili starom gradskom jezgru i ostatak kopna.

Flora[uredi | uredi izvor]

Managva se, zbog svoje tropske klime, raznolike topografije, prirodno plodnog tla i obilnih kišnih i vodenih izvora, može pohvaliti velikom raznolikošću flore. Pojavljuju se mnoge različite vrste drveća, od kojih se neka ne mogu naći nigde u svetu, uključujući hilamate, seibos, počotes, genizaros, tiguilotes, kraljevske palme, pinuelas i madronos (nacionalno drvo Nikaragve) koji okružuju grad. Tokom kišne sezone (od maja do novembra), Managva postaje bujni grad zbog mnogih palmi, grmlja i drugih biljaka i drveća koje dominiraju izgledom grada.[8]

Klima[uredi | uredi izvor]

Managva, kao i većina zapadne Nikaragve, osim Sijere na jugu, ima tropsku klimu sa konstantnim temperaturama u proseku između 28 i 32 °C. Prema Kepenovoj klasifikaciji klime, grad ima vlažnu i suvu klimu u tropskim oblastima. Izrazita sušna sezona postoji između novembra i aprila, dok se većina padavina prima između maja i oktobra. Temperature su najviše u martu, aprilu i maju kada sunce leži direktno iznad grada, a letnje padavine tek treba da počnu. Zemlja provodi veći deo godine sa jakim toplotnim talasima i jarkim sjajem sunca. Nema jeseni ili zime, kao što to imaju druge zemlje na svetu, naprotiv, kao što je rečeno pre, ima samo dve sezone, suvo i kišovito. Kišna sezona počinje sredinom maja do sredine novembra. Sušna sezona počinje od sredine novembra do sredine maja. U to doba zemlja postaje suva, pa čak i prašnjava.

Klima Managve, Nikaragva (ekstremi 1952–sadašnjost)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 37,0
(98,6) 		37,1
(98,8) 		37,8
(100) 		38,5
(101,3) 		38,5
(101,3) 		37,5
(99,5) 		39,2
(102,6) 		35,7
(96,3) 		36,5
(97,7) 		36,6
(97,9) 		35,4
(95,7) 		36,2
(97,2) 		39,2
(102,6)
Maksimum, °C (°F) 31,0
(87,8) 		32,1
(89,8) 		33,6
(92,5) 		34,3
(93,7) 		34,0
(93,2) 		31,4
(88,5) 		30,9
(87,6) 		31,4
(88,5) 		30,3
(86,5) 		30,8
(87,4) 		30,6
(87,1) 		30,8
(87,4) 		31,8
(89,2)
Prosek, °C (°F) 26,3
(79,3) 		27,2
(81) 		28,5
(83,3) 		29,3
(84,7) 		29,3
(84,7) 		27,2
(81) 		26,8
(80,2) 		27,2
(81) 		26,8
(80,2) 		26,5
(79,7) 		26,3
(79,3) 		26,2
(79,2) 		27,3
(81,1)
Minimum, °C (°F) 20,4
(68,7) 		20,6
(69,1) 		21,7
(71,1) 		22,6
(72,7) 		23,4
(74,1) 		23,0
(73,4) 		22,6
(72,7) 		22,4
(72,3) 		22,2
(72) 		22,1
(71,8) 		20,9
(69,6) 		20,0
(68) 		21,8
(71,2)
Apsolutni minimum, °C (°F) 15,0
(59) 		15,2
(59,4) 		17,2
(63) 		19,0
(66,2) 		16,0
(60,8) 		20,0
(68) 		20,0
(68) 		19,0
(66,2) 		15,0
(59) 		17,0
(62,6) 		15,0
(59) 		16,2
(61,2) 		15,0
(59)
Količina kiše, mm (in) 9
(0,35) 		5
(0,2) 		3
(0,12) 		8
(0,31) 		130
(5,12) 		224
(8,82) 		144
(5,67) 		136
(5,35) 		215
(8,46) 		280
(11,02) 		42
(1,65) 		8
(0,31) 		1,204
(47,4)
Dani sa kišom (≥ 0.1 mm) 4 2 2 2 10 22 20 17 20 19 10 5 133
Relativna vlažnost, % 69 64 62 61 70 80 79 81 82 83 78 73 73
Sunčani sati — mesečni prosek 263,5 254,2 291,4 276,0 229,4 186,0 151,9 195,3 210,0 223,2 231,0 248,0 2.759,9
Sunčani sati — dnevni prosek 8,5 9,0 9,4 9,2 7,4 6,2 4,9 6,3 7,0 7,2 7,7 8,0 7,6
Izvor #1: Deutscher Wetterdienst[9]
Izvor #2: Meteo Climat (record highs and lows)[10]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Managva je nacionalni obrazovni centar, u kome se nalazi većina prestižnih univerziteta i visokoškolskih ustanova u zemlji. 2007. godine, nakon uspešne kampanje opismenjavanja, gradonačelnik Managve i partijske novine Sandinista proglasile su Managvu prvim glavnim gradom u Centralnoj Americi koji se oslobodio nepismenosti.[11] Sistem visokog obrazovanja u Nikaragvi sastoji se od 48 univerziteta i 113 koledža, strukovnih i tehničkih instituta koji opslužuju studente u oblastima elektronike, računarskih sistema i nauka, poljoprivredne šume, građevine i usluga povezanih sa trgovinom.[12]

Obrazovni sistem uključuje 1 univerzitet na engleskom jeziku akreditovan od strane Sjedinjenih Država, 3 dvojezična univerzitetska programa, 5 dvojezičnih srednjih škola i desetine instituta za engleski jezik. 2005. gotovo 400 000 (7%) Nikaragvanaca ima univerzitetsku diplomu.[13] 18% ukupnog budžeta Nikaragve ulaže se u osnovno, srednje i visoko obrazovanje. Institucije na univerzitetskom nivou čine 6% od 18%.

Ekonomija[uredi | uredi izvor]

Managva je ekonomsko središte i generator usluga za većinu nacije. U gradu, koji broji više od milion stanovnika, smešteno je mnogo velikih nacionalnih i međunarodnih preduzeća. Dom je mnogih fabrika koje proizvode raznolike proizvode.[14]

Multinacionalne kompanije kao što su Volmart, Telefonika, Union Fenosa i Parmalat imaju svoje kancelarije i operacije u Managvi. Glavni gradski proizvodi uključuju pivo, kafu, farmaceutske proizvode, tekstil, obuću, šibice, građevinske proizvode itd. Njeni glavni trgovinski proizvodi su govedina, kafa, pamuk i druge kulture.[15] Managva je takođe glavno političko, socijalno, kulturno, obrazovno i ekonomsko središte Nikaragve. Istovremeno, grad opslužuju Međunarodni aerodrom Augusto C. Sandino, primarni međunarodni ulaz u zemlji, i regionalni aerodrom Los Brasiles i vojna vazduhoplovna baza Punta Huete, nedavno obnovljeni.

Managva takođe doživljava porast cena nekretnina, kao i nestašicu stanova. Stranci, uglavnom iz angloameričke Amerike i Evrope, postaju zainteresovani za razmatranje života nakon penzionisanja u Nikaragvi, jer su je mediji spominjali u raznim medijima zbog svojih sigurnosnih performansi na glavnim indeksima i jeftinog načina života za turiste.

Glavnom gradu je takođe potreban veći kancelarijski prostor u centru Managve, jer gradska ekonomija nastavlja da raste. Ekonomisti predviđaju da će se potražnja za komercijalnim nekretninama povećati. Nove kancelarijske zgrade grade se duž Karetera, a Masaja i u okruzima Vila Fontana. Najnovija inauguracija je Edifisio Inverkasa.

Orijentiri[uredi | uredi izvor]

Plaza de la Revolución[uredi | uredi izvor]

Plaza de la Revolución (Trg revolucije), ranije poznata kao Plaza de la República (Trg Republike), dom je istorijskog centra Managve, smeštenog na obali jezera Ksolotlan. Trg je delimično obnovljen, a mnoge stare zgrade su obnovljene. Neke od najvažnijih zgrada koje su uspele da prežive zemljotres u Nikaragvi 1972. godine uključuju Katedralu de Santiago (katedrala Svetog Jakova, u kolokvijalnom nazivu Stara katedrala), Nacionalno pozorište Ruben Dario i Nacionalna palata kulture.[16]

Unutar Trga revolucije nalazi se Centralni park koji sadrži mnoštvo istorijskih spomenika, od kojih su neki posvećeni nacionalnim herojima i pesnicima. Neke od njih uključuju i centralno smeštenu secensu u stilu Ar Deko, ovenčanu belo opranom golom muzom, koja ima vrhunsku akustiku. Tu je i bista profesorke Josefe Toledo de Agueri, koja je bila edukator, filantrop, pisac, društveni aktivista i jedna od prvih feministkinja u Americi. Takođe, grobnica Karlosa Fonseke, osnivača FSLN-a, koju čuva večni plamen.

Preko puta Centralnog parka, na severnoj strani, nalazi se park i spomenik Ruben Dario, posvećen najvećem pesniku Nikaragve i jednoj od najuticajnijih književnih ličnosti španskog govornog područja. To je neoklasični spomenik koji se sastoji od okruglog postolja, na čijem je vrhu ograđena ograda oko fontane sa gondolom ispunjenom pevajućim heruvimima, a u središtu je stub na vrhu sa statuom Darija obučenom u rimsku tuniku zaštićen statuom anđela. Izgrađen od kararskog mermera, Darijov spomenik jedan je od najvećih u zemlji. Tu je i park posvećen gvatemalskom piscu Migelu Angel Asturiasu.

Stara katedrala[uredi | uredi izvor]

Catedral de Santiago (katedrala Svetog Jakova), poznata i kao Stara katedrala u Managvi, dizajnirali su belgijski arhitekti, a gvožđe koje je korišćeno za oblikovanje jezgra katedrale isporučeno je iz Belgije. Izgradnja je trajala od 1928. do 1938. godine, nadgledao je Pablo Dambaš, koji je bio belgijski inženjer sa prebivalištem u Managvi. Arhitekte je inspirisala crkva Sen-Sulis u Parizu, Francuskoj. Katedrala Svetog Jakova postala je prva katedrala na zapadnoj hemisferi koja je u potpunosti izgrađena od betona na metalnom okviru. Katedrala je preživela zemljotres 1931. godine, ali je teško oštećena tokom zemljotresa 1972. godine, što je na kraju dovelo do izgradnje nove katedrale smeštene u drugom delu Managve. Čini se da je moguća obnova stare katedrale.

Narodno pozorište Ruben Dario[uredi | uredi izvor]

Narodno pozorište Ruben Dario je najvažnije pozorište u Nikaragvi i jedno je od najmodernijih pozorišta u Centralnoj Americi. I domaći i međunarodni umetnici predstavljaju emisije, koncerte, izložbe i kulturne predstave poput El Gvegvense, između ostalog. Nacionalno pozorište je jedna od retkih zgrada koja je preživela zemljotres 1972. godine koji je uništio 90% Managve.[17]

Laguna Tiskapa[uredi | uredi izvor]

Laguna Tiskapa, smeštena u okviru prirodnog rezervata Laguna Tiskapa, nalazi se južno od Istorijskog centra Managve. Do lagune vodi Calle del Comercio (Trgovačka ulica), koja vodi do Monumento al Liberalismo (Spomenik liberalizmu), koju je krajem 1930-ih sagradila Liberalna stranka u čast predsednika Anastasija Somoze Garsije.

U blizini se nalazi spomenik Sandinu koji je silueta Augusta C. Sandina, jednog od nacionalnih heroja Nikaragve. Spomenik je visok 59 stopa.[18] Spomenik je predložio Ernesto Kardenal, a štiti ga nikaragvanska vojska. Spomenik Sandino izgrađen je na vrhu olupine stare predsedničke palate u mozarapskom stilu, koju je predsednik Sakasa naručio krajem 1920-ih, ali koju je porodica Somoza dugo koristila kao svoju ličnu rezidenciju. Takođe na usnoj ruti Tiskape nalazi se Mazmoras, zatvor u kojem su aktuelni predsednik Danijel Ortega i mnogi drugi politički zatvorenici mučeni tokom režima Somoze.[18]

Kultura[uredi | uredi izvor]

Managva je kulturna prestonica Nikaragve, koja se može pohvaliti sa nekoliko restorana, pozorišta, muzeja i nekoliko tržnih centara.[19] Grad je takođe dom mnogim zajednicama imigranata i bivših porodica iz zemalja, uključujući, ali ne ograničavajući se na Tajvan, Kinu, Nemačku, Sjedinjene Države, Palestinu i zemlje Latinske Amerike.

Managva je dom godišnjeg izbora za Mis Nikaragve; to je nacionalno takmičenje za lepoticu Nikaragve. Izbor se tradicionalno održava u Narodnom pozorištu Ruben Dario i održava se od 1955.[20]

Gastronomija[uredi | uredi izvor]

Zbog uticaja imigranata i turista, uobičajeno je da se u Managvi pronalaze specijaliteti od hrane iz različitih regija Nikaragve, zajedno sa međunarodnim. Najčešće namirnice uključuju pirinač, trputac, pasulj i sorte kupusa i sireva. Postoji lokalna tradicija proizvodnje sira i nije neobično sresti prženi sir kao prilog uz mnoga najpopularnija jela, kao što su prženi trputac i galo pinto, regionalno tradicionalno jelo od pirinča i pasulja.

Managva uživa u nizu međunarodnih kuhinja, uključujući italijanske, španske i francuske restorane, kao i mnoge azijske restorane (južnokorejski, kineski i tajvanski). Prestonica je takođe upadljivo prošarana mnogim američkim lancima restorana poput Burger Kinga, Pica Hata, Mekdonaldsa, Papa Džona i Subveja, koji su nastali od 1990-ih. Postoje i lokalni i regionalni lanci brze hrane, na primer Tip-Top, Rostipolo i Polo Kampero.

Festivali[uredi | uredi izvor]

Najpoznatiji festival u Managvi je festival njegovog zaštitnika Santo Dominga de Guzmana.[21] Počinje ujutro 1. avgusta, kada „Bajada del Santo“ (šetanje svetitelja) uključuje mnogo radosnih ljudi koji šetaju i nose staru statuu Santo Dominga iz crkve Las Sieritas na jugu Managve u drugu crkvu preko grada do sever, na području uništenom zemljotresom 1972. Ovde ostaje deset dana do jutra 10. avgusta, kada „Subida del Santo“ (hodanje sveca) vraća statuu u crkvu Las Sieritas, gde ostaje do kraja godine.

Hiljade ljudi prisustvuju ovom događaju koji uključuje ples, jelo, piće i koračnice muzičkih bendova, uglavnom za tradicije koje datiraju iz prekolonijalnih vremena, ili da bi zatražili lična čuda, obećali ili zahvalili svetitelju. Tokom parade mnogi se oblače u tipične kostime, maske i slikaju se. Među ostalim učesnicima su i "karosas" (umetnički automobili i kamioni) lokalnih poslovnih kompanija, jahači koji dolaze iz Nikaragve i drugih susednih država Centralne Amerike da bi pokazali svoje konje, veštine i kostime jahača.

Još jedan festival koji se održava od 2003. godine je karneval Alegria por la Vida (Sreća za život) koji se slavi u Managvi početkom meseca marta. Svake godine postoji drugačiji slogan ili tema. Ovaj događaj se proslavlja defileima, plovacima, živom muzikom, hranom i plesom, kao i maršem Karnevalske kraljice.[22]

Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Managua". La Prensa (in Spanish). March 9, 2006. Archived from the original on November 11, 2013. Pristupljeno 15.2.2021. godine.
  2. ^ a b "Resurge el centro de Managua en busca de su antiguo esplendor" [The center of Managua resurges in search of its old splendor]. El Nuevo Diario (in Spanish). February 1, 2014. Pristupljeno 15.2.2021. godine.
  3. ^ Richard Arghiris (April 10, 2014). Nicaragua Footprint Handbook. Footprint Travel Guides. p. 36. ISBN 978-1-907263-89-7.
  4. ^ a b Schmincke, H.-U., S. Kutterolf, W. Perez, J. Rausch J, A. Freundt, and W. Strauch, 2008, Walking through volcanic mud: the 2,100-year-old Acahualinca footprints (Nicaragua). I Stratigraphy, lithology, volcanology and age of the Acahualinca section. Bulletin of Volcanology. v. 51, no. 5, p. 479-493. . doi:10.1007/s00445-008-0235-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  5. ^ Cybriwsky, Roman Adrian (May 23, 2013). Capital Cities around the World: An Encyclopedia of Geography, History, and Culture: An Encyclopedia of Geography, History, and Culture. ABC-CLIO. p. 177. ISBN 978-1-61069-248-9.
  6. ^ "Managua trade area is swept by flames", The New York Times. April 20, 1936. Page 7.
  7. ^ „History of deadly earthquakes”. BBC News (na jeziku: engleski). 2018-08-19. Pristupljeno 2021-02-15. 
  8. ^ "Managua". ViaNica. Archived from the original on 2007-08-22. Pristupljeno 15.2.2021. godine.
  9. ^ „Klimatafel von Managua (Int. Flugh.) / Nicaragua” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (na jeziku: nemački). Deutscher Wetterdienst. Pristupljeno 9. 6. 2017. 
  10. ^ „Station Managua” (na jeziku: francuski). Météo Climat. Pristupljeno 27. 6. 2017. 
  11. ^ „Managua está libre de analfabetismo - LVDS”. La Voz del Sandinismo (na jeziku: španski). 2007-07-21. Arhivirano iz originala 24. 12. 2019. g. Pristupljeno 2021-02-15. 
  12. ^ "Human Capital: Educationand Training". ProNicaragua. Archived from the original on 2007-09-27. Pristupljeno 15.2.2021. godine.
  13. ^ "Central American Countries of the Future 2005/2006". 2005-08-01. Archived from the original on 2007-09-27. Pristupljeno 15.2.2021. godine.
  14. ^ "Managua". Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 15.2.2021. godine.
  15. ^ Euraque, Dario A. "Managua." World Book Advanced. World Book, 2009. Web. 16 Nov. 2009.
  16. ^ „Historical Center of Managua | Nicaragua | ViaNica.com”. vianica.com. Pristupljeno 2021-02-15. 
  17. ^ „Rubén Darío National Theater | Nicaragua | ViaNica.com”. vianica.com. Pristupljeno 2021-02-15. 
  18. ^ a b "Monumento al General Augusto Cesar Sandino". Manfut (in Spanish). Pristupljeno 15.2.2021. godine.
  19. ^ "Managua: Attractions in Managua". ViaNica. Archived from the original on 2007-08-22. Pristupljeno 15.2.2021. godine.
  20. ^ Ruiz Baldelomar, Leslie. "Miss Nicaragua, una historia accidentada". La Prensa (in Spanish). Archived from the original on 2007-10-13. Pristupljeno 15.2.2021. godine.
  21. ^ "Sobre Managua: Cultura y Turismo [Fiestas Patronales de Managua]" (in Spanish). Alcaldía De Managua. Archived from the original on 2008-06-11. Pristupljeno 15.2.2021. godine.
  22. ^ "Sixth "Joy of Life" Carnival". ViaNica. Pristupljeno 15.2.2021. godine.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манагва&oldid=27528734”