Marginalni proizvod

U ekonomiji i u neoklasičnoj ekonomiji, marginalni proizvod ili granični fizički proizvod inputa(faktor proizvodnje) promena je u autputu koja nastaje zbog korišćenja dodatne jedinice određenog inputa (na primer, promena u autputu kada radna snaga preduzeća poraste sa pet na šest jedinica), pod pretpostavkom da količine drugih inputa ostaju nepromenjene.

Marginalni proizvod datog autputa se može predstaviti kao:

$MP={\frac {\Delta Y}{\Delta X}}$

gde $\Delta X$ predstavlja promenu korišćenja inputa od strane preduzeća (konvencionalno promena jedne jedinice), a $\Delta Y$ predstavlja promenu u količini proizvedenog autputa (koja nastaje zbog promene inputa). Primetićemo da količina Y „proizvoda” je obično definisana bez eksternih troškova i benefita.

Ako su inputi i autputi beskonačno deljivi, tako da su granične „jedinice” veoma male, marginalni proizvod je matematički izvod proizvodne funkcije u odnosu na input. Pretpostavimo da je autput preduzeća Y dat proizvodnom funkcijom:

$Y=F(K,L)$

gde su K i L inputi za proizvodnju (na primer, kapital i radna snaga). Onda su marginalni proizvod kapitala (MPK) i marginalni proizvod radne snage (MPL) dati formulom:

$MPK={\frac {\partial F}{\partial K}}$

$MPL={\frac {\partial F}{\partial L}}$

U „zakonu” o opadajućim prinosima, marginalni proizvod raste kada se više nekog inputa (na primer, radna snaga) uključi, a drugi input (na primer, kapital) ostaje konstantan. Na ovom primeru, radna snaga je promenljivi input, dok je kapital fiksni input (u hipotetičkom modelu sa dva inputa). Što se više promenljivog inputa (radna snaga) uključuje, tako marginalni proizvod počinje da opada. Konačno, posle određenog trenutka, marginalni proizvod postaje negativan, ukazujući na to da su dodatne jedinice radne snage smanjile autput, umesto da ga povećaju. Razlog zbog kojeg se ovo dešava je opadajući marginalni produktivnost radne snage.

Marginalni proizvod radne snage je nagib krive ukupnog proizvoda, koji predstavlja proizvodnu funkciju u odnosu na upotrebu radne snage na fiksnom nivou korišćenja inputa kapitala.

U neoklasičnoj teoriji o konkurentnim tržištima, marginalni proizvod radne snage je jednak realnoj nadnici. U agregatnim modelima savršene konkurentnosti, gde je svako dobro proizvedeno i gde se to dobro koristi u potrošnji i kao kapital, marginalni proizvod kapitala je jednak stopi prinosa. Kao što je prikazano u Kembridžskoj diskusiji o kapitalu, ovaj predlog o marginalnom proizvodu kapitala ne može biti održiv u mnogorobnim modelima u kojima se pravi razlika između kapitala i potrošnje dobara.

Veza između marginalnog proizvoda (MP) i ukupnog proizvoda (UP)

Veza se može objasniti kroz tri faze- (1) Na početku, kako se povećala količina promenljivog inputa, ukupni proizvod raste do stope povećanja. U ovoj fazi, marginalni proizvod takođe raste. (2) Kako se primenjuju sve veće količine promenljivog inputa, ukupni proizvod raste do stope smanjenja. U ovoj fazi, marginalni proizvod počinje da opada. (3) Kada ukupni proizvod dostigne maksimum, marginalni proizvod je jednak nuli. Nakon ove tačke, ukupni proizvod počinje da opada i marginalni proizvod postaje negativan.

Vidi još

• Marginalni trošak
• Marginalni prihod
• Marginalna vrednost
• Marginalna efikasnost kapitala

Literatura

• Mukherjee, Sampat; Mukherjee, Mallinath; Ghose, Amitava (2003). Microeconomics. New Delhi: Prentice-Hall of India. ISBN 978-81-203-2318-6. 
• Brewer, Anthony (2010). The Making of the Classical Theory of Economic Growth. Routledge. ISBN 978-0-415-48620-0. 
• Beck, Bernhard (2008). Volkswirtschaft verstehen. ISBN 9783728132079. 
• Rothbard, Murray N. Classical Economics: An Austrian Perspective on the History of Economic Thought Volume II (PDF). Auburn, Alabama: Ludwig von Mises Institute. ISBN 978-0-945466-48-2. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 05. 2012. g. Pristupljeno 22. 03. 2018.