Marija Velika Komnina Paleologina
| Marija Velika Komnina Paleologina | |
|---|---|
 Detalj sa freske Sv. Georgije spašava trapezuntsku princezu, rad Antonija Pizana. | |
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 17. decembar 1439. |
| Porodica | |
| Supružnik | Jovan VIII Paleolog |
| Roditelji | Aleksije IV Veliki Komnin Teodora Kantakuzin |
| Prethodnik | Sofija od Monferata |
Marija Velika Komnina Paleologina (? — 17. decembar 1439) je bila ćerka trapezuntskog cara Aleksija IV Velikog Komnina i treća po redu supruga vizantijskog cara Jovana VIII Paleologa.
Povodom njene smrti, do koje je došlo u carevom odsustvu (17. decembra 1439. ), Jovan Evgenik, đakon i nomofilaks Velike Crkve u Carigradu, napisao je jednu elegiju.[1][2]
Život[uredi | uredi izvor]
U septembru 1427. godine Marija je udata za vizantijskog cara Jovana VIII Paleologa obred venčanja obavio je patrijarha Josif II [3] u Carigradu, poslednjeg dana avgusta Marija je došla brodom iz Trapezunta; o braku je pregovarano preko poslanstava poslatih iz Carigrada prethodne godine.[traži se izvor] Ekthesis Hronika je naziva Marija Kantakuzin (Kantakuzina je bila varijanta Kantakuzene) i veliča njenu izuzetnu lepotu zbog koje je car Jovan VIII jako voleo.
Bertrandon de la Brokijer, koji ju je video u Carigradu 1432. godine, takođe je hvalio njenu lepotu, rekavši: „Ne bi trebalo da imam grešku da nađem kod nje da nije bila naslikana, a svakako joj to nije bilo potrebno.[4]
Španski putnik Pero Tafur upoznao je caricu Mariju novembra 1437. godine, kada je posetio Konstantinopolj i dao nam uvid u njen svakodnevni život. Tokom svog boravka u Carigradu, Tafur je otkrio da je ona često odlazila u lov po okolnim selima, bilo sama ili sa carem.[5] Dodaje da je u tom gradu upoznao njenog starijeg brata Aleksandra, koji je živeo „u izgnanstvu sa svojom sestrom, caricom, i kažu da su njegovi odnosi s njom nepošteni“.[6] Kada se Pero Tafur vratio u Carigrad a, dodaje, nekoliko meseci kasnije, tražio je da mu pokažu hram Svete Sofije, među njegovim domaćinima bili su ne samo despot Konstantin, već i carica Marija i njen brat Aleksandar, svi želeli da tamo slušaju misu.[7]
Marijin brak sa carem Jovanom VIII trajao je dvanaest godina, ali nisu imali dece. Sfrances beleži datum njene smrti, dok je car Jovan VIII bio u Italiji na saboru u Firenci;[8] Stiven Ransiman je pripisao njenu smrt bubonskoj kugi.[9] Sahranjena je u crkvi manastira Pantokrator u Carigradu. Jovan Evgenik, brat Svetog Marka Evgenika iz Efesa, napisao je tužbalicu zbog njene smrti.[10]
Posle Marijine smrti car Jovan VIII se više nije ženio i umro je bez dece 31. oktobra 1448. godine. Nasledio ga je mlađi brat Konstantin XI, koji je postao poslednji car. Car Konstantin XI je bio udovac kada se popeo na presto i nikada se više nije oženio[11], što je učinilo Mariju poslednjom caricom Vizantijskog carstva.
Porodično stablo[uredi | uredi izvor]
| 2. Aleksije IV Veliki Komnin | ||||||||||||||||
| 1. Marija Velika Komnina Paleologina | ||||||||||||||||
| 3. Teodora Kantakuzin | ||||||||||||||||
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Hunger, Liter. der Byzant.. str. 141.
- ^ Nicol 1993, str. 406.
- ^ Doukas, 20.7; translated by Harry J. Marguoulias, Decline and Fall of Byzantium to the Ottoman Turks (Detroit: Wayne State University, 1975), p. 114
- ^ de la Brocquière, Early Travels in Palestine; cited in William Miller, Trebizond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204-1461, 1926 (Chicago: Argonaut, 1969), pp. 80f
- ^ A. Vasiliev, "Pero Tafur, a Spanish Traveler of the XVth Century and His Visit to Constantinople, Trebizond, and Italy", Byzantion 7 (1932), p. 95
- ^ Vasiliev, "Pero Tafur", p. 98
- ^ Vasiliev, "Pero Tafur", p. 103
- ^ Chronicle, 24.3; translated by Philippides, The Fall, p. 52
- ^ Runciman, The Fall of Constantinople, 1453 (Cambridge: University Press, 1965), p. 21
- ^ Donald M. Nicol, The Byzantine family of Kantakouzenos (Cantacuzenus) ca. 1100-1460: a genealogical and prosopographical study (Washington, D.C.: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies, 1969), p. 171 and note
- ^ Runciman, Fall of Constantinople, p. 521
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Doukas, History
- George Sphrantzes, Chronicle
- Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. izd.). Cambridge University Press.
- Handbuch der Altertumswissenschaft. C.H.Beck. 1933. str. 141. ISBN 978-3-406-01427-7.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Georgi Krustev, „A poem by Maria Comnene Palaeologina from manuscript № 177 of the Ivan Dujčev Centre for Slavo-Byzantine studies“, Byzantinoslavica 58 (1997) S. 71-77.
