Masakr na Ovčari

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Poljoprovredno dobro Ovčara

Masakr u Ovčari je ratni zločin koji se odigrao između 18. i 21. novembra 1991. blizu Vukovara, nakon bitke za Vukovar, za vreme rata u Hrvatskoj. Između 255 i 264 civila i vojnika, uglavnom Hrvata, bili su ubijeni od strane pripadnika JNA i pripadnika srpskih paravojnih snaga. Oficiri JNA Veselin Šljivančanin, Mile Mrkšić i Miroslav Radić su optuženi od strane Haškog tribunala za predaju zarobljenika pripadnicima paravojnih snaga i da su znali da će ih oni streljati. Šljivančanin i Mrkšić su osuđeni dok je general Radić oslobođen optužbi.[traži se izvor]

Nakon bitke za Vukovar, srpske snage su preuzele kontrolu nad gradom. Izbeglice su skupljene u gradskoj bolnici uz obećanje da će ih JNA bezbedno evakuisati po sporazumu koji je napravila sa vladom Hrvatske. Ovi ljudi su odvedeni u obližnje poljoprivredno dobro Ovčara. Mnogi od njih su bili premlaćivani. Kasnije su odvedeni u pošumljen kraj izvan grada. Vojnici su potom ubili zarobljenike i buldožerom zakopali tela u masovnu grobnicu.[traži se izvor]

Masakr[uredi]

Ovčara se nalazi 5 km jugoistočno od Vukovara. To je ogoljena površina na kom je posle Drugog svetskog rata vukovarski poljoprivredni kombinat sagradio postrojenja za uzgoj stoke.[traži se izvor]

Ta postrojenja su hangari za skladištenje, koji su ograđeni i mogu se lako čuvati. Hangari su izgrađeni od cigle i imaju velika klizna vrata, na kojima se nalaze manja. Srpske snage su pretvorili Ovčaru u logor za zarobljenike početkom oktobra 1991.

Na dan 18. novembra 1991. kada je okončana bitka za Vukovar, srpske snage su zauzele vukovarsku bolnicu. Pripadnici Teritorijalne Odbrane Vukovara sastavljene od lokalnih Srba, okupili su ranjene borce, civile i bolničko osoblje, stavili ih u autobuse i prebacili u Ovčaru. Zarobljenici su streljani, bačeni u jame i zatrpani. Masovna grobnica se nalazila severoistočno od Ovčare, oko 1 km od puta Ovčara-Grabovo.[traži se izvor]

Ovčara je zatvorena 25. decembra 1991. Ukupan broj žrtava je 200 ubijenih i 61 nestalo lice.[traži se izvor]

Posledice[uredi]

Ekshumacija tela je započela 1. septembra 1996. i trajala je 40 dana. Pronađeno je 200 tela, od kojih je do danas identifikovano 163. Slavko Dokmanović, gradonačelnik Vukovara od 1990. do polovine 1996, je izvršio samoubistvo u Hagu 29. juna 1998. dok je čekao na suđenje po optužbi za masakr i zločine protiv čovečnosti. Mile Mrkšić i Miroslav Radić su se predali Haškom tribunalu maja 2002, odnosno aprila 2003, dok je Veselin Šljivančanin uhapšen 13. juna 2003, a izručen 1. jula. Presuda je doneta 27. septembra 2007. po kojoj je Mile Mrkšić osuđen na 20 godina zatvora, Veselin Šljivančanin na 5 godina, dok je Miroslav Radić oslobođen. Odlukom Žalbenog veća Haškog tribunala kazna Veselinu Šljivančaninu je 5. maja 2009. povećana na 17 godina.[1]

Proces nije utvrdio ko je naredio da se zarobljenici iz Vukovarske bolnice predaju civilnim vlastima odbrane Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.

Prema Vojislavu Šešelju zločin je bio režiran od strane generala Aleksandra Vasiljevića.[2][3]

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je 4. decembra 2003. podiglo optužnicu protiv komandanta Teritorijalne odbrane Miroljuba Vujovića i saradnika za ratni zločin nad ratnim zarobljenicima. Još dve optužnice su kasnije podignute: protiv komandanta dobrovoljačke jedinice „Leva supoderica” Milana Lazunčanina i saradnika 24. maja 2004. i protiv Predraga Dragovića i saradnika 25. maja 2004. Sve optužnice su spojene u jedan predmet.[traži se izvor]

Sud je 12. decembra 2005. osudio 14 od 16 optuženih na ukupno 219 godina zatvora[4], ali je Vrhovni sud Srbije 15. decembra 2006. vratio predmet na novo suđenje.[5]

Reference[uredi]

  1. ^ „Court ups Serb's sentence to 17 years”. UPI.com. 05. 05. 2009. Pristupljeno 17. 3. 2013. 
  2. ^ „Vojislav Seselj brani srbski narod19/24”. YouTube. 10. 4. 2008. Pristupljeno 17. 3. 2013. 
  3. ^ „Pres kliping - Hag falsifikuje srpsku istoriju”. Vseselj.com. 09. 11. 2007. Pristupljeno 17. 3. 2013. 
  4. ^ „Presuda za Ovčaru: Krivi su!”. B92.net. Pristupljeno 17. 3. 2013. 
  5. ^ „Zašto je ukinuta presuda za Ovčaru”. B92.net. 15. 12. 2006. Pristupljeno 17. 3. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi]