Markionstvo
Markionstvo je ranohrišćansko učenje čiji je osnivač Markion, poreklom iz Male Azije. Po njemu je starozavetni bog, koji je stvorio svet (vidi demijurg) i koji se ljuti i sveti (lex talionum), u stvari niži bog. Postoji jasna razlika između njega i vrhovnog boga Novoga zaveta, Isusovog boga ljubavi, milosti i praštanja. Između ova dva boga postoji nepomirljiva protivrečnost; kao i između Starog i Novog zaveta, odnosno judaizma i hrišćanstva.[1]
Markion stvara svoj sopstveni kanon Novog zaveta koji čine Jevanđelje po Luki i Pavlove Poslanice (bez Timoteja i Tita). Od početka Crkva je osudila Markionove ideje (ekskomuniciran je 144. g.), jer je ona štitila kontinuitet Staroga i Novoga Zaveta. Od Markionovih učenika najistaknutiji je bio Apeles, koji se u Rimu priključio Markionu, a još za njegova života otišao je u Aleksandriju, gde je razradio učenje da je demijurga stvorio dobri bog. Napisao je Silogizme (Syllogismoi) u kojima je dokazivao da su Mojsijeve knjige pune neistina, pa prema tome ne mogu biti božjeg porekla.[1] Grčki filozof Kelsos, pišući u Aleksandriji krajem 2. veka o hrišćanima svoga vremena, pominje i Markionite.[1]
Najpoznatiji moderni tumač Markiona bio je Adolf fon Harnak (1851-1930), koji naglašava suštinsku razliku između jedinstvenog Hristovog jevanđelja i drugih religija.
Izvori[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- (jezik: engleski) Centar za Markionitska istraživanja
- (jezik: engleski)Markion u Enciklopediji Britanika
- (jezik: engleski)Markioniti u Katoličkoj enciklopediji
- (jezik: srpski)Markionstvo
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
