Marko Orlandić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
MARKO ORLANDIĆ
Marko Orlandić.jpg
Marko Orlandić
Datum rođenja(1930-09-28)28. septembar 1930.(89 god.)
Mesto rođenjaSeoce, kod Bara
 Kraljevina Jugoslavija
Profesijaekonomista
predsednik Predsedništva
SR Crne Gore
Period7. maj 19837. maj 1984.
PrethodnikVeselin Đuranović
NaslednikMiodrag Vlahović
predsednik Centralnog komiteta
SK Crne Gore
Periodoktobar 1984. – april 1986.
PrethodnikVidoje Žarković
NaslednikMiljan Radović

Marko Orlandić (Seoce, kod Bara, 28. septembar 1930), ekonomista i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Crne Gore.

Biografija[uredi]

Rođen je 28. septembra 1930. godine u selu Seoce kod Bara. Završio je Ekonomski fakultet.

Kao student i posle toga, bio je biran na razne dužnosti u forume Narodne omladine i Saveza komunista. Od 1965. godine, biran je za člana Centralnog komiteta i Izvršnog komiteta CK SK Crne Gore. Bio je potpredsednik i predsednik Narodnog odbora Opštine Bar, direktor Republičkog zavoda za privredno planiranje, sekretar za privredu Izvršnog veća Crne Gore, član CK SK Crne Gore, član Saveznog izvršnog veća (1969—1971. i 1971-1974) i ambasador SFR Jugoslavije u Sovjetskom Savezu od 1978. do 1982. godine.

Bio je predsednik Izvršnog veća Skupštine SR Crne Gore od 6. maja 1974. do 28. aprila 1978, predsednik Predsedništva SR Crne Gore od 7. maja 1983. do 7. maja 1984. i predsednik IK CK SK Crne Gore od oktobra 1984. do aprila 1986. godine.

Biran je za člana Centralnog komiteta SKJ od Jedanaestog kongresa SKJ. Bio je član Predsedništva Centralnog komiteta SKJ. Godine 1986. ponovo je bio izabran za člana Predsedništva CK SKJ. Bio je njegov član do 1. februara 1989. godine. Tada je dao ostavku zbog niza demonstracija po Crnoj Gori od druge polovine 1988. i početkom 1989. godine, a koje je podstaklo rukovodstvo Slobodana Miloševića.

Nakon raspada SFRJ i stvaranja SR Jugoslavije, Orlandić se zalagao za nezavisnost Crne Gore.

Literarni rad[uredi]

Autor je tri knjige:

  • „U vrtlogu“, 1997.
  • „U predvečerje sloma“, 2002.
  • „Crnogorsko posrtanje“, 2005.

Literatura[uredi]

  • Jugoslovenski savremenici: Ko je ko u Jugoslaviji. „Hronometar“, Beograd 1970. godina, 742. str.