Mark-Antoan Šarpantje

Mark-Antoan Šarpantje
Šarpantjeov portret, nastao posle njegove smrti, oko 1750. godine
Lični podaci
Datum rođenja	1643
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	24. februar 1704.(1704-02-24) (60/61 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Kompozitorski rad
Period	barok
Saradnici	Molijer
Najvažnija dela	Te Deum Cvetajuće umetnosti Missa assumpta est Maria

Mark-Antoan Šarpantje (franc. Marc-Antoine Charpentier; Pariz, 1643 — Pariz, 24. februar 1704) bio je francuski barokni kompozitor. Izuzetno svestran i plodan, stvarao je dela izvanrednog kvaliteta u nekoliko različitih žanrova. Njegovo umeće u pisanju duhovne vokalne muzike bilo je priznato i uvažavano od strane njegovih savremenika.

Život

Šarpantje je rođen u okolini Pariza. Bio je sin pisca koji je imao veoma dobre veze sa uticajnim porodicama u Pariskoj skupštini. Mark-Antoan je stekao dobro obrazovanje uz pomoć Jezuita. Sa osamnaest godina upisao se u školu za pravnike u Parizu, ali se povukao posle jednog semestra. Provodi „dve ili tri godine“ u Rimu, verovatno između 1667. i 1669. godine, gde je učio kod Đakoma Karisima. Legenda kaže da je Šarpantje došao u Rim da uči slikarstvo pre nego što ga je otkrio Karisimi. Međutim, ova priča je nedokumentovana i moguće netačna. U svakom slučaju, u Italiji je stekao solidno muzičko obrazovanje koje je poneo sa sobom u Francusku.

Odmah nakon povratka u Francusku, Šarpantje je počeo da radi kao kućni kompozitor kod Mari de Loren, vojvotkinje od Giza, koja je bila poznata po nadimku Gospođica od Giza. Ona mu je dala „stan“ u tada tek renoviranoj Vili od Giza - što je čvrst dokaz da Šarpantje nije bio plaćeni čovek koji je spavao u sobi u velikoj rezidenciji, već je bio dvoranin koji je zauzeo jedan od novih apartmana u vili.

Šarpantje je tokom sledećih sedamnaest godina njegovog života komponovao značajan broj vokalnih dela za Mari, u koje spadaju psalmi, himne, moteti, Magnifikat, misa, Dies ire za sahranu njenog nećaka Luj Žozefa, kao i oratorijume na ne-liturgije tekstove u italijanskom stilu. (Šarpantje je više voleo latinski naziv canticum, umesto italijanskog oratorio). Tokom sedme decenije 17. veka, većina napisanih dela bila su za trio, koji se sastojao od dve žene i jednog muškarca koji je pevao liniju basa uz pratnju dva „visoka“ instrumenta i baso kontinua. Dela koja su pisana za izvođenje na bogosluženjima u kapeli takođe su sadržala tri instrumenta, ali su se razlikovala po tome što su bila pisana za ot-kontr, tenora i basa. Narednih godina, negde oko 1680. godine, Mari je povećala broj muzičara, tako da je on brojao na kraju 13 izvođača i učitelj pevanja. U delima napisanim od 1684. do 1687. godine, imena muzičara kod Gizovih pojavljuju se na marginama Šarpantjeovih manuskripta - uključujući i „Šarp“ pored ot-kontr linije. Etien Lulije, viši instrumentalista koji je svirao kontinuo, blok-flautu i violu, verovatno je bio zadužen za obuku mlađih izvođača.

Uprkos tome što je bio sedamnaest godina u službi vojvotkinje od Giza, Šarpantje nije bio „upravnik“ dvorskog ansambla. Upravnik je bio plemić na dvoru, muzičar amater, italofil i prevodilac Filip Guabo, poznatiji pod nazivom Gospodin Deboa. Zahvaljujući velikoj ljubavi koju je Mari gajila prema italijanskoj muzici, Šarpantje je imao malo razloga da prikriva italijanizme koje je pokupio tokom boravka u Rimu.

Tokom godina službi kod gospođice od Giza, Šarpantje je takođe komponovao i za „gospođu od Giza“, rođaku Luja XIV. Ona je štitila i pomagala muzičare Gizovih da izvode Šarpantjeove kamerne opere, uprkos monopolu Žan-Batist Lilija. Većinu opera i pastorala na francuskom, koje datiraju između 1684. i 1687. godine, poručila je gospođa od Giza.

Zanimljivost

Prelid Te Deum-a

Preludijum njegovog Te Deum-a, N.146, po strukturi rondo, je zaštitna melodija Evropske radiodifuzne unije, koji je takođe i uvodna melodija Evrovizije.