Margaret Mičel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Margaret Mičel
Margaret Mičel
Lični podaci
Datum rođenja(1900-11-08)8. novembar 1900.
Mesto rođenjaAtlanta, SAD
Datum smrti16. avgust 1949.(1949-08-16) (48 god.)
Mesto smrtiAtlanta, SAD
ObrazovanjeSmitov koledž[1] (MA)[2] (honoris causa) [3]

Magaret Mičel (engl. Margaret Munnerlyn Mitchell; Atlanta, 8. novembar 1900 — Atlanta, 16. avgust 1949)[4] je bila američka književnica, koja se u svetu proslavila romanom Prohujalo sa vihorom, za koji je 1937. godine dobila Pulicerovu nagradu.[5] Ovaj roman, prodat u preko 30 miliona primeraka, smatra se jednom od najpopularnijih knjiga svih vremena.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Margaret Mičel je rođena u Atlanti (Džordžija, SAD), otac Judžin bio je advokat, a majka Meri Izabel sufražetkinja. Po završetku Vestminster škole, krenula je na Smit Koledž, ali se 1918. zbog smrti majke vratila kući i ubrzo je počela da piše za novine. Njeno najpoznatije delo, roman Prohujalo sa vihorom, objavila je 1936. godine.

Poginula je u saobraćajnoj nesreći 1949. godine.

Porodična istorija[uredi | uredi izvor]

Margaret Mičel je bila južnjakinja, rođena i doživotna stanovnica Džordžije. Rođena je 1900. godine u imućnoj i politički uticajnoj porodici. Njen otac, Judžin Mjuz Mičel, bio je advokat, a njena majka, Meri Izabel „Mejbel“ Stivens, bila je sufražekinja i katolička aktivistkinja. Imala je dva brata, Rasela Stivensa Mičela, koji je umro u detinjstvu 1894. i Aleksandra Stivensa Mičela, rođenog 1896. godine.[6][7]

Margaretina porodica po očevoj strani su bili potomci Tomasa Mičela, poreklom iz Aberdinšira u Škotskoj, koji se nastanio u okrugu Vilks u Džordžiji 1777. godine i učestvovao u Američkom ratu za nezavisnost. Tomas Mičel je po zanimanju bio geometar. Bio je na geodetskom putovanju u okrugu Henri, Džordžija, u kući gospodina Džona Loua, oko 6 milja od Mekdona, Džordžija, kada je umro 1835. i sahranjen je na toj lokaciji.[8] Vilijam Mičel, rođen 8. decembra 1777, u Lisbornu, okrug Edžfild, Južna Karolina, preselio se između 1834. i 1835. na farmu duž reke Saut u zajednici Flat Rok u Džordžiji.[8] Vilijam Mičel je umro 24. februara 1859. u 81. godini i sahranjen je na porodičnom groblju u blizini državnog parka Panola Mauntin.[8] Njen pradeda Isak Grin Mičel preselio se na farmu duž puta Flat Šouls koji se nalazi u zajednici Flat Rok 1839. godine. Četiri godine kasnije prodao je ovu farmu Ajri O. Makdaniel i kupio farmu 3 milje dalje niz put na severnoj strani reke Saut u okrugu Dekalb, Džordžija.[8]

Njen deda, Rasel Kraford Mičel, iz Atlante, prijavio se u vojsku Konfederacije 24. juna 1861. i služio je u Hudovoj teksaškoj brigadi. Bio je teško ranjen u Bici kod Šarpsburga, degradiran zbog „neefikasnosti” i zatim je radio medicinska brat u Atlanti.[9] Posle građanskog rata, zaradio je veliko bogatstvo snabdevajući drvenu građu za brzu obnovu Atlante. Rasel Mičel je imao trinaestoro dece od dve žene; najstariji je bio Judžin, koji je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta Džordžije.[6][10][11]

Margaretin pradeda po majci, Filip Ficdžerald, emigrirao je iz Irske i na kraju se naselio na plantaži robova, Rural Houm, u blizini Džonsbora, Džordžija, gde je imao jednog sina i sedam ćerki sa svojom suprugom Elenor Makgahan, koja je bila iz irske katoličke porodice sa vezama sa kolonijalnim Merilendom.[12] Margaretini baba i deda, venčani 1863. godine, bili su Eni Ficdžerald i Džon Stivens; on je takođe emigrirao iz Irske i postao kapetan u vojsci Konfederacije. Džon Stivens je bio prosperitetni graditelj nekretnina nakon građanskog rata i jedan od osnivača ulične železnice Gejt Siti (1881), Atlantskog trolebuskog sistema u kojem su kola vukla mazge. Džon i Eni Stivens su imali dvanaestoro dece; sedmo dete je bila Mej Bel Stivens, koja se udala za Judžina Mičela.[11][13][14] Mej Bel Stivens je studirala u manastiru Belevju u Kvebeku i završila obrazovanje na Institutu za žene u Atlanti.[7]‍:13

Fotografija mlade žene (verovatno Mičel) na prednjem trijemu seoskog doma, oko 1920.

Novine Atlantski ustav navode da su se Mej Bel Stivens i Judžin Mičel venčali u vili nevestinih roditelja u Džekson ulici 8. novembra 1892:

deveruša, gospođica Eni Stivens, bila je lepa kao francuski pastel, u direktorskom kostimu od žutog satena sa dugim kaputom zelenih somotnih rukava i prslukom od zlatnog brokata... Mlada je bila lepa vizija mladalačke ljupkosti u njenom ogrtaču od izuzetne boje slonovače i satena... njene papuče su bile od belog satena ukražene biserima... poslužena je elegantna večera. Trpezarija je bila ukrašena belo i zeleno, osvetljena bezbrojnim svećama u srebrnim svećnjacima... Poklon mladi od njenog oca bila je elegantna kuća i plac... U 11 sati gospođa Mičel se pojavila u lepoj haljini za izlazke od zelenog engleskog platna sa svojim raskošnim somotnim šeširom i oprostila se od svojih prijatelja.[15]

Rani uticaji[uredi | uredi izvor]

Margaret Mičel je svoje rano detinjstvo provela na Džekson Hilu, istočno od centra Atlante.[16] Njena porodica je živela u blizini njene bake po majci, Eni Stivens, u viktorijanskoj kući obojenoj jarko crvenom bojom sa žutim ukrasima.[17] Gospođa Stivens je bila udovica nekoliko godina pre Margaretinog rođenja; Kapetan Džon Stivens je umro 1896. Nakon njegove smrti, nasledila je imanje u ulici Džekson gde je živela Margaretina porodica.[18]‍:24

Baka Eni Stivens bila je prilično karakterna, i vulgarna i tiranin. Nakon što je preuzela kontrolu nad novcem svog oca Filipa Ficdžeralda nakon što je on umro, potrošila je posed na svoje mlađe ćerke, uključujući Margaretinu majku, i poslala ih da završe školu na severu. Tamo su saznali da se irski Amerikanci ne tretiraju kao ravnopravni sa ostalim imigrantima.[17]‍:325 Margaretin odnos sa bakom će postati sporan u kasnijim godinama kada je ušla u odraslo doba. Međutim, za Margaret, njena baka je bila odličan izvor „informacija očevidca“ o građanskom ratu i rekonstrukciji u Atlanti pre njene smrti 1934. godine.[19]

Devojaštvo na Džekson Hilu[uredi | uredi izvor]

U nesreći koja je bila traumatična za njenu majku iako je bila nepovređena, kada je Mičel imala oko tri godine, njena haljina se zapalila na gvozdenoj rešetki. Bojeći se da će se to ponoviti, njena majka je počela da je oblači u dečačke pantalone i dobila je nadimak „Džimi“, ime lika iz stripa, Mali Džimi.[20] Njen brat je insistirao da ona mora da bude dečak po imenu Džimi da bi se igrala sa njim. Pošto nije imala sestre sa kojima bi se igrala, Mičel je rekla da je bila dečak po imenu Džimi do svoje četrnaeste godine.[18]‍:27–28

Stivens Mičel je rekao da je njegova sestra bila muškobanjasta mada bi se povremeno rado igrala lutkama i da je volela da jaše svog ponija iz teksaške ravnice.[21] Kao mala devojčica, Mičel je svakog popodneva jahala sa veteranom Konfederacije i jednom doteranom mladom damom. As a little girl, Mitchell went riding every afternoon with a Confederate veteran and a young lady of "beau-age".[22] Odgajana je u eri kada su se deca „videla, a ne čula“ i kada joj nije bilo dozvoljeno da iskaže svoju ličnost trčanjem i vriskom nedeljom popodne dok je njena porodica bila u poseti rodbini.[23]

Prohujalo sa vihorom[uredi | uredi izvor]

Knjiga Prohujalo sa vihorom opisuje robovlasničko društvo američkog juga u drugoj polovini 19. veka i Američki građanski rat. Objavljena je 1936. godine, a veoma brzo je snimljen i film sa Vivijen Li i Klark Gejblom u glavnim ulogama, koji je 1940. dobio osam Oskara.

Knjiga je ušla u istoriju po tome što je tokom prvog dana u knjižarama prodata u pedeset hiljada primeraka, a u narednoj godini u milion primeraka. Prevedena je na trideset jezika i brajevu azbuku.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Notable Alumnae - Smith College”. www.smith.edu. Arhivirano iz originala 08. 03. 2018. g. Pristupljeno 05. 07. 2022. 
  2. ^ „Gone With the Wind's Unsung Heroine”. Alumnae.smith.edu. Arhivirano iz originala 1. 12. 2018. g. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  3. ^ „Honorary Degrees”. Smith College. 
  4. ^ „Margaret Mitchell | American novelist”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 10. 2017. 
  5. ^ „5 Honors Awarded on the Year's Books: ...”. The New York Times. 26. 2. 1937. str. 23. 
  6. ^ a b Candler, Allen D.; Evans, Clement A. (1906). Cyclopedia of Georgia. 2 of 3. Atlanta, Georgia: State Historical Association. str. 602—605. OCLC 3300148. 
  7. ^ a b Johnson, Joan Marie (2008). Southern Women at the Seven Sister Colleges: Feminist Values and Social Activism, 1875-1915. ISBN 9780820330952. 
  8. ^ a b v g Mitchell, Stephens. „Margaret Mitchell and Her People in the Atlanta Area”. The Atlanta Historical Bulletin. 
  9. ^ Simpson, Harold B. (1977). Hood's Texas Brigade: A Compendium. Hillsboro, TX: Hill Jr. College Press. str. 69. ISBN 0912172223. 
  10. ^ Garrett, Franklin M. (1969). Atlanta and Environs: a chronicle of its people and events. 1. Athens, Georgia: University of Georgia Press. str. 819. ISBN 0820302635. 
  11. ^ a b Ruppersburg, Hugh (2007). The New Georgia Encyclopedia Companion to Georgia Literature. Athens, Georgia: University of Georgia Press. str. 326. ISBN 9780820328768. 
  12. ^ „Fitzgerald House”. 
  13. ^ Historical Jonesboro/Clayton County Inc. Jonesboro-Historical Jonesboro. Mount Pleasant, SC: Arcadia Publishing, 2007. p. 8. ISBN 0-7385-4355-1
  14. ^ Reed, Wallace Putnam (1889). History of Atlanta, Georgia: with illustrations and biographical sketches of some of its prominent men and pioneers. Syracuse, New York: D. Mason & Co. стр. 563. OCLC 12564880. 
  15. ^ The Chi Phi Chakett: Graduate Personals. January 1893, Vol. V, p. 135.
  16. ^ Hobson, Fred C. (2002). South to the future: an American region in the twenty-first century. Athens, GA: University of Georgia Press. стр. 19. ISBN 0-8203-2411-6. 
  17. ^ а б Pyron, Darden Asbury (1991). Southern Daughter: the life of Margaret Mitchell. New York: Oxford University Press. стр. 37. ISBN 978-0-19-505276-3. 
  18. ^ а б Walker, Marianne (1993). Margaret Mitchell and John Marsh: the love story behind Gone With the Wind. Atlanta, GA: Peachtree Publishers. ISBN 9781561456178. 
  19. ^ Farr, Finis. Margaret Mitchell of Atlanta: the author of Gone With the Wind. New York: William Morrow, 1965. p. 51-52. ISBN 978-0-380-00810-0
  20. ^ Jones, Anne Goodwyn. Tomorrow is Another Day: the woman writer in the South 1859–1936. Baton Rouge, LA: University of Louisiana Press, 1981. p. 322. ISBN 0-8071-0776-X
  21. ^ Farr, Finis, Margaret Mitchell of Atlanta: the author of Gone With the Wind, p. 14.
  22. ^ Jones, A. G., Tomorrow is Another Day: the woman writer in the South 1859–1936, p. 321.
  23. ^ Radio interview with Medora Perkerson on radio station WSB in Atlanta on July 3, 1936 Retrieved June 9, 2012.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Margaret Mičel na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маргарет_Мичел&oldid=26396010”