Marijanske Laznje
| Marijanske Laznje | |
|---|---|
 Kolonada sa fontanom | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Češka |
| Kraj | Karlovarski kraj |
| Osnovan | 1273. |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 14.293 |
| — gustina | 275,87 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 49° 57′ 52″ S; 12° 42′ 04″ I / 49.964444° S; 12.701111° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Aps. visina | 578 m |
| Površina | 51,81 km2 |
  Marijanske Laznje Marijanske Laznje na karti Češke | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Zdenjek Kral |
| Veb-sajt | |
| www.marianskelazne.cz | |
Marijanske Laznje (češ. Mariánské Lázně, nem. Marienbad), je grad u Karlovarskom kraju, u okrugu Heb. Nalazi se 25 km jugoistočno od Heba. Grad zauzima površinu od oko 51,78 km² i ima 14 293 stanovnika i spada u najmlađi grad među obližnjim zapadnočeškim banjskim gradovima.
Mineralni izvori[uredi | uredi izvor]
U gradu i okolini izvire na 100 mineralnih izvora sa sadržajem karbon oksida i mineralnim solima od kojih se uporebljava 53 izvora. Za pijaće kure se upotrebljava 6 glavnih izvora. Izvori su stanovnicima okolnih sela bili poznati davno pre osnivanja banje.
Istorija grada[uredi | uredi izvor]
Mesto gde sada leži drugi po veličini banjski grad Marijanske Laznje bilo je pre puno bara i sasvim pusto.
Godine 1197. izvore osniva ugledan plemić i monah manastira Hroznata pod čiju je upravo spadalo zemljište današnje banje. Monasi su bili prvi koji su uočili slani pramen i pokušali su da dobijaju i so ovde. Ova so je bila kasnije uspešno prodavana kao sredstvo protiv opstipacije.
O lekovitosti mineralnih voda kolale su razne priče i ka pramenovima su pohrlili mnogi bolesnici. Predstavnici manastira su napravili puteve i omogućili pristup izvorima. Prvi pokušaji da se osnuje banja nisu bili uspešni. Meštani nisu imali poverenja u banju.
Za vlade Marije Terezije izvori su bili ponovo analizirani a u to se vreme pojavljuje i ime Marijenbad.
Za nastanak banje zaslužan je bio lekar Jan Josef Ner koji je otkrio da voda sa izvora povoljno deluje na varenje i san monaha. Manastir se borio da dobije dozvole za gradnju banjskog objekta a 1818. dobio je status banjskog grada. Naziv Marijenbad dobio je po Marijinom izvoru koji je po svom čudnom mirisu pre bio nazivan Smrdljivim. Današni naziv je navodno dobio po Marijanskoj slici koju je vojnik u znak zahvalnosti prikačio za izlečenje vraćajući se iz rata jer je zalečio rane. Za dalji razvoj grada je zaslužan monah iz Teple Karel Gaštar Rajtenberg koji je tu sagradio banjske objekte.
Godine 1820. u banji je boravio Johan Volfgang Gete koji se počeo zalagati za savremene metode lečenja. Geteov boravak je povećao broj posetilaca banje.
Od 1897. britanski kralj Edvard VII devet je puta posetio banju što je na banju skrenulo pažnju svetske javnosti. Tada se otvaraju i mnogi hoteli u banji.
Za vreme Prvog svetskog rata razvoj je usporen, ali se posle rata i nastanka Čehoslovačke republike gosti opet vraćaju. Za vreme Velike krize razvoj banje je opet usporen, ali je banjski karakter grada sačuvan budući da nije bilo većih razaranja za vreme Drugog svetskog rata. Posle odlazka nemačkog stanovništva grad je izgubio na značaju ali je posle 1989. godine i u poslednjih 15 godina došlo do velikog napretka.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Třeštík Jan Mariánské Lázně Praha. 1999. ISBN 978-80-901224-5-1.
- Švandrlík Richard Mariánské Lázně : průvodce Praha 1987
- Heřman Jan Židovské hřbitovy v Čechách a na Moravě Praha 1980
- Švandrlík Richard Významní návštěvníci v Mariánských Lázních / Richard Švandrlík Mariánské Lázně 1990
- Hruška Emil Vražda profesora Lessinga Městský národní výbor Mariánské Lázně. 1958. ISBN 978-80-86741-04-8.
Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
