Marija Sibila Merijan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marija Sibila Merijan
Lični podaci
Datum rođenja(1647-04-02)2. april 1647.
Mesto rođenjaFrankfurt, Sveto rimsko carstvo
Datum smrti13. januar 1717.(1717-01-13) (69 god.)
Mesto smrtiAmsterdam, Holandija

Marija Sibila Merijan (nem. Maria Sybilla Merian) bila je švajcarska prirodnjakinja i naučna ilustratorka koja je proučavala biljke i insekte i ilustrovala ih u detaljima. Njena pažljivo zapažanja i dokumentacija o metamorfozi leptira učinila su je poznatom. Marija Sibila Merijan je rođena 2. aprila 1647. u Frankfurtu, tada slobodnom gradu Svetog rimskog carstva u porodici švajcarskog izdavača Mateusa Merijana Starca. Njen otac je umro tri godine kasnije, a majka joj se opet udala za slikara Jakoba Marela. On ju je privukao da slika. U trinaestoj godini, već je počela da slika prve ilustracije insekata i biljaka.

"U mojoj mladosti sam provela svoje vreme istražujući insekte. Na početku sam počela sa svilenim crvima u mom rodnom gradu Frankfurtu. Tada sam shvatila da gusenice proizvode predivne leptire, a da svilene bube rade isto. Ovo me je navelo da prikupim sve gusenice koje mogu da pronađem kako bi videli kako su se promenile". (Predgovor iz „Metamorfoza insekata Surinama“)

Godine 1665. udala se za Johana Andreasa Grafa iz Nirnberga. Njegov otac je bio pesnik i direktor jedne lokalne škole, jedne od vodećih u Nemačkoj u 17. veku. Dve godine kasnije dobila je sina, Johana Helena i preselila se u Nirnberg.[1] Marija Sibila Merijan je objavila prvu knjigu naučnih ilustracija , naziva Neues Blumenbuch, 1675. godine kada je imala 28 godina.[2] Posle 8 godina slikanja i učenja, 1699. godine , na inicijativu Kornelisa van Ersena van Zomelzdika, tadašnjeg guvernera holandske kolonije Surinam, grad Amsterdam je nagradio Mariju grantom za putovanje u Južnu Ameriku sa njenom ćerkom Doroteom. [3] Njeno putovanje , opisano kao naučna ekspedicija, čini Mariju verovatno prvom osobom "koja je isplanirala putovanje na osnovu naučnih ciljeva. "[4] Posle dve godine provedene na putovanju , zbog malarije je morala da se vrati u Evropu.[2][3][1] Po povratku u Evropu, objavljuje svoje veliko delo , Metamorphosis insectorum Surinamensium ,1705. godine , zbog kog je i postala poznata u svetu ilistracija. Po povratku u Evropu, objavljuje svoje veliko delo , 1705. godine , zbog kog je i postala poznata u svetu ilistracija. Zbog njenog pažljivog i detaljnog pristupa opisivanju i crtanju metamorfoze kod leptira, smatra se po mišljenju Dejvida Atenboroua[5], za jednu od najbitnijih ličnosti koje su doprinele boljem poznavanju i razvoju entomologije. Bila je vodeći entomolog svog vremena i otkrila je brojne činjenice o životu insekata kroz rad na svojim istraživanjima.[6][7]

Surinam[uredi | uredi izvor]

Godine 1669. Merijan je otputovala u Surinam gde je nastavila svoje radove. Radila je putujući i skicirajući lokalne životinje i biljke. Takođe je kritikovala način na koji su se ljudi ophodili prema crnačkim robovima. Ona je zabilježila lokalna imena za biljke i životinje. Dve godine kasnije epidemija malerije ju je naterala da se vrati u Holandiju. U Holandiji je prodavala primerke koje je sakupila i objavila je zbirku o životu u Surinamu. 1705. je objavila knjigu "Metamorphosis Insectorum Surinamensium" o metamorfozama insekata u Surinamu.[1] Godine 1715. pretrpela je moždani udar i delimično je paralizovana. Bolest je uticala na njenu sposobnost za rad. Marija Sibila Merijan umire u Amsterdamu 1717. godine. Njena ćerka Dorotea je objavila majčinu knjigu "Erucarum Ortus Alimentum et Paradoxa Metamorphosis".

Rad[uredi | uredi izvor]

Merijan je radila kao botanička umetnica. Imala je žive primerke insekata koje je proučavala i pažljivo skicom prikazivala metamorfozu. Karajem dvadesetog veka njeni radovi su objavljeni i konačno je postala priznata naučnica. U svoje vreme, to je bilo vrlo neobično da neko može biti istinski zainteresovani za insekte, koji su imali lošu reputaciju i da su kolokvijalno nazvan „zveri đavola“. Kao posledica njihovog ugleda, metamorfoza ovih životinja je uglavnom nepoznata. Merijan opisao život cikluse 186 vrsta insekata, nagomilavali su se dokazi da je u suprotnosti sa tadašnjom idejom da su insekti "rođeni od blata“ spontanom generacijom. Rad koji je Marija Sibila Merijan objavila "Der Raupen wunderbare Verwandlung und sonderbare Blumennahrung -- The Caterpillars' Marvelous Transformation and Strange Floral Foodbila" bila je veoma popularna u određenim delovima visokog društva kao rezultat toga što je objavljena na narodnom jeziku. Međutim, primetno je da je njen rad je u velikoj meri ignorisan od strane naučnika tadašnjeg vremena, jer zvanični jezik nauke je latinski.

Portret Marije Sibile Merijan

Njen rad je svrstava među jedan od prvih naturalista da su posmatrali insekte direktno. Ovaj pristup je dala mnogo bolji uvid u njihove živote i bio je u suprotnosti sa načinom na koji većina naučnika radila u to vreme.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Nikolić, Jovana (2019). „Naučnica koja je živela od crtanja”. Elementi. 19: 70—75. 
  2. ^ a b Cavna, Michael (2. 4. 2013). „Maria Sibylla Merian Doodle: Naturally, Google celebrates the artist's evergreen legacy”. The Washington Post. Pristupljeno 2. 4. 2013. 
  3. ^ a b GrrlScientist (2. 4. 2013). „Maria Sibylla Merian: artist whose passion for insects changed science”. The Guardian. London. Pristupljeno 2. 4. 2013. 
  4. ^ Reidell, Heidi (april 2008). „A Study of Metamorphosis”. Americas. 60 (2): 28—35. Pristupljeno 10. 8. 2015. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  5. ^ Natural Curiosities film, BBC
  6. ^ Kristensen, Niels P. (1999). „Historical Introduction”. Ur.: Kristensen, Niels P. Lepidoptera, moths and butterflies: Evolution, Systematics and Biogeography. Volume 4, Part 35 of Handbuch der Zoologie:Eine Naturgeschichte der Stämme des Tierreiches. Arthropoda: Insecta. Walter de Gruyter. str. 1. ISBN 978-3-11-015704-8. 
  7. ^ Maria Sibylla Merian : Roman / Olga Pöhlmann ; [30 Abbildungen nach den Originalstichen der Maria Sibylla Merian]. - Berlin : Büchergilde Gitenberg, cop. 1935. - 223 str. : ilustr. ; 24 cm

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • de Bray, Lys. The Art of Botanical Illustration: A history of classic illustrators and their achievements. Quantum Publishing Ltd., London. 2001. ISBN 978-1-86160-425-5.
  • Patricia Kleps-Hok: Search for Sibylla: The 17th Century's Woman of Today, U.S.A. 2007. ISBN 978-1-4257-4311-6.;. ISBN 978-1-4257-4312-3.
  • Helmut Kaiser: Maria Sibylla Merian: Eine Biografie. Artemis & Winkler, Düsseldorf. 2001. ISBN 978-3-538-07051-6.
  • Uta Keppler: Die Falterfrau: Maria Sibylla Merian. Biographischer Roman. dtv, München. 1999. ISBN 978-3-423-20256-5.(Nachdruck der Ausgabe Salzer 1977)
  • Charlotte Kerner: Seidenraupe, Dschungelblüte: Die Lebensgeschichte der Maria Sibylla Merian. 2. Auflage. Beltz & Gelberg, Weinheim. 1998. ISBN 978-3-407-78778-1.
  • Dieter Kühn: Frau Merian! Eine Lebensgeschichte. S. Fischer, Frankfurt. 2002. ISBN 978-3-10-041507-3.
  • Inez van Dullemen: Die Blumenkönigin: Ein Maria Sybilla Merian Roman. Aufbau Taschenbuch Verlag, Berlin. 2002. ISBN 978-3-7466-1913-2.
  • Kurt Wettengl: Von der Naturgeschichte zur Naturwissenschaft - Maria Sibylla Merian und die Frankfurter Naturalienkabinette des 18. Jahrhunderts. Kleine Senckenberg-Reihe 46: 79 S., Frankfurt am Main 2003
  • Kim Todd: Chrysalis: Maria Sibylla Merian and the Secrets of Metamorphosis. Harcourt, USA. 2007. ISBN 978-0-15-101108-7.
  • Ella Reitsma (2008). Maria Sibylla Merian & Daughters, Women of Art and Science. Waanders. ISBN 978-90-400-8459-1. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Сибила_Меријан&oldid=27569850”