Manastir Visoki Dečani

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Svetska baština Uneska
Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji
Medieval Monuments in Kosovo & Metohija
Naziv na zvaničnom spisku svetske baštine
Visoki Dečani, exterior view, Julian Nitzsche.jpg
Lokacija  Srbija
Tip kulturna
Kriterijum ii, iii, iv
Referenca 724.
Unesko regija Evropa
Istorija upisa u svetsku baštinu
Upis 2004. (28. sednica)
Dodatni upis 2006.
Ugroženost 2006.
Manastir Visoki Dečani na mapi Srbije
Manastir Visoki Dečani
Manastir Visoki Dečani
Manastir Visoki Dečani na karti Srbije

Manastir Visoki Dečani je zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana. Gradnja je završena 1335. godine, a freske su završene oko 1350. godine. Manastir je posvećen Hristu Pantokratoru i Vaznesenju Gospodnjem - Spasovdanu. Glavni neimar bio je majstor Vito Kotoranin.

Manastirska crkva predstavlja petobrodnu građevinu i pripada raškom stilu. Manastir se nalazi u jednoj udolini pored rečice Dečanska Bistrica jugozapadno od Peći, ispod planinskog masiva Prokletije. Mošti sv. Jelene Dečanske počivaju u manastiru. Kada su Turci hteli Dečane da pretvore u džamiju 1692. godine dogodilo se čudo kojim su u tome sprečeni i koje se pripisuje njoj.

Manastir pripada Eparhiji raško-prizrenskoj Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Izgradnja manastira[uredi]

Izgradnja crkve Hrista Pantokratora (Svedržitelja) počela je 1327. godine ktitorstvom srpskog kralja Stefana Uroša Trećeg Dečanskog. Glavni majstor bio je fra Vita iz Kotora, inače katolički monah, a radove je nadgledao arhiepiskop Danilo Drugi koji se trudio o „sazdanju i utvrđenju“ crkve skupivši „veliko mnoštvo umetničkih i veštih majstora“. Sam Stefan Dečanski je sazidao ugaoni kamen na ovoj crkvi a još 1330. godine izdao je ktitorsku povelju kojom je bogato obdario svoju zadužbinu. Posle smrti kralja Stefana, njegovo delo nastavio je njegov sin Stefan Uroš Četvrti Dušan i okončao gradnju Dečana 1335. godine. U vreme turskog robovanja ova carska lavra je opstala, ali u vrlo teškim okolnostima.

1912 Manastir Visoki Dečani.JPG

Oslikan je znatno kasnije 1347-1348. godine. Same proporcije ovog manastira (dug 36 metara, a visok 30 metara), za ono vreme potpuno neuobičajene doprinele su da se ovaj manastir naziva „Visokim“ (Visoki Dečani). Plemenito jednostavan, skladnih proporcija ovaj manastir predstavlja najveći srpski srednjovekovni spomenik. Po legendi, sam Stefan Dečanski je izabrao mesto na kojem manastir sada leži. On je u tu svrhu dosta mesta obilazio, a onda je iznenada naišao na ovo mesto koje ga je očaralo svojom lepotom.

"A sam, postavivši šatore, tu prebivaše diveći se krasnome mestu, jer leži na najvišim mestima, sačišćeno svakim drvećem, mnogogranatim i mnogoplodnim, a ujedno ravno i travno, a odasvud teku najslađe vode. Tu izviru veliki izvori i napaja ga bistra reka, čija voda pre ukusa daje veliko rumenilo licu, a posle ukusa veliko dobro rastvorenje telu, tako da se niko ne može nasititi naslade vode. Sa zapadne strane zatvaraju ga najviše gore i njihove strmine, i otuda je tamo zdrav vazduh. Sa istočne strane ovome se priupodobljava veliko polje, navodnjavano istom rekom. Takvo je dakle mesto časno i dostohvalno za podizanje manastira" (Grigorije Camblak).

Period posle 16. veka[uredi]

U vreme obnove Pećke patrijaršije, u drugoj polovini 16. veka, nastaju bolja vremena. U to vreme, pa i kroz ceo 17. vek, manastirska riznica, biblioteka i ostala manastirska zdanja su obogaćena vrednim dragocenostima. Posebno je značajan rad manastirske skriptorije gde su prepisivane bogoslužbene i bogoslovske knjige. U vreme Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem, manastir su opljačkali Turci. Ponovo su nastala teška vremena za manastir Dečane i njegovo bratstvo koje se tih godina jedva održalo.

Knez Miloš podiže 1836. godine jedan konak, a knez Aleksandar 1849. godine poklanja ćivot za mošti svetog kralja Stefana Dečanskog. Mošti su poslednji put presvučene 1964. godine u odeću koju je sašio tadašnji episkop, kasniji patrijarh srpski Pavle.[1] Tokom 19. veka obnovljena su manastirska zdanja.

Dečanska crkva Hrista Pantokratora spada među najveće građevine srednjovekovne Srbije.

Crkva manastira Dečana građena je od mermernih kvadara u dve boje. Po svojoj graditeljskoj složenosti crkva predstavlja skladno prožimanje elemenata zapadnog - romanike i gotike, i istočnog - vizantijskog stila sa već postojećim tradicijama srpske umetnosti. Slikanje dečanskog hrama trajalo je od završetka gradnje 1335. pa sve do 1350. godine i radilo je nekoliko grupa najboljih slikara Dušanovog carstva. Po broju likova i scena, kao i ukupnoj oslikanoj površini, dečanske freske prednjače u srpskom slikarstvu srednjeg veka. Manastir je 1903. godine zahvatio požar i sve bi izgorelo da u pomoć nisu pritekli Arnauti. Manastir su svagda doživljavali kao neki svoj ponos, po pisanju Gavrila Dožića. [2]

Kolekcija rukopisnih knjiga manastira Dečani po značaju i bogatstvu je odmah iza hilandarske.[3]

Kosovska pošta je na proleće 2009. izdala poštanske markice, na kojima je prikazan manastir Visoki Dečani kao „arhitekstonsko blago Kosova“, bez napominjanja njegove povezanosti sa srpskom kulturom i istorijom.[4]

Uz Dečane se nalaze 24 hektara zemljišta oko kojih je 16 godina trajao sudski spor sve dok im nije 2016. godine potvrđeno vlasništvo.[5][6][7]

Svetska baština[uredi]

Ovaj manastir se nalazi na spisku Uneskove Svetske baštine zajedno sa još tri manastira SPC pod imenom „Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji“.

UNESKO je proglasio manastir Dečani za mesto svetske kulturne baštine 2004, navodeći da su njegove freske jedno od najvrednijih primera tzv. renesanse Paleologa u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o životu u XIV veku.

Galerija slika[uredi]

Dokumentarni film[uredi]

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]