Mariner 6 i 7

Mariner 6 i 7
	; Fotografija sonde Mariner 6/7.
Operator	NASA
Proizvođač	Laboratorija za mlazni pogon (JPL)
Tip misije	Prolet
Datum lansiranja	Mariner 6: 24. februar 1969. u 01.29.02 ( UTC); Mariner 7: 27. mart 1969. u 22.22.01 (UTC)
Raketa-nosač	Atlas-Kentaur SLV-3C
Mesto lansiranja	Svemirski centar Kenedi
Masa	411,8 kg
Izvor napajanja	solarni paneli
Snaga napajanja	449 W
Međunarodna oznaka	Mariner 6: 1969-014A; Mariner 7: 1969-030A

Sonde Mariner 6 i Mariner 7 (Mariner Mars 69A i Mariner Mars 69B) bile su deo programa Mariner agencije NASA, posvećenom istraživanju Marsa, i bile su prve letelice koje su sprovele misiju istraživanja jeden planete u duetu. Obe letelice su lansirane sa svemirskog centra Kenedi na Floridi – Mariner 6 sa lansirne rampe 36B^[3], a Mariner 7 sa lansirne rampe 36A.^[2] Sonde su preletele preko ekvatora i južnih polarnih regiona Marsa analizirajući atmosferu crvene planete i fotografišući površinu. Primarni cilj obe misije bio je da se prikupi što više podataka o površini i atmosferi Marsa tokom bliskog proleta pored planete, kako bi se obrazovala osnova za buduća istraživanja, naročito ona vezana za potragu za vanzemaljskim životom, kao i da se demonstritaju i dokažu tehnologije koje će se koristiti u budućim misija. Sonda Mariner 6 je takođe imala za cilj da inženjeri steknu iskustvo i neke osnovne podatke koji će biti od koristi pri proletu sonde Mariner 7 samo 5 dana kasnije.

Tok misije[uredi | uredi izvor]

Dana 29. jula 1969. godine, samo nedelju dana pre proleta pored Marsa, laboratorija za mlazni pogon (JPL) je izgubila kontakt sa sondom Mariner 7. Inženjeri su uspeli da povrate kontakt koristeći rezervnu antenu, a zatim su povratili i komunikaciju preko primarne antene ubrzo nakon proleta sonde Mariner 6. Smatra se da je uzrok za ovaj gubitak signala bio gas koji je procureo iz jedne od baterija (koja je kasnije u potpunosti otkazala).^[2] Na osnovu opservacija koje je načinio Mariner 6, sondi Mariner 7 su posate dodatne komande kako bi detaljnije izučila određena područja na površini koja su bila od interesa naučnicima. Na kraju je Mariner 7 vratio više fotografija od Marinera 6, uprkos otkazu baterije.^[4]

Najbliži prolet sonde Mariner 6 pored Marsa dogodio se 31. jula 1969. g. u 05.19.07 UTC^[3] na udaljenosti od 3.431 km od površine planete. Mariner 7 je proleteo pored planete 5. avgusta 1969. g. u 05.00.49 UTC^[2] na udaljenosti od 3.430 km. Ova udaljenost je duplo manja od udaljenosti na kojoj je proletela sonda Mariner 4 nekoliko godina ranije (9.846 km).^[4]

Obe sonde su trenutno neaktivne i nalaze se u heliocentričnoj orbiti.^[4]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Mariner 6: Trajectory Details”. National Space Science Data Center. Arhivirano iz originala 25. 10. 2011. g. Pristupljeno 28. 12. 2011.
^ ^a ^b ^v ^g „Mariner 7: Details”. National Space Science Data Center. Pristupljeno 28. 12. 2011.
^ ^a ^b „Mariner 6: Details”. National Space Science Data Center. Pristupljeno 28. 12. 2011.
^ ^a ^b ^v
- Pyle, Rod (2012). Destination Mars. Prometheus Books. str. 61-66. ISBN 978-1-61614-589-7.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ovaj članak vezan za kosmos je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

[M6_trajectory-1] „Mariner 6: Trajectory Details”. National Space Science Data Center. Arhivirano iz originala 25. 10. 2011. g. Pristupljeno 28. 12. 2011.

[M7_details-2] v ^g „Mariner 7: Details”. National Space Science Data Center. Pristupljeno 28. 12. 2011.

[M6_details-3] „Mariner 6: Details”. National Space Science Data Center. Pristupljeno 28. 12. 2011.

[Pyle2012-4] v
Pyle, Rod (2012). Destination Mars. Prometheus Books. str. 61-66. ISBN 978-1-61614-589-7.

[5] Pyle, Rod (2012). Destination Mars. Prometheus Books. str. 61-66. ISBN 978-1-61614-589-7.

[1]

[2]

[3]

[4]