Marija Pavlovna (1786—1859)

Marija Pavlovna
Lični podaci
Puno ime	Ana Pavlovna
Datum rođenja	(1786-02-16)16. februar 1786.
Mesto rođenja	Sankt Peterburg, Ruska Imperija
Datum smrti	23. jun 1859.(1859-06-23) (73 god.)
Mesto smrti	Vajmar, Nemačka konfederacija
Porodica
Supružnik	Karl Fridrih, veliki vojvoda od Saks-Vajmar-Ajzenaha
Potomstvo	Marie of Saxe-Weimar-Eisenach, Augusta od Saks-Vajmar-Ajzenaha, Charles Alexander, Grand Duke of Saxe-Weimar-Eisenach
Roditelji	Pavle I Marija Fjodorovna
Dinastija	Romanov

Marija Pavlovna (rus. Мария Павловна, rođena 16. februara 1786. u Sankt Peterburgu, umrla 23. juna 1859. u Vajmaru) bila je ruska princeza, ćerka cara Pavla I i vojvotkinja po udaji za vojvodu Karla Fridriha.

Biografija

Rođena je 16. februara 1786. godine u Sankt Peterburgu, kao treća ćerka i peto dete oca Pavla I i majke Marije Fjodorovne iz Virtemberga (Sofija Dorotea devojačko). Kao dete nije bila naročito lepa. Njena baka Katarina II je primetila njen istančan talenat za klavir, ali je ipak više volela da je rođen dečak. Njen učitelj muzike bio je Đuzepe Sarti. Posle babine smrti njen otac postaje novi imperator Rusije.

Dana 3. avgusta 1804. udaje se za Karla Fririha, naslednika Velikog vojvode Saks-Vejmar-Ajzenaha (2. februara 1783—8. jula 1853). Mladenci su boravili u Sankt Peterburgu devet meseci, pre odlaska u Vajmar. Tamo su Mariju dočekali svečano, kako je opisao Kristif Martin Vilend: "Najveći praznik sa vatrometom, šetnjom, komedijom, rasvetom je bila svuda unaokolo i iskrena radost pri dolasku naše nove princeze" .

Marija Pavlovna bila je zainteresovana za umetnost i nauku. Bila je zaštitnica umetnosti, nauke i socijalne zaštite u siromašnom Velikom vojvodstvu sa sedištem u Vajmaru. Pohađala je deset kurseva na Univerzitetu u Jeni i bila je glavni inicijator za osnivanje Falk instituta u Vajmaru. Za svog sina Čarlsa Aleksandra kao mentora odabrala je ženevskog učitelja, Frederika Soreta, koji je bio odlično upoznat sa radom Johana Volfgang Getea. Kasnije je zvala i Franca Lista u Vajmar, kako bi obnovila lokalnu umetnost i kulturu koja je bila prepoznatljiv znak Vajmara. On je boravio tu od 1842. do 1848. godine, ali pošto je Vojvotkinja sve slabije čula nije mogla da čuje premijeru Vagnerove opere Loengrin u Vajmaru 28. avgusta 1850. godine. Takođe poznate su bile literarne večeri, gde su naučnici sa susednog Univerziteta Jena i drugi širom vojvodstva bili pozvani da predaju različite teme. Gete je o njoj govorio kao jednoj od najvrednijih žena tog vremena

Porodično stablo

16. Frederik IV od Danske

8. Karl Fridrih, vojvoda od Holštajn-Gotorpa

17. Hidvig Sofija od Švedske

4. Petar III

18. Petar I

9. Ana Petrovna

19. Katarina I

2. Pavle I Petrovič

20. Džon Luis I

10. Kristijan August

21. Kristina Elonora

5. Katarina II

22. Kristijan August

11. Johana Elizabeta od Holštajn-Gotorpa

23. Albertina Frederika

1. Marija Pavlovna

24. Frederik Čarls

12. Karl Aleksandar, vojvoda od Virtemberga

25. Eleonora Džulian

6. Fridrih II Eugen

26. Anselm Franc

13. Marija Augusta od Turna i Taksisa

27. Marija Ludovika

3. Marija Fjodorovna

28. Filip Vilijam

14. Frederik Vilhem

29. Džoana Šarlot

7. Frederika Doroteja

30. Fridrih Vilhelm I

15. Sofija Doroteja Pruska

31. Sofija Doroteja Hanoverska

Potomci

Marija i Karl su imali četvoro dece:

• Pavle Alekander Karl Konstantin Frederik August(25. septembar 1805, Vajmar − 10. april 1806, Vajmar)
• Marija Luiza Alekandrin (1808−1877), udala se za Karla iz Pruske
• Augusta Luiza Katarina (1811−1890), udala se za Vilhema I i postala nemačka carica.
• Karl Aleksandar August Johan (1818−1901)

Literatura

• Grey, Ian (2016). The Romanovs. New Word City. ISBN 978-1-61230-954-5. 
• Jena, Detlef, Maria Pawlowna. Großherzogin an Weimars Musenhof, Regensburg 1999.
• Ihre Kaiserliche Hoheit. Maria Pawlowna. Zarentochter am Weimarer Hof, ed. Stiftung Weimarer Klassik und Kunstsammlungen, Weimar, Weimar 2004.

Spoljašnje veze

• (jezik: ruski) ЭSBE/Mariя Pavlovna, dočь Pavla I