Marševi u regionu Ontr-Sombr-e-Muz

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marševi u regionu Ontr-Sombr-e-Muz
"Sen Rolend marš", Acoz (2007).
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionBelgija,(Evropa i Severna Amerika)
Svetska baština Uneska
Lista upisaUNESKO
Unesko oznaka00670
Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečenstva
Datum upisa2012
Lokacija upisahttp://www.unesco.org/culture/ich/en/RL/Marches-00670

Marševi u regionu Ontr-Sombr-e-Muz predstavljaju skup narodnih marševa koji se održavaju od maja do oktobra u Belgiji, u Ontr-Sombr-e-Muzu. Drevne verske povorke posvećene lokalnim svecima, zaštitnicima parohija, vremenom su poprimile folklorni karakter, a da se verski aspekt nije potpuno izgubio. Prati ih naoružana pratnja, koja je jednako tradicionalna.

Godine 2012. petnaest od ovih marševa uvrštreni su na Uneskovu Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[1][2]

Valkort, Sv. Trojica 2012, video (i na YouTube)

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ove verske povorke imaju svoje poreklo u povorkama praznika Corpus Christi (pričešće). Tada su najčešće bili posvećeni svetitelju koji je čudesno posredovao u korist lokalne zajednice. Mnogi koraci su tako postavljeni pod pokroviteljstvo Svetog Roha (Thuin, Ham-sur-Heure-Nalinnes, Šatle, Acoz...) koji je posredovao u ime stanovništva tokom epidemija kuge u 17. veku.

Morialmé, pešaci i zuavi marša Sen-Pjer (2006)

Poreklo naoružane pratnje koja prati ove povorke u osnovi je sekularno. Ove naoružane pratnje naslednici su urbanih i seoskih milicija koje su trebale da zaštite gradove i sela. Ove milicije su takođe odavale počast velikim protestima u svojim mestima. Vremenom su ove milicije nestale i njihova uloga se prebacila na popularnija društva, „jeunesses“ (mladost). Ova društva neoženjenih muškaraca najčešće su bila odgovorna za organizaciju svečanih događaja u gradovima i selima. Ove grupe su ovekovečile tradiciju očuvanjem vojnog aspekta u pratnji i opremanjem što su bolje mogle uniformama (Prvog i Drugog carstva i belgijske Civilne Garde) i vatrenim oružjem. Od šezdesetih godina 20. veka, bilo je više grupa odevenih u uniforme inspirisane ili identične onima iz vojski Prvog carstva.

Redosled povorke[uredi | uredi izvor]

Iako podležu različitim varijantama, redosled ovih povorki poštuje nekoliko pravila zajedničkih za različita mesta:[3]

  • Povorku gotovo uvek otvara vod muškaraca u pešadijskim uniformama. Prepoznatljivi su jer nose belu kecelju (od platna ili kože), i nose sekiru.
  • Sledeća je baterija. Ova muzička falanga sastavljena je od frula i bubnjeva koji izvode tradicionalne melodije. Pod vođstvom bubnjara, bubnjeve ponekad prati muzička pratnja, fanfare ili duvački orkestar.
  • Zatim slede majori na konjima. Ovi oficiri jašu i njihov broj može varirati. Oni su ti koji će uglavnom komandovati rafalima.
  • Zastava i njena pratnja, koju najčešće čine mala deca u oficirskim uniformama, postavljeni su između majora i streljačkih vodova.
  • Poslednji mogu biti obučeni u kostime spoljnih igrača, grenadijera, zuava itd. Kada postoje puške, to su obično zbijeni redovi. Glavna uloga strelaca je da puca u čast sveca ili ličnosti koje primaju povorku.
  • Tada dolazi sveštenstvo, prateći relikvije i uz hodočasnike.
  • U nekim selima četi se može dodati i vod jahača. U ovom slučaju on često otvara put postavljanjem ispred ostalih.
Thuin, puške pešadije pucaju salve

Razbijanje čaša[uredi | uredi izvor]

Razbijanje čaša je tradicionalna ceremonija tokom koje se u određenim selima dodeljuju mesta oficira. Kriterijumi prioriteta variraju, u zavisnosti od lokalne tradicije.

Bez obzira na oblik, razbijanje čaša u svim slučajevima predstavlja zakletvu, ličnu posvećenost svakog oficira folkloru, nasleđu svoje zemlje, obećanju da će težiti održavanju tradicije u njihovoj istinskoj vrednosti.

U prisustvu mnogih učesnika, gradonačelnika i starešina, svaki oficir podiže čašu, piva ili „brendija”, koja sa ovom prilikom zove „bednom” (jer joj nedostaje stopalo), odmah je isprazni i baci nasilno kraj svojih nogu. U trenutku kada se staklo razbije, aplauz gledalaca i udaranje bubnjeva pozdravljaju njegovo angažovanje.

Ovaj „prolazak mesta“ smatra se vrlo zvaničnim. Oficir mora da organizuje, upravlja, regrutuje i osigura održavanje dostojanstva.

Statuti iz 1894. godine pominju sledeći članak: „Ko bi posle razbijanja čaše izbegao ugovoreno angažovanje, smatrao bi se izdajnikom. Prezirali bismo ga, izgubio bi svako poverenje!".

Acoz, salva u dvorištu zamka (2007)

Nematerijalna kulturna baština[uredi | uredi izvor]

Petnaest marševa uvrštenih na Liste nematerijalnog kulturnog nasleđa odvija se na sledećim lokalitetima: [4]

  • Acoz (Gerpinnes): Saint-Roch and Saint-Frégo march
  • Biesmerée (Mettet): Saint-Pierre march
  • Florennes: Saints-Pierre-et-Paul march
  • Fosses-la-Ville: Saint-Feuillen march, septennial march, last march in 2019
  • Gerpinnes: Marche Sainte-Rolende
  • Ham-sur-Heure (Ham-sur-Heure-Nalinnes): Marche Saint-Roch
  • Jumet (Charleroi): Tour de la Madeleine
  • Laneffe (Walcourt): Saint-Éloi march
  • Morialmé (Florennes): Saint-Pierre march
  • Silenrieux (Cerfontaine): Sainte-Anne march
  • Tarcienne (Walcourt): Saint-Fiacre march, the first Sunday in May
  • Thuin: Saint-Roch march
  • Thy-le-Château (Walcourt): Saints-Pierre-et-Paul march
  • Villers-Deux-Églises (Cerfontaine): Saint-Pierre march
  • Walcourt: March of the Trinity

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Marches of Entre-Sambre-et-Meuse”. UNESCO. Pristupljeno 20. 6. 2021. 
  2. ^ Patrick Lemaire (5. 12. 2012). „Quinze marches de l'Entre-Sambre-et-Meuse admises au patrimoine culturel immatériel de l'Unesco” [Fifteen marches of Entre-Sambre-et-Meuse admitted to UNESCO's intangible cultural heritage] (na jeziku: francuski). www.lavenir.net. Pristupljeno 2. 5. 2020. 
  3. ^ „Les marches, mode d'emploi” [The marches, a manual] (PDF) (na jeziku: francuski). entre-sambre-et-meuse.be. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 02. 2023. g. Pristupljeno 16. 5. 2020. 
  4. ^ „Marches of Entre-Sambre-et-Meuse”. ich.unesco.org. Pristupljeno 17. 5. 2020. 

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Bouchat, C. (2006). " En être ". Les dessous identitaires d'un folklore. Approche ethnographique des Marches folkloriques de l'Entre-Sambre-et-Meuse, portée au sein du G.A.L. par le Centre culturel de Walcourt, en partenariat avec le Foyer culturel de Florennes, le Centre culturel de Gerpinnes et la commune de Cerfontaine, financée par la Communauté française, l'Union européenne, la Région wallonne et les communes partenaires. ["To be one of them". The identity behind a folklore. Ethnographic approach to the Folk Marches of Entre-Sambre-et-Meuse, worn within the G.A.L. by the Walcourt Cultural Center, in partnership with the Foyer culturel de Florennes, the Gerpinnes Cultural Center and the municipality of Cerfontaine, funded by the French Community, the European Union, the Walloon Region and the partner municipalities.] (na jeziku: francuski). Brussels. 
  • Clocherieux, Ch. (1972). À l'heure des tambours et des fifres [At the time of drums and fifes] (na jeziku: francuski). Acoz. 
  • La Madeleine. Marche jumétoise en l'honneur de sainte Marie-Madeleine [Madeleine. Jumetoise march in honor of Saint Marie-Madeleine] (na jeziku: francuski). Brussels: Collectif. 1993. 
  • Foulon, R. (1976). Marches militaires et folkloriques de l'Entre-Sambre-et-Meuse [Military and folk marches of Entre-Sambre-et-Meuse] (na jeziku: francuski). Brussels. 
  • Golard, R. (1985). Chroniques des marches passées (I) [Chronicles of past marches (I)] (na jeziku: francuski). Acoz. 
  • Golard, R. (2008). Chroniques des marches passées (II) [Chronicles of past marches (II)] (na jeziku: francuski). Acoz. 
  • Hasquin, F.-P.; Mayence, S. (1959). Salves sambriennes [Sambrian salbo] (na jeziku: francuski). Charleroi. 
  • Marinus, A. Les marches de l'Entre-Sambre-et-Meuse, dans Le Folklore belge (I) [The marches of Entre-Sambre-et-Meuse, in Belgian Folklore (I)] (na jeziku: francuski). 
  • Roland, J. (1973). Escortes armées et marches folkloriques. Etude ethnographique et historique [Armed escorts and folk marches. Ethnographic and historical study] (na jeziku: francuski). 1973. 
  • Schroeder, A.; Dereze, G.; Foulon, R. (2006). Processions de foi. Les Marches de l'Entre-Sambre-et-Meuse [Processions of faith. The Marches of Entre-Sambre-et-Meuse] (na jeziku: francuski). Brussels. 
  • Thibaut, B. (2010). En Marches. Les escortes militaires en Entre-Sambre-et-Meuse. Leur évolution, leurs traditions, leurs acteurs [En Marches. Military escorts in Entre-Sambre-et-Meuse. Their evolution, their traditions, their actors] (na jeziku: francuski). Brussels. 
  • Lemaire, Patrick; Fouss, Daniel; Focant, Guy (2014). Cerfontaine. Six villages, six marches [Cerfontaine. Six villages, six marches] (na jeziku: francuski). Éditions Action Sud. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Marševi u regionu Ontr-Sombr-e-Muz na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маршеви_у_региону_Онтр-Сомбр-е-Муз&oldid=26929957”