Pređi na sadržaj

Masaji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Масаи (народ))
Masaji - Maasai
Masaji
Regioni sa značajnom populacijom
 Kenija841.622 (2009)[1]
 Tanzanija800.000 (2011)[2]
Jezici
masaji jezik
Religija
masaji mitologija, hrišćanstvo
Srodne etničke grupe
Samburu, Turkana, Kalendžin
Seoska kuća i masaji narod u tradicionalnoj nošnji, fotografisao Zdravko Pečar

Masaji (svah. Wamasai)[3][4] su narod istočnosudanske porodice naroda (nilo-saharska), ogranak Nilota. Prema procenama ih ima oko 900 hiljada od čega je danas oko po polovina nastanjena u Keniji i u Tanzaniji. Masai su izvorno pravi polu-nomadski pastirski narod, koji se radi ispaše kreće za svojim stadima stoke. Za teritoriju na kojoj žive Masaji, sa obe strane kenijsko-tanzanijske granice, koristi se i naziv Masajilend. Na ovom prostoru se nalaze nacionalni parkovi i rezervati Serengeti, Masaji-Mara, Amboseli, Cavo.[5][6][7]

Osnovna društvena jedinica je boma sastavljena od poliginijskih porodica, 20-50 boma čini selo. Među Masajima postoji sistem starosnih kategorija, u kojim su muškarci podeljeni u 3 grupe: mladiće, ratnike (moran) i starce. Inicijacijom mladići prelaze u kategoriju ratnika i menjaju prebivalište, odlaze u posebno selo zvano manuata. U manuati žive ratnici, njihove majke, sestre i neinicirane devojke-ljubavnice. Nasuprot manuati boma se sastoji od oženjenih 'staraca' (muškarci koji više nisu ratnici) i njihovih porodica. Ratnik kojem je dužnost da štiti selo (pleme) se ne ženi. Tek isluženi ratnik sme da se oženi, nakon čega napušta manuatu i odlazi u bomu.[8][9]

Masaji govore Maa jezik[7] koji pripada grupi nilo-saharskih jezika. Narod Samburu koji živi u blizini planine Kenija takođe govori Maa jezik i veoma bliski su srodnici naroda Masaji. Osim nekih starijih koji žive u ruralnim područjima, većina naroda Masaja govori službene jezike Kenije i Tanzanije, svahili i engleski.[10] Masajska populacija broji 1.189.522 u Keniji prema popisu iz 2019,[1] u poređenju sa 377.089 na popisu iz 1989. godine, iako mnogi Masaji smatraju da je popis vid vladinog mešanja, i stoga odbijaju da učestvuju ili aktivno daju lažne informacije.[11][12][13] Mnoga masajska plemena širom Tanzanije i Kenije pozdravljaju posetioce u svojim selima da iskuse njihovu kulturu, tradiciju i način života, uz naknadu.[14]

Tradicionalna Masaji religija je monoteistička i Bog se naziva Ngai.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Masaji naseljavaju region Afričkih velikih jezera i stigli su preko Južnog Sudana.[15] Većina onih koji govore nilotski u ovoj oblasti, uključujući Masaje, Turkane i Kalendžine, su stočari i poznati su po svojoj reputaciji ratnika i stočara.[15] Masaji i druge grupe u Istočnoj Africi usvojile su običaje i prakse susednih grupa koje govore kušitski, uključujući starosne sisteme društvene organizacije, obrezivanja i rečnika.[16][17]

Poreklo, migracija i asimilacija

[uredi | uredi izvor]
Masajski čovek

Mnoge etničke grupe koje su već formirale naselja u regionu bile su prisilno raseljene od strane prispelih Masaja.[18] Druge, uglavnom južne kušitske grupe, asimilirane su u masajsko društvo. Nilotski preci Kalendžina su takođe apsorbovali neke rane kušitske populacije.[19]

Naselje u istočnoj Africi

[uredi | uredi izvor]

Masajska teritorija dostigla je najveću veličinu sredinom 19. veka i pokrivala je skoro celu Veliku rasednu dolinu i susedne zemlje od planine Marsabit na severu do Dodome na jugu.[20] U to vreme Masaji, kao i veća nilotska grupa čiji su deo bili, uzgajali su stoku čak na istoku do obale Tanga u Tanganjiki (danas kontinentalna Tanzanija). Napadači su koristili koplja i štitove, ali su najpoznatiji po bacanju palica (orinke) koje su se mogli precizno da bace sa do 70 koraka (oko 100 metara). Godine 1852, postojao je izveštaj o koncentraciji od oko 800 masajskih ratnika u pokretu u današnjoj Keniji. Godine 1857, nakon što su opustošili „Vakuafsku divljinu” u sadašnjoj jugoistočnoj Keniji, Masajski ratnici su pretili Mombasi na kenijskoj obali.[21]

Masajski ratnici u Nemačkoj istočnoj Africi, v. 1906–1918.

Zbog ove migracije, Masaji su najjužniji nilotski govornici. Period ekspanzije pratili su Masaji „Emutaji” 1883–1902. Ovaj period su obeležile epidemije zarazne goveđe pleuropneumonije, kuge goveda (vidi epizootiju afričke kuge goveda iz 1890-ih) i malih boginja. Procena koju je prvi izneo nemački poručnik u tadašnjoj severozapadnoj Tanganjiki je bila da je 90% goveda i polovina divljih životinja stradalo od kuge goveda. Nemački lekari u istoj oblasti tvrdili su da je „svaki drugi“ Afrikanac imao boginjama obeleženo lice kao posledica malih boginja. Ovaj period se poklopio sa sušom. Kiše su nestale 1897. i 1898. godine.[22]

Austrijski istraživač Oskar Bauman putovao je po zemljama Masaja između 1891. i 1893. i opisao staro Masajsko naselje u krateru Ngorongoro u knjizi Durch Massailand zur Nilquelle iz 1894. („Kroz zemlje Masaja do izvora Nila“). Prema jednoj proceni, dve trećine Masaja je umrlo tokom ovog perioda.[23][24][25] Masaji u Tanganjiki (danas kontinentalna Tanzanija) su raseljeni sa plodnih zemalja između planine Meru i planine Kilimandžaro, i većine plodnih visoravni u blizini Ngorongora tokom 1940-ih.[26] Više zemlje je uzeto za stvaranje rezervata divljih životinja i nacionalnih parkova: Nacionalni park Amboseli, Nacionalni park Najrobi, Masaj Mara, Nacionalni rezervat Samburu, Nacionalni park jezero Nakuru i Cavo u Keniji; i jezero Manjara, Ngorongoro konzervaciona oblast, Tarangir[27] i Nacionalni park Serengeti u današnjoj Tanzaniji.

Masaji su stočari i odupirali su se nagovorima tanzanijskih i kenijskih vlada da usvoje sedentarni način života. Oni su tražili prava na ispašu u mnogim nacionalnim parkovima u obe zemlje.

Narod Masaji je stajao protiv ropstva i nikada nije odobravao trgovinu ljudima, a stranci koji su tražili ljude za porobljavanje izbegavali su Masaje.[28]

U suštini, postoje dvadeset i dva geografska sektora ili podplemenske zajednice Masaja, od kojih svako ima svoje običaje, izgled, vođstvo i dijalekte. Ovi pododeli su poznate kao 'nacije' ili 'ilošon' na masajskom jeziku: Kikonioki, Ildamat, Purko, Vuasinkišu, Sirija, Lajtajiok, Loitaj, Ilkisonko, Matapato, Dalalekutuk, Iluldokilani, Ilkaputiej, Moitačalk, Ilkiraša, Samburu, Ilčamus Lajkipijak, Loitokitoki, Larusa, Salej, Sirinket i Parakujo.[29]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „2019 Kenya Population and Housing Census Volume IV: Distribution of Population by Socio-Economic Characteristics”. Kenya National Bureau of Statistics. Архивирано из оригинала 5. 6. 2020. г. Приступљено 24. 3. 2020. 
  2. ^ „Ethnologue report for language code:mas”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2008. г. Приступљено 25. 03. 2023.  ethnologue.com, '453,000 in Kenya (1994 I. Larsen BTL) ... 430,000 in Tanzania (1993)', Gordon, Raymond G., Jr. (ed.), 2005. Shai Amelie has Languages of the World, Fifteenth edition. Dallas, Tex.: SIL International
  3. ^ „Lexicon”. Darkwing.uoregon.edu. Архивирано из оригинала 30. 6. 2020. г. Приступљено 30. 6. 2020. 
  4. ^ „Maasai”. Collins English Dictionary. Архивирано из оригинала 8. 8. 2022. г. Приступљено 9. 12. 2019. 
  5. ^ „Maasai people”. Britannica. Приступљено 28. 1. 2021. (jezik: engleski)
  6. ^ „The Tribes of East Africa: Maasai People”. Asilia Africa. Приступљено 28. 1. 2021. (jezik: engleski)
  7. ^ a b „Maasai - Introduction”. Архивирано из оригинала 04. 07. 2008. г. Приступљено 25. 03. 2023.  Jens Fincke, 2000–2003
  8. ^ „Maasai People”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 28. 1. 2021. (jezik: engleski)
  9. ^ „National Geographic ...”. National Geographic. Архивирано из оригинала 01. 02. 2021. г. Приступљено 28. 1. 2021. (jezik: engleski)
  10. ^ Berntsen, John L. (jesen 1976). . „The Maasai and Their Neighbors: Variables of Interaction”. African Economic History (2): 1—11. JSTOR 3601509. doi:10.2307/3601509. Архивирано из оригинала 2021-06-04. г. Приступљено 2021-09-20. 
  11. ^ „The Maasai People”. Maasai Association. Архивирано из оригинала 18. 5. 2020. г. Приступљено 27. 6. 2022. 
  12. ^ „Kenya - Population Distribution”. kenya.rcbowen.com. Архивирано из оригинала 2012-11-15. г. Приступљено 2007-08-25. 
  13. ^ Amin, Willetts & Eames 1987, str. 122.
  14. ^ „Visiting a Maasai Village”. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г.. 
  15. ^ a b A. Okoth & A. Ndaloh, Peak Revision K.C.P.E. Social Studies, East African, pp. 60–61.
  16. ^ Collins, Robert O. (2006). The southern Sudan in historical perspective. Transaction Publishers. str. 9—10. 
  17. ^ S. Wandibba et al., pp. 19–20.
  18. ^ „Maasai People”. THIRTEEN. New York: PBS. 2001. Приступљено 2023-03-13. 
  19. ^ International Labour Office (2000). Traditional occupations of indigenous and tribal peoples: emerging trends. International Labour Organization. str. 55. 
  20. ^ Briggs, Phillip (2006). Northern Tanzania with Kilimanjaro and Zanzibar. str. 200. ISBN 1-84162-146-3. 
  21. ^ Falola, Toyin; Jennings, Christian (2003). Sources and Methods in African History: Spoken, Written, Unearthed. Boydell & Brewer. str. 2, 18. ISBN 9781580461344. Архивирано из оригинала 1. 1. 2016. г. Приступљено 28. 2. 2012 — преко Google Books. 
  22. ^ „Ecology Books and Journals”. Blackwell Publishing. Архивирано из оригинала 3. 10. 2012. г. Приступљено 28. 2. 2012. 
  23. ^ „Rinderpest”. Ntz.info. 14. 2. 1997. Архивирано из оригинала 20. 5. 2021. г. Приступљено 28. 2. 2012. 
  24. ^ Faris, Stephan (19. 9. 2004). „The Land Is Ours”. Time. Архивирано из оригинала 16. 5. 2007. г.. 
  25. ^ Kitumusote. „History of the Maasai”. Kitumusote. Архивирано из оригинала 29. 4. 2017. г. Приступљено 28. 2. 2012. 
  26. ^ Adams, Jonathan S.; McShane, Thomas O. (1996). The Myth of Wild Africa: Conservation Without Illusion. University of California Press. str. 44. ISBN 0-520-20671-1. Архивирано из оригинала 2020-11-14. г. Приступљено 2020-11-01. 
  27. ^ „Tarangire National Park”. 14. 8. 2007. Архивирано из оригинала 14. 8. 2007. г. Приступљено 28. 2. 2012. 
  28. ^ Pavitt, Nigel (2001). Africa's Great Rift Valley. New York: Harry N. Abrams Incorporated. str. 122. ISBN 0-8109-0602-3. 
  29. ^ „archived copy of laleyio.com”. 27. 5. 2008. Архивирано из оригинала 12. 2. 2009. г. Приступљено 28. 2. 2012. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Amin, Mohamed; Willetts, Duncan; Eames, John (1987). The Last of the Maasai. Camerapix Publishers International. ISBN 1-874041-32-6. 
  • Harold Scheub, (2000). A Dictionary of African Mythology, The Mythmaker as Storyteller. Oxford University Press. ISBN 0-19-512456-1. , Oxford, 2000,
  • Naomi Kipury, , Oral Literature of the Maasai  (1983: East African Educational Publishers Ltd., PO Box 45314 Nairobi, Kenya
  • Spencer, Paul (2003). „Providence and the cosmology of misfortune" and "Loonkidongi diviners and Prophets”. Time, Space, and the Unknown: Maasai configurations of power and providence. . In: Spencer, P, , Routledge, London (pp. 67–123).
  • Andrason, Alexander; Karani, Michael (2019). . „Dative applicative elements in Arusa (Maa): A canonical approach to the argument-adjunct distinction”. Stellenbosch Papers in Linguistics Plus. 58. doi:10.5842/58-0-842. .
  • Andrason, A. and Karani, M. 2017. The perfective form in Arusa – A cognitive-grammaticalization model. Asian and African Studies, 26:1, pp. 69-101.
  • Andrason, A. and Karani, M. 2017. Radial Categories in Syntax: Non-Resumptive Left Dislocation in Arusa. Studia Linguistica Universitatis Iagellonicae Cracoviensis, 134(2), pp. 205-218. https://doi.org/10.4467/20834624sl.17.014.7088.
  • Karani, M. Kotikash, L. and Sentero, P. 2014. A Unified Standard Orthography for Maa Languages, Kenya and Tanzania: Arusa, Ilchamus, Maasai/Kisongo, Parakuyu, Samburu, Monograph series No. 257. Cape Town, CASAS.
  • Karani, M (2018), , Syntactic categories and the verb-argument complex in Parakuyo Maasai  . PhD Thesis, Stellenbosch University.
  • Mol, Frans (1995). Lessons in Maa: a grammar of Maasai language. Lemek: Maasai Center. 
  • Mol, Frans (1996), , Maasai dictionary: language & culture, Narok: Mill Hill Missionary.  (Maasai Centre Lemek)
  • Tucker, Archibald N. & Mpaayei, J. Tompo Ole (1955) A Maasai grammar with vocabulary. London/New York/Toronto: Longmans, Green & Co.
  • Vossen, Rainer (1982), , The Eastern Nilotes. Linguistic and historical reconstructions, Berlin: Dietrich Reimer.  (Kölner Beiträge zur Afrikanistik 9)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Masaji na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Масаји&oldid=30804159”