Marjan Rejevski

Marjan Rejevski
Rejevski, oko 1932.
Lični podaci
Datum rođenja	(1905-08-16)16. avgust 1905.
Mesto rođenja	Bidgošč, Nemačko carstvo (danas Poljska)
Datum smrti	13. februar 1980.(1980-02-13) (74 god.)
Mesto smrti	Varšava, Narodna Republika Poljska
Naučni rad
Polje	Matematika, kriptologija
Poznat po	Dešifrovanje tekstova šifrovanih Enigmom

Marjan Adam Rejevski (polj. Marian Adam Rejewski, 16. avgust 1905 — 13. februar 1980) bio je poljski matematičar i kriptolog koji je 1932. godine rekonstruisao nacističku vojnu mašinu za šifrovanje — Enigmu. Kriptološki uspesi Rejevskog i njegovih kolega Ježija Ružickog i Henrika Zigalskog omogućili su Britancima da čitaju nemačke poruke enkriptovane Enigmom na početku Drugog svetskog rata, sedam godina nakon što je Rejevski prvobitno rekonstruisao mašinu. Obaveštajni podaci dobijeni dešifrovanjem neprijateljskih radio i teleprinterskih poruka činili su deo onoga što je dobilo kodni naziv Ultra i doprineli, možda presudno, porazu Nacista.

Dok je studirao matematiku na Univerzitetu u Poznanju, 1929. godine Rejevski je prisustvovao tajnom kursu kriptologije koji je držao Biro za šifre Poljskog generalnog vojnog štaba, kojem se pridružio u septembru 1932. godine. Biro nije imao uspeha u čitanju poruka šifrovanih Enigmom i postavili su Rejevskog da radi na tom problemu krajem 1932. godine. Rejevski je nakon samo nekoliko nedelja otkrio tajne unutrašnje električne vodove mašine. Rejevski i još dve kolege su zatim razvili uspešne tehnike za regularno dešifrovanje poruka šifrovanih Enigmom.

Pet nedelja pre invazije Nemačke na Poljsku 1939. godine, Rejevski i njegove kolege predstavile su svoja dostignuća francuskoj i britanskoj obaveštajnim predstavnicima pozvanim u Varšavu. Ubrzo nakon početka rata, poljski kriptolozi su evakuisani u Francusku, gde su nastavili da razbijaju Enigmom šifrovane poruke. Oni i njihova pomoćna služba ponovo su bili primorani da se evakuišu nakon pada Francuske juna 1940. godine, a nekoliko meseci kasnije nastavili su sa radom na tajnom zadatku u Višijevskoj Francuskoj. Nakon što je Nemačka okupirala francusku „slobodnu zonu” u novembru 1942. godine, Rejevski i Zigalski pobegli su preko Španije, Portugalije i Gibraltara u Britaniju. Tamo su se zaposlili u Poljskim oružanim snagama i radili su na rešavanju niskokvalitetnih nemačkih šifara.

Nakon rata, Rejevski se ponovo ujedinio sa svojom porodicom u Poljskoj, a radio je kao računovođa. Dve decenije je ćutao o svom predratnom i ratnom kriptološkom radu kako bi izbegao negativnu pažnju sovjetske vlade; prekinuo je ćutanje 1967. godine kada je Poljskom vojnom istorijskom institutu dostavio svoje memoare o svom radu u Birou za šifre. Umro je u 74. godini od srčanog udara, a pokopan je sa vojnim počastima na Varšavskom vojnom groblju Povazki.

Mladost

Poznanjski dvorac

Profesor Krigovski je 1929. godine zamolio Rejevskog da postavi cveće na grob Karla Fridriha Gausa u Getingenu.

Marjan Rejevski rođen je 16. avgusta 1905. godine u Brombergu (današnji Bidgošč) kao sin Jozefa i Matilde, rođene Toms. Nakon što je završio srednju školu, počeo je studije matematike na Matematičkom institutu na Univerzitetu u Poznanju, smeštenom u Poznanjskom dvorcu.

Neposredno pre završetka studija 1929. godine, Rejevski je počeo da pohađa tajni kurs kriptologije koji je otvoren 15. januara, a organizovan je za odabrane studente matematike koji govore nemački jezik od strane Biroa za šifre Poljskog generalnog vojnog štaba uz pomoć profesora sa instituta. Kurs je sproveden izvan kampusa u vojnom objektu i, kako je Rejevski otkrio u Francuskoj 1939. godine, „bio je u potpunosti i doslovno baziran” na knjizi francuskog pukovnika Marsela Živjerža iz 1925. godine, Cours de cryptographie. Rejevski i njegove kolege studenti Henrik Zigalski i Ježi Ružicki bili su među retkim koji su mogli da isprate kurs balansirajući ga sa zahtevima njihovih normalnih studija.

Prvog marta 1929. godine, Rejevski je završio master studije iz oblasti matematike. Nekoliko nedelja nakon završetka studija, a pre završetka kursa kriptologije Biroa za šifre, Rejevski je započeo prvu godinu dvogodišnjeg kursa aktuarske statistike u Getingenu, Nemačka. Ovaj kurs nije zavšrio jer, dok je bio kod kuće tokom leta 1930. godine, prihvatio je ponudu profesora Krigovskog i postao asistent matematike na Univerzitetu u Poznanju. Takođe je počeo da radi skraćeno radno vreme u Birou za šifre, koji je do tada uspostavio bazu u Poznanju kako bi dešifrovali presretnute nemačke radio poruke. Radio je oko dvanaest sati nedeljno u blizini Matematičkog instituta u podzemnoj prostoriji koju su u šali nazivali „Crnom komorom”.

Ogranak Biroa za šifre u Poznanju bio je raspušten u leto 1932. godine. U Varšavi su se 1. septembra 1932. godine Rejevski, Zigalski i Rožicki pridružili Birou za šifre kao civilni službenici radeći u zgradi Generalštaba (Saksonski dvorac). Njihov prvi zadatak bio je da reše šifru od četiri slova koju koristi Krigsmarine (nemačka ratna mornarica). Napredak je u početku bio spor, ali je ubrzan nakon što je presretena testna razmena, koja se sastojala od signala sa šest grupa, nakon čega je usledio odgovor sa četiri grupe. Kriptolozi su tačno pogodili da je prvi signal bilo pitanje „Koje godine je rođen Fridrih Veliki?”, nakon čega je usledio odgovor „1712”.

Rejevski se 20. juna 1934. godine oženio Irenom Marijom Levandovskom, kćerkom uspešnog zubara. Par je imao dvoje dece: sina Andžeja rođenog 1936. godine i kćerku Janinu rođenu 1939. godine. Janina je kasnije postala matematičarka kao i njen otac.

Enigma

Mašina Enigma, koju je Rejevski rekonstruisao 1932. godine

Glavni članak: Enigma

Enigma je bila elektromehanički uređaj, opremljen tastaturom sa 26 slova i 26 lampica, koje su odgovarale slovima engleskog alfabeta. Unutra se nalazio set ožičnjenih valjaka (rotori i reflektor) koji su šifrovali unos. Uređaj je koristio plagbord za zamenu parova slova, a šifrovanje se razlikovalo od jednog pritiska na dugme do drugog. Kako bi dva operatora mogla komunicirati, obe Enigme morale su biti podešene na isti način. Veliki broj mogućnosti za postavljanje rotora i plagborda koji su kombinovani kako bi napravili astronomski broj konfiguracija, kao i svakodnevno menjanje podešavanja, stvorilo je potrebu za razbijanjem šifre svaki dan iznova.

Pre 1932. godine, Biro za šifre je uspeo rešiti raniju verziju Enigme koja je funkcionisala bez plagborda, ali je bio neuspešan sa Enigmom I, novom standardnom nemačkom mašinom za šifrovanje koja je imala široku upotrebu. Krajem oktobra ili početkom novembra 1932. godine, šef nemačke sekcije Biroa za šifre, kapetan Maksimilijan Češki, naredio je Rejevskom da samostalno radi na nemačkoj mašini Enigma I nekoliko sati dnevno; Rejevski nije smeo reći svojim kolegama šta je radio.

Rešavanje ožičenja

Kako bi dekriptovali Enigmine poruke, bile su potrebne tri informacije: (1) generalno razumevanje kako Enigma funkcioniše; (2) ožičenje rotora i (3) dnevna podešavanja (redosled i orijentacije rotora, kao i veze priključaka na plagbordu). Rejevski je imao samo prvu informaciju na raspolaganju, na osnovu informacija koje je pribavio Biro za šifre.

Ciklus koju stvaraju prva i četvrta slova skupa indikatora. Rejevski je iskoristio ovaj ciklus kako bi odredio ožičenja rotora Enigme 1932. godine i kako bi rešio dnevne postavke poruke.

Rejevski se prvo pozabavio problemom otkrivanja ožičenja rotora. Kako bi to uradio, prema istoričaru Dejvidu Kanu, savladao je upotrebu čiste matematike u kriptoanalizi. Prethodne metode su u velikoj meri iskoristile jezičke obrasce i statistiku tekstova na prirodnom jeziku — analiza frekvencije slova. Rejevski je primenio tehnike iz teorije grupa — teoreme o permutacijama — u svom napadu na Enigmu. Ove matematičke tehnike, u kombinaciji sa materijalom koje je obezbedio Gustave Bertrand, šef francuske radio-obaveštajne službe, omogućile su mu da rekonstruiše unutrašnje vodove rotora mašine i nerotirjaući reflektor. „Rešenje”, piše Kan, „bilo je zadivljujuće dostignuće Rejevskog, koje ga podiže na panteon najvećih kriptoanalitika svih vremena.” Rejevski je koristio matematičku teoremu koja kaže da su dve permutacije konjugovane ako i samo ako imaju istu strukturu ciklusa, koju je profesor matematike i koautor knjige Cryptologia Sajfer A. Devors opisao kao „teoremu koja je pobedila u Drugom svetskom ratu”.

Pre nego što je primio francuski obaveštajni materijal, Rejevski je pažljivo proučio poruke šifrovane Enigmom, posebno prvih šest slova poruka presretnutih u jednom danu. Zbog sigurnosti, svaka poruka šifrovana je korišćenjem različitih pozicija rotora, koje je izabrao operator. Ova postavka poruke bila je duga tri slova. Da bi ga preneo operateru primaocu, operater koji šalje poruku počinjao bi slanje slanjem poruke u prikrivenom obliku — indikator od šest slova. Indikator je formiran korišćenjem Enigme sa svojim rotorima postavljenim na zajedničku globalnu postavku za taj dan, označavanu kao „osnovna postavka”, koju su delili svi operatori. Poseban način na koji je indikator konstruisan predstavlja slabost u šifri.

Pretpostavimo, na primer, da je operator izabrao postavku poruke KYG za poruku. Operator bi prvo postavio Enigmin rotor na osnovnu postavku, koja bi mogla biti GBL tog određenog dana, a zatim bi šifrovao postavku poruke dva puta na Enigmi; to jest, operator bi ukucao KYGKYG (što bi moglo da se šifruje u nešto kao QZKBLX). Operator bi zatim ispremeštao rotore na KYG i šifrovao stvarnu poruku. Operator primalac je mogao da preokrene proces da bi provo povratio postavku poruke, a zatim i samu poruku. Ponavljanje postavke poruke je očigledno značilo proveru greške kako bi se otkrile smetnje, ali to je imalo nepredviđen efekat uveličavanja slabosti šifre. Zbog ponavljanja postavke poruke, Rejevski je znao da su u otvorenom tekstu indikatora prvo i četvrto slovo isti, zatim drugo i peto, kao i treće i šesto. Ovi odnosi mogli su se iskoristiti za provaljivanje šifre.

Rejevski je proučavao te povezane parove slova. Na primer, ako bi postojale četiri poruke koje su imale sledeće indikatore istog dana: BJGTDN, LIFBAB, ETULZR, TFREII, onda bi. gledajući parove prvog i četvrtog slova svakog seta, znao da su određeni parovi slova povezani. B je bilo povezano sa T, L je bilo povezano sa B, E je bilo povezano sa L, T je bilo povezano sa E: (B,T), (L,B), (E,L) i (T,E). Da je imao dovoljno različitih poruka za rad, mogao je izgraditi čitave sekvence odnosa: slovo B bilo je povezano sa T, koje je bilo povezano sa E, koje je bilo povezano sa L, koje je bilo povezano sa B (vidi dijagram). Ovo je bio „ciklus od 4”, pošto su bila potrebna četiri skoka da vi se vratilo na početno slovo. Drugi ciklus istog dana mogao je biti A$\rightarrow$F$\rightarrow$W$\rightarrow$A, ili „ciklus od 3”. Ako bi bilo dovoljno poruka na određeni dan, sva slova abecede mogla su biti pokrivena različitim ciklusima različitih veličina. Ciklusi bi bili konzistentni za jedan dan, a zatim bi prešli na drugi skup ciklusa sledećeg dana. Slična analiza se može uraditi za druga i peta slova, kao i za treća i šesta slova, identifikujući cikluse u svakom slučaju i broj koraka u svakom ciklusu.

Enigmini operatori su takođe imali tendenciju da izaberu predvidljive kombinacije slova kao indikatore, kao što su inicijali devojaka ili šabloni koje su videli na Enigminoj tastaturi. Oni su saveznicima postali poznati kao „Cillies” („Sillies” pogrešno napisano, a što znači „tupani”). Koristeći tako dobijene podatke iz proučavanja ciklusa i upotrebe predvidivih indikatora, Rejevski je bio u stanju da zaključi šest permutacija koje odgovaraju šifrovanju na šest uzastopnih pozicija Enigme. Ove permutacije mogu se opisati sa šest jednačna sa različitim nepoznatim, koje predstavljaju ožičenje unutar jednog valjka, rotora, reflektora i plagborda.

Pomoć Francuza

U ovom trenutku, Rejevski je naišao na poteškoće zbog velikog broja nepoznatih u skupu jednačina koje je razvio. Kasnije je 1980. godine komentarisao da još nije poznato da li je takav skup od šest jednačina rešljiv bez dodatnih podataka. Ali njemu su pomogli kriptografski dokumenti koje je Sekcija D Francuske vojne obaveštajne službe (Deuxième Bureau), pod budućim generalom Gustaveom Bertrandom, dobio i prosledio poljskom Birou za šifre. Dokumenti, koje je nabavio špijun u Nemačkoj kriptografskoj službi, Hans-Tilo Šmidt, sadržavali su postavke Enigme za mesece septembar i oktobar u 1932. godini. Oko 9. ili 10. decembra 1932. godine, dokumenti su dati Rejevskom. Omogućili su mu da smanji broj nepoznatih i reši ožičenje rotora i reflektora.

Međutim, postojala je još jedna prepreka. Vojna Enigma je modifikovana iz komercijalne Enigme, o kojoj je Rejevski imao konkretan primer za proučavanje. U komercijalnoj mašini, tasteri su bili povezani sa ulaznim valjkom u redosledu nemačke tastature („QWERTZU...”). Međutim, u vojnoj Enigmi, veze su umesto toga bile ožičene abecednim redom: „ABCDEF...”. Ovaj novi redosled ožičenja ometao je britanske kriptologe koji su radili na Enigmi, jer su odbacivali „ABCDEF...” ožičenje kao previše očigledno. Rejevski, možda vođen intuicijom o nemačkoj sklonosti prema redu, jednostavno je pretpostavio da je ožičenje u normalnom alfabetnom redu. Kasnije se prisetio da, nakon što je napravio ovu pretpostavku, „iz moje olovke, kao magijom, počeli su da izlaze brojevi koji označavaju veze u rotoru N. Tako su veze u jednom rotoru, desnom rotoru, napokon bile poznate.”

Postavke koje je obezbedila Francuska obaveštajna služba pokrivale su dva meseca koja su obuhvatala period promene redosleda rotora. Drugi rotor je drugi put bio na desnoj poziciji, tako da su se ožičenja dva rotora mogla vratiti istom metodom. Rejevski se kasnije prisetio: „Pronalaženje [ožičenja] u trećem rotoru, a posebno ... u [reflektoru], sada nije predstavljalo velike poteškoće. Isto tako, nije bilo poteškoća u utvrđivanju tačne torzije bočnih zidova [rotora] u odnosu na druge, ili u momentima kada su se levi i srednji valjci okrenuli”. Do kraja 1932. godine pronađena su sva tri rotora i reflektor. Primer poruke u Enigminom priručniku, koja pruža otvoreni tekst i odgovarajući šifrirani tekst proizveden korišćenjem navedenog dnevnog ključa i ključa poruke, pomogao je da se razjasne neki preostali detalji.

Bilo je špekulacija o tome da li je ožičenje rotora moglo biti rešeno bez dokumenata koje je dostavila Francuska obaveštajna služba. Rejevski se 1980. godine prisetio da je pronađen drugi način koji se mogao koristiti za rešavanje problema, ali da je metoda bila „nesavršena i dosadna” i da se oslanjala na šansu. Matematičar Džon Lorens je 2005. godine tvrdio da bi bile potrebne četiri godine da bi ova metoda imala razumnu verovatnoću uspeha. Rejevski je ranije napisao da je „zaključak da se obaveštajni materijal koji nam je dostavljen treba smatrati odlučujućim za rešavanje mašine”.

Rešavanje dnevnih postavki

Nakon što je Rejevski odredio ožičenje preostalih rotora, početkom 1933. godine prodružili su mu se Ružicki i Zigalski u osmišljavanju metoda i opreme za rutinsko razbijanje Enigminih šifri. Rejevski se kasnije prisetio:

Sada smo imali mašinu, ali nismo imali ključeve i nismo mogli od Bertranda da tražimo da nas svaki mesec snabdeva ovim ključevima... Situacija se sama promenila: ranije smo imali ključeve ali nismo imali mašinu — rešili smo mašinu; sada smo imali mašinu ali nismo imali ključeve. Morali smo razraditi metode za pronalaženje dnevnih ključeva.

Rane metode

Ciklometar, osmišljen sredinom tridesetih godina prošlog veka od strane Rejevskog, kako bi katalogizirao cikličnu strukturu permutacija Enigme.

Brojne metode i uređaji morali su biti izumljeni kao odgovor na stalna poboljšanja u nemačkom operativnom postupku i na samu Enigmu. Najraniji metod za rekonstrukciju dnevnih ključeva bio je „gril”, zasnovan na činjenici da su priključke plagborda zamenili samo šest parova slova, ostavljajući četrnaest slova nepromenjeno. Sledeća je bila Rožickijeva metoda „sata”, koja je ponekad omogućavala da se odredi koji je rotor bio na desnoj strani Enigme na određeni dan.

Nakon 1. oktobra 1936. godine, nemačka procedura se promenila, a broj priključaka na plagbordu postao je varijabilan, u rasponu od pet do osam. Kao rezultat, „gril” metoda postala je znatno manje efikasna. Međutim, metoda koja koristi katalog karata napravljena je oko 1934. ili 1935. godine i bila je nezavisna od broja priključaka. Katalog je konstruisan pomoću „ciklometra” posebnog uređaja za izradu kataloga permutacija kojeg je Rejevski izmislio. Kada je katalog bio završen, permutacija se mogla pogledati u katalogu, dajući postavku Enigminog motora za taj dan.

Ciklometar se sastojao od dva skupa Enigminih motora, a korišćen je za određivanje dužine i broja ciklusa permutacija koje se mogu generisati pomoću Enigme. Čak i sa ciklometrom, priprema kataloga je dug i težak zadatak. Svaka pozicija Enigma mašine (bilo je 17.576 pozicija) morala je biti ispitana za svaku moguću sekvencu rotora (bilo je 6 mogućih sekvenci); stoga je katalog obuhvatio 105.456 unosa. Priprema kataloga trajala je godinu dana, ali kada je bila spremna oko 1935. godine, dobijala je dnevne ključeve u roku od 12 do 20 minuta. Međutim, 1. ili 2. novembra 1937. godine, Nemci su zamenili reflektor na svojoj Enigma mašini, što je značilo da je čitav katalog morao biti preračunat od nule. Ipak, do januara 1938. godine Nemačka sekcija Biroa za šifre čitala je zapanjujućih 75% presretnutih Enigminih poruka, a prema Rejevskom, uz minimalno povećanje osoblja ovo se moglo povećati na 90%.

Bomba i listovi

Listovi Zigalskog

Rejevski je 1937. godine, zajedno sa Nemačkom sekcijom Biroa za šifre, prebačen u tajni objekat u blizini Pirija u Kabacki šumama južno od Varšave. Nemci su 15. septembra 1938. uveli nova pravila za šifrovanje ključeva za poruke (nova „procedura indikatora”), čime su prethodne tehnike Poljaka zastarele. Poljski kriptoanalitičari brzo su se odazivali sa novim tehnikama. Jedna tehnika je bila bomba Rejevskog, električni agregat od šest Enigmi, koji je rešavao dnevne ključeve u roku od dva sata. Izgrađeno je šest bombi koje su bile spremne za upotrebu do sredine novembra 1938. godine. Bomba je iskoristila činjenicu da priključci na plagbordu nisu uticali na sva slova; stoga, kada je 1. januara 1939. došlo do druge promene u nemačkom operativnom postupku, što je povećalo broj priključaka na plagbordu, korisnost bombe bila je znatno smanjena. Britanska bomba, glavno oruđe koje bi se koristilo za razbijanje poruka Enigme tokom Drugog svetskog rata, dobila bi ime, i verovatno bila inspirisana poljskom bombom, mada su kriptološke metode koje su otelovljene u te dve mašine bile različite.

Otprilike u isto vreme kad je nastala bomba Rejevskog, Henrik Zigalski je izmislio priručnu metodu „perforiranih listova” („Listovi Zigalskog”), koja nije zavisila od broja priključaka na plagbordu. Rejevski opisuje konstrukciju mehanizma Zigalskog i njegovo rukovanje:

Za svih dvadeset i šest mogućih položaja rotora L [levog rotora Enigme] pripremljeni su prilično debeli papirni listovi, obeleženi slovima od „a” do „z”, a na svakom listu je nacrtan kvadrat, podeljen na 51x51 manjih kvadrata. Strane, vrh i dno svakog velikog kvadrata (mogli bi biti i pravouglovi) bili su obeleženi slovima od „a” do „z”, a zatim ponovo od „a” do „y”. To je bio koordinatni sistem u kojem su apscise i ordinate označavale uzastopne moguće položaje rotora M [srednjeg rotora Enigme] i N [desnog rotora Enigme], a svaki mali kvadrat označavao je permutacije, sa ili bez konstantih tačaka, koji odgovaraju tim položajima. Slučajevi sa konstantim tačkama bili su perforirani.

Svaka konstantna tačka morala je biti perforirana čak četiri puta. [...] Kada su listovi bili postavljeni i pomerani u pravilnom redosledu i na odgovarajući način jedan u odnosu na drugi, u skladu sa [precizno] definisanim programom, broj vidljivih otvora se postepeno smanjivao. I, ako je dovoljna količina podataka bila na raspolaganju, konačno je ostao jedan otvor, verovatno odgovarajući za pravi slučaj, odnosno za rešenje. Iz položaja otvora može se izračunati redosled rotora, podešavanje njihovih prstenova, i upoređivanjem slova iz ključa šifre, sa slovima u mašini, takođe S permutacijom; drugim rečima, celi ključ šifre.

Međutim, primena i bombe i Listova Zigalskog bila je zakomplikovana još jednom promenom Enigma mašine 15. decembra 1938. godine. Nemci su obezbedili Enigmine operatore sa dodatna dva rotora kako bi dopunili prvobitna tri, što je povećalo složenost dešifrovanja deset puta. Izgradnja deset puta više bombi (sada je bilo potrebno 60) bila je izvan mogućnosti Biroa za šifre — toliko bombi koštalo bi koliko i petnaest puta više nego njihov ukupan godišnji budžet za opremu. Dve i po nedelje kasnije, počevši od 1. januara 1939. godine, Nemci su povećali broj priključaka na 7 do 10, što je, po Rejevskom, „u velikoj meri smanjilo korisnost bombi”. Perforirani listovi Zigalskog, piše Rejevski, „poput metode kataloga karata, bili su nezavisni od broja priključaka. Ali proizvodnja ovih listova, [...] u našim [...] okolnostima, bila je veoma dugotrajna, tako da je do 15. decembra 1938. godine izvršena samo jedna trećina ukupnog posla.”

Informisanje Saveznika

Plaketa iz 2002. godine u Blečli parku, koja „proslavlja uspomenu na rad Marjana Rejevskog, Ježija Ružickog i Henrika Zigalskog, matematičara Poljske obaveštajne službe, na prvom razbijanju Enigminog koda [sic: bila je to šifra]. Njihov rad pomogao je razbijačima koda iz Blečli parka i doprineo je pobedi Saveznika u Drugom svetskom ratu.”

Kada je postalo jasno da je rat neizbežan i da su poljski finansijski resursi nedovoljni da idu u korak sa evolucijom Enigmine enkripcije (npr. zbog previsokog troška dodatnih 54 bombi i zbog poteškoća Poljaka da pravovremeno izrade punih 60 serija od 26 Listova Zigalskog), poljski generalštab i vlada odlučili su uvesti svoje zapadne saveznike u tajne dešifrovanja Enigme. Poljske metode otkrivene su predstavnicima francuske i britanske obaveštajne službe na sastanku u Piriju, južno od Varšave, 25. jula 1939. godine. Francusku su predstavljali Gustave Bertrand i kriptolog kapetan vazduhoplovstva Henri Barakeni, dok su Britaniju predstavljali šef Vladine škole za kodiranje i šifru Alster Denison, veteran kriptolog Alfred Dilvin Noks i komandant Hamfri Sendvit, pef odseka koji je razvio i kontrolisao stanice za presretanje i pronalaženje smera Kraljevske mornarice. Poljski domaćini uključivali su šefa Biroa za šifre Gvida Langera, šefa Nemačkog odseka Biroa za šifre Maksimilijana Češkog, nadzornika Biroa za šifre iz generalštaba obaveštajne službe Stefan Majer i tri kriptologa Rejevskog, Ružickog i Zigalskog.

Poklon Poljaka njihovim zapadnim saveznicima u vidu Enigmine dekripcije, pet nedelja pred izbijanje Drugog svetskog rata nije došao ni trenutak prerano. Informacija da je šifru bilo moguće razbiti bila je moralni poticaj za savezničke kriptologe. Britanci su bili u mogućnosti da proizvedu najmanje dva kompletna seta perforiranih listova — jedan su poslali u stanicu PC Bruno, izvan Pariza, sredinom decembra 1939. godine — i počeli su da čitaju enigmine poruke nekoliko meseci nakon izbijanja rata.

Bez poljske pomoći, britanski kriptolozi bi, u najmanju ruku, znatno odlagali čitanje Enigme. Hju Sebag-Montefijore zaključuje da bi značajna otkrića vezana za šifre Enigme u nemačkoj vojsci i ratnom vazduhoplovstvu Britanci otkrili tek nakon novembra 1941. godine, nakon što su zarobljeni Enigma i ključni spisi, a slično kao u Naval Enigmi tek krajem 1942. godine.

Obaveštajni podaci dobijeni iz razbijanja naprednih nemačkih šifara, kojim su britanski i američki obaveštajci dali kodni naziv Ultra — poticali su uglavnom od dekriptovanja Enigme. Iako je osporavan tačan doprinos Ultra podataka pobedi Saveznika, Kozačuh i Strašak primećuju da se naširoko veruje da je Ultra pomogla da se rat barem dve godine ranije završi, a verovatno je sprečila Hitlera da pobedi. Engleski istoričar ser Hari Hinzli, koji je radio u Blečli parku, takođe je ocenio da je Ultra „skratila rat za najmanje dve, a verovatno i za četiri godine”.

Povratak u Poljsku

Nakon što su Nemci suzbili Varšavski ustanak 1944. godine, poslali su suprugu i dete Rejevskog na zapad, zajedno sa ostalim preživelima iz Varšave; na kraju su pronašli utočište kod njenih roditelja u Bidgošču. Rejevski je pušten iz poljske vojske u Britaniji 15. novembra 1946. godine. Šest dana kasnije, vratio se u Poljsku kako bi pronašao svoju porodicu. Po povratku, njegov stari profesor sa Univerziteta u Poznanju, Žđislav Krigovski, pozvao ga je da se zaposli na katedri za matematiku u Poznanju ili Ščećinu, u zapadnoj Poljskoj. Rejevski se mogao nadati brzom napretku zbog nedostataka osoblja od posledica rata. Međutim, još se oporavljao od reumatizma koji je dobio u španskim zatvorima. Ubrzo nakon povratka u Poljsku, leta 1947. godine, njegov 11-godišnji sin Andžej preminuo je od dečje paralize nakon samo pet dana bolesti. Nakon smrti njegovog sina, Rejevski nije želeo da se razdvoji, čak ni na kratko, od svoje supruge i ćerke, tako da su živeli u Bidgošču sa supruginim roditeljima. Rejevski je dobio posao direktora departmana za prodaju u kompaniji za proizvodnju kablova u Bidgošču.

Spomenik u Bidgošču koji je otkriven na stogodišnjicu rođenja Marjana Rejevskog. Podseća na spomenik Alana Tjuringa u Mančesteru

Između 1949. i 1958. godine, Rejevski je više puta bio pod istragom poljske Službe za javnu sigurnost, jer se sumnjalo da je bivši pripadnik poljskih oružanih snaga na zapadu. Penzionisao se 1967. godine i preselio se sa porodicom nazad u Varšavu 1969. godine u stan koji je kupio 30 godine ranije uz finansijsku pomoć svog tasta.

Rejevski, koji je bolovao od srčane bolesti, preminuo je od srčanog udara 13. februara 1980. godine u 75. godini života, nakon što se vratio kući iz kupovine. Sahranjen je sa vojnim počastima na varšavskom vojnom groblju Povonzki.

Priznanja

Spomenik iz 2007. godine posvećen kriptolozima Rejevskom, Ružickom i Zigalskom ispred Poznanjskog dvorca

Poljski predsednik Aleksandar Kvasnjevski posthumno je Marjanu Rejevskom i Henriku Zigalskom dodelio poljski drugi najviši civilni orden, Veliki krst Reda oživljavanja Poljske. Jula 2005. godine, kćerka Rejevskog, Janina Silvestržak, primila je u njegovo ime Ratnu medalju 1939–1945 od načelnika Britanskog štaba odbrane. Rejevski je 1. avgusta 2012. godine posthumno dobio nagradu Noulton Udruženja američkog vojnog obaveštajnog korpusa; njegova kćerka Janina primila je nagradu u Marjanovom rodnom gradu Bidgošču 4. septembra 2012. godine. Rejevski je nominovan za nagradu NATO saveznika komandne kontraobaveštajne službe.

Godine 2009, poljska pošta izdala je seriju od četiri komemorativne marke, od kojih je jedna predstavljala Rejevskog i kolege matematičare-kriptologe Ježija Ružickog i Henrika Zigalskog.

Institut inženjera elektrotehnike i elektronike je 5. avgusta 2014. godine odao je priznanje Rejevskom, Ružickom i Zigalskom prestižnom nagradom Majlston, koja priznaje dostignuća koja su promenila svet.

Trostrani bronzani spomenik ispred Carskog dvorca u Poznanju 2007. godine posvećen je Rejevskom, Ružickom i Zigalsko. Svaka strana nosi ime jednog od tri poljska matematičara koja su razbila Enigminu šifru.

Rejevski i njegove kolege bili su heroji triler filma Sekret Enigmy („Tajna Enigme”) o rešavanju Enigmine šifre od strane Poljaka. Krajem 1980. godine, pojavili su se i poljskoj televizijskoj seriji sa sličnom temom, Tajemnice Enigmy („Tajne Enigme”).

Literatura

• Bertrand, Gustave (1973), Enigma ou la plus grande énigme de la guerre 1939–1945 [Enigma: the Greatest Enigma of the War of 1939–1945] (na jeziku: French), Paris: Librairie Plon CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Bloch, Gilbert; Deavours, C. A. (jul 1987), „Enigma before Ultra: Polish Work and the French Contribution”, Cryptologia, 11 (3): 142—155, doi:10.1080/0161-118791861947 
• Brzezinski, Zbigniew (2005), „The Unknown Victors”, Ur.: Ciechanowski, Jan Stanislaw, Marian Rejewski 1905–1980, Living with the Enigma secret (1st izd.), Bydgoszcz: Bydgoszcz City Council, str. 15—18, ISBN 978-83-7208-117-9 
• Farago, Ladislas (1971), The Game of the Foxes: The Untold Story of German Espionage in the United States and Great Britain during World War II, New York: Bantam Books, OCLC 2371136 
• Hinsley, Harry (1993b), „The influence of Ultra in the Second World War”, Ur.: Hinsley, F. H.; Stripp, Alan, Codebreakers: The Inside Story of Bletchley Park, Oxford: Oxford University Press, str. 2, ISBN 978-0-19-820327-8 
• Hinsley, Harry (19. 10. 1993), „The Influence of Ultra in the Second World War”, University of Cambridge History Research Group, Arhivirano iz originala 22. 6. 2011. g., Pristupljeno 5. 2. 2015 
• Jakóbczyk, Stanisław; Stokłosa, Janusz, ur. (2007), Złamanie szyfru Enigma. Poznański pomnik polskich kryptologów [The Breaking of the Enigma Cipher: the Poznań Monument to the Polish Cryptologists] (na jeziku: Polish), Poznań: Wydawnictwo Poznańskiego Towarzystwa Przyjaciół Nauk, ISBN 978-83-7063-527-5 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Kahn, David (1991), Seizing the Enigma: The Race to Break the German U-boat Codes, 1939–1943, Houghton Mifflin Co., ISBN 978-0-395-42739-2 
• Kahn, David (1996), The Codebreakers: The Comprehensive History of Secret Communication from Ancient Times to the Internet (2nd izd.), New York: Scribner, ISBN 978-0-684-83130-5 
• Kasparek, Christopher; Woytak, Richard (januar 1982), „In Memoriam Marian Rejewski”, Cryptologia, 6 (1): 19—25, doi:10.1080/0161-118291856740 
• Kozaczuk, Władysław (1967), Bitwa o tajemnice: Służby wywiadowcze Polski i Rzeszy Niemieckiej 1922–1939 [Secret Battle: The Intelligence Services of Poland and the German Reich, 1922–1939] (na jeziku: Polish), Warsaw: Książka i Wiedza CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Kozaczuk, Władysław (1979), W kręgu Enigmy [In the Circle of Enigma] (na jeziku: Polish), Warsaw: Książka i Wiedza CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza) (Kozaczuk's Polish-language book that was later elaborated into the English-language Kozaczuk 1984.)
• Kozaczuk, Władysław (1984), Kasparek, Christopher, ur., Enigma: How the German Machine Cipher Was Broken, and How It Was Read by the Allies in World War Two, Frederick, MD: University Publications of America, ISBN 978-0-89093-547-7 . (The standard reference on the Polish part in the Enigma-decryption epic. This English-language book is substantially revised from the Polish-language Kozaczuk 1979, with additional documentation, including many substantive chapter notes and papers by, and interviews with, Marian Rejewski.)
• Kozaczuk, Władysław (jul 1990), „A New Challenge for an Old Enigma-Buster”, Cryptologia, 14 (3): 204—216, doi:10.1080/0161-119091864913 
• Kozaczuk, Władysław; Straszak, Jerzy (2004), Enigma: How the Poles Broke the Nazi Code, New York: Hippocrene Books, ISBN 978-0-7818-0941-2 
• Lawrence, John (april 2004), „The Versatility of Rejewski's Method: Solving for the Wiring of the Second Rotor”, Cryptologia, 28 (2): 149—152, S2CID 205486319, doi:10.1080/0161-110491892836 
• Lawrence, John (jul 2005a), „A Study of Rejewski's Equations”, Cryptologia, 29 (3): 233—247, S2CID 205487467, doi:10.1080/01611190508951300 
• Lawrence, John (oktobar 2005b), „Factoring for the Plugboard — Was Rejewski's Proposed Solution for Breaking the Enigma Feasible?”, Cryptologia, 29 (4): 343—366, S2CID 205486402, doi:10.1080/0161-110591893924 
• Mahon, A. P. (jun 1945), The History of Hut Eight: 1939–1945, Arhivirano iz originala 7. 3. 2016. g., Pristupljeno 12. 2. 2019 , 117 pp., PRO HW 25/2
• Polak, Wojciech (2005), „Marian Rejewski in the Sights of the Security Services”, Ur.: Ciechanowski, Jan Stanisław, Marian Rejewski, 1905–1980: Living with the Enigma Secret, Bydgoszcz: Bydgoszcz City Council, str. 75—88, ISBN 978-83-7208-117-9 
• Rejewski, Marian (1980), „An Application of the Theory of Permutations in Breaking the Enigma Cipher” (PDF), Applicationes Mathematicae, 16 (4): 543—559, doi:10.4064/am-16-4-543-559, Arhivirano iz originala (PDF) 30. 10. 2014. g. 
• Rejewski, Marian (jul 1981), „How Polish Mathematicians Deciphered the Enigma” (PDF), Annals of the History of Computing, 3 (3): 213—234, S2CID 15748167, doi:10.1109/MAHC.1981.10033, Arhivirano iz originala (PDF) 04. 10. 2011. g., Pristupljeno 03. 04. 2019 ; has afterwords by I. J. Good and Cipher A. Deavours; also appears as Rejewski 1984d
• Rejewski, Marian; Kasparek, Christopher (januar 1982), „Remarks on Appendix 1 to British Intelligence in the Second World War by F. H. Hinsley”, Cryptologia, 6 (1): 75—83, doi:10.1080/0161-118291856867 
• Rejewski, Marian (1984c), „Summary of Our Methods for Reconstructing Enigma and Reconstructing Daily Keys, and of German Efforts to Frustrate Those Methods”, Ur.: Kozaczuk, Władysław, Enigma, str. 241—245, ISBN 978-0-89093-547-7, Appendix C 
• Rejewski, Marian (1984d), „How the Polish Mathematicians Broke Enigma”, Ur.: Kozaczuk, Władysław, Enigma, str. 246—271, ISBN 978-0-89093-547-7, Appendix D 
• Rejewski, Marian (1984e), „The Mathematical Solution of the Enigma Cipher”, Ur.: Kozaczuk, Władysław, Enigma, str. 272—291, ISBN 978-0-89093-547-7, Appendix E . Covers much the same ground as Rejewski 1980.
• Rejewski, Marian, interview (transcribed by Christopher Kasparek) in Woytak, Richard (1999), Werble historii [History's Drumroll], edited by and with introduction by Stanisław Krasucki, illustrated with 36 photographs, Bydgoszcz, Poland, Związek Powstańców Warszawskich w Bydgoszczy [Association of Warsaw Insurgents in Bydgoszcz]. . str. 123—143. ISBN 978-83-902357-8-3.  A more complete transcript of the interview, highlights of which earlier appeared in Woytak, Richard A. (1982). „A Conversation with Marian Rejewski”. Cryptologia. 6: 50—60. doi:10.1080/0161-118291856830. , and as Appendix B to Kozaczuk, Władysław, Enigma, pp. 229–240.
• Sebag-Montefiore, Hugh (2000), Enigma: the Battle for the Code, London: Weidenfeld and Nicolson, ISBN 9780297842514 
• Stripp, Alan (2004), „A British Cryptanalyst Salutes the Polish Cryptanalysts”, Ur.: Kozaczuk, Władysław; Straszak, Jerzy, Enigma: How the Poles Broke the Nazi Code, New York: Hippocrene Books, str. 123—125, ISBN 978-0-7818-0941-2, Appendix E 
• Welchman, Gordon (1982), The Hut Six Story: Breaking the Enigma Codes, New York: McGraw-Hill, ISBN 9780070691803 
• Welchman, Gordon (januar 1986), „From Polish Bomba to British Bombe: the Birth of Ultra”, Intelligence and National Security, 1 (1): 71—110, doi:10.1080/02684528608431842 
• Winterbotham, F. W. (1974), The Ultra Secret, New York: Dell 
• Woytak, Richard (1984), „A Conversation with Marian Rejewski”, Ur.: Kozaczuk, Władysław, Enigma, str. 229—240, ISBN 978-0-89093-547-7, Appendix B 
• Kubiatowski, Jerzy (1988), „Rejewski, Marian Adam”, Polski słownik biograficzny [Polish Biographical Dictionary] (na jeziku: Polish), XXXI/1, Warsaw: Wydawnictwo Polskiej Akademii Nauk Polish Academy of Sciences, str. 54—56 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Spoljašnje veze

• The Breaking of Enigma by the Polish Mathematicians by Tony Sale
• How Mathematicians Helped Win WWII — National Security Agency
• Enigma documents
• Marian Rejewski and the First Break into Enigma
• Plaque location
• Marian Rejewski, How Polish Mathematicians Deciphered the Enigma